UVOD U TEORIJU METODIKE FIZIKOG VASPITANJA POJAM PREDMET

UVOD U TEORIJU METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA

POJAM, PREDMET, CILJ I ZADACI § Metodika fizičkog vaspitanja je naučno-nastavna disciplina, čijim izučavanjem budući vaspitači predškolske dece, stiču stručnu osposobljenost i kompetentnost za realizaciju ciljeva i zadataka fizičkog vaspitanja u vrtićima predškolskih ustanova. § To je kompleksna naučna disciplina, koja je nastala na osnovama dugogodišnje prakse fizičkog vaspitanja i teorijskim osnovama opšte metodike - zasnovane na biopsiho-socijalnim potrebama dece. Sama reč metodika potiče od grčke reči „méthodos“, što znači: „put’’, „način, ’’ , , postupak’’ za postizanje nekog cilja. Na osnovu opšte metodike razvijale su se posebne, tj. metodike pojedinih predmeta.

§ Predmet proučavanja ove metodike je praksa fizičkog vaspitanja. Međutim, praksa ne može bez teorije - koja odgovara na mnoga pitanja koja praksa postavlja. Na ovaj način teorija ukazuje praksi, kuda i kako da se razvija. Dakle, postoji međusobna povezanost i uzajamnost teorije i prakse. § Metodika fizičkog vaspitanja može da se odnosi na različite uzrasne kategorije. Ukoliko je vezana za predškolski uzrast, tada je reč o metodici fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Specifičnosti ove metodike proizilaze iz uzrasnih, morfoloških, funkcionalnih, motoričkih, psiholoških i drugih karakteristika i sposobnosti predškoske dece.

§ Metodika fizičkog vaspitanja kao nastavni predmet ima za cilj da doprinese sticanju znanja, koja će omogućiti formiranje odgovarajućeg stručnog stava studenta prema fizičkoj kulturi uopšte i koja će obezbediti razumevanje njene uloge i značaja, kao i osposobljenost studenata - budućih vaspitača za realizaciju ciljeva i zadataka fizičkog vaspitanja dece, od rođenja do 7. godine života, tj. do polaska u školu.

§ Na osnovu ovako postavljenog cilja mogu se precizirati konkretni ZADACI koje ova metodika treba da realizuje u sistemu vaspitanja i obrazovanja studenata - budućih vaspitača predškolske dece: § Upoznavanje sa osnovama teorije fizičke kulture, koje su neophodne za razumevanje problematike fizičkog vaspitanja dece od rođenja do 7. godine života. § Upoznavanje sa uzrasnim karakteristikama, sposobnostima i potrebama predškolske dece, a posebno onima koje su značajne za fizičko vaspitanje.

§ Upoznavanje savremenih naučnih i stručno-metodskih saznanja i najvrednijih iskustava prakse. § Upoznavanje sadržaja fizičkog vaspitanja i njegove primene u radu sa decom predškolskog uzrasta. § Upoznavanje i osposobljavanje za primenu različitih organizacionih oblika aktivnosti i različitih formi rada na aktivnostima iz fizičkog vaspitanja. § Osposobljavanje za kreativnu primenu programskih sadržaja, kroz odgovarajuće oblike aktivnosti. § Upućivanje i osposobljavanje za praćenje efekata sopstvenog rada i za samostalno i permanentno praćenje novih saznanja, prihvatanje novih sadržaja i oblika aktivnosti, kao i stalno unapređivanje i osavremenjavanje sistema i metode rada sa decom predškolskog uzrasta. § Da se doprinese formiranju svesti o potrebi stalnog permanentnog obrazovanja. § Osposobljavanje za povezivanje sadržaja fizičkog vaspitanja i drugih vaspitno-obrazovnih oblasti.

POVEZANOST SA DRUGIM NAUKAMA § Fizička kultura je u uskoj vezi sa jednim brojem prirodnih nauka, koje se u osnovi bave izučavanjem bioloških svojstava čoveka. Ove nauke, u okviru svojih istraživanja bave se i uticajem telesnih vežbi na ta svojstva. To su pre svega, bazične nauke kao: anatomija (proučava sastav i sklop živih bića), fiziologija (proučava prirodna zbivanja, procese u organizmu živih bića), morfologija (nauka o postanku i razvitku oblika organa tela), biohemija (nauka o hemijskom sastavu i hemijskim procesima u telu) i primenjene nauke, kao medicina i higijena. U okviru ovih nauka češće se izdvajaju naučne grane koje se isključivo bave proučavanjem uticaja motoričkih aktivnosti na razvoj i funkcionisanje čovečjeg organizma. Ove su: sportska medicina, fiziologija sporta, sportska traumatologija, ishrana sportista i dr.

