MIKROEKONOMIJA PREDAVANJA 1 Prof dr Jovo Jednak Via

MIKROEKONOMIJA PREDAVANJA 1 Prof. dr Jovo Jednak Viša poslovna škola Novi Sad prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija

ŠTA JE EKONOMIJA? n EKONOMIJA je nauka koja se bavi proučavanjem ljudskih potreba i želja, njihovim koordiniranjem, mehanizmom donošenja odluka, društvenim običajima, te političkim odnosima u društvu. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 2

ŠTA PROUČAVA EKONOMIJA? n Ekonomija proučava kako društva koriste oskudne resurse da bi proizvela korisne robe i usluge (dobra) raspodelila ih među različitim ljudima. n EKONOMIJA je nauka IZBORA. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 3

prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 4

EKONOMIJA je nauka o … zadovoljenju ŽELJA. . . Želje su neograničene što uključuje potrošnju dobara i usluga koji se proizvode sa OGRANIČENIM RESURSIMA prof. dr Jovo Jednak Ovo zahteva IZBOR. . . što znači da sva ekonomska dobra imaju OPORTUNITETNI TROŠAK Resursi su ograničeni (njihova ponuda je ograničena) Mikroekonomija 5

EKONOMIJA n Ekonomska analiza je podeljena u dve celine: – makroekonomsku analizu i – mikroekonomsku analizu. MAKROEKONOMIJA se bavi proučavanjem ekonomije kao cjeline. n Ona se bavi problemima: n – inflacije, nezaposlenosti, poslovnih ciklusa, ekonomskog rasta, platnog bilansa, investicijama itd. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 6

EKONOMIJA n MIKROEKONOMIJA se bavi proučavanjem individualnog izbora i istražuje koje ekonomske snage utiču na taj izbor. – Količina proizvodnje (proizvod i/ili usluga) jednog preduzeća. – Cena pojedinačnog proizvoda ili usluge. – Dohodak pojedinca ili domaćinstva. – Zaposlenost pojedinca i sektora. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 7

MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA n MAKROEKONOMIJA i MIKROEKONOMIJA su međusobno povezane, utiču jedna na drugu. n Ne postoji oštro ograničenje. n Neka preduzeća ostvaruju veće i bolje rezultate nego pojedine zemlje. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 8

POZITIVNA I NORAMATIVNA EKONOMIJA n Kako bi se izvršilo razgraničenje između subjektivne i objektivne analize, ekonomisti dele ekonomiju na: – Pozitivnu ekonomiju – Normativnu ekonomiju. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 9

POZITIVNA EKONOMIJA Pozitivna ekonomija – proučavanje šta je i kako funkcioniše ekonomija. n Cilj ove ekonomije da prouči kako društvo stvara odluke o potrošnji, proizvodnji, raspodeli i razmeni roba i usluga. n Istovremeno objašnjava i zašto privreda radi tako kako radi, a dopušta i predviđanja o tome kako privreda reaguje na promene. n – (Tvrdnje koje pokušavaju da opišu svet kakav jeste ) prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 10

NORAMATIVNA EKONOMIJA n Normativna ekonomija – proučava koji bi to ciljevi ekonomije trebali biti. n Zasnovana na ličnom proračunu mišljenja. – (Tvrdnje koje pokušavaju da objasne kakav svet treba da bude. ) prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 11

Pozitivna ekonomija prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 12

Normativna ekonomija prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 13

EKONOMSKI MODELI n Ekonomski model – predstavlja pojednostavljenu sliku stvarnosti i istovremeno logičan skup pretpostavki pogodan za svrhu analize. n Matematički prikaz odnosa između dvije ili više varijabli (varijablja je stepen ili mera promjena u vremenu ili opažanjima). n U ekonomskim modelima razlikujemo: – ENDOGENE i – EGZOGENE varijable. n ENDOGENE varijable proizilaze iz samog modela, njim su određene i predstavljaju njegove izlazne elemente. (prikazane na kordinatama - osama grafikona) n EGZOGENE varijable su promenljive koje se unose u model. (mere fiskalne i monetarne politike, cena nafte, investiciona klima. . . ) prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 14

EKONOMSKI MODELI EGZOGENE VARIJABLE ENDOGENE VARIJABLE EKONOMSKI MODEL prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 15

