Uvod u ekonomska naela Duko Bodroa ta emo

Uvod u ekonomska načela Duško Bodroža

Šta ćemo naučiti na ovom času? • Šta je to ekonomija? • Kako ekonomija funkcioniše? • Osnovni principi ekonomije?

Ekonomija • Reč ekonomija dolazi od grčke reči (oικονομικος = oikonomikos) koja znači “onaj koji upravlja domaćinstvom” • Oikos (grč. ) = kuća, nomos (grč. ) = zakon, pravilo, način • Ekonomija = Privreda • Privreda: - svi poslovi koji se obavljaju u društvu - grupa ljudi koji međusobno ostvaruju interakciju tokom svojih života • Resursi = Inputi = Zemlja + Rad + Kapital

Razmišljati kao ekonomista • Ekonomija vas uči. . . - Da razmišljate u pravcu stalnog poređenja alternativa - Da vršite evaluaciju (vrednovanje; procenu) troškova individualnih i društvenih izbora - Da proučavate i razumete na koji način su određena ekonomska pitanja i događaji povezani

Ekonomija • Modernu ekonomiju karakteriše: - Razgranata mreža trgovine – zavisi od specijalizacije i podele rada - Novac – glavni pokretač sistema i merilo ekonomske vrednosti - Savremena tehnologija – pretvara snagu ljudskog rada u efikasniji faktor proizvodnje

Ekonomski modeli • Ekonomisti koriste modele pomoću kojih uprošćavaju realnost • Krajnji cilj ekonomske nauke je poboljšanje uslova života ljudi u njihovim svakodnevnim životima • Dva osnovna ekonomska modela su: - Dijagram kružnog toka - Granica proizvodnih mogućnosti

Dijagram kružnog toka • Dijagram kružnog toka je vizuelni model privrede koji pokazuje tok novca na tržištu između preduzeća i domaćinstava

Slika: Dijagram kružnog toka Prihodi Prodata dobra i usluge TRŽIŠTA DOBARA I USLUGA • Preduzeća prodaju • Domaćinstva kupuju Izdaci Kupljena dobra i usluge DOMAĆINSTVA PREDUZEĆA • Proizvode i prodaju • Kupuju i troše dobra • Unajmljuju i koriste • Poseduju i prodaju i usluge Dobra i usluge Faktore proizvodnje faktore proizvodnje Faktori proizvodnje Nadnice, profiti, I rente TRŽIŠTA FAKTORA PROIZVODNJE • Domaćinstva prodaju • Preduzeća kupuju Rad, zemlja, I kapital Dohoci = Tokovi inputa I autputa = Tokovi novca

Pr. Dijagram kružnog toka • Preduzeća - proizvode i prodaju dobra i usluge - upošljavaju i koriste faktore proizvodnje • Domaćinstva - kupuju i troše dobra i usluge - poseduju i prodaju faktore proizvodnje

Dijagram kružnog toka • Na tržištu dobara i usluga - Preduzeća prodaju - Domaćinstva kupuju • Na tržištu faktora proizvodnje - Domaćinstva prodaju - Preduzeća kupuju

Granica proizvodnih mogućnosti • Upravljanje resursima sa kojima društvo raspolaže predstavlja veoma važnu aktivnost s obzirom da su resursi retki, oskudni • Oskudnost znači da društvo ima ograničene resurse i da ne može proizvesti sva dobra i usluge koje njegovi stanovnici žele • Da resursi nisu retki, sva dobra bi bila besplatna i ne bi ni postojala potreba za ekonomijom koja proučava kako društvo upravlja svojim retkim

Granica proizvodnih mogućnosti • Pojedinačna domaćinstva i privreda u celini treba da donesu odluke o tome: - Ko treba da radi, proizvodi? Koja dobra treba proizvoditi i u kom iznosu? Koje resurse treba upotrebiti u proizvodnji? Po kojim cenama treba prodavati proizvode?