§ Fizička kultura je povezana sa mnogim društvenim naukama, a pre svega pedagogijom, psihologijom, sociologijom, filozofijom itd. Iz kruga društvenih nauka izdvojile su se naučne discipline koje se pretežno bave problematikom fizičke kulture kao: psihologija sporta, sportska pedagogija, sociologija sporta, istorija fizičke kulture itd. § Mnoga istraživanja problematike fizičke kulture doprinele su razumevanju suštine ove problematike. Jedno od najznačajnijih saznanja koje proizilazi iz dosadašnjih iskustava je, da se kompleksno istraživanje problematike fizičke kulture može realizovati samo interdisciplinarnim pristupom.

OSNOVNI POJMOVI FIZIČKE KULTURE § Kultura predstavlja sve materijalne i duhovne vrednosti (dobra) koje je čovečanstvorilo u toku društveno - istorijskog razvoja, a služe zadovoljavanju njegovih potreba. § Fizička (telesna) kultura je deo opšte kulture. To je oblik kulture koji podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti koje je čovek stvorio, kao i društvene aktivnosti, koje služe prvenstveno njegovom telesnom, ali i opštem razvoju. § Fizičko (telesno) vaspitanje je pedagoški proces koji se sprovodi smišljeno i planski sa ciljem da se doprinese telesnom rastu i razvoju organizma, održavanju i jačanju zdravlja, usavršavanju motoričkih i funkcionalnih sposobnosti organizma, sticanju pozitivnih moralnovoljnih i karakternih osobina, kao i intelektualnom razvoju i dobrom osećanju i raspoloženju, sredstvima fizičkog vaspitanja. § Fizičko (telesno) obrazovanje je integralni deo fizičkog vaspitanja koje je prvenstveno usmereno ka usvajanju i usavršavanju motornih znanja, umenja (veština) i navika, ali i ka usvajanju teorijskih znanja, koje omogućavaju njihovo bolje razumevanje i primenu u svakodnevnom životu.

§ Fizička (telesna) vežba je osnovno sredstvo fizičkog vaspitanja. To je smišljena fizička aktivnost koja se primenjuje sa ciljem da se doprinese učvršćivanju i razvoju zdravlja, telesnom razvoju i razvoju telesnih sposobnosti. Može se reći, da je telesna vežba osnovno sredstvo fizičkog vaspitanja koja služi za rešavanje zadataka fizičkog vaspitanja. § Fizičko vežbanje je proces primene telesnih vežbi sa ciljem da se ostvare željene promene u organizmu. Samo višestruko ponavljanje telesne vežbe, odgovarajućeg intenziteta omogućava ostvarenje navedenog cilja. § Motorička (fizička) sposobnost je skup urođenih i stečenih karakteristika i sposobnosti, neophodnih za uspešno vršenje motornih aktivnosti. § Funkcionalna sposobnost podrazumeva radni kapacitet telesnim vežbanjem angažovanih organa i/ili organskih sistema, pre svega kardiovaskularnog, respiratornog, metaboličkog i regulatornog. Drugim rečima, to je sposobnost adaptacije organizma na povećane zahteve telesnog vežbanja. § Motoričko znanje podrazumeva vežbanjem stečenu sposobnost izvođenja neke motoričke aktivnosti.

§ Motorna navika je sposobnost automatizovanog izvođenja motornog zadatka. Stvara se dugotrajnim vežbanjem, nakon čega se motorni zadatak izvodi bez potrebe za većom svesnom kontrolom. § Tehnika je racionalan način izvođenja pokreta, tj. kretanja. § Stil je subjektivno izražavanje pojedinca u sklopu racionalnog načina izvođenja kretanja ili pokreta. § Taktika je smišljeno rešavanje kretnih zadataka radi nadigravanja suparnika.

