ULOGA RODITELJA I TRENERA U RAZVOJU MLADOG SPORTISTE

ULOGA RODITELJA I TRENERA U RAZVOJU MLADOG SPORTISTE LJUBICA BAČANAC, Republički zavod za sport, Beograd 1

UVOD Sport sam po sebi nije ni dobar ni loš! To znači da bavljenje sportom nije automatski povezano sa pozitivnim ili negativnim uticajima na psihofizički razvoj i zdravlje učesnika Ono što je sasvim sigurno jeste da sport poseduje ogroman vaspitni potencijal Da li ćemo vaspitni potencijal sporta iskoristiti u svrhu pozitivnog uticaja na svestran razvoj i formiranje ličnosti mladih osoba, zavisi od toga kako ga vode odrasli, koje ciljeve favorizuju, da li u njemu prepoznaju moćno vaspitno sredstvo, ili smatraju da su pobeda i rezultat jedina merila njegove uspešnosti 14. 11. 2010. 2

”SPORTSKI TROUGAO” RODITELJI SPORT DETE 14. 11. 2010. TRENER 3

ZNAČAJNE ODRASLE OSOBE Roditelji i treneri spadaju među najznačajnije odrasle osobe u životu svakog mladog sportiste. Oni su nezaobilazni element tzv. sportskog trougla: “TRENER-SPORTISTA-RODITELJ” Njihova uloga i odgovornost u sportskom i psihološkom razvoju mladih sportista je ogromna Mnogi roditelji nisu svesni važnosti svoje uloge, često je pogrešno “odigraju” i na taj način svojoj deci uskrate pozitivna sportska iskustva, sticanje vrednih životnih veština, zabavu, uživanje, psihološki rast i razvoj Prirodno je da svi roditelji žele biti ”MVP”, ali nije lako biti dobar sportski roditelj. Nije lako ne preći onu finu liniju između suvišnog pritiska, optimalne podrške i potpune ravnodušnosti 4

ZAŠTO SPORT IMA OGROMAN VASPITNI POTENCIJAL? 1. 2. Deca u sport ulaze vrlo rano U sportu provode značajnu količinu vremena 16. 04. 2010. 5

KOLIKO VREMENA MLADI TROŠE NA SPORT? Trening Dečaci N=236 Dnevno puta 1 X 2 X 70. 2% 29. 8% Devojčice N=159 X 2 -test 1 X 75. 9% 2 X 24. 1% n. sig M Sd t-test Dnevno sati 2. 33 1. 04 2. 25 0. 87 n. sig Nedeljno puta 6. 03 2. 75 5. 44 2. 45 t=2. 17 * Nedeljno sati 11. 22 5. 97 10. 54 5. 69 n. sig Skoro da svaki trener dnevno i nedeljno provede više sati u interakciji sa mladim sportistom nego njegovi roditelji. ZATO JE SPORT IDEALNA AKTIVNOST ZA VASPITANJE MLADIH, a treneri nisu samo učitelji sport. veštine, već pre svega VASPITAČI. 6

TIPOVI SPORTSKIH RODITELJA Postoji više pokušaja klasifikacije roditelja mladih sportista. 1. Nezainteresovani roditelji - ne pojavljuju se, ne dolaze na utakmice, ne učestvuju u aktivnostima ekipe 2. Previše kritični roditelji - stalno grde, kritikuju decu, nikada nisu zadovoljni rezultatima deteta; 3. Roditelji koji viču sa klupe - sede blizu terena, imaju snažan glas, gunđaju, dobacuju, komentarišu 4. “Treneri sa linije” - daju uputstva i sugestije igračima kao da trener nije tu, zbunjuju igrače, remete koncentraciju 5. Roditelji koji suviše štite svoju decu - najčešće majke: plaše se povreda, prehlada, bolesti, hladne vode… 7

. TIPOVI SPORTSKIH RODITELJA PREMA STEPENU UKLJUČENOSTI U SP. ŽIVOT DETETA -Razdražljivi -Pozitivni -Nezainteresovani -Fanatični roditelji -Realistični -Neinformisani r. -Podržavajući roditelji -Treneri sa linije NEDOVOLJNA UKLJUČENOST 14. 11. 2010. OPTIMALNA UKLJUČENOST PRETERANA UKLJUČENOST 8

NEDOVOLJNO UKLJUČENA PORODICA A U SPORTSKU AKTIVNOST DETETA Porodica Sportista Sportska sredina

UMERENO – OPTIMALNO UKLJUČENA PORODICA U SPORTSKU AKTIVNOST DETETA Sportista Porodica Sportska sredina

PRETERANO UKLJUČENA PORODICA U SPORTSKU AKTIVNOST DETETA Sportista Porodica Sportska sredina

