www singidunum ac rs OBJEKTI VISOKOGRADNJE OPTE OSOBENOSTI
www. singidunum. ac. rs OBJEKTI VISOKOGRADNJE
OPŠTE OSOBENOSTI • Urbani centri i gusto naseljene zone • Kombinacija sa zabavnim i komercijalnim sadržajima • Forme zavise od: – Klimatskih uslova – Stepena industrijskog razvoja
FORME • DVORANE • HALE • SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI
RAZLIKE VS. NISKOGRADNJA • Pozicija terena za igru • Spratnost • Krovna kontrukcija
SPEC. KARAKTERISTIKE • • Tereni za igru za različite namene i sportske grane Povećanje funkcionalnosti (više nivoa) Korišćenje tokom cele godine – ekonomičnost Sinhronizacija više simultanih aktivnosti (koordinacija i programska organizacija) • Dodatne prostorije (teretane, bifei, bazeni, manje sale. . . ) – kompletna sportsko-zabavna ponuda
NISKOGRADNJA? • Transformacija objekata niskogradnje – pokrivanjem • Stapanje građevinskih formi • Povećanje broja dana korišćenja SO – meteorološki uslovi nisu više relevatan faktor
ARENE • • • Objekti zatvorenog tipa, dvoranski sportovi 1 -3 nivoa, 10 -25. 000 gledalaca Teren za igru obeležen za različite sportske grane Pogodne i za nesportske, kulturne događaje Atraktivne, gusto naseljene lokacije – Parking – Prateći sadržaji (blizina hotela, metroa, magisralnih pravaca, snabdevanje. . . ) • Arhitektonski zahtevi: bezbednost i funkcinalnost
SAITAMA SUPER ARENA, TOKIO • Moderni višenamenski sportsko-zabavni objekat • Nedostatak prostora, veliki broj ljudi – maksimalna iskoristljivost svakog dela • Sistem pokretnog boloka • „Prva pametna dvorana“ – 3 objekta u jednom
SPORTSKI DOGAĐAJI • Takmičenja u puroresuu (japanski stil rvanja) • Borilački sportovi • NHL – Nashville Predators vs. Pittsburgh Penguins (2000. ) • Košarka Japan – USA (priprema 2000. Sidnej) • Fudbal Svetsko prvenstvo 2002. • Košarka Svetsko prvenstvo 2006. • Koncerti, sajmovi, društvena okupljanja • Restorani, John Lennon muzej, teretana, kulturni centar
SAITAMA: LOKACIJA • Saitama New Urban Center – kompleks poslovnih zgrada, zgrada Vlade Saitame, šoping ulica, hoteli, restorani (57. 000 ljudi) • Lokacija blizu industrijski razvijene zone, korišćene velikog izložbenog prostora arene za održavanje kongresa, prodajnih i izložbenih sajmova (finansiranje) • 2 stanice železnice (2 i 7 min. hoda) • Dobar pristup motornim vozilima i garaža sa 721 parking mestom
IDEJNO REŠENJE I IZGRADNJA • 45. 000 m 2; 37. 000 posetilaca • 700 mil. $ • Pokretni blok: – 15. 000 t, 41, 5 m visoka, 70 m pomeranje, 9. 200 sedišta i mnogobrojnu opremu, toalete, prodavnice, hodnike, pod, krovnu kostrukciju, zidove – 30 m (pretvaranje glavne arene u stadion 37. 000 posetilaca)
SAITAMA SUPER ARENA https: //www. saitama-arena. co. jp/e
SAITAMA STADION (1) • Koncerti, okupljanja, 37. 000 sedišta • Američki fudbal, fudbal – 27. 000 sedišta
SAITAMA STADION (2) • Koncerti, okupljanja, 30. 000 sedišta • 14. 600 m 2
SAITAMA ARENA (1) • Koncerti, okupljanja, 22. 000 sedišta • Košarka, odbojka, tenis, hokej na ledu, gimnastika, boks, rvanje – 19. 000 -22. 500 sedišta
SAITAMA ARENA (2) • Koncerti, okupljanja, 12. 500 sedišta • Koncerti, okupljanja, 16. 000 sedišta
SAITAMA ARENA (3) • 7. 100 m 2
COMMUNITY ARENA • Koncerti, okupljanja, 37. 000 sedišta • 7. 500 m 2
SIMULTANA UPOTREBA • Međunarodna sportska takmičenja (košarka, odbojka, tenis)
HALA • Koncerti, okupljanja, 6. 000 sedišta
IZVORI PRIHODA • • Održavanje sportskih takmičenja Prodavnice i restorani Garaža 721 parking mesta Izložbeni i prodajni sajmovi Koncerti i kulturna dešavanja John Lennon muzej Kulturni centar Teretana