POJAVNI OBLICI FIZIČKE KULTURE § § Igra je oblik slobodno (dobrovoljno) odabrane aktivnosti koja je motivisana zadovoljstvom, radošću i zabavom. Ne mora sadržati pokrete, tj. kretanja. U fizičkom vaspitanju od posebnog je značaja pokretna igra. Ona predstavlja takvu motoričku aktivnost koja se odvija u zabavnoj formi, tako da učestvovanje u njoj pruža radost i zadovoljstvo, a ujedno zadovoljava biološku potrebu za kretanjem. Gimnastika je vid racionalnog, strogo određenog i kontrolisanog telesnog vežbanja čiji su prvenstveni ciljevi: skladan telesni razvoj, razvoj kretnji, motoričkih sposobnosti, sa posebnim akcentom na razvoju koordinacije, snage, gipkosti i ravnoteže. Rekreacija kao naziv potiče od latinske reči recreatio, što znači: okrepljenje, osveženje, razonoda. Kao pojam podrazumeva slobodno odabranu čovekovu delatnost, koja se odvija u slobodnom vremenu, sa ciljem zadovoljavanja potrebe za osveženjem, oporavkom, razonodom, pa i samoizražavanjem. Za fizičku rekreaciju može se reći da je slobodno (dobrovoljno) odabrana telesna aktivnost, koja se odvija u slobodnom vremenu, koja je drugačija u odnosu na aktivnosti koje su prouzrokovale zamor, a primenjuje se sa ciljem da se razonodi, okrepi, očuvaju i obnove fizičke, ali i mentalne sposobnosti. Sport je termin engleskog porekla (The Sport), kojim se izvorno definiše kretanje radi uživanja i razonode. Međutim, danas se izrazu „sport“ daje šire značenje. On se smatra samostalnom oblašću fizičke kulture, koja se karakteriše sistematskim i intenzivnim telesnim vežbanjem (treningom), časnom borbom, takmičenjem sa sobom i drugima, težnjom da se postignu maksimalni rezultati, pri čemu najčešće predstavlja zabavu masa (gledalaca).

SUBJEKTI VASPITNO-OBRAZOVNOG PROCESA § Neposredni akteri vaspitno-obrazovnog procesa u vrtiću su deca i vaspitač. Među mnogobrojnim činiocima koji određuju uspešnost ovog procesa odlučujuće mesto pripada njima. Od toga kakav je vaspitač (njegov lik), što između ostalog podrazumeva dobro poznavanje dece, u najvećoj meri zavise efekti vaspitno-obrazovnog procesa.

DECA PREDŠKOLSKOG UZRASTA - KARAKTERISTIKE I SPOSOBNOSTI ZNAČAJNE ZA FIZIČKO VASPITANJE § U trećoj godini života rast i razvoj su sporiji u odnosu na prethodni period, ali se ipak nastavljaju. Organizam jača i postaje otporniji. Proces okoštavanja traje, a razvija se nervni sistem. Povećava se radna sposobnost organizma. § Dete postaje pokretljivije i spretnije, ali u pokretima krutih i suvišnih elemenata. Aktivnosti postaju složenije i raznovrsnije. Može da usklađuje svoje pokrete sa pokretima drugih, da menja njihov pravac, tempo i intenzitet. Zahvaljujući ovome mogu se primenjivati aktivnosti sa većom grupom dece. § Posle druge godine hoda uz stepenice, a uz pridržavanje i niz stepenice. Od dve i po godine penje se i silazi bez poteškoća. Može da šutira loptu nogom i da se vozi triciklom. § Dete sve sigurnije održava ravnotežu pri pokretima i savlađuje razne proste prepreke. § Deci ovog uzrasta ne odgovara duže izvođenje istih pokreta, a takođe ni nagli pokreti i brzo prelaženje sa jednog na drugo kretanje. § Sve aktivnosti koje se organizuju sa decom mlađeg uzrasta treba da su prožete imitiranjem.