INFORMISANOST q Nedovoljno informisani roditelji su pod velikim rizikom da upadnu u jednu od kategorija tzv. “problematičnih roditelja” – da budu ili nedovoljno uključeni i nezainteresovani, ili preterano uključeni / fanatični roditelji. q Da bi decu zainteresovali za sport, izabrali sportski program i trenera “po meri” svog deteta, podržavali ga u njegovim izborima i ciljevima, pružali mu bezuslovnu emocionalnu i finansijsku podršku, roditelji treba da budu informisani o svim važnim aspektima dečijeg i omladinskog sporta. Pored ostalog, svaki roditelj treba da zna: Zašto je važno da se njegovo dete bavi sportom, tj. koje koristi može imati od bavljenja sportom Pod čijim uticajem deca ulaze u sport Koji su osnovni motivi za bavljenje sportom Zašto visok procenat dece vrlo rano napušta sport Koliko vremena će njegovo dete “trošiti” na sport 12

ŠTA RODITELJI TREBA DA ZNAJU O SPORTU? Koje je to optimalno vreme za uključivanje dece u sport Kako izabrati sport i trenera po meri deteta Kako modelovati željena ponašanja u sportu – roditelji i treneri kao modeli za identifikaciju Kako komunicirati sa trenerima Kako pomoći deci da uživaju u sportu Kako uskladiti sport sa školskim i drugim obavezama i aktivnostima deteta Povrede u sportu Finansiranje bavljenja sportom Kako promovisati fer plej i sportsmenšip? Pravila (kodeks) ponašanja roditelja u sportu 13

KORISTI OD BAVLJENJA SPORTOM Bavljenje sportom mlade ljude uči životno vrednim veštinama – podstiče socijalno odgovorno ponašanje, uči ih timskom radu, liderstvu, disciplini, razvija radne navike, razvija veštine savladavanja stresa, veštine komunikacije, jača moralni karakter, uči istrajnosti, upornosti, poštovanju drugih – SPORT JE PROSTOR U KOME SE VEŽBA I PRIPREMA ZA ŽIVOT! FIZIČKE DOBROBITI: Poboljšava spremnost (fitnes), snagu, fleksibilnost, brzinu i koordinaciju Poboljšava opšte zdravlje i pomaže kontroli telesne težine Razvija širok opseg motoričkih sposobnosti Formira zdrava ponašanja koja će ostati za ceo život 14. 11. 2010. . 14

KORISTI OD BAVLJENJA SPORTOM SOCIJALNE DOBROBITI: Podstiče razvoj veština komunikacije i unapređuje interpersonalne odnose Razvija veštine rukovođenja i saradnje Stvara trajna prijateljstva Povećava spremnost za prihvatanje odgovornosti i obaveza Uči organizacionim veštinama, nesebičnosti i spremnosti da sa drugima deli Razvija radne navike Razvija sportsko ponašanje, fer plej i sportski karakter Uči kako se nositi sa pobedama i porazima Pruža mogućnosti formiranja odgovornosti za preuzimanja rizika Smanjuje troškove zdravstvene zaštite i lečenja kako porodici, tako i društvu u celini 15

KORISTI ZA RODITELJE Nemaju samo deca korist od bavljenja sportom. Veliku korist imaju i roditelji, jer su: Više uključeni u život dece i sa njima dele više njihovog iskustva Znaju da se njihova deca zabavljaju, da su aktivna i zdrava U svakom trenutku znaju gde su im deca, da su na sigurnom, pod kontrolom odraslih stručnjaka, da su bezbedna, da uče i zabavljaju se Bavljenje sportom podrazumeva zdraviju decu, pa se manje troši na njihovo lečenje Deca koja se bave sportom snažnije su orijentisana na postignuće, sebi postavljaju više i jasnije ciljeve Istraživanja su pokazala da deca koja se bave sportom stiču više obarazovanje i imaju bolje školske ocene Sport pomaže u razvoju zdravih navika i ponašanja koja podstiču duži i zdraviji život i ukupno blagostanje Sport je sredstvo za prevenciju asocijalnih oblika ponašanja kao što su delinkvencija, kriminal, agresivnost, udruživanje u kriminalne grupe itd. 16

MLADI OK “JASENICA” ORGANIZATORI 5. MASTER KUPA

MOTIVI ZA BAVLJENJE SPORTOM Istraživanja su pokazala da se dečiji razlozi za bavljenje sportom ne poklapaju sa mišljenjima njihovih roditelja. Dok većina roditelja smatra da je pobeda najvažniji razlog zbog koga deca ulaze u sport, za decu ona nije motiv br. 1. Američki sportisti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Naši sportisti: Provod Unapređenje veština Biti u formi Raditi nešto u čemu si dobar Uzbuđenje takmičenja Vežbanje Biti deo tima i igrati za tim Izazov takmičenja Učenje novih veština Pobeda 14. 11. 2010. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Druženje Ljubav prema sp. Zdravlje Zabava Putovanja Lep izgled Lična afirmacija Popularnost Novac Zbog želje rodit. 18

ZAŠTO DECA NAPUŠTAJU SPORT? Podaci govore da 50% američke dece koja su na ranom uzrastu ušla u sport, sport napusti do svoje 12. godine; 70% do svoje 14 -te, a 75% do 15 -te godine. Nemamo podatke koliko procenata naše dece svake godine napusti sport! RAZLOZI ZA NAPUŠTANJE SPORTA Gubitak interesovanja -Treba im više vremena za škol Pojava drugih interesovanja -Suviše težak sportski program Nedostatak zabave -Dosadni i jednolični treninzi Oduzima im mnogo vremena -Loša organizacija i komunikac. Treneri su loši pedagozi -Prenaglašavanje važnosti pob. Izostanak uspeha i napretka -Mala minutaža u igri Trener favorizuje pojedince -Nemaju podršku roditelja Roditelji ne bi trebalo da: • Preterano naglašavaju i vrednuju pobedu • Teraju decu u suviše ranu specijalizaciju nekog sporta i 19 • Žive svoje živote i ostvaruju lične snove kroz sport svoje dece.

