INSTITUCIONALNA PODRKA RAZVOJU PREDUZETNITVA ULOGA I ZNAAJ MSP

INSTITUCIONALNA PODRŠKA RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA: ULOGA I ZNAČAJ MSP ZA RAZVOJ PRIVREDE RS

Na današnjim časovima saznaćete. . . šta može, a šta ne može da se smatra malim biznisom? koje su razlike malih i srednjih preduzeća? koje su karakteristike MSP u našoj nacionalnoj ekonomiji? kako se mogu klasifikovati naša MSP?

Uspon malih i srednjih preduzeća 1. slobodno preduzetništvo – sistemska i egzogena varijabla 2. inovativnost – varijabla sa endogenim potencijalom za generisanje promena u konstelaciji sa velikim sistemima od velikih preduzeća ih ne razlikuju samo fizička odnosno finansijska obeležja, već i gustina mreže MSP koju formiraju deluju i samostalno, ali vremenom prerastaju u velika preduzeća ili bivaju kupljena od strane giganata

q “Mali biznis sačinjavaju organizacije koje, nezavisno od oblika vlasništva, zapošljavaju mali broj radnika, raspolažu manjim kapitalom i čija je ukupna vrednost imovine mala. ” q Pojam malog biznisa nije jednoznačan i sasvim određen – najčešće se polazi od zakonom utvrđenih odredbi o malom biznisu u pojedinim zemljama. q Ne može da se smatra malim biznisom: ü monopolski položaj, ü uticaj na kretanje cena unutar date privredne grane i ü dovodi druge subjekte u nepovoljan položaj.

q Kriterijumi: Ø primarni: • broj zaposlenih • uk. prihod od prodaje proizvoda/usluga • vrednost kapitala • fluktuacija zaposlenih • vrednost uk. sredstava Ø sekundarni: • ostvarena vrednost proizvodnje • proizvodni kapacitet • tržišna vrednost

q Različiti pristupi definisanju malog biznisa: Ø Velika Britanija • manje od 200 radnika, mali tržišni udeo, upravlja vlasnik, nezavisna i ne podržavaju ih giganti Ø Francuska • mikropreduzeća, mala 10 -14 zaposlenih, srednja 50 -500 Ø SAD • broj zaposlenih • godišnja prodaja • standardi veličina pojedinih grana umesto klasične podele Ø Japan • broj zaposlenih • visina kapitala

Srbija: Malo, srednje i veliko preduzeće Malo preduzeće(ispunjava dva od tri uslova): Od 10 do 50 radnika Ukupan prihod od € 700 hiljada do € 8, 8 miliona Vrednost imovine od € 350 hiljada do € 4, 4 miliona Mikro preduzeće ima manju vrednost najmanje dva od navedena tri indikatora za mala preduzeća Srednje preduzeće (ispunjava dva od tri uslova): Od 50 do 250 radnika Ukupan prihod od € 8, 8 miliona do € 35 miliona Vrednost imovine od € 4, 4 miliona do € 17, 5 miliona Veliko preduzeće ima veću vrednost najmanje dva od navedena tri indikatora za srednja preduzeća

MALA I SREDNJA PREDUZEĆA VELIKA PREDUZEĆA Vlasnik je istovremeno i preduzetnik Nedostaju upravljačka znanja Odvojena funkcija vlasništva i menadžmenta Raspolaganje fundamentalnim upravljačkim znanjima Tehnička ekspertiza prema oblastima Timski rad i odlučivanje Mala ili nikakva inercija i improvizacija Planiranje kao permanentan proces Udaljenost od dešavanja u preduzeću Tehnički orijentisano obrazovanje Individualno odlučivanje Veliki značaj inercije i improvizacije Malo ili nikakvo planiranje Neposredno učešće u događanjima u preduzeću

q Pokazatelji doprinosa malog biznisa nacionalnoj ekonomiji: Ø udeo male privrede u ukupnim privrednim aktivnostima (99% u svetu) Ø udeo zaposlenih u maloj privredi u ukupnoj strukturi zaposlenih (preko 50%) Ø udeo male privrede u stvaranju novih radnih mesta (preko 70%) Ø udeo male privrede u domaćem bruto-proizvodu (oko 50%) Ø udeo male privrede u ukupnim poslovnim transakcijama ostvarenim u zemlji (prosek 40%).

