ANALIZA TOKA PROCESA SADRAJ UVOD SISTEMATSKO MILJENJE ANALIZA

ANALIZA TOKA PROCESA

SADRŽAJ UVOD SISTEMATSKO MIŠLJENJE ANALIZA DIJAGRAMA TOKA ANALIZA TOKA MATERIJALA ANALIZA TOKA INFORMACIJA MODELIRANJE TOKOVA PROCESA SIMULACIJA

UVOD Do sada su razmatrane odluke u vezi sa oblikovanjem procesa koje se donose na makro nivou (odluke koje se odnose na izbor vrste procesa i izbor vrste tehnologije). Da bi se odluke koje se donose na makro nivou upotpunile potrebno je da ih prate i odgovarajuće odluke koje se donose na mikro nivou upravljanja organizacijom.

UVOD Odluke koje se donose na mikro nivou upravljanja imaju značajan uticaj na odluke koje se odnose na funkcionisanje ostalih delova proizvodnje, uključujući one koje se odnose na: 1. terminske planove 2. visinu zaliha 3. oblikovanje sadržaja radnih zadataka i 4. metoda za kontrolu kvaliteta.

UVOD Istraživanje toka procesa bavi se direktno i samim procesom transformacije, koji se može posmatrati kao serija tokova, koji povezuje inpute i outpute. Inputi su (utrošci, faktori proizvodnje, ekonomski resursi) robe i usluge koje preduzeća upotrebljavaju u proizvodnim procesima. Outputi su različita dobra i usluge koje su rezultat proizvodnog procesa upotrebom resursa, a koji su namenjeni ili daljoj proizvodnji.

UVOD U samoj analizi toka procesa je dijagram toka. Ideja opisivanja tokova procesa kroz oblike dijagrama toka izvanredno je snažna i pomaže kod pronalaženja boljih metoda i postupaka (uzimaju se u obzir ne samo procesi već i kupci, dobavljači, inputi zaposlenih itd).

SISTEMATSKO MIŠLJENJE Preduslov za analizu toka procesa je definisanje proizvodnog transformacijskog procesa kao sistematsko. To zahteva utvrđivanje relevantnog sistema, koji treba analizirati, da bi se odredile njegove granice i ustanovili odgovarajući kupci, outputi, inputi, dobavljači i sistemski tokovi.

SISTEMATSKO MIŠLJENJE Sistem je obično definisan kao skup medjuzavisnih elemenata čija je celina veća od broja pojedinih delova. Poslovna organizacija je takođe sistem a neki od njegovih delova su marketing, proizvodnja, finansije, kadrovska služba i sl.

SISTEMATSKO MIŠLJENJE Međutim, poslovanje kao sistem postiže mnogo više nego što pojedine funkcije mogu postići pojedinačno. Isto važi i za proizvodnju, nije dobro izraditi proizvod koji se ne može prodati. Proces transformacije se mora izolovati od svoje okoline i definisati u odnosima sa kupcima, dobavljačima, inputima.

ANALIZA DIJAGRAMA TOKA Dijagram toka koristi se za opisivanje i unapredjenje procesa transformacije u proizvodnim sistemima. Kod povećanja delotvornosti proizvodnog procesa, neki od sledećih elemenata procesa mogu se promeniti: 1. Sirovine 2. Dizajn proizvoda 3. Dizajn poslova 4. Faze procesa 5. Informacije za menadžersku kontrolu 6. Opreme, alati 7. Dobavljači

ANALIZA DIJAGRAMA TOKA Analiza procesa može imati veliki uticaj na sve delove proizvodnje. Koristeći sistemski pristup u analizi procesa putem dijagrama toka treba izvesti sledeće korake: a) Sastaviti tim ili odrediti pojedinca za analizu i poboljšanje sistema b) Odrediti ciljeve analize c) Izabrati relevantni proizvodni proces za istraživanje

ANALIZA DIJAGRAMA TOKA d) e) f) g) h) Utvrditi kupce i dobavljače Opisati postojeći proces transformacije uz pomoć dijagrama toka i merenja delotvornosti Razviti dizajn poboljšanog oblikovanja procesa Dobiti odobrenje od menadžera za promenu oblika Sprovesti novooblikovani proces

ANALIZA TOKA MATERIJALA Ideju da se proces može analizirati praćenjem toka materijala razvili su 1900. godine industrijski inženjeri, koji su za organizaciju rada primenjivali načela Tejlorovog metoda naučnog upravljanja.