ŠTARK ARENA, BEOGRAD https: //www. youtube. com/watch? v=u 6 uw 9 X 7 zq. Zg
ŠTARK ARENA - SASTAV • Kapacitet 20 -25. 000 posetilaca • 6 etaža – Dvorana sa 20. 000 mesta (35. 000 m 2) – Mala sala (2. 500 m 2) – Komercijalni i press centar (5. 000 m 2) – Garaža za 250 mesta (5. 000 m 2) – Parking u 2 nivoa (750 mesta) – https: //www. youtube. com/watch? v=Y 0 mhmts 6 W 1 s – https: //www. youtube. com/watch? v=e. Kl. Memasgy. E
ARENA - CILJEVI • Osposobiti Beograd za organizaciju predstava najvišeg nivoa • Pokrenuti razvoj centralne zone Novog Beograda • Otvoriti radove za veliki broj radnih organizacija i pokrenuti proizvodnju • Objekat maksimalno komercijalizovati i uvesti sadržaje koji donose prihod
ARHITEKTONSKA POSTAVKA • Razdvajanje vozila i ljudi; odnosno publike i izvođača i zaposlenih • Nivo 100 – prostor za izvođače, zaposlene, novinare, tehniku, TV studio, magacine • Nivo 200 – ulazne partije za publiku (ne motornim vozilima) – kapacitet 9. 000 mesta • Nivo 300 – komercijalne lože i klub restoran (900 mesta) • Nivo 400 – 9. 000 mesta • Nivo 500 i 600 – tehničke prostorije (klima komore, grejanje, hlađenje, prostorije za led, trafoi, dizel agregati, ketering služba za pripremu hrane i pićasa pomoćnim prostorima, garderobe za osoblje, TV studio, uprava, kontrola, centrala, ambulanta, doping kontrola, 8 velikih svlačionica i 4 manje za sportiste i izvođače, prostori za rad novinara, radionice za održavanje objekta, magacini za raznu opremu)
MENADŽMENT • Direktor • 5 pomoćnika – – – Sektor za programe i promociju Sektor za marketing i prodaju Sektor za tehničke poslove i organizaciju Sektor za opšte pravne i ekonomske poslove Služba ugostiteljstva • 2 službe po godišnjem ugovoru – Sektor održvanja i čistoće – Sektor obezbeđenja objekta
ORGANIZACIONO PONAŠANJE • Koorporativne boje sponzora (simboli, naziv, logo) – Kombank arena, Štark arena • Sponzor bez uticaja na zaposlene, Arena vlasništvo grada • Uspeh se meri projem održanih događaja i prodatih karata • Konkurencija na međunarodnom nivou
DOGAĐAJI • https: //www. youtube. com/watch? time_cont inue=97&v=Rg. Wnn 0 up 9 r. I • https: //www. youtube. com/watch? time_cont inue=3&v=g. KG 50 Ywt. DN 0 • https: //www. youtube. com/watch? v=POWj 4 p. R 8_d. Q
OSTALI OBJEKTI VISOKOGRADNJE • Pozorišta 300 – 3. 000 sedišta – Funkcionalnost ambijenta, akustike i komfora • Dvorane – Manja takmičenja i školski sport • Izložbene hale • Kongresni centri • Sportsko-rekreativni centri – Otvorenog i zatvorenog tipa • Školski objekti
• https: //www. youtube. com/watch? v=BJ 2 ef NF 18 ag
PREDNOSTI PREMA TIPU OBJEKTA • Višenamenski objekti na pružaju korisnicima više vrsta sp. usluga. • U svetu je prisutan brži trend razvoja višenamenskih objekata od jednonamenskih. • Višenamenski objekti su troškovno efektivniji jer se koriste za različite aktivnosti, pružaju veću efikasnost objekta (širi rang sportskih grana), a koriste se za instruktažu i specijalne događaje (koncerti i dr. nesportski sadržaji). • Dodatni faktor je veća građevinska efikasnost, rast prihoda dolazeće generacije i max iskorišćenje raspoloživog prostora.
I VIŠENAMENSKI SPORTSKI OBJEKTI IMAJU NEDOSTATKE • Kompromis u dizajnu, • Smanjena funkcionalnost nekih linija u asortimanu (npr. dvorane su nepogodne za atletičare u disciplinama na 1000 i više metara), • Otežana je kontrola protoka ljudi, • Lošiji pregled učesnika i sportskih oznaka (signalizacije), • • Veći troškovi održavanja, i • • Podela prostora (serviscape-a) između puno sportskih aktivnosti.
