Uloga psihike traume iili stresa u razvoju govornog

Uloga psihičke traume i/ili stresa u razvoju govornog poremećaja Radoman, Britvić, Dimoski

Jednostavno određenje • “psihološka trauma” – Stanje u kojem se nalazi osoba koja je doživela težak događaj, kojim joj je ugrožena životna sigurnost

Traumatski događaj: – Nepredvidiv, iznenadan, često kolektivan – van kontrole osobe, – uništava osjećaj sigurnosti, stvara osećanje bespomoćnosti; – Izloženost traumatskom događaju rezultira STRAHOM – Osobu čini osetljivom i uznemirenom, – Ipak, većina osoba izloženih traumatskom događaju se oporavlja za nekoliko mjeseci

Definicija psihičke traume (Radoman 2010): • Psihička povreda trajne prirode koja izaziva poremećaj u organizaciji celokupne ličnosti, nastavljajući svoj psihološki rad dalje tokom života i ponovno se aktivirajući u provokativnim situacijama. Ona pokreće nesvesne mehanizme odbrane i postaje stožer okupljanja i taloženja novih negativnih emocionalnih iskustava koji je učvršćuju.

Jake negativne emocije su sastavni deo psihičke traume • Ekscitacija organizma i psihička napetost često dostižu nepodnošljiv intenzitet koji dovodi do neposredne manifestacije jakih negativnih emocija kao što su strah, depresija, očajanje

Emocionalni pratilac - osećanje bespomoćnosti • Osećanje bespomoćnosti (ništa ne mogu učiniti da bih se spasla, to ne zavisi od mene) • Jak subjektivni osećaj (zasnovan na objektivnom stanju) nemogućnosti kontrole nad situacijom

Emocionalna reakcija + mehanizmi odbrane su integralni deo psihičke traume • Osim negativnih emocija, psihička trauma pokreće i različite mehanizme odbrane ličnosti kojima se ona štiti od teških, destruktivnih i dezorganizujućih procesa i snižava tenziju • Mehanizmi odbrane su represija, negacija, disocija

Mehanizmi odbrane koji deluju unutar psihičke traume • Represija-potiskivanje dramatičnih traumatskih doživljaja u nesvesno, njihovo izbacivanje iz sećanja, sprečavanje predstava i memorija vezanih za traumatski događaj da prodru u svest • Negacija – poricanje koje se sastoji u tome da se ne prihvata stvarnost bolnog i traumatskog opažaja, predstave. Npr. poricanje smrti voljene osobe. • Disocija – razdvajanje na sastavne delove i prekidanje veza među njima unutar ličnosti. Ona može obuhvatiti manje ili veće delove ličnosti, može se odnositi na pojedine misli, sećanja, predstave

Trajanje psihičke traume • Ona ostavlja latentne tragove koji se u kritičnim i asocijativno povezanim situacijama aktiviraju i mogu postati stožeri oko kojih se talože druge traume , što im naknadno ojačava asocijativnu snagu. • Povezuje se sa nesvesnim mehanizmima odbrane čija je svrha sniženje napetosti

Dugotrajnost delovanja • Studija o preživelima holokausta rađena nakon skoro 50 godina pokazuje kod 60% ispitanika sećanja (kod nekih i svakodnevna), praćena strahovima na klanja, izgladnjivanja, ubijanja najbližih, koja ih još uvek proganjaju. Osam od deset subjekata sa akutnim simptomima pati od neprestanih noćnih mora i košmara. • Upečatljive su žive predstave koje su vezane za traumatski događaj kao što su prizor uniforme, lajanje pasa, dim iz odžaka • Te predstave se lako asocijativno povezuju sa aktuelnim iskustvima