ANALIZA DIJAGRAMA TOKA U postupku ove analize prvo su detaljno razmotreni svi elementi procesa, a zatim i njihova međuzavisnost kako bi se pronašli elementi za poboljšanje delotvornosti procesa. U sadašnjim uslovima primena analize toka procesa primarno je podstaknuta potrebom skraćenja vremena trajanja ciklusa proizvodnje i ukupnog vremena porudžbine, izrade i distribucije.

PRILAZI U OBLIKOVANJU TOKOVA MATERIJALA Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno: 1. odnosom struktura–količine u programu proizvodnje, 2. stepenom tehnološke složenosti predmeta rada, koji predstavlja veličinu koja karakteriše postupak oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet veze sredstava rada -učesnici u procesu rada i uslove izvodjenja operacija rada i 3. efektivnim kapacitetom elemenata sistema, koji karakteriše radne mogućnosti, izabrani režim rada, uslove korišćenja i kvalitet odlučivanja

PRILAZI U OBLIKOVANJU TOKOVA MATERIJALA Predmeti rada, u opštem slučaju, protiču kroz proces, sa ili bez povratnih tokova, opterećujući različite preseke projektovanim postupkom, strukturom i količinama. Postoje dva prilaza za projektovanje struktura proizvodnih sistema: a) pojedinačni prilaz u oblikovanju toka materijala b) grupni prilaz u oblikovanju toka materijala.

PRILAZI U OBLIKOVANJU TOKOVA MATERIJALA Osnovne karakteristike pojedinačnog prilaza u oblikovanju tokova materijala su: a) raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinačan prilaz u oblikovanju postupka rada, duži rok pripreme proizvodnje itd.

PRILAZI U OBLIKOVANJU TOKOVA MATERIJALA Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama sličnosti delova u programima proizvodnje, ograničenog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada sličnih karakteristika u operacijsku grupu, osnovnu jedinicu posmatranja.

PRILAZI U OBLIKOVANJU TOKOVA MATERIJALA

TIPOVI DOKUMENATA U proizvodnji postoje 4 tipa dokumenata: 1. Montažni crtež 2. Montažni plan 3. Tehnološki postupak 4. Dijagram toka procesa

TIPOVI DOKUMENATA q Montažni crtež

TIPOVI DOKUMENATA

TIPOVI DOKUMENATA Montažni crtež se koristi da se definiše proizvod. Taj crtež se izrađuje u odeljenju za konstrukciju i prosleđuje dalje u proizvodnju. Da bi se pokazalo kako tačno izgleda tok operacije koristi se montažno sklapanje na temelju montažnog plana. Plan pokazuje svaki korak u procesu montaže i delove koji ulaze u konačan proizvod. Dijagram toka procesa prikazuje se uz pomoć radnih operacija, odnosno postupkom kojim se roba bira, naručuje, plaća, dostavlja.

TIPOVI DOKUMENATA U cilju poboljšanja protoka materijala potrebno je ne samo da se sveobuhvatno sagleda postojeće stanje već da se analizom tog stanja nađu i odgovori na sledeća pitanja: 1. ŠTA kupac zahteva i koje su operacije potrebne da bi se odgovorilo zahtevima? 2. KO je zadužen za izvođenje svake operacije? 3. GDE (na kom radnom mestu) se izvodi svaka operacija? 4. KADA se izvodi svaka operacija? 5. KAKO se operacije izvode i da li postoje efikasnije metode, postupci i oprema?