PODACI ISTRAŽIVANJA Za rasvetljavanje uloge i odgovornosti sportskih roditelja, osim podataka dobijenih u stranim studijama, koristićemo podatke dobijene u našim studijama mladih sportista na kampovima MOS-a, kao i deo podataka dobijenih tokom 2008. godine u istraživačkom projektu: “Oblici i stepen nasilja u sportu Srbije” Pored sp. sudija, novinara i funkcionera, ispitali smo: 1013 1155 277 350 Mladih sportista Starijih sportista Roditelja sportista Trenera 14. 11. 2010. 20

OBLICI ISPITIVANOG NASILJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Fizičko nasilje/zlostavljanje je najvidljiviji oblik nasilja Emocionalno nasilje/zlostavljanje je verbalni atak na samopoštovanje neke osobe Seksualno nasilje/zlostavljanje - kada odrasli ili drugi mladi ljudi koriste decu da bi zadovoljili sopstvene seksualne potrebe. Zanemarivanje i maltretiranje pojavljuje se kada nisu obezbeđeni uslovi za bezbedno izvođenje sportskih aktivnosti Zloupotreba droga, korišćenje dopinga i svih drugih nedozvoljenih sredstava za podizanje izvođenja. Neetički postupci, nepravedni tretmani – forsiranja, zapostavljanja, guranja, protežiranja Pravno nasilje – Kršenje i neispunjavanje ugovornih obaveza. 14. 11. 2010 21

NAJPRISUTNIJI VIDOVI NASILJA 35. 3% mladih i 38. 7% starijih sportista bar jednom je bilo žrtva nekog oblika nasilja!! Emocionalno, verbalno nasilje je najprisutniji oblik nasilja nad sportistima (vređanje, psovanje, obraćanje imenima, kritike, ljutnje. . . ) Doživeli su ga od: Drugih sp. Trenera Mladi sp. 29. 0% 47. 3% Stariji sp. 32. 5% 63. 0% pogrdnim Roditelja 20. 0 % 27. 1% Fizičko nasilje je drugi najzastupljenijji vid nasilja. Doživeli su ga od: Drugih sp. Trenera Roditelja Mladi sp. 25. 0% 9. 3% 15. 5% Stariji sp. 28. 2% 13. 6% 22. 0% Kažnjavanje dodatnim vežbanjem je “najomiljeniji” i najučestaliji vid fizičkog kažnjavanja koji treneri primenjuju u radu sa sportistima svih uzrasta. Lično ga je doživelo 75. 5% mladih i 79. 0% starijih sportista, a da ga primenjuju “priznalo” je 71. 3% trenera. 22

NAJČEŠĆI OBLICI NASILJA NAD SPORTISTIMA Od navedene 22 vrste nasilja, STARIJI sportisti najčešće su od vršnjaka, trenera i roditelja lično doživeli sledeće: Drugi sport. Treneri Roditelji Kažnjavali su me dodatnim vežbanjem – da trčim krugove, radim sklekove itd. 4. 1% 79. 0% 4. 3% Vikali su na mene kad pogrešim, psovali i ljutili se 32. 5% 63. 3% 27. 1% Protežirali, forsirali, “gurali” pojedince koji to ne zaslužuju 10. 5% 46. 0% 29. 4% Udarali su me, tukli, šutirali, gađali 21. 9% 10. 7% 22. 0% Čupali me za kosu, vukli za uši, povlačili za dres, hvatali za grlo 28. 2% 13. 6% 10. 5% Ismevali me, vređali, ponižavali, psovali, obraćali pogrdnim imenima, ružnim nadimcima 30. 0% 25. 0% 6. 9% Zahtevali su da treniram, igram u neadekvatnim uslovima: uslovima loše vreme i teren, visoka – niska temperat. , bez adekv. opreme, lekarskog nadzora. . 7. 1% 5. 2% Dat je % odgovora: 1 -2 puta, Nekoliko puta i Često 44. 1%