q Iskustva SAD: Ø adaptivna sposobnost stanovništva gubitku radnih mesta i snalažljivost da se stvore nova Ø otvorenost modernizaciji regija Ø pomoć manje razvijenim područjima Ø vladine mere podrške razvoju MSP Ø uprava za mali biznis Ø sistem kreditiranja (za razne namene) Ø implementacija institucionalnih modela: • inkubatori • klasteri • “smeli” kapital • “trening-konstalting”

q Tipologija: 1. tradicionalna privatna preduzeća • osnovana u vreme socijalizma • uglavnom zanatski tip rada – proces podmlađivanja kadrova • samoreprodukcija i samozapošljavanje • sistemske i vansistemske prepreke za njihov opstanak 2. fantomska preduzeća • nakon donošenja Zakona o preduzećima (1988. ) • pretnje za uvođenje regulative, npr. propis iz 1996. g. kojim je predviđeno da STR imaju najmanje 2 zaposlena, u jednom momentu se odustalo od primene

3. privatizovana društvena preduzeća • 2 varijante: prva, koja ostaju u senci; druga, privatizovana putem internog akcionarstva a funkcionisanje nastavila prema staroj paradigmi Ilustracija: Uobičajeno je bilo reagovanje tipa, “Mi smo spremni da proizvedemo sve što se od nas traži, ali nam nedostaje repromaterijala, komponenti itd. ” Obaveze preduzeća su, prema tome, ograničene na unutrašnji krug, dok se od nekog spoljnog “staratelja” očekuje da reši sve probleme vezano za eksterno okruženje.

4. privatna preduzeća nastala po osnovu ilegalnih ili polu-legalnih aktivnosti • jednokratne transakcije, (hazarderstvo) sa nesagledivim • oblici: ü malverzacija sa neplasiranom robom ü “pranje novca” ü ratno špekulisanje itd. 5. preduzeća sa potencijalom budućeg razvoja rizikom

ASPEKT USPEŠNOSTI OPIS STEPEN SAMOSTALNOSTI indirektan, sprega interesa države i MSP NIVO POSLOVNE OSPOSOBLJENOSTI strategijska agilnost i operativna efikasnost UPRAVLJANJE (ADMINISTRACIJA) dominacija uz koegzistenciju ASPIRATIVNI FOKUS STEJKHOLDERA transformacija u cilju specijalizacije u grani POSLOVNA FLEKSIBILNOST adekvatno spoznavanje zahteva tržišta i prilagođavanje asortimana UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA visoka elastičnost troškova rada, mali opšti troškovi i fokus na obrtni kapital KVALITET LIDERSTVA centralizacija u funkciji kvaliteta

q Prepreke za razvoj: • nekompetentan menadžment • nemogućnost prelaza na preduzetni koncept razmišljanja • entropija parametara planiranja • neodgovarajuća lokacija • nedostatak kontrole zaliha • nepovoljan tržišni ambijent • nepovoljni uslovi kreditiranja • “siva ekonomija” • neefikasnost rada inspekcijskih organa