Mlađa grupa (od 3 do 4 godine) § Dete na ovom uzrastu sposobno je za hodanje u raznim pravcima, napred-nazad, ali i na veoma raznolike načine: dugim i kratkim koracima, na „prstima“, podizanjem kolena, uz nošenje odgovarajućih predmeta u rukama i na glavi, uz kosinu, niz kosinu, na tlu i iznad tla, po suženoj površini, vijugavo, delimično uz taktiranje. § Trčanje je sigurnije tako da se sigurnost ispoljava i prilikom trčanja na manje ravnom tlu, oko i između prepreka, pa i preko prepreka, po suženoj površini, uz blagu kosinu, vijugavo i kružno. Može da trči uz odgovarajuće taktiranje. § Skače obema nogama u mestu, ali i u svim pravcima i uz taktiranje. Može da skače u dubinu sa manje visine (do 30 cm), pri čemu treba insistirati na „mekom“ - nečujnom doskoku. § Dete se dosta sigurno penje uz stepenice, na stolicu, klupu, čak i uz kosinu, uz koso i vertikalno postavljene lestve. § Može da se kotrlja oko uzdužne ose tela i koluta tj. kreće, obrće oko bočne ose tela - slobodno se prevrćući preko glave napred. Naravo, za ova kretanja je potrebna pomoć.

§ Veoma spretno baca loptu obema rukama, a delimično i jednom rukom. Hvata loptu obema rukama. Gađa cilj, pre svega kotrljanjem. Vodi loptu obema, ali i jednom rukom u mestu. § Iako na ovom uzrastu preovlađuju paralelne aktivnosti, vremenom sve više dolazi do izražaja saradnja među decom. Ovo se ogleda u zajedničkoj igri pojedinim rekvizitima i jednostavnim pokretnim igrama bez rekvizita. Prilikom izbora ovih igara treba voditi računa da su jednostavne sa malobrojnim pravilima. § Na ovom uzrastu, često se koristi savladavanje prepreka u nizu, tj. vežbi koje slede jedna za drugom. U početku je dovoljno koristiti 3 -4 vežbi, a zatim se broj može povećati, pa i zadaci usložniti. § Deca ovog uzrasta mogu da dižu i nose jedan ili više predmeta odgovarajuće veličine i težine. Mogu voziti tricikl, da se sankaju, skijaju i plivaju uz odgovarajući nadzor i pomoć stručnjaka. § Bez obzira na raznovrsnosti u telesnom vežbanju, deca ovog uzrasta još uvek nisu zainteresovana za rezultate ovih aktivnosti. Zadovoljstvo im pruža samo kretanje. § Pri kraju ovog uzrasnog perioda dete svesnije sluša i prihvata uputstva i zahteve u vezi sa određenim kretanjem. To omogućava izvođenje pojedinih, osnovnih oblika kretanja na pravilan način.

Srednja grupa (od 4 do 5 godina) § Kod dece ovog uzrasta pažnja biva postojanija. Pamćenje se razvija - javlja se tzv. namerno pamćenje. Javlja se želja za radom i savladavanjem napora. Deca nisu svesna svojih realnih mogućnosti, te može doći do preterivanja što ne treba dozvoliti. § Na ovom uzrastu počinje interesovanje za rezultate aktivnosti, tj. poređenje svojih sa sposobnostima druge dece. Zato u radu treba koristiti davanje zadataka, odnosno rezultat kao motivaciju. Imitiranje u različitim oblicima često je potrebno koristiti. § Dete na ovom uzrastu ovlada uglavnom svim osnovnim oblicima kretanja. Hodanje i trčanje deteta postaje sve sigurnije i pravilnije, a može biti usklađeno i u ritmu, tj. uz muzičku pratnju. § Skakanje se usavršava vežbanjem poskoka i skokova sa obe noge i upotrebom jedne, odnosno sa jedne na drugu nogu. Zbog veće jačine nožnih mišića i mišića stopala deca mogu izvoditi skokove u dubinu sa visine do 50 cm. Zbog usavršenosti koordinacije mogu izvoditi skok udalj i uvis odrazom jedne noge, kao i razne preskoke preko vijače. § Uglavnom se vešto penju na vertikalno i koso postavljene sprave, uređaje i druge predmete. Penju se i na prikladne predmete u prirodi: ograde, uzvišice, panjeve, oborena stabla i sl. § Puzanje i provlačenje između, ispod i na spravama izvode sa lakoćom, čak i u otežanim uslovima. § Kotrljanje oko uzdužne ose sada mogu izvoditi bez pomoći.