NEPRIMERENA PONAŠANJA KOJA SU SPORTISTI VIDELI KOD RODITELJA Dat je zbirni procenat DA odgovora: 1 -2 puta; Nekoliko puta i Često. % 1. Vikali na dete, ljutito ga kritikovali zbog grešaka i lošeg nastup. 71. 6 2. Svađali se sa sudijama, psovali ih i vređali. 69. 9 3. Svađali se sa trenerima i zahatevali da njihovo dete igra. 59. 2 4. Vređali trenere i ismevali ih. 51. 3 5. Vređali saigrače svoga deteta ili protivničke igrače. 44. 9 6. Nasrtali na sudije, pokušali da ih udare. 44. 4 7. Vređali roditelje drugih sportista. 38. 7 8. Nagovarali svoje dete da vara kako bi pobedilo. 31. 8 9. Potpuno ignorisali dete, uskraćivali mu pažnju i ljubav nakon lošeg takmičarskog rezultata 28. 0 10. Šamarali, tukli dete zbog lošeg sportskog izvođenja. 26. 5 11. Podsticali i nagovarali svoje dete-sportistu da namerno povredi protivnika kako bi pobedilo 25. 4 12. Vređali i ismevali sudije zbog njihovog pola 24. 8

NEPRIMERENA PONAŠANJA KOJA SU SPORTISTI VIDELI KOD TRENERA Dat je zbirni procenat DA odgovora: 1 -2 puta; Nekoliko puta i Često. % 1. Kažnjavali dodatnim vežbanjem (npr. istrči krugove, uradi sklekove. . 75. 9 2. Svađali se sa sudijama, psovali ih i vređali. 69. 8 3. Ljutito vikali i ismevali sportistu zbog učinjene greške. 56. 7 4. U situacijama kada njihov tim ili sportista gubi ponašali se na neprimeren način. 54. 3 5. Nagovarali sportiste da prave prekršaje. 49. 8 6. Fizički kažnjavali sportiste (šamarali ih, povlačili za uvo, čupali za kosu, povlačili za dres, hvatali za grlo). 42. 1 7. Nagovarali sportiste da varaju kako bi pobedili. 41. 3 8. Nagovarali sportiste da simuliraju povrede kako bi stekli prednost. 38. 8 9. Nasrtali na sudije, pokušali da ih udare. 38. 5 10. Vređali trenere protivničkog tima, ismevali ih. 38. 3 11. Svađali se sa roditeljima svojih sportista. 36. 7 12. Vređali i ismevali članove Kluba. 34. 7

RODITELJI KAO MODELI SPORTSKOG PONAŠANJA Svaki roditelj čije se dete bavi sportom ima ključnu ulogu modela dobrog sportskog ponašanja. Deci su potrebni roditelji koji će ih: Usmeravati i podržavati, a ne pritiskati i ucenjivati Biti usmereni na pozitivne aspekte izvođenja, a ne suviše kritični, stalno nezadovoljni, nerealni u svojim ambicijama i očekivanjima, netolerantni na dečije greške i nesavršena izvođenja Učiti decu da razlikuju uspeh od pobede, neuspeh od poraza Koji se neće mešati u trenažni proces, neće omalovažavati i podrivati autoritet trenera Koji neće uznemiravati sudije, sumnjati u njihovu etiku i kompetencije Koji će im ukazivati na važnost saradnje i timskog rada Koji će ih učiti da poštuju pravila igre, fer pleja i dobrog sportskog karaktera Koji će ih bezrezervno voleti i podržavati, bez obzira da li pobeđuju ili gube, da li su starteri ili rezerve, da li su zvezde ili obični članovi tima. UKOLIKO ŽELE DA KOD SVOJE DECE IZGRADE KARAKTER, I SAMI SE MORAJU TAKO PONAŠATI!

TRENERI KAO UČITELJI I VASPITAČI Da bi sportska iskustva mladih bila pozitivna, deca se bavila sportom u zdravoj i bezbednoj sredini, sredini bez nasilja i zlostavljana – ona moraju imati školovane trenere koji će: Sportske programe i takmičarske aktivnosti uskladiti sa uzrastom i nivoom sposobnosti učesnika Umeti da kreiraju pozitivnu atmosferu za učenje, ne samo sportske tehnike i taktike, već i drugih životno vrednih veština Koji će ih učiti timskom radu i sradnji, poštovanju drugih, toleranciji i razumevanju razlika Učiti da poštuju sport sam po sebi, pravila igre, protivnike, sudije, navijače i ostale učesnike Učiti da uspeh nije samo pobeda, već ulaganje maksimalnog truda, svaki lični napredak, fer igra, dostojanstveno ponašanje u pobedi i porazu Koristiti pozitivan pristup u treniranju – više nagrađivati nego kažnjavati, koji će umeti da motivišu, nadahnjuju, budu podrška, inspiracija i uzori za identifikaciju. Čiji će moto biti: SPORTISTI SU PRIMARNI, POBEDA JE SEKUNDARNA!

TRENERI KAO MODELI SPORTSKOG PONAŠANJA TRENERI SU MLADIM SPORTISTIMA UZORI ZA MORALNO, FER PLEJ I SPORTSKO PONAŠANJE. • BUDITE DOBRI MODELI! • USKLADITE REČI I DELA! • VI STE UVEK I NA SVAKOM MESTU “IZLOG” MORALNOG PONAŠANJA. MNOGO JE BOLJE AKO SE JEDAN ČOVEK PONAŠA SPORTSKI, NEGO KADA PEDESET SAMO PRIČAJU 28 O TOME.