Zašto je potrebna podrška MMSP? Postoji veliki rizik od propasti novih preduzeća, koji se može ublažiti njihovim podržavanjem. 1. U EU i SAD, Vlade promovišu širok opseg usluga podrške za nova preduzeća. 2. Usluge se mogu pružiti direktno od vlade, ili indirektno putem subvencionisanih MSPP i konsultanata iz privatnog sektora. Obim podrške obuhvata: 1. informacije o pravnom i regulatornom okruženju, skrojene prema vrsti 2. poslovanja koje se razmatra 3. informacije ili smernice za pristup finansiranju, 4. grantove ili jeftino finansiranje za grupe u nepovoljnom položaju, 5. marketning smernice i raspoložive izvore informacija za planirano poslovanje, 6. savetovanje o odluci kada i kako osnovati preduzeće, 7. upućivanje na specifičnu obuku za sticanje neophodnih kvalifikacija pre pokretanja poslovanja, itd.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Povoljna institucionalna infrastruktura za podsticaj razvoja preduzetništva i inovacija treba da: 1. obezbedi stabilne makroekonomske uslove koji će podržavati preduzetničko okruženje, 2. obezbedi smanjenje i pojednostavljenje administracije i troškova koji se odnose na pokretanje i poslovanje preduzeća, 3. promoviše preduzetničko društvo i kulturu kroz razne oblike edukacije i obuke, 4. obezbedi integraciju pravaca razvoja na lokalnom i nacionalnom nivou, 5. obezbedi da programi budu realistični u pogledu troškova i vremena realizacije tako da im rezultati budu merljivi, 6. obezbedi razvijenu statističku bazu o kretanjima u sektoru MSPP, koja će biti dostupna i relevantna za potrebe donosioca odluka.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Najviši hijerarhijski nivo integralnog modela za podršku razvoju MSPP u Srbiji čini: 1. Ministarstvo privrede 2. Razvojna agencija Srbije (RAS) 3. Mreža regionalnih razvojnih agencija 4. Različite agencije, fondovi, komore i dr.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Uloga Ministarstva privrede jeste da obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: 1. privredu i privredni razvoj, 2. poslovno i finansijsko restrukturiranje preduzeća, 3. privatizaciju i stečaj, 4. strukturno prilagođavanje privrede, 5. predlaganje mera ekonomske politike za rast industrijske proizvodnje po pojedinim granama i u celini, 6. predlaganje mera za podsticanje investicionih ulaganja, 7. podsticanje razvoja privrede i nedovoljno razvijenih područja, 8. predlaganje mera ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća, itd.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Razvojna agencija Srbije (RAS) je agencija Vlade Republike Srbije osnovana za obavljanje razvojnih, stručnih i operativnih poslova podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i povećanja izvoza, razvoja i unapređenja konkurentnosti svih privrednih subjekata (uključujući MMSP), ugleda i razvoja Republike Srbije u oblasti privrede i regionalnog razvoja. PROGRAMI: 1. PROGRAM PODRŠKE MALIM PREDUZEĆIMA ZA NABAVKU OPREME 2. PROGRAM PODRŠKE DIGITALNOJ TRANSFORMACIJI MMSP 3. PROGRAM FINANSIJSKE PODRŠKE KORISNICIMA PROJEKATA IPA PROGRAMA TERITORIJALNE SARADNJE 4. PROGRAMU ZA UNAPREĐENJE SARADNJE I PODIZANJE KAPACITETA NA REGIONALNOM I LOKALNOM NIVOU 5. PROGRAM SPROVOĐENJA STANDARDIZOVANE USLUGE MENTORINGA 2019

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Mreža regionalnih razvojnih agencija obavlja delatnost konsalting poslova i obezbeđuje stručnu podršku: malim i srednjim preduzećima, radnjama, pravnim i fizičkim licima koja preduzimaju aktivnosti radi osnivanja malih i srednjih preduzeća i radnji, individualnim poljoprivrednim proizvođačima.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Privredna komora Srbije je mesto gde se stiču vredne poslovne informacije, zanimljive inostranim partnerima koji imaju ili žele da uspostave poslovnu saradnju sa našim firmama. Privredna komora je garant brojnim delegacijama iz celog sveta koje Srbiju prepoznaju kao pouzdanog partnera u interesu obostranog razvoja.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Agencija za privredne registre je osnovana sa ciljem da vodi privredne registre kao jedinstvene, centralne i javne elektronske baze podataka. Ciljevi Agencije za privredne registre su: 1. smanjenje administrativnih prepreka za početak poslovanja, 2. smanjenje vremena i troškova za zatvaranje privrednog subjekta, 3. povećanje stepena pravne sigurnosti u oblasti kreditiranja, finansijskog lizinga i uspostavljanja zaloga na pokretnim stvarima i pravima.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Opšti cilj Fonda za razvoj Republike Srbije je podsticanje dinamičnog privrednog rasta, odnosno stvaranje privredne strukture prilagođene modernoj, prema svetu otvorenoj tržišnoj privredi. Neki od konkretnih ciljeva bi bili: 1. podsticanje privrednog razvoja, 2. podsticanje ravnomernog regionalnig razvoja, 3. unapređenje konkurentnosti domaće privrede, 4. podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti, 5. podsticanje zapošljavanja, 6. podsticanje razvoja tržišta kapitala.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Osnovni model korišćenja sredstava Fonda je na kreditnoj osnovi, a može se koristiti i model ulaganja kapitala na svojinskoj osnovi. Sredstva Fonda mogu koristiti: 1. pravna lica (privredna društva u privatnom vlasništvu; akcionarska društva sa većinskim privatnim vlasništvom; 2. novo-privatizovana društva sa otplaćenim društvenim kapitalom) i 3. preduzetnici registrovani u Agenciji za privredne registre.