TIPOVI DOKUMENATA Nakon što su prikupljeni podaci i izvršena gore navedena pitanja, desile su se sledeće promene: Prostorni raspored odeljenja menja se radi što veće delotvornosti i kompaktnosti. Metode i poslovi - radi smanjenja tzv. uskih grla i potreba rada Oprema - neka oprema u vidu poboljšanja toka proizvodnje i rada.

ANALIZA TOKA INFORMACIJA Tok informacija može se analizirati na sličan način korišćenom kod toka materijala, iako je tok informacija ponekad registrovan na dijagram toka procesa, uz korišćenje standardnih simbola. Svrha analize toka informacija je poboljšanje delotvornosti i učinka procesa.

ANALIZA TOKA INFORMACIJA Postoje dva tipa toka informacija: 1. Kod prvog tipa toka informacija rezultat je operacija. To je tipično za kancelarijsko obavljanje procesa. 2. Kod drugod, tok informacija se koristi u svrhu upravljanja ili kontrole. Neki od primera su ulaz nabavke, administrativni poslovi.

Obično nije dovoljno analizirati samo procese toka materijala, bez analize toka informacija. To je zato što se materijali mogu poboljšati.

MODELIRANJE TOKOVA PROCESA Prvi korak u modeliranju tokova procesa je crtanje dijagrama toka procesa ili tokova informacija, koji se koriste za kontrolu procesa. Često se i u tu svrhu koriste i blok–dijagrami. Blok–dizajn se sastoji od tri vrste blokova: 1. Blokovi procesiranja 2. Blokova odlučivanja i 3. Blokova povratne veze

MODELIRANJE TOKOVA PROCESA Blok procesiranja je prikazan inputima, transformacijom i outputima. To je zapravo mali sistem korišćen za konvertovanje inputa u outpute.

Jedan proizvodni proces može se opisati kao mreža blokova procesiranja, odlučivanja i povratne sprege. Svaki kompleksan sistem se može predstaviti povezivanjem velikog broja različitih blokova. U bloku odlučivanja output je posledica odluke donesene tokom procesiranja (tj. , tokom procesa odlučivanja).

MODELIRANJE TOKOVA PROCESA Zadnju vrstu blokova predstavlja blok povratne veze gde se informacije na granici output-a vraćaju povratnom vezom radi kontrole ili promene vrednosti inputa (informacije sa ovog bloka se najčešće koriste u svrhu menadžerske kontrole).

MODELIRANJE TOKOVA PROCESA Prvi korak modeliranja je da se nacrta mrežni blok-dijagram da bi se izolovao sistem procesiranja i različite podsisteme interesa. Jednom kad se to učini, mogu se definisati matematičke odluke za svaki blok u dijagramu. Na taj način se razvija i vrlo kompleksan sistem iz skupa relativno jednostavnih blokova. Radionička simulacija predstavlja jednu od prvih primena modeliranja toka procesa simulacijom i dobar je primer za to proizvodnja integrisanih krugova. Količinska prozvodnja tih krugova je sasvim niska i nepredvidljiva. Kao posledica toga, potrebno je mnogo ponovnih obrada (popravki), pa je vrlo teško ostvariti terminske planove isporuke.

SIMULACIJA Simulacija je tehnika koja se može koristiti za formulisanje i rešavanje velikog broja modela. Simulacijski modeli uključuju poslovne igre, analogne simulatore i simulator leta što sve predstavlja realnu situaciju u uslovima modela.

SIMULACIJA Simulaciju bi trebalo koristiti u okolnostima kod kojih je preskupo ili preteško eksperimentisati u realnoj situaciji. U tim se slučajevima efekti odluka mogu testirati na simulacijskom modelu pre nego što se odluka sprovede (simulacija toka oporavka pacijenta u klinikama, organizacija nastavnih planova na fakultetima ili dolasci i odlasci brodova).

