PSIHIJATRIJSKA VETAENJA DEPRESIVNIH POREMEAJA Savremena psihijatrija se relativno

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA DEPRESIVNIH POREMEĆAJA Savremena psihijatrija se, relativno dugo, osim klasične medicinske aktivnosti, bavi i sagledavanjem stanja i sposobnosti lica sa mentalnim poremećajima, sa svrhom koja nije čisto medicinska, već i socijalna, pravna i radno-profesionalna. Upravo ovo područje daje dodatna multidisciplinarna obeležja psihijatrijskoj nauci. Jedna oblasti gde se ovakva aktivnost psihijatrije ostvaruje odnosi se i na psihijatrijska veštačenja. Njima se pruža medicinska (psihijatrijska) pomoć stručnjacima drugih struka u rešavanju pitanja iz njihove nadležnosti. Najčešće se psihijatrijska veštačenja (ekspetrska mišljenja) daju za potrebe sudskih postupaka-Sudskopsihijatrijska veštačenja, u cilju ostvarivanja određenih socijalnih prava m. o. l. , kao i sa stanovišta procene i ocene sposobnosti za ostvarivanje radno-profesionalnih obaveza (radno-profesionalne ekspertize).

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA DEPRESIVNIH POREMEĆAJA SUDSKO-PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA Odnose se na procenu u okviru tradicionalnih pravnih instituta krivičnog i građanskog prava, kao što su uračunljivost, MBMK, poslovna sposobnost, procena nematerijalne štete i dr. U krivičnopravnoj oblasti najčešće su ona koja se odnose na izvršioce delikta, a znatno ređe veštačenja žrtava i/ili svedoka krivičnih dela. U građansko-pravnoj oblasti sagledava se poslovna sposobnost kao generalna kategorija, sposobnost za činjenje određenih pravnih poslova (naročito imovinske prirode-UDI, testament, poklon, kupoprodaja), procesna sposobnost, sposobnosti u radnim sporovima, kod razvoda brakova, naknada nematerijalne štete.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA DEPRESIVNIH POREMEĆAJA VEŠTAČENJA PRI OSTVARIVANJU SOCIJALNIH I JAVNIH PRAVA kod utvrđivanja sposobnosti za školovanje, vozačke sposobnosti, sklapanja brakova i sl. VEŠTAČENJA KOJA ODREĐUJU ODNOS PSIHIJATRIJE I PROFESIONALNOG RADA Kecmanović navodi da se odnos psihijatrije i profesionalnog rada ogleda i tri domena: - značenje rada za mentalno zdravlje, - sagledavanje aktuelne radne sposobnosti osoba sa mentalnim poremećajima i - ocena preostale radne sposobnosti psihijatrijskih pacijenata, kako u smislu potpunog radnog invaliditeta, tako i u eventualnoj oceni da je moguć dalji rad, ali na nekom drugom radnom mestu u okviru struke i sposobnosti lica.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-KLINIČKA SLIKA Depresivno raspoloženje (melanholija) Odgovara stanju nemotivisane tuge, tj. neraspoloženja bez vidljivih racionalnih razloga. Često se opisuje kao očajanje, doživljaj bespomoćnosti, manjak ili nedostatak kapaciteta za doživljavanje zadovoljstva, prijatnosti ili sreće. Kroz ovakvo raspoloženje se doživljava sadašnjost, ali i budućnost i prošlost, pa postoji samooptuživanje ili kajanje za postupke iz prošlosti (bez osnova), doživljaj bezperspektivnosti, pesimizam, potištenost-bolesno tugovanje. Nekada emocionalna preosteljisvost, teškoće u kontroli emocija, niska frustraciona tolerancija. Anksioznost, koja se po pravilu prati sa depresivnošću. Unutrašnja psihička napetost, osećanje teskobe (iskočiće iz sopstvene kože), plašnja bez povoda, strepnja, očekivanje neprijatnosti.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-KLINIČKA SLIKA 1. Nagonske izmene-а) Poremećaj spavanja (nesanica, teškoće uspavljivanja, rana jutarnja buđenja psihički i fizički zamor, iscrpljenost); b) Snižen nagon za ishranom, pad telesne težine potencira se adinamija i fizička slabost; c) Sniženje seksualnog nagona i globalni pad seksualnosti; d) Sniženje nagona samoodržanja (kod lakših blika zapuštenost, slabije održavanje higijene, pa sve do suicidalnosti, kod težih oblikacave u terapijskom postupku i praćenju, dobro informisanje saradnika u lečenju. 