Psihologija stvaralatva 4 MOTIVACIONE I KONATIVNE OSOBENOSTI SPOSOBNOSTI

Psihologija stvaralaštva 4 MOTIVACIONE I KONATIVNE OSOBENOSTI SPOSOBNOSTI STVARALAČKOG MIŠLJENJA. GILFORDOVA TEORIJA SPOSOBNOSTI.

Originalnost kao stav �Prema Gilfordu originalnost se može shvatiti i kao osobina temperemanta ili motivacije, kao stav nekonvencionalnosti koji predodređuje osobu da se ne ponaša na uobičajen način, već da ispoljava jedinstven stil. �Originalnost kao opšti stav: ne biti konvencionalan, izbegavati ponavljanje onog što drugi čine.

Kreativni stav �Podrazumeva usmerenost ispitanika da traže nova, neočekivana, neobična i duhovita rešenja problema, da odstupaju od utvršenih navika, stereotipa i šablona, da se ne priklanjaju onome što je već ustaljeno, da kreativnije opserviraju sredinu. �Opšti stav originalnosti usmerava ispitanike da se nekonvencionalno, nekonformistički ponašaju u različitim situacijama i da radoznalo i istraživački prilaze rešavanju problema na neuobičajen i neočekivan način. �Razvijeni kreativni stavovi utiču na razvijanje stvaralačkih sposobnosti kod ličnosti.

Motiv, motivacija �Motiv: strukturalno- dinamička osobina ličnosti koja pokreće, energizuje i usmerava aktivnost osobe prema određenim ciljevima kojima se zadovoljava neka potreba: biološka (egzistencijalna, potreba za sigurnošću. . . ) ili socijalna i psihološka (potreba za društvom drugih ljudi, potreba za dokazivanjem kompetentnosti, za ugledom, poštovanjem. . . ). �Motivacija je opšti pojam i obuhvata tri aspekta pokretanja, usmeravanja i energizovanja aktivnosti osobe u postizanju ciljeva: motiv, motivaciono stanje i motivacioni proces.

Insentiv ili podsticaj �Stvaralaštvo ima i svoju motivacionu komponentu koja se objašnjava na sledeći način: �Čovek nije motivisan (“gonjen”, “naterivan”) samo neprijatnim unutrašnjim stanjima na akciju, već je i “privlačen” vrednim ciljevima. �Insentiv ili podsticaj je pre svega objekat ili situacija koja može da zadovolji postojeće motivaciono stanje. �Insentivna motivacija je poseban oblik motivacije, zasnovan na privlačnosti izvesnih objekata ili situacija. �U našem slučaju ta situacija je stvaralački rad. �U ovu grupu motiva spadaju: motiv samoaktualizacije, motiv radoznalosti, motiv za postignuće.

Motivi za kreativno mišljenje �Prema Gilfordu najsnažniji motivi za kreativno mišljenje su: � 1. potreba za radoznalošću, � 2. opšta potreba za dostignućem, � 3. perceptualni, kognitivni i ekspresivni potencijal, kognicija ima svoju vlastitu unutrašnju motivaciju, � 4. inventivni rad kao unutrašnja nagrada i zadovoljstvo od kreativnog rada, � 5. visoko kreativne ličnosti preferiraju prema novim odgovorima,

Motivi za kreativno mišljenje � 6. želja za različitošću, � 7. preferencija prema kompleksnosti, � 8. nonkonformizam i preferencija prema nezavisnom mišljenju, � 9. postoje pozitivni značajni koeficijenti korelacije između uspeha ispitanika u rešavanju testova asocijativne fluentnosti i potreba za smelim i odvažnim poduhvatima.

Potreba za radoznalošću �Prema Katelu: faktorskom analizom ljudskih motiva je identifikovao potrebu za radoznalošću. �Manifestuje se kroz: želja za čitanjem knjiga, novina i časopisa; želja za slušanjem muzike; za više znanja o nauci; za proučavanjem slikarstva i vajarstva; za što većim sticanjem znanja o mehaničkim i električnim napravama, za gledanjem filmova i igara. �Berlajn: dokazao je da postoji tesna povezanost između motiva radoznalosti i uspeha u rešavanju testova stvaralačkog mišljenja.