Podrška razvoju MSPP u Srbiji Osnovni cilj Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) jeste da kroz realizaciju svoje delatnosti, podstiče i unapređuje izvoz primenom sledećih principa poslovne politike: 1. očuvanje realne vrednosti kapitala; 2. kvalitetna procena kreditne sposobnosti obezbeđivanja sigurnosti plasmana i naplate; komitenata u cilju 3. podsticanje izvoza stalnim unapređenjem i razvijanjem delatnosti Agencije iz oblasti osiguranja potraživanja; 4. zaštita interesa akcionara.

Biznis inkubatori Opšteprihvaćen termin za ciljno koncipiranu i oblikovanu organizaciono- funkcionalnu sredinu - privredni subjekt, koji treba da: 1. vrši pripremu i proveru različitih preduzetničkih inicijativa, 2. obezbeđuje određene resurse za razvijanje poslovanja preduzetnika koji su u njegovom sastavu (stanari biznis inkubatora) i 3. stvara uslove i osamostaljuje stanare za uspešan razvoj i kontinuitet poslovanja nakon određenog perioda brige i pomoći koju pruža. Glavni cilj je proizvodnja uspešnih firmi koje će napustiti program biznis inkubacije kao finansijski sposobne i samostalne.

Biznis inkubatori Stanarima se može pružiti čitav spektar usluga u zavisnosti od mogućnosti i ciljeva, a to su: 1. fizička infrastruktura 2. sekretarske usluge 3. telekomunikacione i tehnološke usluge 4. usluge poslovnog planiranja, podrške, resursa i savetodavne usluge 5. reklamne i marketinške 6. usluge finansijskog savetovanja 7. usluge obuke 8. “know-how” usluge

Biznis inkubatori 9. usluge povezivanja - naročito bitne u virtualnom inkubatoru. 10. industrijska infrastruktura 11. postinkubacione usluge 12. usluge obezbeđenja - od fizičke ili industrijske špijunaže. Najvažniji doprinos biznis inkubatora, prema kome se i ocenjuje njegova efikasnost, jeste broj uspešnih preduzeća koja steknu zrelost i nastave sa biznisom izvan prostorija inkubatora.

Biznis inkubatori Biznis inkubator je, stoga, primarno orijentisan ka početnim koracima poslovanja preduzetnika, ali je vrlo koristan i za mala i srednja preduzeća u ranoj fazi njihovog razvoja. Ovi centri pokušavaju da obezbede novim preduzećima nedostajuće resurse potrebne za povećanje njihovih šansi za uspeh. Postoje tri osnovna oblika centara za poslovnu pomoć. To su: 1. centri za podršku biznisu (BSC), 2. inkubatori i 3. tehnoparkovi. Postoje različiti tipovi institucija koje pružaju usluge poslovne inkubacije. Funkcionalno razlikovanje inkubator centara moguće je s obzirom na stepen menadžment podrške i nivo tehnološkog razvoja.

Biznis inkubatori Postoje različiti tipovi institucija koje pružaju usluge poslovne inkubacije. Funkcionalno razlikovanje inkubator centara moguće je s obzirom na stepen menadžment podrške i nivo tehnološkog razvoja. Svaki od ovih subjekata podrazumeva delom drugačiji pristup procesu biznis inkubacije. Menadžment razvoj

Biznis inkubatori Klasični biznis inkubatori novoosnovanim preduzećima obezbeđuju prostorije, infrastrukturu i razne usluge koje mogu unaprediti njihovu sposobnost da započnu i vode svoje operacije u toku ranog razvoja. Biznis i inovacioni centar (BIC) imaju za cilj generisanje novih inovativnih preduzeća koja su angažovana na delatnostima visoke dodatne vrednosti, ali koja nisu obavezno tehnološka. Za razliku od inovacionih centara, tehnološki centri koji se fokusiraju na tehnološku podršku BIC pružaju sveobuhvatnu podršku, koja često uključuje poslovne jedinice i prateće kapacitete i usluge.

