2 STADIJUM PREOPRACIONALNO MILJENJE Preoperacionalno miljenje Najvanije svojstvo

2. STADIJUM PREOPRACIONALNO MIŠLJENJE

Preoperacionalno mišljenje • Najvažnije svojstvo preoperacionalnog stadijuma jeste javljanje semiotičke ili simboličke funkcije. • Pijaže je određuje kao sposobnost da se nešto (predmet, događaj, osoba, itd. ) što nije neposredno prisutno reprezentuje pomoću oznake - mentalne slike, simboličke igre, jezika, gestova itd.

Razvoj s-m inteligencije uslovljava pojavu govora • Senzomotorna inteligencija – presemiotička inteligencija • Razvoj s-m inteligencije uslovlaljava pojavu simboličke funkcije • Nastankom postojanih objekata stvaraju se denotati – tj. intelektualnom analizom izdvojeni, stabilni segmenti stvarnosti za koje se mogu vezivati znaci.

Ispoljavanje simboličke funkcije • • • Pijaže ukazuje na sledeće oblike ispoljavanja, manifestacije simboličke funkcije: odložena imitacija, mentalna predstava ili slika, simbolička “kao da” igra, grafička reprezentacija (crtež) i prve reči • Sve ove manifestacije simboličke funkcije pojavljuju se istovremeno, u šestoj fazi senzomotornog stadija.

Mentalne slike • Mentalne slike (prema Pijažeu) – unutrašnja i redukovana imitacija onoga što je odsutno iz opažajnog polja. • Mentalne slike omogućavaju prevazilaženje ograničenosti senzomotornog ovde i sada funkcionisanja. • Mentalne slike omogućavaju deci da anticipiraju događaje koji se ponavljaju i da unapred planiraju svoje akcije.

INTUICIJA • Prelogičko mišljenje – do 7. godine dete rasuđuje prelogički, taj nedostatak nadoknađuje mehanizmom intuicije. • Intuitivno mišljenje je potčinjeno opažaju. • Od čega se sastoje proste intuicije? – to su opažajne ili akcione sheme interiorizovane u reprezentaciju.

Odložena imitacija • Odložena imitacija. Sposobnost gestovnog podražavanja ili zamišljanja događaja koji su se već desili i okončali. • Dok posmatra ponašanje neke osobe dete formira mentalnu reprezentaciju tog događaja (koja kasnije kontroliše njegovo ponašanje). • Odložena imitacija ima adaptivnu funkciju - dete oblikuje i menja svoje ponašanje, proširuje repertoar svog ponašanja, i uči o svetu koji ga okružuje.

Simbolička igra • Praktične radnje deteta postaju generalizovane i odvojene od praktičnog konteksta da se mogu prenositi na nove situacije i nove objekte. • Izvođenje radnji u prazno, bez ikakvih objekata ili sa imaginarnim predmetom. • Bitno svojstvo – postoji svest o imaginarnosti datih gestova. • Dete prilagođava svet svojim fantazijama, potrebama zanemarujući objektivna svojstva predmeta kojim se igra, postupajući sa njim kao da je nešto drugo "kobajagi" ili "tobože" igre.

Svojstva preoperacionog mišljenja • Preoperacionalni stadijum (PO) karakteriše egocentrizam, intuicija i specifični oblici dečjeg shvatanja i objašnjenja pojava. • Završava se usvajanjem pojma konzervacije i pojavom operacija (tj. interiorizovanih akcija koje su reverzibilne i povezane u sistem)

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI Nerazlikovanje sopstvene i tuđe tačke gledišta: • Malom detetu je teško da zamisli psihološki doživljaj druge osobe – ponašaju sa kao da svi misle ono što i ona misle, svi vide ono što i ona vide, svi osećaju ono što I ona osećaju • Dete ne prilagođava svoj govor perspektivi slušaoca – ponaša se kao da slušalac zna sve što ono zna (njegov govor je skraćen, fragmentiran i nerazumljiv drugoj osobi)

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI • Nesposobnost da zamisle stvari kako izgledaju kada se posmatraju iz različitih uglova (zadatak Tri planine - maketa planine sa tri različita vrha). • Levo i desno ne shvataju kao relativne već kao apsolutne pojmove (oko 4. , 5. godine deca će znati da pokažu svoju desnu i levu ruku, a tek oko 7 -8 godine da se desna ruka osobe koja sedi naspram njega nalazi naspram njegove leve).

