MILJENJE TA JE MILJENJE Postojee znanje i iskustvo

MIŠLJENJE

ŠTA JE MIŠLJENJE? • Postojeće znanje i iskustvo nisu dovoljni za uspešno prilagođavanje staro znanje i iskustvo treba iskoristiti na sasvim nov način • Potrebno je uvideti put i načine rešavanja problema, uočiti koja sredstva mogu da se upotrebe da bi se došlo do cilja. • Mišljenje je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvatanjem uzročno-posledičnih veza između različitih pojmova. • Suština mišljenja – shvatanje ili uviđanje odnosa Na primer: Dete želi da otvori vrata, a ne može da dohvati bravu. . .

SREDSTVA MIŠLJENJA • Zamislite automobil, semafor. Zamislite miris zumbula ili ukus omiljenog sladoleda. • PREDSTAVE - Ono što imamo u svesti kad zamislimo automobil, zumbul. . . jeste mentalna slika objekata iz našeg senzornog iskustva. • Razmislite o tome kakva je sličnost izmedju nagrade i kazne? • POJAM sadrži opšte, najvažnije osobine odredjene klase objekata na koju se odnosi. Pojam je mentalni sadržaj o opštim osobinama neke klase objekta, pojava ili situacija. • KONKRETNI • APSTRAKTNI • Mišljenje se odvija putem GOVORA ili simbola (reči) – mišljenje je simbolička aktivnost. Korišćenje reči kao simbola ubrzava proces mišljenja. (kada mislimo o sličnosti izmedju kazne i nagrade, umesto da stvaramo predstavu, mi koristimo reči. )

KAKO MISLIMO? • Spirman dva oblika misljenja: • mišljenje kojim se shvataju odnosi između elemenata (8: 4 = x) i • mišljenje gde su poznati odnos i jedan element, a treba otkriti drugi element (8: x = 2) • Ova dva oblika mišljenja mogu se ilustrovati zadacima analogije. • Primer 2: Nastavite niz 90 85 75 60 40 ? • Primer 1: Zarazna bolest : higijena = nesrećan slučaj : ? ,

1. FAZE MISAONOG TOKA Otkrivanje (uočavanje) problema. • mora da postoji svest o zadatku ili problemu • situacija je problemska kada je za pojedinca nova, resenje mu nije dato u iskustvu. 2. Sužavanje, reformulacija problema i stvaranje direkcije. • Problemu pristupamo na odredjen nacin tj. sa nekom pretpostavkom, odnosno direkcijom. • Direkcija – nesvesna usmerenost, odredjeni "model traganja" koji orijentise i upravlja osobu u odredjenom pravcu kada rešava neki problem. Pogrešna direkcija nas moze udaljiti od rešavanja problema. 3. Formulisanje hipoteza ili alternativnih rešenja. Svaki zadatak neizbežno predpostavlja postojanje više alternativnih rešenja od kojih osoba bira jednu koja joj izgleda najverovatnija. 4. Proveravanje hipoteze Faze treba shvatiti kao važne komponente ili momente u misaonom

VRSTE MIŠLJENJA Realističko Imaginativno Induktivno Konkretno (praktično) Kritičko Deduktivno Apstraktno Stvaralačko

SREDSTVA KOJA PREOVLADAVAJU PRILIKOM MISAONOG PROCESA • Konkretno (praktično) mišljenje • Operiše se konkretnim predmetima i odnosima; • Usmereno je na rešavanje konkretnih, praktičnih problema. • Apstraktno mišljenje • Prevazilazi nivo percepcije, predstava i konkretnih pojava; • Operiše apstraktnim pojmovima, idejama i simbolima.

STEPEN REALISTIČNOSTI, POŠTOVANJE PRINCIPA REALNOSTI • Realističko mišljenje • Uvažava zakone stvarnosti i logike, operiše stvarima, bićima i događajima koji realno postoje. • Nezavisno je od naših stavova, motiva i emocija i otkriva objektivno postojeće veze odnose i pojave. • Imaginativno mišljenje • Zasnovano na mašti, relativno nezavisno od logike, stvarnosti i njenih zakona i pod velikim je uticajem naših potreba, želja i afekata. • Rezultat ovog mišljenja može biti neka značajna duhovna tvorevina (npr. priča, pesma), ali i subjektivni proizvod maštanja (npr. sanjarenje).

ISHOD MISAONOG PROCESA • Kritičko mišljenje • Brižljivo se preispituju činjenice, premise, dokazi i zaključci. • Utemeljeno je na razumu i činjenicama, nezavisno je od bilo kog autoriteta (institucije, ljudi). • Nedogmatsko je, slobodno od emocija, strasti, predrasuda, zdravog razuma i stereotipa. • Stvaralačko mišljenje • Vrsta je imaginativnog mišljenja, koje je usmereno stvaranju nove, originalne tvorevine (ona može, ali i ne mora imati širi, društveni značaj). • Tvorevina može biti zakon, tehnički izum, roman, slika, film ili muzičko delo (ali i dečji crtež ili sanjarenje).

• PUT KOJIM SE KREĆE MIŠLJENJE Konvergentno mišljenje • Karakteriše ga logičnost u traganju za rešenjem. • Sistematski odbacuje sva nelogična i neargumentovana rešenja. • Sve više sužava krug mogućih rešenja dok ne dođe do pravog. • Cilj je da se nađe jedno, pravo rešenje. • Karakteristično je za naučni pristup pojavama. • Divergentno mišljenje • Grana se u veći broj različitih pravaca, produkuje veliki broj hipotetičkih odgovora, isprobava više različitih rešenja kako bi se našlo najprikladnije. • Karakteristično je za umetničko mišljenje, gde ne postoji jedno tačno rešenje, već je bitno naći najoriginalnije, što neobičnije i maštovitije rešenje.