Granica proizvodnih mogućnosti • Pri odlučivanja šta, kako bi trebalo proizvoditi, privreda u stvari odlučuje kako raspodeliti svoje resurse između hiljada različitih mogućih roba i usluga • Zemlje ne mogu imati neograničene količine svih dobara – ograničavaju ih dostupni resursi i tehnologija

Granica proizvodnih mogućnosti • Faktori proizvodnje: - Zemlja ili prirodni izvori – predstavljaju dar prirode našim proizvodnim procesima - Rad – vreme koje ljudi provedu u proizvodnji - Kapital – trajna dobra privrede, proizvedena kako bi proizvodila druga dobra

Granica proizvodnih mogućnosti • Granica proizvodnih mogućnosti pokazuje maksimalne količine proizvodnje koje neka privreda može dostići, u zavisnosti od raspoloživih faktora proizvodnje i raspoložive tehnologije

Slika: Granica proizvodnih mogućnosti Količina proizvedenih računara 3, 000 D C 2, 200 2, 000 A kriva proizvodnih mogućnosti B 1, 000 0 300 600 700 količina 1, 000 proizvedenih automobila

Granica proizvodnih mogućnosti • Pomoću granice proizvodnih mogućnosti ilustrujemo ekonomske koncepte kao što su: - Efikasnost - Izbor - Oportunitetni troškovi - Ekonomski rast

Slika: Pomeranje granice proizvodnih mogućnosti Količina proizvedenih računara 4, 000 3, 000 2, 100 2, 000 0 E A 700 750 1, 000 Količina proizvedenih automobila

10 principa ekonomije (Mankiw) • Kako ljudi donose odluke? • Kako ljudi međusobno deluju? • Kako funkcioniše privreda kao celina?

Deset principa u ekonomiji I. Na koji način pojedinci donose odluke 1) Ljudi se suočavaju sa izborom 2) Trošak nečega jeste ono čega se ljudi odriču da bi to dobili 3) Racionalni pojedinci donose odluke na margini – u graničnim slučajevima 4) Ljudi reaguju na podsticaje

Deset principa u ekonomiji II. Na koji način se odvija interakcija (međusobno delovanje) ljudi u privredi 5) Trgovina je obostrano korisna za svakog pojedinca 6) Tržišta obično predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti 7) Država može ponekad da poboljša ekonomske rezultate, odnosno ispravi neuspehe tržišta

Deset principa u ekonomiji III. Kako funkcioniše privreda kao celina 8) Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge 9) Cene rastu kada država štampa više novca nego što je potrebno 10) Društvo je u kratkom roku suočeno sa izborom između inflacije i nezaposlenosti

Princip 1: Ljudi moraju da vrše izbor • Ništa nije besplatno „No free lunch“ • Da bismo dobili jednu stvar treba da se odreknemo neke druge - Hrana naspram odeće - Dokolica ili rad - Efikasnost ili pravičnost • Svaki put kada donosimo odluku to znači da se odričemo ostvarivanja jednog cilja zarad nekog drugog

Princip 1: Ljudi moraju da vrše izbor • Odmeravanje alternativa: - Raspored slobodnog vremena Raspored porodičnog budžeta Raspored budžeta za marketing Raspored poreskog tereta na građane/preduzeća (linearno i proporcionalno oporezivanje) - Izbor između efikasnosti i pravičnosti

Princip 1: Ljudi moraju da vrše izbor • Izbor između efikasnosti i pravičnosti • Efikasnost znači da društvo teži da na najbolji način upotrebi ograničene resurse sa kojima raspolaže u zadovoljavanju ljudskih želja i potreba • Pravičnost znači da su koristi od efikasne upotrebe resursa jednako raspodeljene (distribuirane) između svih članova jednog društva. Privreda proizvodi efikasno kada nečiju ekonomsku situaciju ne može učiniti boljom, a da pri tome nečiju drugu ne učini gorom

Princip 2: Trošak ostvarivanja nekog cilja jednak je onome čega se moramo odreći da bismo ga ostvarili • Donošenje odluke o obavljanju bilo koje aktivnosti zahteva poređenje troškova i koristi od te aktivnosti i svake druge alternative: - Da li da idem na Fakultet ili da počnem da radim? - Da li da učim ili da se nađem sa prijateljima? - Da li da danas idem na predavanja ili nastavim da spavam? • Oportunitetni trošak neke stvari jeste ono čega se moramo odreći da bismo tu stvar dobili

Princip 3: Racionalni pojedinci donose odluke na margini • Marginalne promene jesu dodatna podešavanja određene aktivnosti • Margina" znači "granica" • Upoređivanje marginalne koristi i marginalnog troška: - Dodatni sat učenja - Proizvodnja proizvoda (marginalni trošak i marginalni prihod) • Optimalni obim proizvodnje: marginalni prihod = marginalni trošak • Racionalni donosilac odluke preuzima aktivnost samo ako marginalna korist od te aktivnosti prevazilazi marginalni trošak