Biznis inkubatori Centri za preduzeća - inkubatori bez zidova ne obezbeđuju prostor već se bave konsaltingom za mala preduzeća i preduzetnike. Industrijski park - veliki prostor koji obezbeđuje zemljište i objekte za postavljanje fabrika za specifične oblike inkubacije. Biznis parkovi obezbeđuju smeštaj preduzećima u visokokvalitetnom ambijentu što liči na naučni park, ali nema ograničenja ulaska i izlaska. Naučni parkovi obezbeđuju kreativan ambijent za stimulisanje i promociju komercijalizacije istraživanja i tehnoloških preduzeća.

Biznis inkubatori

PODSTICAJI ZA PREDUZETNIKE U TURIZMU Subvencionisani krediti za unapređenje turističke ponude Podsticaji za receptivne turističke agencije Podsticaji za unapređenje turističkog prometa domaćih turista (vaučeri)

SUBVENCIONISANI KREDITI ZA UNAPREĐENJE TURISTIČKE PONUDE Osnovni ciljevi su: 1. unapređenje kvaliteta turističke ponude i intenziviranje njenog korišćenja, što podrazumeva: a) izgradnju, uređenje i rekonstrukciju hotelskih i drugih smeštajnih kapaciteta, restorana i objekata sportsko-rekreativnog i zabavnog sadržaja, b) restauraciju ruralnih objekata i njihovo pretvaranje u turističke kapacitete, c) nabavku, rekonstrukciju i adaptaciju plutajućih objekata, kao i prevoznih i rekreativnih sredstava namenjenih posetiocima i turistima, d) unapređenje marketinga domaće ugostiteljske ponude, e) dizajn, pripremu proizvodnje i proizvodnju suvenira; 2. izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture;

SUBVENCIONISANI KREDITI ZA UNAPREĐENJE TURISTIČKE PONUDE Kvalifikovanje projekata vrši se na osnovu: 1) ekonomske opravdanosti projekta; 2) ocene finansijskog stanja i kreditne sposobnosti podnosioca zahteva; 3) kvaliteta ponuđenih instrumenata obezbeđenja vraćanja kreditnih sredstava. Kvalifikovanje projekata vrši Fond za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond), saglasno zaključenom komisionom ugovoru sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo). Ocena i rangiranje kvalifikovanih projekata vrši se na osnovu: 1) usklađenosti projekta sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije i drugim planskim dokumentima; 2) usklađenost projekta sa propisima o minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata; 3) očekivanog doprinosa unapređenju standarda i kvaliteta turističke ponude; 4) nivoa razvijenosti opštine na kojoj se realizuje projekat; 5) usklađenosti arhitekture i gabarita objekta sa ambijentalnom celinom.

SUBVENCIONISANI KREDITI ZA UNAPREĐENJE TURISTIČKE PONUDE Kreditna sredstva realizuju se preko Fonda za razvoj Republike Srbije, sa kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou, uz valutnu klauzulu. Rok otplate dodeljenih kreditnih sredstava je do 72 meseca po isteku odložnog roka koji traje 12 meseci i računa se od dana prvog povlačenja kreditnih sredstava, osim za “green field“ investicije kojima se finansira izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture, za koje odložni rok traje 24 meseca i računa se od prvog povlačenja kreditnih sredstava. Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita su: 1. sopstvena solo menica i hipoteka na nepokretnosti – građevinskom objektu, objektu u izgradnji ili građevinskom zemljištu u privatnoj svojini, u odnosu 1: 1 na ukupnu vrednost odobrenih kreditnih sredstava, ili 2. sopstvena menica sa avalom poslovne banke, ili 3. garancija poslovne banke. Minimalni iznos odobrenih kreditnih sredstava za poljoprivredna gazdinstva, preduzetnike i mikro privredna društva je 500. 000 dinara, a za mala i srednja privredna društva je 2. 000 dinara.