GRAFIKONI, KRIVE I JEDNAČINE n Šta je dijagram? – Grafički prikaz koji pokazuje kako se dva ili više skupova podataka ili varijabli odnose jedan prema drugome. – Pregledni prikaz nekog ekonomskog problema. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 16

Tabela 1. Cena i kolicina proizvoda X Cena proizvoda X Kolicina proizvoda Cijena (P) Od tabele do grafikona (dijagrama) A 60 B 50 C 40 A 60 8 B 50 10 30 C 40 12 20 D 30 14 E 20 16 D E 10 0 2 4 6 8 10 12 14 16 Količina (Q) prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 17

Odnos između varijabli Indirektan odnos (negativan linearni odnos): Kada X raste, Y pada Kada X pada, Y raste Direktan odnos (pozitivan linearni odnos): Kada X raste, Y raste Kada X pada, Y pada y y x prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija x 18

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Granica proizvodnih mogućnosti je jednostavan ekonomski model koji pokazuje neke od važnijih ekonomskih principa. n Granica proizvodnih mogućnosti predstavalja maksimalan nivo proizvodnje ekonomije koji se ostvaruje angažovanjem raspoloživih faktora (rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz pretpostavku pune zaposlenosti. n Pretpostavke: n – Da su inputi konstantni u kratkom periodu. – Da ekonomija proizvodi samo dva dobra: automobile i računare. – Da postoji potpuno iskorišćenje kapaciteta, tj. puna zaposlenost n Kriva GPM pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka tačka na krivi pokazuje određeni broj računara i određeni broj automobila). prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 20

Granica proizvodnih mogućnosti Alternativne mogućnosti proizvodnje Moguć no sti Autom o Hrana bi (hiljade li to (hiljade n to a) n a) A 0 150 B 1 140 C 2 120 D 3 90 E 4 50 F 5 0 prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 21

Granica proizvodnih mogućnosti prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 22

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 prof. dr Jovo Jednak 600 700 Mikroekonomija 1000 Kolicina automobila 23

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 prof. dr Jovo Jednak 600 700 Mikroekonomija 1000 Kolicina automobila 24

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 D Neefikasna tačka 0 prof. dr Jovo Jednak 600 700 Mikroekonomija 1000 Kolicina automobila 25

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI OPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara +100 automobila 3000 200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil A 2200 B 2000 -200 računara 0 prof. dr Jovo Jednak 600 700 Mikroekonomija 1000 Kolicina automobila 26

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI OPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara Trošak 1 automobila = 2 računara 3000 A 2200 B 2000 0 prof. dr Jovo Jednak 600 700 Mikroekonomija 1000 Kolicina automobila 27

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI EKONOMSKI RAST Kolicina računara 4000 Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih mogućnosti 3000 0 prof. dr Jovo Jednak 1000 Mikroekonomija Kolicina 1300 automobila 28

GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI EKONOMSKI RAST Kolicina računara 4000 B 3000 2900 A 2000 0 prof. dr Jovo Jednak 700 850 1000 Mikroekonomija Kolicina 1300 automobila 29

PPF i granična stopa tansformacije n PPF ima negativan nagib. Da bi se efikasno proizvela dodatna količina hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o graničnoj stopi transformacije (MRT) automobila hranom. n MRT meri koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane. n prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 30

PPF i granična stopa tansformacije Pomerajući se niz granicu proizvodnih mogućnosti, povećava se i MRT. n kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane pada. n U tački C produktivnosti su jednake, te je tu MRT jednaka 1. Naime, u tački C', MRT jednaka je 1, jer se trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jedinicu hrane. n prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 31

PPF i granična stopa tansformacije prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 32

PPF i granična stopa tansformacije Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera graničnog troška proizvodnje hrane (MCH) i graničnog troška proizvodnje automobila (MCA) nizak. n Nagib PPF meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C: D', D: E) važi sledeća relacija: MRT = MCA/ MCH n prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 33

PPF i efikasnost privreda n Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači biti volji da kupe. n MRS koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošač voljan žrtvovati da bi dobio više drugog dobra. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 34

PPF i efikasnost privreda n. U našem slučaju granična stopa supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. n U isto vreme granična stopa substitucije meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 35

PPF i efikasnost privreda n Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća relacija: MRS = MRT. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 36

PPF i efikasnost privreda prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 37

Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a) Siromašna zemlja prof. dr Jovo Jednak (b) Razvijena zemlja Mikroekonomija 38

Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a)Pre investiranja prof. dr Jovo Jednak (b) Nakon investiranja Mikroekonomija 39

Oportunitetni trošak n Izgubljena mogućnost za drugim dobrom, zato što smo se odlučili da prvo (ne možemo jedno i drugo), zove se oportunitetni trošak. n Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 40

Oportunitetni trošak prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 41

OPORTUNITETNI TROŠAK OGRANIČENI DOHODAK Morate da izaberete KNJIGA ILI CD Vaš IZBOR je CD OPORTUNITETNI TROŠAK je KNJIGA koju niste izabrali OPORTUNITETNI TROŠAK = propuštena (neizabrana) mogućnost prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 42

Opadajući prinosi prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 43

Opadajući prinosi Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 44

Produktivnost rada n Prosečan proizvod koji pokazuje obim i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 45

Produktivnost rada n Produktivnost osnovu: rada se povećava po – rasta fonda kapitala ili – tehnoloških promena. n Veza između produktivnosti rada i životnog standarda. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 46

TRŽIŠTE prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija

Šta je tržište? n TRŽIŠTE – Skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih ili potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda ili grupe proizvoda. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 48

Tržište n Ekonomisti se često bave definisanjem tržišta: koji bi kupci i prodavci trebali biti uključeni u određeno tržište. odnosno n Određivanje kupaca, prodavaca i raspona proizvoda koji bi trebali sačinjavati određeno tržište. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 49

Tržište n ARBITRAŽA – Čin kupovine po nižoj ceni na jednom mestu i prodaje po višoj ceni na nekom drugom mestu. § Primer cena zlata u Njujorku, Cirihu i Dubaiju n TRŽIŠNA CENA – Cena koja prevladava na konkurentnom tržištu. § Cena proizvoda zlata, pšenice, knjige, deterdženta. . . n VELIČINA TRŽIŠTA – Granice tržišta u geografskom smislu i u smislu asortimana ili grupa proizvoda koji se proizvode i prodaju na tom tržištu. § Beogradsko tržište dizela, Tržište stanova u Novom Sadu prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 50

Realne i nominalne cene n NOMINALNA CENA – Apsolutna cena dobra, nekorigovana za inflaciju § cena džempera u avgustu je bila 3000 dinara n REALNA CENA – Cena dobra u odnosu na pokazatelj agregatnog nivoa cena – Cena korigovana za inflaciju § Cena džempera u septembru je bila 3150 dinara (inflacija u septembru je bila 5%) prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 51

Realne i nominalne cene n INDEKS POTROŠAČKIH CENA – Pokazatelj agregatnog nivoa cena n Njime se meri kako se trošak tržišne korpe koju kupuje “tipični” potrošač u nekoj baznoj godini menja tokom vremena. – Procentna promena indeksa potrošačke cene izražava inflaciju u privredi. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 52

Makroekonomski model kružnog toka u “zatvorenoj privredi”. ROBE I USLUGE POTROŠNJA (izdaci za robu) DOMAĆINSTVA PREDUZEĆA DOHODAK FAKTORA PROIZVODNJE (plate, rente, profiti) FAKTORI PROIZVODNJE (rad, zemlja, kapital) Slika br. 5 -2. Kružni tok makroekonomskih aktivnosti u zatvorenoj privredi Donji deo slike ilustruje kružni tok inputa proizvodnje: rad, zemljište i kapitalna dobra od domaćinstava prema preduzećima i novčani tok od preduzeća prema domaćinstvima u obliku: plata, profita i renti. Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara i usluga prema domaćinstvima i novčane izdatke (raspoloživi dohodak) za potrošnju prema preduzećima. prof. dr Jovo Jednak finalnih dobara od stanovništva Mikroekonomija Tokovi inputa i autputa (roba i usluga) Tokovi novca 53

Makroekonomski model kružnog toka u “otvorenoj privredi” Slika br. 5 -3. Kružni tok makroekonomskih aktivnosti u otvorenoj privredi (robni i novčani) tokovi između domaćinstava, preduzeća, države i inostranstva Njihove aktivnosti se povezuju preko tržišta: inputa proizvodnje, tržišta roba i usluga i finansijskog tržišta. Finansijsko tržište kanališe štednju u investicije. prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 54

Zašto se ekonomisti ne slažu? prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija 55

HVALA NA PAŽNJI ! prof. dr Jovo Jednak Mikroekonomija