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI • Ponašanje u pravilima sa igrama: PO deca igraju svako za sebe ne obraćajući pažnju na pravila suigrača • odbijaju da dele igračke sa drugom decom (staviti etiketu sa dečjim imenom na igračku)

INTUICIJA • Pr. 1: dete od 4 -5 godina pravi niz od crvenih žetona, ne vodeći računa o broju elemenata niti o uspostavljanju korespodencije 1: 1 – primitivni oblik intuicije: procenjivanje količine jedino preko zauzetog prostora. ○○○○○ ●●●●●●●

INTUICIJA • Pr. 2: dete od 5 -6 godina uspostavlja korespodenciju 1: 1, na osnovu toga zaključuje o količini, ali. . . ○○○○○ ●●●●●

INTUICIJA • Pr. 3: ali. . . Ako pomerimo crvene žetone malo udesno dete kaže da nisu jednake i da duži red ima više žetona → jednakost se ne odražava logičkom korespodencijom već samo vizuelnom ○○○○○ ●●●●●

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI Centracija (i decentracija). • Na SM stadijumu - centarcija na sopstveno telo i akciju (konfuzija na relaciji Subjekt ↔ Objekt) potom decentracija. • Na PO stadijumu - centracija na sopstvene reprezentacije, predstave (konfuzija na relaciji psihičko i fizičko) – potom decentracija (pojava operacija).

Egocentrizam. Centracija (i decentracija). • Odnosi se kako na fizički tako i na socijalni univerzum. • Najjasnije se uočava u dečjoj nesposobnosti da shvate konzervaciju. • Usredsređivanje pažnje na jedan upadljiv aspekt predmeta ili situacije i zanemarivanje drugih, važnih aspekata.

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI Ireverzibilnost. • Nesposobnost da se uzme u obzir niz obrnutih operacija koje ponovno uspostavljaju početno stanje. • Mišljenje deteta je konkretno: stvari su ono što izgledaju da jesu. • Kada razmišlja o nekom problemu dete jednostavno u glavi ponavlja redosled akcija koje je samo izvršilo ili je videlo kako ih neko drugi izvršava.

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI Ireverzibilnost • Dečje mišljenje uvek ide u jednom smeru - u pravcu u kome se akcija odigrala u stvarnom životu, ne može da zamisli kako bi bilo kada bi se akcija obrnula i kada bi smo se vratili na početak. • Primer: Da li imaš brata, I on odgovori: Imam Kako se zove tvoj brat? – Srđan Da li Srđan ima brata? – Nema

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI Analiza govora (tzv. “egocentrični” govor): • SOCIJALIZOVANA funkcija – sredstvo komunikacije. • “EGOCENTRIČNA” funkcija govora - neka vrsta govora za sebe. – ne vodi se računa o slušaocu (mada prisustvo drugog može podstaknuti pojavu ovakvog govora).

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI Ispoljavanja “egocentrične” funkcije govora: • Eholalija (ponavljanje fragmenata govora različite složenosti od zvukova, preko reči do fraza itd. ), • Monolog, (prati samostalnu dečju igru i aktivnost, i takvi monolozi predstavljaju 1/3 dečjeg spontanog govora u 3 -4 god. ) • Monolog udvoje (tzv. kolektivni monolog). U raspravama sa drugom decom ne mogu da stanu u poziciju drugoga, već kao da svako drži svoj monolog.

EGOCENTRIZAM DEČJE MISLI • Sa prelazom na operacionalno funkcionisanje egocentrični govor nestaje • Ostaje socijalizovana funkcija govora: – informacija adaptirana slušaocu (razmena mišljenja, saopštenje ili uticaj na aktivnost drugog), – pitanja i odgovori, – kritike i ruganja tj. primedbe o ponašanju i radu druge osobe, – naredbe zahtevi i pretnje.