POZITIVAN I NEGATIVAN PRISTUP TRENIRANJU POBEDA NIJE SVE, ONA JE JEDINA STVAR! • Prenaglašena je važnost pobede • Uspeh se izjednačava sa pobedom • Osnovni cilj takmičenja je pobeda • Sp. rezultat je na prvom mestu SPORTISTA JE PRIMARAN. POBEDA JE SEKUNDARNA! • Uspeh se ne izjednačava sa pobedom • Uspeh se definiše šire: to je ulaganje maksimalnog napora i svaki lični napred. • Koriste se autonomni - lični standardi uspešnosti • Takmičenja se ne organizuju po modelu sporta odraslih NEGATIVAN PRISTUP TRENIRANJU • Sve je podređeno pobedi • Rezultat je na prvom mestu • Za modelovanje ponašanja najviše se koriste različiti vidovi kažnjavanja, kritike, uskraćenja, pritiska POZITIVAN PRISTUP U TRENIRANJU • Trener dominantno koristi podsticanja, ohrabrenja i nagrađivanja u procesu učenja sp. tehnike i u svrhu modelovanja i održavanja poželjnih oblika ponašanjana

STILOVI U TRENIRANJU I VASPITANJU -U svom radu sa sportist. : -Težeći najboljim rezultat. u svom odnosu sa detet. : a. Više koristim kritike i kazne Treneri: Samoprocena Kako st. sportisti ocenjuju trenere Roditelji: Samoprocena 2. 9% 6. 9% 1. 8% b. Podjednako koristim kažnjavanje i nagrađivanje 46. 9% 12. 5% c. Više koristim pohvale, nagrade i podsticaje nego kažnjavanje i kritikovanje 50. 1% 46. 2% 85. 7% 49. 8% 53. 8% 14. 3% 50. 1% 46. 2% 85. 7% a i b: Negativan pristup Više kritike i kazne i podjednako nagrađivanje i kažnjavanje c: Pozitivan pristup Više nagrađivanje, ohrabrivanje i podsticanje nego kažnjavanje

UTICAJ PONAŠANJA RODITELJA I TRENERA NA MLADE SPORTISTE Rezultati našeg istraživanja iz 2008. pokazuju da mladi sportisti (N=1013; prosečna starost = 13 god, sportski staž = 4. 4 god. ): - Koji opažaju da njihovi treneri dominantno koriste negativan pristup u poređenju sa onim čiji treneri dominantno koriste pozitivan pristup; - Koji imaju suviše kritične, visoko zahtevne i stalno nezadovoljne roditelje (koji se svađaju u vezi sporta svoje dece, posle utakmice im upućuju samo negativne komentare i stalno se fokusiraju na greške, koji su negativno i previše kritčki raspoloženi prema njihovim trenerima i sudijama, koji sumnjaju u sp. mogućnosti i sport. karijeru dece, emocionalno reaguju na lošije izvođenje, potenciraju neetičnost trenera i pristrasnost 31 sudija, mešaju se u trenažni proces):

Ti sportisti Daleko spremnije prihvataju i primenjuju sve oblike nesportskog, neetičkog i neferplej ponašanja. Manje su zadovoljni sobom, pokazuju manje samopoštovanja, manje veruju u svoje opšte i sportske kvalitete, ne smatraju sebe dovoljno vrednim kako sopstvenog, tako i tuđeg poštovanja Pokazuju viši nivo generalne agresivnosti, manje su tolerantni na sve vrste frustracija (uskraćenja), skloni su da lako manifestuju nekontrolisanu reaktivnu ili instrumentalnu agresivnost. Pokazuju veći stepen ljutnje, nezadovoljstva i nagomilanog besa, daleko su skloniji impulsivnom i nepromišljenom reagovanju. Pokazuju viši nivo fizičke agresivnosti – lako se i zbog beznačajnih povoda upuštaju u tuče i 32 fizičke obračune.

Manifestuju više nivoe verbalne agresivnosti, skloniji su pretnjama i svađi, lako ih isprovociraju neslaganja, drugačija mišljenja i stavovi Pokazuju više neprijateljstva (hostilnosti), uvereniji su da je život prema njima nepravedan, da su drugi uspešniji, sumnjičavi su i oprezni u tumačenju namera drugih. Manje uživaju u sportu i nemaju pravilnu takmičarsku orijentaciju. Dakle, sportisti sa suviše kritičnim, previše involviranim i nikada zadovoljnim roditeljima, a koje istovremeno vode treneri koji dominantno koriste negativan kritički i kažnjavajući pristup - izloženi su velikim pritiscima i takmičarskom stresu, nagomilavaju negativna iskustva, gube motivaciju, brzo sagorevaju i napuštaju sport nezadovoljni sobom, sa uništenim samopoštovanjem: osećanjem sportske nekompetentnosti i generalne 33 bezvrednosti.