2. Izmene psihomotorike uglavnom zavise od bazičnog emocionalnog statusa pacijenta. углавном зависе од емоционалног статуса пацијента. Ako dominira pesimizam, potištenost, nema jake anksioznosti siromašna i usporena motorika (pognuta glava, spuštena ramena, tužan izraz lica, oskudna mimika), što se viđa kod inhibovane forme depresivnog poremećaja. Kada ovo dobija razmere značajnog umanjenja ili prekida voljne aktivnosti-depresivni stupor.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-KLINIČKA SLIKA 2. Izmene psihomotorike-ako uz depresivnost postoji izražena anksioznost, ovo stvara kod pacijenata nemir, čak i do povišene psihomotoričke aktivnosti u smislu pojačanog kretanja, učestalog uzdisanja, “lome šrste ili šake”. Kada je kod depresivnog poremećaja psihomotorika povišena govorimo o agitiranoj formi. Ovde je veći rizik od suicida, što može imati i progosnitči značaj, ali i značaj u psihijatrisjkim veštačenjima. 3. Poremećaji voljne aktivnosti: različit stepen sniženja podsticaja za svrsishodnu aktivnost, te postoji hipobulija ili u težim oblicima abulija. Sniženi su podsticaji i aktivnosti i na vitalnom i na socijalnom planu pasivnost, nepreduzimljivost, kao da izostaje potreba da se nešto svrsishodno dela ili to značajno manjka. 4. Pad socijalne efikasnosti-manjak interesa i redukcija socijalnih kontakata, osamljivanje, socijalna inhibicija, reakcije izbegavanja društvenih relacija, pa do nezainteresovanosti za zbivanja u užem ili širem socijalnom miljeu.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-KLINIČKA SLIKA 5. Poremećaji u sferi kognitivnog funkcionisanja: А) Poremećaji mišljenja: Usporenost misanog toka (kočenje), tiha, monotona verbalna produkcija, tematski vezana za osnovne tegobe, uz teže prebacivanje iste na druge sadržaje (misaona stereotipija). Asocijacije su sporije i siromašnije. Depresivne sumanutosti kod psihotičnih oblika (ekonomske, iz oblasti zdravlja, morala, samooptuživanje, do nihilističkih). B) Poremećaji pažnje: Povećana usmerenost pažnje prema sopstvenim doživljavanjima (pojačan tenacitet, uz introspektivnost), sa bitno otežanim prebacivanjem pažnje da druge sadržaje (sniženje vigilnosti). Otežano usmeravanje pažnje na razne sadržaje može usloviti i C) Poremećaje mnestičkih funkcija, pre svega u smislu otežanog upamićivanja, a posledično i teškoće u reprodukciji.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-KLINIČKA SLIKA 5. Poremećaji u sferi kognitivnog funkcionisanja: C) Pad intelektualne efikasnosti i sposobnosti: U principu ovi poremećaji nastaju bez postojanja organske osnove, mada se kod nekih depresivnih pormećaja ista može naći. Depresivnost, anksioznost, teškoće pažnje uzrokuju da se smanjuje brzina i javljaju teškoće u rešavanju zadataka i problema, čemu doprinosi i siromaštvno asocija i smanjena asocijativna spremnost. Izraženo i ubrzano intelektualno zamaranje i iscrpljivanje, što sa prethodnim vodi narušavanju skladnog intelektualnog funkcionisanja, snižava se kritičnost i uviđavnost, kao i sposobnosti adekvatnog rasuđivanja i rezonovanja.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-KLINIČKA SLIKA 6. Telesni i vegetativni fenomeni U najvećem broju slučajeva su posledica psihičkih smetnji, ali i određenih neurohormonalnih izmena. Česte su tenzione glavobolje, kardiopulmonalne manifestacije, smanjen turgor kože, suvoća usta, poremećaj varenja, opstipacija itd. -somatski ekvivalenti depresije Larvirana (maskirana) depresija-osećanje opšte slabosti i iscrpljenosti, telesne manifestacije, bol različite lokalizacije i intenziteta, osteomuskularni fenomeni, parestezije, što nekada može zavarati u dijagnostičkom smislu.