Dečje shvatanje pojava i objašnjenje pojava Dečje shvatanje pojava - usled konfuzije subjektivnog i objektivnog sveta dolazi do subjektivizacije objektivnog sveta i do objektivizacije subjektivnog - ta konfuzija subjekta i objekta najviše dolazi do izražaja u:

Dečje shvatanje pojava 1. Animizam sklonоst decе da neživim stvarima pridaju odlike živih bića (da shvatа stvari kao žive, kaoоbdarenе nameramа). - Pr. Sijalica je živa zаto što svetli, sat je živ jer kuca - Pr. Noć je vеlikи crni oblak кoji ulazi u sobu kadа spavаmo, mesеc nas prati u šetnji i vraćа se kadа i mi - Tokоm PO dolazi do оpadаnja аnimizмa: kod mlađe dеce sve može biti živo, potоm samo оno što se krećе, pa sаmo оno što se samostalno krećе.

Dečje shvatanje pojava 2. Realizam Sklonоst decе da subjektivnim pojavаma pridaju objektivnost, tj. da ih smeštaju van subjekta (misli, snove, imena). • Pr. Snovi su noću tu, na krevеtu, lebdе. . . • Nominalni realizam - Pr. Imena su neodvоjive odlike predmеta, svaki predmеt zna svoje ime

Dečje shvatanje pojava 3. Artificijelizam Sklonоst decе da okоlni svet shvate kao plod ljudske dеlatnosti, tj. da je naprаvljen od strane ljudi: Pr. Nebo su naprаvilи i obоjili ljudi, jezеra su iskopali ljudi, planine su sazidali ljudi, kamenčići se prave presovanjem peska. • Manje je zastupljen kod seoske nеgo kоd gradske populacije, jer se radi o pretеranoj genеralizaciji sa objekatа (tvorevina) koje su najpre upoznali.

Dečje objašnjenje pojava Pojam uzročnosti • Do 4. godine deca ne daju objašnjenja Zašto? Zato što? • Interesovanje za uzroke i pitanje – Zašto? – se javlja oko 4. godine • Prekauzalnost dečjih objašnjenja – umesto objektivnih fizičkih uzroka deca pri tumačenju uzroka pojava često navode psihološke motive i uzroke. 1. Motivacija Objašnjenja kod kojih dete pripisuje spoljnjem, fizičkom svetu ljudske motive: Pr. : Noć dolazi da bi smo mogli da spavamo

Dečje objašnjenje pojava 2. Finalizam Detе objašnjavа pojavu njenim krajnjim rezultatom Pr. : Reka tečе da bi se ulila u more 3. Magizam Uverеnje dеteta dа sopstvenе radnje mogu uticati na tok priрodnih pojavа Pr. : Sunce sе krećе zato što ja trčim

Dečje objašnjenje pojava 4. Fenomеnizam Detе od dve pojave koje sе odigravаju u istovremеno jednu od njih proglašаvа za uzrok Pr. : Trepеrеnje lišća → izаziva vetar 5. Participacijа Kadа detе smatrа da su dve pojave koje su iste samo pо vrsti i materijalno iste Pr. : Senka ispod drveta je dеo nоći

Moralni realizam, Objektivna odgovornost ili Heteronomna moralnost • Pijaže je otkrio sistem od dva široka stadijuma moralnog mišljenja – 1. stadijum moralne heteronomije i 2. stadijum moralne autonomije

Moralni realizam • Moralni realizam odgovara nominalnom realizmu (to su fenomeni istog reda čiji su uzroci jedinstveni – mešanje subjektivnog i objektivnog). • Egocentrizam i realizam – ova dva kognitivna ograničenja navode dete - da ne razlikuje moralna pravila od fizičkih zakona, - da pravila shvata kao fiksirane, večite stvari, a ne kao instrumente čovekovih ciljeva i vrednosti.

Moralnost prinude preovladava do 7, 8 godine i ima tri glavne odlike: 1. To je moralnost autoriteta i dužnosti biti dobar znači biti poslušan, a ispravno je ono što autoritet nalaže • Prema mišljenju deteta - pravila su oduvek bila kakva su danas, ne mogu se menjati niti im se može išta dodati, a svaki pokušaj izmene shvata se kao prestup.

Moralnost prinude 2. Pre se poštuje slovo no duh zakona; otuda naglasak na kažnjavanju koje zahteva da prekršilac pati zbog rđavog dela, i da ga tako okaje. • Dete smatra da što je kažnjavanje strožije to je pravičnije. • Kada postoji spoljašnje pravilo nametnuto odozgo → samo bol izazvana kažnjavanjem može prekršioca vratiti na pravi put poslušnosti i na okajanje prekršaja.