KADA DECU UKLJUČITI U TRENAŽNI I TAKMIČARSKI PROCES? Odgovor na ovo najčešće postavljano pitanje nimalo jednostavan niti uniforman. Na pitanje da li je rano uključivanje dece u sport više štetno nego korisno, nema jedinstvenog odgovora Roditelji moraju imati na umu da postoji više načina učestvovanja dece u takmičarskom sportu – od slobodne igre, umereno struktuiranih i vođenih do visoko struktuiranih takmičarskih programa Pri odlučivanju kada dete uključiti u sport, roditelji trebaju uzeti u obzir: 1. Motivacionu spremnost deteta 2. Kognitivnu spremnost deteta i 3. Potencijalno štetne posledice bavljenja sportom 14. 11. 2010. 34

UZRASTI NA KOJIMA NAŠA DECA ULAZE U SPORT 6 -10. g: 67. 8% 11. 03. 2009. 16. 04. 2010. 35 35

KAKO IZABRATI SPORT PO MERI DETETA? ¡ Mada izbor sporta “po meri deteta” nije u potpunosti pod kontrolom roditelja, oni mogu mnogo doprineti da detetovo “traganje” za sportom koji najviše odgovara njegovim potrebama, interesovanjima, karakteristikama ličnosti, motoričkim sposobnostima i telesnoj konstituciji - ne rezultira negativnim iskustvima, gubljenjem interesovanja i početnog entuzijazma, već da predstavlja prijatan izazov koji će rezultirati uspešnim ishodom. Roditelji koji dobro poznaju svoje dete, koji respektuju njegove želje, sposobnosti i ograničenja, a pri tome ne zaboravljaju da biraju sport za dete, a ne za sebe–sigurno neće pogrešiti u njegovom izboru, niti će “paničiti” ako se dete isproba u više različitih sportskih aktivnosti. Podaci dobijeni 2005. godine pokazuju da je više od polovine (53. 4%) naših mladih sportista menjalo sport, tj. oprobalo se u najmanje dva različita, dok se nisu opredelili i ustalili u onom koji najviše odgovora njihovoj prirodi, potrebama i očekivanjima. 16. 04. 2010. 36

KAKO IZABRATI SP. PROGRAM I TRENERA? Dobri sportski programi organizuju se i vode po modelu sporta mladih, a ne po modelu sporta odraslih Dobri sportski programi su fer i pravični – u njima za decu do 12 godina važi pravilo “podjednakog igračkog vremena” Dobri sp. programi organizuju prateće aktivnosti za roditelje i decu – organizuju najmanje 2 roditeljska sastanka u sezoni Roditelj treba da zna da njegovo dete ima pravo da ga vode odrasli školovani treneri – zato je neophodno da provere stručne kvalifikacije trenera, njegove ciljeve, filozofiju i prioritete u radu sa decom. Deci mlađoj od 12 godina mnogo više odgovoraju sportski programi koji minimiziraju takmičenje, akcenat stavljaju na razvoj veština kroz svestran trening, igru i zabavu. Dobri sp. programi imaju usvojene polise o zaštiti dece u sportu i etičke kodekse namenjenje svim učesnicima 14. 11. 2010. 37

RODITELJSKE ULOGE I ODGOVORNOSTI Optimalna uključenost roditelja u sport svoje dece je preduslov da “dobro odigraju svoju ulogu” pozitivnih i podržavajućih roditelja, ulogu modela dobrog sportskog ponašanja. Primarna uloga i odgovornost roditelja je u obezbeđivanju finansijske (plaćanje članarine, troškova putovanja i opreme), provizorne (optimalni uslovi života, prevoz do mesta treninga i takmičenja, dobra ishrana) i emocionalne podrške Emocionalna podrška uključuje pomoć deci da izađu na kraj sa pobedama i porazima, da razviju sport. karakter, shvate lekcije kojima ih sport uči, razviju pozitivan odnos prema sebi i drugima, postanu samopouzdani i spremni da prihvate izazove. Preterana emocionalna uključenost i identifikacija sa sportom deteta može rezultirati potpunim preuzimanjem kontrole nad sp. životom deteta – pa se lični život živi kroz detetov sport – roditelj se oseća onoliko vrednim koliko je njegovo dete uspešno u sportu. 29. 10. 010. 38

RODITELJI KAO MODELI ZA IDENTIFIKACIJU – UZORI DOBROG SPORTSKOG PONAŠANJA Poznato je da deca najbolje uče iz primera Roditelji i treneri su glavni modeli ili uzori za id entifikac. Putem opservacionog učenja po modelu, kao i korišće njem nagrađivanja i kažnjavanja, modeluju se poželjni, a eliminišu nepoželjni oblici ponašanja Ako neko ponašanje prate nagrade, pohvale i podsticaji, ono će se ustaliti; Ono koje je praćeno nezadovoljstvom i kritikom roditelja ili trenera će se, ili potpuno eliminisati, ili značajno redukovati Istraživanje iz 2008. godine pokazuje da je na pitanje: Da li su vas treneri i/ili roditelji podsticali da povredite, naljutite i isprovocirate protivnika? Sa DA odgovorilo: 14. 5% starijih sportista i 8. 0% mladih sportistista Sportisti kojie su roditelji podsticali na nesportska i agresivna ponašanja, u poređenju sa onim koji takve podsticaje nisu imali – pokazuju značajno više nesportskog ponašanja, generalne i fizičke agresivnosti, emocija ljutnje, besa i neprijateljstva, a sve to prati značajno niži nivo opšteg samopoštovanja, sopstvene vrednosti, opšte i sportske kompetentnosti. 16. 04. 010. 39