§ Mogu izvoditi predvežbe za kolutanje - obrtanje oko poprečne ose tela i kolut napred u olakšanim uslovima (niz blagu strminu i uz pomoć). § Bacanje postaje savršenije i raznovrsnije. Uglavnom dobro bacaju jednom, kao i obema rukama - odozdo, u visini grudi i odozgo. Mogu preciznije i dalje da bace razne predmete. § Veštije hvataju razne bačene predmete, uglavnom obema rukama. § Loptu vode ne samo u mestu, već i u hodanju. § Deca ovog uzrasta mogu nositi odjednom raznovrsne predmete, i nešto veće težine nego u prethodnom periodu. § Kod ove dece javlja se težnja za saradnjom, te se postepeno uvode kolektivne aktivnosti. Na ovom uzrastu počinje obučavanje hvatalica u kojima deca igraju i glavne i sporedne uloge. Ekipne igre su tek na začetku, te se biraju one sa najjednostavnijim i malobrojnim pravilima. § Savladavanje vežbi u nizu (poligon) je složenije. Sadrži više zadataka (5 -6), koji su sada složeniji nego u mlađoj grupi. § Osim tricikla mogu voziti trotinet i bicikl, a sposobna su i za sankanje, skijanje i plivanje uz odgovarajući nadzor i pomoć stručnjaka. § Deca ovog uzrasta imaju bolju sposobnost slušanja i prihvatanja uputstava i zahteva u vezi sa određenim kretanjem, što omogućava da kretanje izvode sve pravilnije.

Starija grupa (od 5 do 6 godina) § Kod ovog uzrasta javljaju se početni elementi logičkog mišljenja, analize i uopštavanja, kao i sposobnosti svesnog pamćenja. Razvija se sposobnost da se na osnovu objašnjenja i uputstava vrše određena kretanja. Dete uočava vezu između načina kretanja i uspešnosti, tj. rezultata koji se kretanjem može postići. Pažnja je stabilnija, te se duže zadržava na nekom pokretu, voli da ga ponavlja u cilju da njime što bolje ovlada i da se dokazuje. Dete postaje snažnije i izdržljivije sa boljom koordinacijom pokreta. Sposobno je za duža i veća naprezanja, kako psihička, tako i fizička. Izvođenje vežbi motiviše se podražavanjem, ali i postavljanjem zadataka: „Ko može? “, „Ko će lepše? “, „Ko će ispravnije? “, „Ko će brže? “ i sl. Na ovom uzrastu javlja se smisao za lepo, skladno i ritmično kretanje. § Svi navedeni oblici kretanja u mlađoj i srednjoj grupi mogu se vežbati i u starijoj, stim što se usložnjavaju. Zahtevi su veći i odgovaraju psihofizičkim sposobnostima ove uzrasne grupe.

Pripremna grupa (od 6 do 7 godina) § Na ovom uzrastu tempo razvoja se donekle ubrzava. Nervni sistem se dalje usavršava. Javlja se sposobnost samokontrole i potčinjavanja svojih želja opštim zahtevima. § Pokreti su dosta koordinirani i tačni. Pokrete dete usklađuje sa konkretnim uslovima. Razlikuje brzinu, pravac, ritam kretanja i vlada njima. Sve to omogućava da ovlada tehnikom kretanja. Usavršavanjem kretanja sve više se ispoljavaju individualne osobine u kretanju. § Do sada upražnjavane vežbe treba usložniti, tj. učiniti ih težim, a time i interesantnijim za decu ovog uzrasta. Na primer: raznovrsne načine puzanja i provlačenja treba vežbati u kombinaciji sa nošenjem i guranjem predmeta, kotrljanje oko uzdužne ose tela izvoditi u lancu (troje dece), kolutanja napred izvoditi iz hodanja, preko niske prepreke ili prepreke na tlu, hvatanje vrećice pokušati jednom rukom, vođenje lopte vršiti u trčanju i u kombinaciji sa dodavanjem i hvatanjem, vučenja i guranja izvoditi u vidu takmičenja nadmetanja (nadvlačenje i potiskivanje). § Takmičenje je veoma omiljeno - pojedinačno, a posebno ekipno (grupno). Osećanje grupne pripadnosti i međusobne saradnje u vežbanju i igri je snažno. Ovaj uzrast je pogodan za primenu tzv. elementarnih sportskih igara - igara koje sadrže elemente sportskih igara, kao što su: mala košarka, mali rukomet, fudbal itd. Naravno, ove igre samo liče na prave, jer su u velikoj meri uprošćene, tj. prilagođene dečjim karakteristikama i sposobnostima (spuštena visina koša, dimenzije igrališta manje, pravila igre uprošćena i sl. ). Treba voditi računa da se deca ne preopterete - premore.