Desimirović izdvaja moguće tipove reagovanja kod psihičke traume • Ruminacija: stalno ponavljanje pretrpljenog događaja kroz prisećanja i/ili kroz uznemiravajuće snove u vezi sa događajem. Deca iskazuju traumatsko iskustvo u igrama , celovito ili fragmentarno • Izbegavanje je drugi obrnut tip reagovanja pri kome se zaobilazi svako podsećanje na događaj i njegovo pominjanje, a koristi vidljiv napor da se izbegnu situacije i aktivnosti koje podsećaju na događaj. Traumatizovana osoba potiskuje misli i osećanja vezana za traumu i koristi mehanizme negacije i represije. Nisu retke psihogene amnezije. • Naizmenično ispoljavanje ove dijametralno suprotne tendencije vode haotičnom i konfuznom stanju pacijenta

Psihološki značaj vrste traume • Činovi nasilja i ljudske surovosti imaju psihološki veći traumatski potencijal nego traume izazvane prirodnim katastrofama (poplava, uragan, zemljotres). Žrtve nasilja se osećaju kao namerno izabrana meta zla. OVO IM UNIŠTAVA POVERENJE U LJUDE I RAZVIJA OSEĆANJE IZLOŽENOSTI I NESIGURNOSTI U SPOLJAŠNJEM SVETU.

Psihička trauma- posledice • Psihička trauma može postati baza za razvoj neuroze kada se kao jedan simptom može javiti govorni ili jezički poremećaj

Slučaj “Mali Mirko” • Slučaj deteta koje je preživelo masakr u II svetskom ratu i kao posledicu imalo dve vrste govornog poremećaja: - Mutizam - Mucanje

Primer iz domaće prakse (Matić) R. B. je rođen 1938 g. rano je ostao bez oca. Majka i dete su teško živeli za vreme okupacije. Prilikom bombardovanja dete je pretrpelo veliki strah usled čega je najpre zanemelo izvesno vreme, zatim je ponovo progovorilo ali sa mucanjem. Zbog veoma izraženog mucanja dete je moralo napustiti školu. Sada ima tikove lica, izlišne pokrete pri govoru, nemirno spava, pati od noćnog straha.

Emocionalni oporavak od psihičke traume • Ponovno “odigravanje” traumatičnog događaja kroz dečju igru i stalno ponavljanje te igrepsihoterapijski blagotvorno deluje (Goleman 197 str. ) - spontana dečja igra - terapija igrom Melanije Klajn - art terapija (crtež pacijenta u psihoterapiji dr Spenser Et-a u: Goleman 198 str. )

Oporavku od traume pomaže • Primena tehnike relaksacije • Uspostavljanje osećanja kontrole nad situacijom • Prepričavanje događaja, rekonstrukcija, analiza u okruženju ispunjenom sigurnošću • Farmakološki tretman • Preobučavanje emocionalnog mozga (Goleman) da život ne predstavlja opasnost koja samo što se nije dogodila

Stres - Terminološka zbrka – u našem jeziku, u stranoj i našoj literaturi; - Smatra se sveprisutnim feomenom - Dominantan je osjećaj nelagode koji iskusimo kad procenimo da smo u pretećoj situaciji, odnosno da smo pritisnuti spoljašnjim ili unutrašnjim pritiscima; - Prisutan kraće ili duže vremensko razdoblje; - Posedica negativnih ili pozitivnih događaja - Berger: negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim , kognitivnim i bihejvioralnim promenama usmerenim na izmenu stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje izaziva

Simptomi stresa • Fizički: • - tahikardija, porast krvnog pritiska, ubrzanje disanja, pojačana tenzija mišića • Kognitivni: • - negativna razmišljanja, zabrinutost, strah za smanjenje efikasnosti • Emocionalni: • - anksioznost, mrzovolja, uznemirenost

Stresori i stresne reakcije • Stresori su događaji ili okolnosti koje su u stanju da svojom snagom i značajem “izbace” jedinku iz svakodnevnog funkcionisanja • Primeri stresora: prirodne ili društvene katastrofe (zemljotres, rat), lična tragedija (smrt voljene osobe, otkaz na poslu) prekretnice u životu kao što je sklapanje braka ili razvod • Stresne reakcije: telesni psihički i ponašajni odgovori na delovanje stresora