Moralnost prinude 3. Objektivno shvatаnje odgоvornоsti. Dete prilikom procenjivanjа nekog postupka vodi računa sаmo о njegovim fizičkim posledicamа, a ne o nameramа izvršioca. • S obzirom da je dеte rеalista u svakoj оblasti mišljenja, prirodnо je da će u moralnoj оblasti stavljati veći naglаsak na spoljašnji, očevidni elеment nego na skriveni motiv.

Autonomna moralnost – javlja se oko 10. godine • Pravila više nisu nepormenljivi, sveti apsoluti koji vode poreklo od autoriteta, i koji su spolja nametnuti. • Pravilo se sada shvata kao posledica obostranog pristanka, i koje morate poštovati ako želite da budete lojalni. • Možete ih menjati pod uslovom da pridobijete opšte mnjenje na svoju stranu. • Sada se više vodi računa o motivima (objektivna odgovornost ustupa mesto subjektivnoj).

Kazna ispaštanja Kazna reciprociteta Kazna ispaštanja • Ima arbitrarni karakter - ne postoji odnos između sadržine akta prestupa i prirodne kazne. Pr: Kada dete slaže svejedno je da li će se na njega primeniti telesna kazna ili će se uzeti igračka, ili će mu se zadati da obavlja neko dosadni školski zadatak. • Jedino važna stvar je to da se drži odgovarajuća mera između veličine kazne i težine prestupa.

Kazna reciprociteta • Kazna reciprociteta je obavezno motivisana prestup i kazna imaju veze i u pogledu sadržine i u pogledu prirode. • Ako se pravilo prekrši, nije potreban bolan pritisak koji će nametnuti poštovanje zakona spolja. • Ukоr više ne mora da se predočava bolnom kaznоm. • Ukor deluje punom snagоm ukoliko preduzete mere rеcipročnosti učine da prеstupnik shvati značaj svog prestupa.

Kazne reciprociteta mogu biti klasifikovane na sledeće načine: • isključenje – stalno ili povremeno iz socijalne grupe; • kazne koje apeluju na neposredne materijalne posledice određenog postupka: nedati hleb za večeru dečaku koji je odbio da ide da kupi hleb, da bude u hladnoj sobi kad je slomio prozor. (roditelji reaguju na dečji nehaj tako što odbijaju da im pomognu);

Kazne reciprociteta • Lišavanje izgrednika stvari koje je zloupotrebio. • Jednostavna recipročnost – kazna kojom se detetu čini tačno ono što je ono uradilo. Na primer, slomi mu se igračka. (ova kazna postaje iritirajuća i apsurdna kad znači samo to da treba vratiti zlo za zlo).

Kazne reciprociteta • Kazna čiste nadoknade plaćanja ili davanja razbijene ili ukradene stvari (treba odvajati kaznu nadoknade od kazne odmazde) • U ovu kategoriju se svrstavaju samo ukori bez kazne

Laganje • Na primer: laganje se više ne određuje kao tvrdnja koja se ne slaže sa činjenicama, već svako namerno, pogrešno tvrđenje. Ako neko kaže da je video psa velikog kao krava, i ako neko kaže da je dobio dobru ocenu u školi?

Kazne reciprociteta • Isključenje – stalno ili povremeno iz socijalne grupe. • Kazne koje apeluju na neposredne materijalne posledice određenog postupka: nedati hleb za večeru dečaku koji je odbio da ide da kupi hleb, da bude u hladnoj sobi kad je slomio prozor. To su situacije u kojima vaspitač želi da kod deteta stvori osećanje da je socijalni ugovor prekršen. • Lišavanje izgrednika stvari koje je zloupotrebio. • Jednostavna recipročnost – kazna kojom se detetu čini tačno ono što je ono uradilo. Na primer, slomi mu se igračka (postaje iritirajuća i apsurdna kad znači samo to da treba vratiti zlo za zlo). • Kazna čiste nadoknade plaćanja ili davanja razbijene ili ukradene stvari. Treba odvajati kaznu nadoknade od kazne odmazde. • Samo ukori bez kazne.