ZNAČAJ I CILJEVI FIZIČKOG VASPITANJA § Fizičko vaspitanje ima poseban i višestruki značaj: § Plansko – smišljeno i sistematsko telesno vežbanje povoljno utiče na rast i razvoj organizma. Telesno vežbanje podstiče rast 6 i razvoj 7 i pozitivno utiče na formiranje skladno razvijenog tela. Osim toga, odgovarajućim telesnim vežbanjem predupređuju se posledice hipokinezije, jednostranog i statičkog opterećenja, kojima su deca u sve većoj meri izložena. § Formiranje pravilnog držanja tela, podstiče se pozitivnim uticajima telesnog vežbanja na razvijenost svih velikih mišićnih grupa: vrata, ruku i ramena, trupa, nogu i stopala, a kasnije kada je za to stvorena osnova, uticajima i na sitnije mišiće čija uloga nije zanemarljiva. § Svestrani razvoj motorike i sticanje bogatog motoričkog iskustva jedan je od značajnih rezultata telesnog vežbanja. Dobro razvijena motorika, osim što ima praktičan značaj u životu i radu savremenog čoveka, poseban značaj ima kod predškolske dece. § Nauka je dokazala, da sistematski sprovedeno i programirano telesno vežbanje ima pozitivan uticaj na intelektualnu sferu ličnosti.

§ Pravilnim izborom i primenom odgovarajućih programa telesnog vežbanja značajno se utiče na odmor i oporavak dece. § Fizičko vaspitanje doprinosi socijalizaciji dece, razvoju osećanja drugarstva, tolerancije, razumevanja i međusobnog pomaganja. § Sistematsko, redovno i dugotrajno telesno vežbanje formira kod dece radne navike, razvija sistematičnost i upornost. § Značaj fizičkog vaspitanja ogleda se i u razvijanju potrebe i stvaranju navike za svakodnevnim telesnim vežbanjem. § Fizičko vaspitanje, pored drugih vaspitno-obrazovnih oblasti u vrtiću, ima poseban značaj u pripremi dece za početak školovanja. § Imajući u vidu značaj fizičkog vaspitanja i cilj vaspitanja u našem društvu, cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta jeste da doprinese celovitom (mnogostranom) razvoju ličnosti prvenstveno očuvanju i unapređenju zdravlja, obezbeđivanju uslova za normalan telesni rast i razvoj, kao i razvoj funkcionalnih i motoričkih sposobnosti, sadržajnom i korisnom provođenju slobodnog vremena i razvoju drugih pozitivnih osobina ličnosti, kao na pr. socijalnih, intelektualnih, emocionalnih, moralnih i estetskih.

ZDRAVSTVENO-HIGIJENSKI ZADACI § § Pozitivan uticaj na rast i razvoj organizma Očuvanje i jačanje zdravlja Razvoj aparata za kretanje Formiranje pravilnog držanja tela i otklanjanje nastalih poremećaja. § Pozitivan uticaj na razvoj funkcionalnih sposobnosti unutrašnjih organa. § Formiranje higijenskih navika. § Aktivnosti iz fizičkog vaspitanja treba da su faktor aktivnog odmora nakon fizičkog ili umnog rada.

OBRAZOVNI ZADACI § § § § Razvijanje navika kretanja. Razvoj motoričkih sposobnosti. Formiranje motornih navika. Razvijanje sposobnosti čulnih organa Učvršćivanje stečenih navika Razvoj stvaralačkih sposobnosti Sticanje teorijskih znanja

VASPITNI ZADACI § Razvoj intelektualnih funkcija § Formiranje i razvoj pozitivnih moralnih, voljnih i karakternih osobina i svesne discipline § Formiranje pozitivnog odnosa prema radu § Socijalizacija dece § Zabava i razonoda § Razvoj smisla za lepo § Svi navedeni zadaci fizičkog vaspitanja su značajni. U praksi, retko se realizuju izdvojeno-jedan po jedan, već kompleksnoviše zadataka odjednom.