Podsticaji za receptivne turističke agencije 1. organizovanog dovođenja turističkih grupa stranih turista od strane korisnika subvencija (u daljem tekstu: organizovano turističko putovanje); 2. organizovanog dovođenja turističkih grupa stranih turista od strane organizatora ili posrednika međunarodnog kongresa/međunarodnog korporativnog događaja u čijoj realizaciji korisnik subvencije nastupa kao lokalni agent i organizuje uslugu smeštaja i još najmanje dve usluge (u daljem tekstu: međunarodni kongres/ međunarodni korporativni događaj); 3. organizovanog dovođenja turističkih grupa stranih turista od strane turističke agencije iz inostranstva, u čijoj realizaciji korisnik subvencije nastupa kao lokalni agent; 4. organizovanog dovođenja turističkih grupa stranih turista od strane organizatora ili posrednika međunarodnog kongresa/ međunarodnog korporativnog događaja u čijoj realizaciji korisnik subvencije nastupa kao lokalni agent i ne organizuje uslugu smeštaja.

Podsticaji za receptivne turističke agencije Iznos sredstava subvencija, koje može da ostvari korisnik subvencija, za ostvarenih tri do četiri noćenja, za organizovano turističko putovanje, odnosno za ostvarenih dva do četiri noćenja za međunarodni kongres/ međunarodni korporativni događaj, po stranom turisti iznosi 15 evra, za ostvarenih pet i više noćenja, za organizovano turističko putovanje, odnosno za međunarodni kongres/međunarodni korporativni događaj, po stranom turisti iznosi 20 evra. U slučaju da su strani turisti doputovali avionom iz Rusije, Turske, Kine, Hong Konga, Makao, Indije, Južne Koreje, Japana ili SAD, a kojima je dolazni i polazni aerodrom Nikola Tesla, Beograd i Konstantin Veliki, Niš, iznos sredstava subvencija se isplaćuje, u zavisnosti od zemlje iz koje su doputovali: 1) Rusija, Turska- 20 evra; 2) Kina (uključujući Hong Kong i Makao), Indija, Južna Koreja, Japan, SAD- 30 evra.

Podsticaji za receptivne turističke agencije U slučaju ostvarenih 5 i više noćenja a doputovali su avionom iz Rusije, Turske, Kine, Hong Konga, Makao, Indije, Južne Koreje, Japana ili SAD, a kojima je dolazni i polazni aerodrom Nikola Tesla, Beograd i Konstantin Veliki, Niš, iznos sredstava subvencija je: 1) Rusija, Turska- 30 evra; 2) Kina (uključujući Hong Kong i Makao), Indija, Južna Koreja, Japan, SAD- 50 evra. Za lokalne posrednike: 7 EUR generalno, odnosno, ako su turisti dolaze avionom iz: 1. Rusija, Turska- 15 evra; 2. Kina (uključujući Hong Kong i Makao), Indija, Južna Koreja, Japan, SAD- 20 evra.

Vaučeri Podsticanje razvoja domaćeg turizma sprovodi se kroz dodelu vaučera za subvencionisano korišćenje usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima, u trajanju od najmanje pet noćenja, izvan prebivališta korisnika vaučera. Vrednost vaučera: 5000 RSD Ugostitelji se dobrovoljno prijavljuju i navode kapacitet (kategorizacija obavezna za fizička lica) Lista ugostitelja se objavljuje na sajtu nadležnog ministarstva JP Pošta Srbije glavni partner: zahtevi se predaju na više od 4000 šaltera Nadležne institucije vrše proveru podnetih zahteva Ugostitelji (sa liste) podnose zahteve za refundaciju sredstava nakon izvršene ugostiteljske usluge smeštaja. Refundacija u roku od 45 dana.

Vaučeri 1. korisnici prava na penziju; 2. nezaposlena lica iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje; 3. korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji to pravo ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita; 4. korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji to pravo ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje; 5. radno angažovana lica sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 60. 000 dinara mesečno; 6. ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 60. 000 dinara mesečno; 7. korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu; 8. nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava

Hvala na pažnji!