Da li su te roditelji / treneri podsticali da povrediš, naljutiš i isprovociraš protivnika kako bi pobedio/la? 40

Da li su te roditelji / treneri podsticali da povrediš, naljutiš i isprovociraš protivnika kako bi pobedio/la? 25. 04. 2009. 41

RODITELJI KAO MODELI ZA IDENTIFIKACIJU –UZORI DOBROG SPORTSKOG PONAŠANJA Izneseni podaci pokazuju da svaki roditelj i trener mora voditi računa o svom ponašanju na treninzima i takmičenjima, pokazivati visok stepen kontrole sopstvenog temperamenta i pridržavati se etičkih kodeksa, principa fer pleja i sportsmenšipa Roditelji treba trenerima da puste da treniraju i vode utakmice, da pokazuju poštovanje prema svim učesnicima u sp. događaju, da bodre dobre akcije svih igrača, da ukazuju na vrednost timskog rada i saradnje, da budu realni u svojim očekivanjima Da sami budu fizički aktivni i promovišu zdrav način života Da svojim ponašanjem i delima budu pozitivni modeli Naši podaci pokazuju da su se 75% anketiranih roditelja čija se deca bave sportom i sami takmičarski ili rekreativno bavili sportom. Vrlo visok procenat (41. 5%) se i dalje rekreativno bavi sportom dajući svojoj deci najbolji primer koliko je sport bitan u njihovom životu. 16. 04. 010. 42

KOMUNIKACIJA SA TRENERIMA U našoj praksi ima malo primera dobre komunikacije između trenera i roditelja Dobra komunikacija je ključ za kreiranje pozitivne, podržavajuće i motivišuće klime za razvoj i napredovanje mladih sportista; za eliminisanje uobičajenih problema, predrasuda, negativnih emocija, uzajamnih optužbi i nerazumevanja na relaciji trener-roditelji Bez obzira da li treneri nastupaju sa stavom: “roditelji su više štetni nego korisni”; roditelji su “nužno zlo” ili “roditelji su dobrodošli” - svaki roditelj ima pravo da zna šta se dešava sa njegovim detetom u sportu, da bude informisan o svim važnim aspektima njegove sp. aktivnosti (potrebna oprema, raspored i trajanje treninga, lekarski nadzor, mere sigurnosti, ciljevi programa, trenerov pristup i filozofija. . ). Roditeljski sastanci i dvosmerna komunikacija su nužni za sprečavanje nastanka mogućih problema i nesporazuma 14. 11. 2010. 43

KAKO DECI POMOĆI DA UŽIVAJU U SPORTU? Uključite se: preuzmite odgovornost i pokažite interesovanje za sport svog deteta Vodite računa o sopstvenom ponašanju: budite izvor detetove inspiracije i optimizma Budite oprezni i pozitivni u svojim komentarima Čuvajte se tzv “konstruktivne kritike” – po završetku utakmice svi sportisti žele isto: da čuju pohvale za svoj trud, zalaganje, dobre poteze u igri, fer plej ponašanje Ne forsirajte konverzaciju o upravo završenoj utakmici ukoliko dete nije spremno da razgovara Pružite pozitivni feed back, pohvalite, nagradite Naučite ga da dostojanstveno pobeđuje i gubi Učinite da vaše dete izgradi pozitivan odnos prema sebi i daćete mu poklon za ceo život – biće samopouzdano Ne vređajte detetovo samopoštovanje, ne degradirajte ga, ne uznemiravajte i ne ponižavajte posle slabog nastupa 4 14. 11. 201 0. 4

KAKO DECI POMOĆI DA UŽIVAJU U SPORTU? Nemojte dete posle utakmice zasipati kritičkim komentarima (“Pa to sam ti sto puta pokazao. . . ”) Izbegavajte pitanja koja prenaglašavaju važnost takmičarskog rezultata i pobede (Da li si postigao gol? ) Pomozite detetu da objektivno proceni svoje izvođenje Ne opterećujte dete nerealnim očekivanjima – budite objektivni i realni u proceni njegovih sport. sposobnosti Ne činite grešku govoreći detetu koliko se žrtvujete za njegov sport i koliko je pobeda za vas i njega važna Pokušajte na sport i svet da gledate detetovim očima – deca sport vide drugačije od vas! Ne opterećujte dete vođenjem evidencije o njegovim sp. rezultatima – bar ne do 12 godine. Dozvolite detetu da izabere svoj sport i svoga trenera – pravilno ga usmeravajte i omogućite mu da samo odlučuje. 4 Vaša je dužnost da brinete o deci, ali ne i da potpuno 5 upravljate njihovim životima.