DEFINISANJE PROBLEMA Relevantan problem odlučivanja mora se za istraživanje izolovati i definisati. Da bi se problem za simuliranje pravilno izolovao od svoje okoline, traži se znatno iskustvo i uvid u njegovu suštinu. Definicija problema takođe uključuje odlučivanje o ciljevima, ograničenjima i pretpostavkama koje će se primeniti. Nakon što je problem definisan u opštim uslovima, moguće je razviti poseban kvantitativni model.

RAZVOJ MODELA U razvoju simulacionog modela se moraju definisati kontrolne i nezavisne varijable, merila performansi i pravila odlučivanja. Na taj način se razvijaju posebni matematički prikazi problema. Svaki model se može izraziti u obliku: P = f(Ui * Ck )

RAZVOJ MODELA Kod razvoja ovog simulacionog modela prikazane su vrednosti P, f, Ui i Ck. Ovde je nezavisna varijabla Ui, koja je fiksna konstanta i ona je izvan kontrole donosioca odluke. Kontrolna varijabla (varijabla odlučivanja) Ck, u ovom simulacijskom modelu se može kontrolisati od strane donosioca odluke. Ove varijable mogu menjati svoje vrednosti od jednog niza do drugog kako se simuliraju različite odluke.

RAZVOJ MODELA Na kraju, model odlučivanja ima jedno, ili više merila performanse (P) i funkcija koje povezuju varijable sa tom performansom. Nakon što su definisani svi elementi ovog modela, on je spreman za kompjutersku konstrukciju dijagrama toka i za programiranje.

IZRADA DIJAGRAMA TOKA Svaki simulacioni model se uvek treba prikazati dijagramom toka pre kompjuterskog modeliranja, jer on pomaže da se precizira računska logika modela. To umnogome olakšava kompjutersko modeliranje i pomaže konstruktoru modela da u njemu otkrije logičke greške. Dijagram toka je prikaz matematičkog modela koji se simulira. Na svakom koraku simulacije mi izračunavamo vrednosti za jednačinu: P = f(Ui * Ck )

IZRADA DIJAGRAMA TOKA U konstruisanju jednostavnih dijagrama toka, koriste se dve vrste simbola:

PROGRAMIRANJE MODELA Dobar dijagram toka može olakšati programiranje simulacionog modela za operacije računanja. Obično koristi sledeće fiksne inpute: potražnju za dan 0, pravilo odlučivanja, distribuciju potražnje, jedinične troškove, jediničnu cenu i broj ponavljanja programa. Prednost programa je u tome što se jednostavno može promeniti broj ponavljanja programa ili ostalih parametara inputa. Simulaciono programiranje se može sprovesti na različitim programskim jezicima –, PASCAL, BASIC, kao i posebnim simulicionim jezicima kao što su GASP i GPSS.

PROGRAMIRANJE MODELA Nakon što je model programiran, potrebno je prikupiti podatke, kako bi se odredili parametri inputa (jedinični troškovi, cena, distribucija, potražnja i sl. ). Prikupljanje podataka je često najskuplji i vremenski najobimniji deo simulacione studije. Zbog vremena koje je potrebno, prikupljanje podataka se često radi zajedno sa programiranjem.

PROGRAMIRANJE MODELA Vrednovanjem modela se ustanovljava da li simulacioni model predstavlja tačan prikaz stvarnog stanja. Da bi bio upotrebljiv, model treba da odražava svaki pojedinačni uvid i pretpostavku stvarnog stanja. Postoji nekoliko tipova vrednovanja: parametara inputa, outputa i broja ponavljanja programa (vrednovanje parametara inputa se obavlja s ciljem da se ustanovi da li su oni korišćeni u skladu s vrednostima koji su utvrđeni).

HVALA NA PAŽNJI!