Princip 4: Ljudi reaguju na podsticaje • Marginalne (granične) promene u troškovima ili koristima podstiču ljude da reaguju na takve promene • Odluka o izboru jedne alternative u odnosu na drugu, dešava se u slučaju kada su granične koristi od obavljanja te alternative veće od graničnih troškova! - Uticaj promene cene na tražnju i ponudu jednog dobra - Uticaj porasta poreza na tražnju i ponudu jednog dobra

Princip 5: Svako ima koristi od trgovine • Trgovina između dve zemlje dovodi obe zemlje u bolji položaj • Trgovina omogućava ljudima da se specializuju u obavljanju onih aktivnosti u kojima mogu postići najbolje rezultate • Ljudi imaju koristi od mogućnosti da trguju jedni sa drugima

Princip 6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti • Različiti ekonomski sistemi – ekonomija proučava različite mehanizme koje duštvo može upotrebiti da bi rasporedilo oskudne resurse • Dva bazična načina organizacije: - Vlada donosi većinu ekonomskih odluka - Odluke se donose na tržištima

Princip 6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti • Teorija centralnog planiranja - Država (centralni planeri) znaju šta, koliko i za koga će se proizvoditi? - Samo država je u stanju da organizuje ekonomsku aktivnost na način da donese ekonomsku dobrobit društvu - Propast centralističkih privreda

Princip 6: Tržišta najčešće predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti • U tržišnoj privredi resursi se alociraju kroz decentralizovano odlučivanje mnogih preduzeća i domaćinstava; svi oni se nalaze u međusobnoj interakciji na tržištu roba i usluga - Domaćinstva donose odluke o tome šta će kupiti od roba i usluga na tržištu i za koga će raditi - Preduzeća odlučuju o tome koga će zaposliti i šta će proizvoditi - Sistem cena, tržišta, dobitaka i gubitaka, podsticaja i nagrada određuje šta, kako i za koga

Princip 7: Država ponekad može da poboljša funkcionisanje tržišta • Svaka tržišna ekonomija pati od nesavršenosti koje dovode do bolesti poput preteranog zagađivanja, nezaposlenosti i krajnosti bogatsva i siromaštva • Iz tog razloga ni jedna vlada u svetu ne propušta da nadgleda ekonomiju • Države imaju 3 glavne ekonomske funkcije u tržišnoj ekonomiji: - Povećanje efikasnosti - Unapređenje jednakosti - Jačanje makroekonomske stavilnosti i rasta

Princip 7: Država ponekad može da poboljša funkcionisanje tržišta • Pravičnost vs. Efikasnost? - Davanje kupona za ishranu pojedinim siromašnim ljudima Zabrana pušenja na javnim mestima Podela monopolske kompanije na više manjih Nametanje viših poreskih stopa za ljude sa višim primanjima - Donošenje zakona protiv vožnje u alkoholisanom stanju

Princip 7: Država ponekad može da poboljša funkcionisanje tržišta • Izvor neuspeha tržišta može biti: - eksternalija, koja nastaje kada jedna osoba ili firma svojom aktivnošću nameće troškove/koristi nekoj drugoj osobi ili preduzeću - tržišna moć, koja predstavlja sposobnost pojedinca ili preduzeća da vrši značajan uticaj na formiranje tržišne cene

Princip 8: Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge • Životni standard može se izmeriti na nekoliko različitih načina: - Poređenjem ličnih dohodaka - Poređenjem ukupne tržišne vrednosti nacionalnog proizvoda

Princip 8: Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge • Skoro sve varijacije u životnom standardu između dve zemlje mogu se pripisati različitim produktivnostima tih zemalja • Produktivnost izražavamo količinom dobara i usluga koju radnik proizvede za sat (ili drugu jedinicu) vremena • Stopa rasta produktivnosti => Stopa rasta prosečnog dohotka - Produktivnost je u visokoj korelaciji sa životnim standardom - Obrazovanje, tehnologija. . .

Princip 9: Cene rastu kada država štampa previše novca • Inflacija predstavlja povećanje ukupnog (opšteg) nivoa cena u privredi • Jedan od uzroka inflacije jeste rast ukupne količine novca u opticaju • Kada država pusti u opticaj velike količine novca, vrednost novca opada

Princip 10: Privreda je u kratkom roku suočena sa izborom između inflacije i nezaposlenosti • Filipsova kriva ilustruje kratkoročni izbor između inflacije i nezaposlenosti: Inflacija → Nezaposlenost • To je kratkoročni izbor!