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-OSUJEĆENJA I SMANJENJE SPOSOBNOSTI PACIJENATA Posledica su kliničkih manifestacija, a prema vrsti, poreklu i izraženosti poremećaja zavisi i stepen njihove ispoljenosti. Ne retko su ova osujećenja i/ili smanjene psihičke sposobnosti pacijenata i osnov za kvalitetna i objektivna psihijatrijska veštačenja u raznim oblastima. Na ovom mestu, a pre prikaza ove materije i definicija ocene radne sposobnosti (ORS) u smislu da je to postupak koji služi da se na osnovu zdravstvenog stanja osobe, uslova radnog mesta i zahteva i rizika određenog posla utvrdi sposobnost te osobe za određeno radno mesto, posao ili grupu poslova. Invalidnost kod psihičkih oboljenja može biti uzrokovana psihijatrijskim poremećajem, uključujući i one gde postoji organsko oštećenje moždanog tkiva, i podrazumeva trajno smanjenje ili gubitak RS zbog promena zdravlja uzrokovanog povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koja se ne može lečiti ili rehabilitovati

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-OSUJEĆENJA I SMANJENJE SPOSOBNOSTI PACIJENATA 1. Nekada postoji smanjenje realnog i racionalnog sagledavanja objektivnog stanja, a kod psihotičnih oblika i izmena doživljaja realiteta. U tim okolnostima izmenjene se sposobnosti skladnog i adekvatnog rasuđivanja i odlučivanja, na koje utiče i pad u sferi intelektualne efikasnosti, ali i pad na nivou VN i izmene afektivnog života. 2. Umanjenje životnih i radno-profesionalnih kapaciteta i efikasnosti pacijenata (kao posledica veće psihičke i fizičke zamorljivosti, teškoća u održavanju pažnje, opšte nezainteresovanosti). Ovom doprinosi i opšti pad na nivou emocionalnosti, kao i sniženje potencijala za doživljavanja opštih životnih zadovoljstava

DEPRESIVNI POREMEĆAJ-OSUJEĆENJA I SMANJENJE SPOSOBNOSTI PACIJENATA 3. Sniženje interesa ili potpuna nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti i potrebe usled sniženja VN dinamizama, što je jedno od značajnih osujećenja i umanjenja sposobnosti psihijatrijskog porekla. 4. Pasivizacija i prepuštanje spontanom toku životnih okolnosti (nedostaka ili manjak stimulusa da se one prilagode sebi i sopstvenim potrebama, što smanjuje kreativnost i životni stil, a time i adekvatne aktivnosti u cilju održanja istog (stav pacijenata “šta bude da bude, meni je već toliko loše da ga druge stvari ne mogu bitnije pogoršati”. 5. Zanemarivanje sopstvenog izgleda, održavanja higijene, pa sve do velikog rizika od sucidalnosti, kod teških oblika

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. NEUROTSKI DEPRESIVNI POREMEĆAJI Najčešći nozološki entiteti ove grupe su Depresivna neuroza (Distimija F 34. 1), Mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj F 41. 2, Neurasteniju F 48. 0, dok su drugi znatno ređi. U SP veštačenjima: KP oblast: Neuroze se ne svrstavaju u mentalne poremećaje koji su osnov umanjenja uračunljivosti. Laka do umerena simptomatologija utiče da nema poremećaja testa realiteta i težih poremećaja globalnog psihičkog funkcionianja, te je u principu URAČUNLJIVOST OČUVANA. Kod delikata koja proističu iz afektivnih situacija uračunljivost može biti smanjena, a stepen toga će zavisiti od intenziteta afektivnog uzbuđenja i same kriminogene situacije (postojeća afektivna labilnost i vulnerabilnost pogoduju razvoju ovih okolnosti). GP oblast: U principu poslovna sposobnost očuvana. Značaj može biti u postupcima naknade nematerijalne štete (generisanje straha, duševnih bolova po raznim osnovima).