KAKO IZBALANSIRATI SPORT I DRUGE OBAVEZE DETETA? Pomozite detetu da dobro organizuje svoje vreme i uskladi svoje sportske, školske i druge obaveze Važno je da paralelno sa sportom dete stiče i solidno obrazovanje koje mu otvara mogućnost izbora buduće profesionalne karijere Za većinu sportista je školski uspeh podjednako važan kao i uspeh u sportu, ali ima i onih kojima je sp. karijera na prvom mestu, imaju velike sp. ambicije. Potrudite se da mladi sportisti budu u potpunosti svesni svih potencijalnih ograničenja koja ih u tome mogu sprečiti (bolest, povrede, druge životne okolnosti) Uspeh u sportu za mene je: Roditelji Mladi sp. Stariji sp. Važniji od školskog 0. 4% 20. 2% 31. 3% Podjednako važan 63. 7% 68. 7% 57. 7% 16. 04. 010. Manje važan 35. 9% 11. 1% 11. 0%46

KAKO SE NOSITI SA SPORTSKIM POVREDAMA? Povrede su prirodni pratilac sporta Roditelji treba da znaju da se povrede najčešće dešavaju za vreme treninga (62%) i da mogu biti izazvane brojnim faktorima (umor, bolest, pretreniranost, gruba igra, nepripremljenost, visoka anksioznost itd) Povrede su povezane sa određenim stavovima trenera i roditelja: “Bez bola nema rezultata; Uđi u vatru; Daj 110%; Igraj oštro ili idi kući; Na terenu mora da se gine”. . ) Svaka povreda za mladog sportistu je traumatična i često praćena naglašenim emocionalnim odgovorima (poricanje, šok, neverica, ljutnja , gnev, samosažaljenje, osećaj beskorisnosti, odbačenosti, gubitka identiteta. . . ) Roditelji trebaju pomoći da deca prihvate povredu, da se pridržavaju terapijskih procedura i lekarskih saveta u procesu oporavka, da ne “žure” u vraćanju na teren, da budu strpljiva i da iz povreda izađu, ne samo kao snažniji takmičari, već i kao snažnije ličnosti. 47

FINANSIRANJE BAVLJENJA SPORTOM Sport, nažalost, danas nije podjednako dostupan svoj deci koja ga vole, imaju talenta i žele redovno trenirati. Podaci našeg istraživanja iz 2005. pokazuju da većina mladih sportista dolazi iz: Gradskih sredina 85. 7% Potpunih porodica 95. 0% Četvoročlanih i 5 -članih porodica 75. 8% Porodica sa povoljnim ili veoma povoljnim materijalnim statusom 86. 5% Porodica sa “ne naročito povoljnom” i “nepovoljnom” materijalnom situacijom 13. 5% Troškovi sportske aktivnosti često prevazilaze finansijske mogućnosti prosečne porodice Detetu ne treba uskratiti bavljenje sportom, već pronaći neko alternativno rešenje - sponzori, neplaćanje članar. Decu ne treba opterećivati obavezom da svojim sportskim rezultatom reše materijalne probleme porodice – 14. 11. 2010. 48 da “vrate uloženo!”

ZAKLJUČAK Uloge i odgovornosti roditelja i trenera mladih sportista su brojne, a njihov uticaj na sportski i lični razvoj mladih sportista ogroman. Zato nije lako biti dobar sportski roditelj i detetu pružiti ono najbolje iz sporta. Nije lako biti ni trener koji, osim što obučava sp. tehniku i taktiku istovremeno i vaspitava, motiviše, inspiriše i služi kao uzor za identifikaciju. Samo dobro informisani, realni i dobronamerni roditelji su u stanju da svoju roditeljsku ulogu odigraju na najbolji način. 49

ZAKLJUČAK Samo dobro edukovani treneri, oni sa pozitivnim pristupom u radu i motom: “Sportisti su primarni, pobeda je sekundarna”, mogu učiniti da se sva deca u sportu osećaju uspešnim, da njihova sportska iskustva budu pozitivna, samopoštovanje visoko, a orijentacija na postignuće snažno razvijena. Bezuslovna ljubav, strpljenje, podrška i lični primer su preduslovi da se deca usmere u sport, da u njemu uživaju, uče i zdravo rastu, da iz sporta svi izađu kao pobednici, a samo neki ostvare i vrhunsku 50 sportsku karijeru.

REČI JEDNOG SPORTISTE , REČI KOJE OBAVEZUJU “Ako sportisti treniraju 1 -2 puta dnevno, 5 -6 puta nedeljno, oni kroz sport mogu da se nauče toleranciji, pa će onda tolerantno da se ponašaju i u društvu. Ako nauče da je u sportu nasilje poželjno i pozitivno, oni će i u društvu tako da se ponašaju”. “Najbolje vaspitanje sam stekao kroz sport. Sve dobre navike koje sam preneo na sve ostale sfere života su mi iz sporta”.

HVALA NA PAŽNJI! 52