Konflikt- radoznalost- stvaralaštvo �Istraživačko ponašanje, manipulacija i radoznalost se pojavljuju kao reakcija na nove stimuluse. �Karakteristike spoljašnje okoline koje su odgovorne za izazivanje radoznalosti su: novstvo, iznenađenje, promena, dvosmislenost, nepodudarnost, kompleksnost, prepreke, kontradiktornost. �Ove karakteristike mogu i da stimulišu stvaralački rad ličnosti. �Za stvaralački rad je značajno da se radoznalost pobuđuje putem uvođenja konflikta. �Konflikt se sastoji od istovremenog javljanja nepodudarnih reakcija.

Tri vrste radoznalosti � 1. pasivna radoznalost: ličnost samo reaguje na stimuluse koji su novi, nepodudarni, � 2. tragalačka: ličnost aktivno traga, teži povećanju stimulacije, � 3. stvaralačka: manifestuje se u stvaranju, proizvošenju promena u okolini koje mogu biti nove i originalne. �Hantova teorija optimalne stimulacije: ističe mogućnost da ličnost sama traga za stimulacijom i ne reaguje samo pasivno na spoljašnje podsticaje. U toku stvaralačkog akta ličnost, pored ostalog, i traga za stimulacijom.

Motiv samoaktualizacije �Prema teoriji Maslova o hijerarhijskoj organizaciji motiva. �Samoaktualizacija sadrži u sebi tzv. “ego motive”: težnja za isticanjem, samopotvrđivanjem, samopoštovanjem i socijalnim ugledom. �Svi ljudi imaju razvijenu potrebu za samopoštovanjem ili cenjenjem sebe samih kao i potrebu da ih drugi cene. Ta potreba se zasniva na stvarnoj sposobnosti, uspehu i poštovanju od strane drugih. �Ovakvo shvatanje motiva samoaktualizacije može delom objasniti i motiviranost ličnosti da proizvodi i stvara originalna dela.

Maslovljeva hijerarhijska organizacija motiva Samo aktualizacija Estetske potrebe Potreba da se zna i razume Uvažavanje Pripadanje Sigurnost, bezbednost Fiziološke potrebe

Proverite šta je najvažnije � 1. Opišite kreativni stav. � 2. Šta je motiv? � 3. Šta je insentivna motivacija i iz kojih motiva se sadrži? � 4. Koji su najvažniji motivi za stvaralačko mišljenje prema Gilfordu? � 5. Opišite vezi između konflikta, radoznalosti i stvaralaštva. � 6. Navedite tri vrste radoznalosti. � 7. Šta kaže Hantova teorija optimalne stimulacije? � 8. Opišite motiv samoaktualizacije prema Maslovu.

Korišćena literatura �Kvaščev, R. (1981). Psihologija stvaralaštva. �(26 - 35).

Gilfordova teorija sposobnosti SADRŽAJI, PRODUKTI, OPERACIJE

Grafički prikaz Sadržaji: figuralni, simbolički, semantički, bihejvioralni. Produkti: jedinice, klase, relacije, sistemi, transformacije, implikacije. Operacije: evaluacija, konvergentna produkcija, divergentna produkacija, memorija, kognicija. Svaki faktor, odnosno sposobnost je određen trosktrukom interakcijom sadržaja, operacija i produkata.

1. Operacije �Odnose se na mentalne procese koji su uključeni u rešavanje zadataka testa. � 1. Kognicija (C): svesnost, neposredno otkrivanje, pronalaženje ili prepoznavanje informacija u različitim oblicima: shvatanje ili razumevanje. � 2. Memorija (M): zadržavanje, deponovanje informacija u istom obliku u kome su bile date prilikom učenja. � 3. Divergentna produkcija (D): stvaranje dve ili više informacija iz date informacije, raznovrsnost i kvantitet produkcije inicirane istim izvorom.

1. Operacije � 4. Konvergentna produkcija (N): iznalaženje samo jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov. � 5. Evaluacija (E): poređenje proizvedenih podataka sa poznatom informacijom na osnovu logičkog kriterijuma i donošenje odluke koja dati kriterijum zadovoljava.

2. Sadržaji �Materijali od kojih mogu biti sastavljeni zadaci a to su: � 1. Figuralni (F): ne samo vizuelni već sa bilo kog čulnog modaliteta, mogu po formi biti konkretni ili kao predstave. � 2. Simbolički (S): materijali i elementi koji nemaju značenje, slova, brojevi, note, različite vrste kodova. � 3. Semantički (M): informacije u obliku značenja, svi verbalni testovi spadaju u ovu kategoriju. � 4. Bihejvioralni (B): ova vrsta sadržaja se odnosi na socijalnu inteligenciju, sposobnost shvatiti šta drugi ljudi opažaju, misle i osećaju.