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. NEUROTSKI DEPRESIVNI POREMEĆAJI Veštačenja radne sposobnosti Ocena radne sposobnosti: Kliničke karakteristike, izraženost tegoba, stepen osujećenja i smanjenje opštih i radnoprofesionalnih sposobnosti u principu ne dovode do radnog invaliditeta, odnosno trajnog gubitka radne sposobnosti (potrebno sagledavati i vrstu posla, obeležja ličnosti, skorove na skalama). Promena radnog mesta može nekada biti predlog i ocena, naročito kod upornijih i terapijski rezistentnijih oblika ovih poremećaja, ali i u situacijama kada vrsta posla noze rizik za pacijenta ili okolinu. Privremena sprečenost za rad: Kod procene da precipitirajući (traumatski) faktori još postoje, kod umerene depresivne epizode, koja još uvek nije terapijski regulisana, kada simptomi još uvek umanjuju radne potencijalne i motivaciju za rad-sagledavanje vrsta posla i karakteristike radne sredine.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIVNI POREMEĆAJI USLED STRESA Ovde su najčešći Akutna reakcija na stres (F 43. 0), PTSP (F 43. 1) i Poremećaj prilagođavanja-anksiozno-depresivna forma (F 43. 2) SP veštačenja: KP aspekt: Neki teži oblici iz ove grupe poremećaja, posebno PTSP, mogu pripadati onome što zakon označava kao drugi teži mentalni poremećaji, što je osnov umanjenja uračunljivosti. Ovo se može desiti i kod akutne reakcije na stres, ako nastane poremećaj svesti, što bi spadalo u stanje privremene duševne poremećenosti, što može (uz sagledavanje kliničkih manifestacija i načina izvršenja dela) usloviti umanjenje sposobnosti shvatanja značaja dela i upravlja svojim postupcima, ali po pravilu nikada do neuračunljivosti Hronificirani oblici PTSP, gde dominira emocionalna labilnost, otežana afektivna kontrola, otežana kontrola agresije mogu imati kriminogeni značaj, a procena uračunljivosti zahteva individualno sagledavanje.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIVNI POREMEĆAJI USLED STRESA SP veštačenja: GP aspekt: U principu, obeležja ovih poremećaja i njihova izraženost ne umanjuju poslovnu sposobnost. Eventualno bi se mogli dovoditi u pitanje neki konkretni pravni poslovi ukoliko bi bili učinjeni u nekim od ovih stanja, posebno kod Akutne reakcije na stres (usmeni testament). Ovi poremećaji mogu biti predmet SP ocene u postupcima naknade nematerijalne štete. Radi se o trpljenju duševnih bolova u raznim okolnostima (učesnici rata), osobe koje su neosnovano lišene slobode, kod kojih od straha, psihotrauma može da sledi evolucija i F 43. 0 i F 43. 1 ili F 43. 2. Ovi poremećaji mogu umanjivati opštu životnu aktivnost, pa i u dužem periodu, što će preko SP veštačenja uticati i na sudsku presudu. Mora se istaći da ovde postoje i nedovoljna precizna zakonska rešenja (ZOO). Kod težih i hronificiranih oblika PTSP-a može uslediti procena za poveru dece pri razvodu braka.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIVNI POREMEĆAJI USLED STRESA Veštačenja radne sposobnosti Ocena radne sposobnosti: Sem teških formi PTSP-a (hronični, za izraženim intruzivnim simptomima, socijalnom izolacijom, izrazitim telesnim manifestacijama, padom kongitniivnih potencijala, u principu ovi poremećaji ne dovode do radnog invaliditeta, tj. trajnog gubitka radne sposobnosti (potrebno sagledavati i vrstu posla, obeležja ličnosti, skorove na skalama). Promena radnog mesta može nekada biti predlog i ocena naročito kod upornijih i terapijski rezistentnijih oblika ovih poremećaja, posebno kod hrnificiranog i rezistetne forme PTSP -a, kao i u situacijama kada vrsta posla noze rizik za pacijenta ili okolinu. Privremena sprečenost za rad: Može postojati kod svih oblika poremećaja, posebno što je terapijski princip izvlačenje pacijenta iz stresogenog okruženja. Kod F 43. 0 je uglavnom kraćeg trajanja (par nedelja maksimalno), dok kod F 43. 1 i F 43. 2 može biti trajnije i može se ponavljati-sagledavanje vrsta posla i karakteristike radne sredine.