Lista životnih događaja SZO • Na prvom mestu po stresnosti je 1. smrt deteta 2. Smrt bračnog druga 3. Smrt bliskog člana porodice 4. Ozbiljno lično oboljenje opasno po život ili invalidnost 5. Razvod braka

Distres- emocionalna komponenta stresa • Ovaj termin koristi se često da označi psihičke promene emocionalne prirode koje prethode svakom stresu, a i kasnije da ga prate • Negativne emocije povezane su sa stresom

Distres • Najčešće emocije povezane sa stresom su strah bes, očajanje, tuga , depresija

Govorni poremećaj koji se javlja usled stresa • Može da zahvata telesnu oblast govornih organa (npr. inhibicija ili spazmi govornih organa) • i/ili psihičku oblast emocionalnih, ponašajnih i kognitivnih reakcija

Kognitivne komponente stresa ? • Problem se javio na pitanju zašto je isti događaj za nekog stresogen, a za drugog nije • Tako se pažnja istraživača usmerila na subjektivni doživljaj potencijalnog stresora od strane pojedinca • Otkriveno je da stres nije direktna posledica događaja već PROCENE događaja od strane ličnosti pojedinca kao i njegove procene sopstvenih potencijala da se na njega uspešno odgovori • Koje strukture ličnosti su sklone negativnim procenama? ? ?

Doživljaj stresa je subjektivan, te postoje individualne razlike u preferencijama za korišćenje specifičnih strategija u prevladavanju stresa (preduzimanje direktne akcije ili njena inhibicija, prikupljanje dodatnih informacija, korišćenje alkohola, relaksacije itd. ) - Ukoliko je stresor moguće kontrolisati, najbolja strategije je suočavanje; ukoliko ga je nemoguće kontroisati izbegavanje

Socijalna podrška- efikasna strategija za prevladavanje stresa • Smatra se da najbolje štiti od stresa i smanjuje mogućnost nastanka bolesti Najbitnije kod soc. podrš. je doživljaj da se neko o nama brine i da nas voli i ceni, što povećava samopouzdanje • Ona neutrališe štetne efekte i predstavlja izvor dodatne energije i snage • Partner, članovi porodice, prijatelji, ljubimci

Faktori koji mogu umanjiti pozitivne efekte socijalne podrške • Osećanje krivice, preterana zavisnost , • Osoba nije u stanju da uzvrati primljenu pomoć • Potencijalni pomagači koji koriste neprimerene načine (previše savetuju, ljute se zbog nekorišćenja saveta), osoba se oseća napadnutom ili odbačenom, nesposobnom • Preduslov efikasnosti je postojanje bar jedne bliske i poverljive osobe na koju se ličnost može osloniti (Berger D. )

Hospitalizam • Sindrom ili skup reakcija koje nastaju usled odvajanja od emocionalno bliskih osoba zbog hospitalizacije (domskog smeštaja). • Kod dece se javljaju regresivne reakcije (pad na niže razvojne nivoe) kao što je gubljenje kontrole nad defekacijom i urinacijom, nekontrolisani plač, poremećaj sna ili njegov potpuni gubitak, poremećaj ishrane, neraspoloženje, tuga, depresivne reakcije i stanja. Mogu nastati mutizam i drugi poremećaji u govoru i komunikaciji nedruželjubivost i povlačenje, sporiji razvoj govora i sl.

Pitanja za razmišljanje • s obzirom na gore izneto koji je vaš zaključak o determinantama pojave logopatije (koji fenomen može izazvati koju vrstu logopatije? ) • Ako se desi neki “nepovoljan” događaj, kada on ostavlja veći negativan efekat na dete (u odnosu na njegov uzrast) i zašto?

Posledice hospitalizacije kod dece • Što je raniji uzrast to su posledice veće • Dužina hospitalizacije takođe ima ulogu, prolongiranje ima veće posledice • Deca nakon povratka kući, u porodicu mogu još mesecima biti mutistična i pokazivati znake negativizma (odbijanja saradnje i sl. ) i hostilnosti. • Dete je ovu situaciju doživelo kao napuštanje (separaciona iskustva) za koje zapravo optužuje roditelje