3. Proizvodi �Proizvode mentalnih operacija primenjene na sadržaje zadataka testa autor klasifikuje u 6 kategorija: � 1. Jedinice (U): pojedinačne stvari, njihova imene, izolovane celine, figure, � 2. Klase (C): grupe objekata sa jednom ili više zajedničkih karakteristika, � 3. Relacije (R): razne vrste veza između dve stvari koje imaju i sopstvena obeležja, � 4. Sistemi (S): kompleksi, strukture, ili organizacije međusobno zavisnih delova ili delova u interakciji,

3. Proizvodi � 5. Transformacije (T): promene, revizije, redefinicije, na osnovu kojih se data informacija ili produkt pretvara u drugi oblik ili stanje, � 6. Implikacije (I): očekivanje, anticipacija ili predviđanje nečega na osnovu date informacije. �Sve ovo po principu ukrštanja daje model od 120 različitih vrsti sposobnosti. �Svaki faktor ima svoje tehničko ime, napr. divergentne simboličje jedinice i zapisuje se kao DSU. �Pod Gilfordovim uticajem počinje intenzivnije proučavanje kreativnosti, konstruisao je i veliki broj novih testova za ispitivanja.

Divergentna produkcija �Deo Gilfordove teorije, najvažnija sposobnost za stvaralaštvo. �Prema njemu suštinu divergentne produkcije čini proizvođenje različitih novih informacija na osnovu datih podataka, pri čemu se posebno naglašava različitost, originalnost i kvantitet proizvođenja ideja na osnovu datog izvora. �Primer zadataka je test posledica, gde se ispituje sposobnost ličnosti da proizvede što veći broj originalnih ideja, meri dve sposobnosti ličnosti: originalnost i fluentnost ideja.

Faktori divergentne produkcije � 1. Originalnost: divergentna produkcija semantičkih transformacija: sposobnost da se daju odgovori koji su neobični, udaljeni, duhoviti ili statistički jedinstveni. � 2. Spontana fleksibilnost: divergentna produkcija semantičkih klasa: sposobnost da se neka ideja varira u šrokom opsegu, mada se to izričito ne traži instrukcijom testa. � 3. Adaptivna fleksibilnost: divergentna produkcija figuralnih transformacija: sposobnost da se ideje široko variraju kada se to zahteva instrukcijom testa. � 4. Fluentnost reči: divergentna produkcija simboličkih jedinica: sposobnost da se generišu reči koje ispunjavaju posebne strukturalne zahteve.

Faktori divergentne produkcije � 5. Asocijativna fluentnost: divergentna produkcija semantičkih relacija: sposbnost da se brzo generišu reči koje ispunjavaju zahteve u pogledu značenja. � 6. Ekspresivna fluentnost: divergentna produkcija sematničkih sistema: odnosi se na brzu konstrukciju rečenice. � 7. Fluentnost ideja: divergentna produkcija semantičkih jedinica: sposobnost da se, unutar određenih vremenskih granica generišu ideje koje će ispuniti posebne zahteve, naglasak je na kvatitetu.

Faktori divergentne produkcije � 8. Figuralna elaboracija: divergentna produkcija figuralnih implikacija i semantička elaboracija: divergentna produkcija semantičkih implikacija: sposobnost razrade detalja plana, razvijanje detalja i planiranje istraživanja, razvijanje ideja i razrada plana istraživanja određenog problema u celini. � 9. Osetljivost za probleme: kognicija semantičkih implikacija: sposobnost da se uoče nedostaci ili potrebe za promenama u postojećim stvarima. � 10. Redefinicija: kognicija semantičkih transformacija: sposobnost da se napuste stari načini tumačenja poznatih predmeta da bi se koristili u nove svrhe.

Proverite šta je najvažnije � 1. Navedite komponente sadržaja. � 2. Navedite komponente operacija. � 3. Navedite komponente produkta. � 4. Opišite divergentnu produkaciju prema Gilfordu. � 5. Navedite i opišite faktore divergentne produkcije prema Gilfordu.

Korišćena literatura �Kvaščev, R. (1981). Psihologija stvaralaštva. � 39 - 49.