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIJA KOD AFEKTIVNIH POREMEĆAJA Radi se o sui generis depresivnim poremećajima, koji se javljaju u formi unipolarnog ili bipolarnog afektivnog poremećaja (BAP). Kod ovog drugog, a za ove potrebe biće razmatrana samo depresivna ispoljavanja. Depresivna stanja kod ovih poremećaja se po izraženosti i kliničkim manifestacijama i drugim kvalitetima razvrstavaju: Blaga depresivna epizoda Umerena depresivna epizoda Teška depresivna epizoda bez psihotičnih simptoma Teška depresivna epizoda sa psihotičnim simptomima Navedeni oblici i njihova klinička ispoljavanja i osujećenja su već prezentovani, u sklopu opšte kliničke slike depresivnog poremećaja i osujećanja koja ih prate, a što će uticati na procene u sklopu psihijatrijskih veštačenja.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIJA KOD AFEKTIVNIH POREMEĆAJA SP veštačenja: Kod blage i umerene depresije nema takvih psihičkih izmena i poremećaja sposobnosti, tako da su u principu uračunljivost i poslovna sposobnost očuvane ili neznatno umanjene. Sama priroda depresije, sa KP aspekta, dovodi do toa da su ovi pacijenti retko izvršioci krivičnih dela (pasivnost, nezainteresovanost, zaokupljenost sopstvenim tegobama i dr. ). No, kada izvrše delo i kada je potrebna SP procena, ona mora biti strogo individualna, i obuhvatiti i sagledavanje obeležja poremećaja, načina izvršenja dela i celokupne kriminogene situacije. Kod teških depresija, a posebno onih sa psihotičnim simptomima, uračunljivost već može biti bitno smanjena ili postojati neuračunljivost. Jedno od svojstvenih dela ovim pacijentima je altruističko ubistvo (usled sumanutosti propasti i teških muka koje čekaju pacijenta i njegove najbliže

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIJA KOD AFEKTIVNIH POREMEĆAJA SP veštačenja: GP aspekt-Teška i teška depresija sa psihotičnim simptomima značajno narušavaju i kognitivnu i konativnu komponentu ličnosti, te je u principu kod one nepsihotičnog kvaliteta P. S. ograničena, a kod psihitične forme postoji potpuna poslovna nesposobnost. Međutim, ovde su postupci za rpcenu P. S. retki, jer porodica u vreme izraženosti poremećaja najmanje brine o tim okolnostima. Moguća je eventualno procena pravnih poslova koja su ova lica učinila u toku ovih stanja, kada u principu nisu posedovali dovoljni kapacitet saznajnih i voljno-motivacionih potencijala da bi psihijatrijski bili sa njih sposobni. Radni sporovi-kod ocene krivice za povredu radne discipline ili radne obaveze traži se očuvanost sposobnosti rasuđivanja i odlučivanja, što za vreme teške i/ili psihotične epizode uglavnom nije slučaj.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIJA KOD AFEKTIVNIH POREMEĆAJA Veštačenja radne sposobnosti: Blage i umerene depresivne epizode, ređeg javljanja u principu ne dovode do gubitka radne sposobnosti. Slično je i sa teškim, pa čak i psihotičnim depresijama, koje dobro reaguju na terapiju i nemaju značajniju učestalost. Terapijska rezistencija i duže trajanje teških i psihotičnih oblika može biti razlog ocene RS, posebno ako i vrednosti na pratećim dopunskim analizama upućuju na ozbiljan i trajan poremećaj (skor na Hamilton skali preko 24, MMPI izraženi skoro depresivnosti i anksioznosti, visoke vrednosti na PANNS skali, Mini mental state). Ovo će zavisiti i od vrste posla, uzrasta, eventualnog komorbiditeta (telesni i/ili psihijatrijski), trajosti neuspeha terapije. Uglavnom se ovakve okolnosti sreću kod teških oblika Rekuretnog depresivnog poremećaja.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIJA KOD AFEKTIVNIH POREMEĆAJA Rekuretni depresivni poremećaj (F 33) spada u afektivne poremećaje, ali zbog svojih karakteristika i posledica, posebno na radnu sposobnost, posebno je izdvojen. Kai i prethodni, ima epizode blage, umerene, teške jačine, kao i težak oblik sa psihotičnim simptomima. Njegova suština je ponavljanje depresivnih epizoda, sa često kratkim periodima remisija, progresivni razvoj težih formi, kao i prosečno trajanje jedne epizode oko 6 meseci, a u odmaklim fazama može se videti i kontinuirano depresivno stanje. Ocena radne sposobnosti U oblicima sa veoma kratkim i nepotpunim remisijama, kontinuiranom depresijom teškog stepna koji se često komplikuje psihotičnom slikom, rezistentnošću na terapiju, drugom potvrdom teške depresivnost (psiho test, socio i radna anamneza, skale procene Ham. preko 25, Mongomeri. Asberg 35 -60 trajni gubitak radne sposobnosti

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIJA KOD AFEKTIVNIH POREMEĆAJA Neki stavovi o trajnom gubitku radne sposobnosti kod afektivnih depresivnih poremećaja: Kecmanović: 1. Učestale teške ili psihotične epizode (najmanje dve godišnje), dužeg trajanja u toku više godina usled terapijske rezistentnosti; 2. Učestale epizode, bez potpunih remisija, sa značajnim teškoćama u socioprofesionalnim relacijama; 3. Prvo javljanje posle 50. godine, teška ili psihotična forma, uz nepovoljne socijalne i porodične okolnosti; 4. Teške epizode, sa interponiranjem značajnijih telesnih simptoma; 5. Izrazita rezistentnost na terapiju; 6. Komorbiditet sa težim telesnim ili psihijatrijskim stanjima (simptomatski alkoholizam, krizna stanja, involutivne psihičke izmene). Privremena sprečnost za rad-lake i umerene depresivne epizode, koje slede dobre remisije, od par nedelja, ali do mesec-dva.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIVNI POREMEĆAJI KOD DEMENCIJA U prvom planu su fenomeni sindroma demencije različitog porekla (najčešće vaskularne, kod bolesti mozga, traumatskih oštećenja, tumora i dr. ). U kliničkoj slici dominiraju sledeći poremećaji: Izmene kognitivnih funkcija, Poremećaji afektiviteta, Izmenjenost voljno-nagonskih i motivacionih procesa, kao i Deterioracija i dezintegracija ličnosti. Kognitivni poremećaji: Smetnje upamćivanja i zadržavanja novih sadržaja, što može usloviti i alo i temporo-spacijalnu orijentaciju, a nekda dovesti i do konfabulacija. Teškoće u koncentraciji pažnje su češće od pojačane vigilnosti. Mišljenje-asocijativno siromaštvo, propadanje apstraktnih pojmova i mišljenja otežano rezonovanje, dominira konkretno mišljenje, teškoće u procesu zaključivanja.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIVNI POREMEĆAJI KOD DEMENCIJA Pored postojanja emocionalne labilnosti, nekada do inkonntinencije, narušavanja etičkih i socijalnih osećanja, organski poremećaj raspoloženja depresivnog tipa odlikuje i značajan broj fenomena koji su prikazani još ranije u kliničkoj slici depresije. Suštinu psihijatrijskih veštačenja depresija kod dementnih stanja čini mešovita klinička slika depresije, sa jedne, i dementnog sindroma, sa druge strane. Naravno, u okviru toga mešoviti fenomeni i jednog i drugog poremećaja, koji uslovljavaju značajna osujećenja i umanjenja psihičkih sposobnosti pacijenata. SP veštačenja: Krivična dela ovig pacijenata su retka, ali ako ih izvrše, najčešće postoji značajniji stepen umanjenja uračunljivosti ili čak i neuračunljivost. Sa GP aspekta poslovna spsoobnost je umanjena ili isključena, a poseban značaj imaju postmortalna veštačenja.

PSIHIJATRIJSKA VEŠTAČENJA D. P. DEPRESIVNI POREMEĆAJI KOD DEMENCIJA Veštačenja radne sposobnosti: Oblici poremećaja koji prati teži, učestali i nekada psihotični depresivni poremećaj, kao i srednji ili teži stepen izraženosti demencijalnog sindroma u principu dovode do ocene o trajnom gubitku radne sposobnosti. (ovde treba uradi i procenu radnom mesta, socio i radno-profesionalnu anamnezu, utvrditi vrednosti skala depresivnosti, ali i dijagnostikovati organska oštećenja (psihotest-testovi organiciteta i signifikantan nivo mentalne deterioracije, vrednosti ma Mini mental state i NMR ili CT). Kod mlađih osoba je moguće prvo pokušati sa promenom radnom mesta, uz nastavak terapije, uz praćenje evolucije stanja pacijenta. Privremena sprečenost za rad je, takođe, nešto se kod ovih stanja često procenjuje, s tim što je i ovde individualno, uz sagledavanje izraženosti poremećaja, trajanja, evolucije i vrste posla koji obavlja.