PARAMETRI USPEHA U SPORTU • Obuka i obrazovanje • Istraživanje • Infrastruktura
ANALIZA POSTOJEĆEG SPORTSKOGRAĐEVINSKOG FONDA • Analiziraju se: brojčano stanje po vrstama i sadržajima koje nude, • Po brojnosti i vrsti sportski objekti relativno zadovoljavaju, ali im je neophodna modernizacija i rekonstrukcija, dok za ’nove’ sportove treba graditi nove objekte. • Regionalni raspored sportskih objekata (usaglasiti sa migracijom stanovništva ka urbanim centrima), • Kvalitet opremljenosti sadržaja, • Stepen iskorišćenja kapaciteta, • Održivost rentabilnog poslovanja, • Ispunjavanje građevinskih, bezbednosnih i standarda koje propisuju međunarodne sportske asocijacije, • Kategorizacija vodi ka standardizaciji i jedinstvenom registru
REZULTATI ISTRAŽIVANJA (podaci iz SG SCG i ‘Finansiranje vrhunskog sporta’, grupa autora: Min. Sporta i EF) • • • • • • Objekti za fizičku kulturu / 100. 000 stanovnika / = 58, 9 (5, str. 152) • Otvoreni tereni/100. 000 stanovnika=32, 11; • Zatvoreni tereni / 100. 000 stanovnika = 26, 79 • Igrališta / 100. 000 stanovnika = 25, 8 • Atletske i dr. staze / 100. 000 stanovnika = 4, 19 • Hale sportova / 100. 000 stanovnika = 9, 05 • Strelišta / 100. 000 stanovnika / 2, 19 • Školske sale / 100. 000 stanovnika = 13, 27 • Bazeni, ukupno/100. 000 stanovnika=1, 95; • Bazeni, zatvoreni / 100. 000 stanovnika = 0, 92 • Aktivni članovi sportskih klubova / Objekti za fizičku kulturu = 60 • Aktivni članovi atletike u SK / atletske i dr. staze = 11, 4 • Aktivni članovi plivanja u SK / bazeni, ukupno = 14, 68 • Aktivni članovi plivanja u SK / bazeni zatvoreni = 31, 06 • Aktivni članovi vaterpola u SK / bazeni ukupno = 7, 8 • Aktivni članovi vaterpola u SK / bazeni, zatvoreni = 16, 4 • Žene / aktivni članovi, atletika = 47, 80 %; Žene / aktivni članovi, vaterpolo = 8, 9 % • Juniori/aktivni član. , atletika=28, 79 %; Juniori/aktivni članovi, vaterpolo = 23, 52 % • Atletski klubovi / atletske staze = 0, 17 • Broj plivačkih SK / zatvoreni bazeni = 0, 32 • Broj vaterpolo klubova / zatvoreni bazeni = 0, 19 • Objekti za fizičku kulturu / Klubovi = 1, 49 • Zaposleni u sportskim klubovima / Objekti za fizičku kulturu = 2, 74 • Prihodi sportskih organizacija (SO) / Objekti za fizičku kulturu = 96. 311 din. • Švajcarska 294, 55 objekata, Italija 209, 9
ANALIZA OSTALOG RESURSA U SPORTU • • • Najvažniji resurs sporta su sportisti; osnova konkurentske prednosti sporta su: istraživanje, obrazovanje i infrastruktura. Istraživanje u sportu je nedovoljno, a njime treba da se bave visokoškolske ustanove, naučne ustanove (institucije) i sami sportisti. Kočnica razvoja sporta: nedostatak sredstava i favorizovanje neformalnog obrazovanja (kursevi) na štetu redovnog. Tzv. stručno osposobljavnje (prema projektu AEHESIS, Aligning a European Higher Education Structure in Sport Science je prepreka profesionalnom sportu, metodološki neopremljeno i treba ga svesti samo na one sportove za koje društvo nema veći interes (amaterski sport, instruktori za orijentiring, streličarstvo, planinarstvo, stoni tenis, badminton i sl. ). Ministarstvo treba podsticati istraživanja u sportu putem projekata i u njih uključivati sadašnje i bivše sportiste, sportske stručnjake i stručnjake u sportu. • Istraživanja pružaju osnovu za: projekcije strategija daljeg razvoja sportova, sociološki, dijagnostički i selekcijski potencijal, i marketing.
OBRAZOVANJE U SPORTU • • • Adekvatna i permanentna edukacija sportista, sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu je garancija uspeha srpskog sporta. • Institucionalne kontrole obrazovanja u sportu nema, krše se Zakoni i Pravilnici. • Obrazovanje u sportu je pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u akreditovanim obrazovnim institucijama (Fakulteti za fizičku kulturu, sport i menadžment u sportu, koji egzistiraju u oba vlasnička modela‚ dok za edukaciju sportskih menadžera država nije pokazala interes). • Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da se najveći efekti u sportu postižu kada se bivši i sadašnji sportisti uključuju u formalne procese obrazovanja na teret države (stipendije umesto nacionalnih penzija, novčanih nadoknada na teret budžeta i sl. ). • Zvanje sportskog menadžera je nemoguće razvijati izvan EASM (European Association for Sport Management)
FINANSIJSKI RESURS • Troškovi kapitala • Troškovi eksploatacije: – Stepen iskorišćenja kapaciteta – Menadžerska veština privlačenja populacije velike kupovne moći – Ekonomična upotreba resursa – Prave lokacije – Arhitektonske forme
DEMOGRAFSKI POTENCIJALI SPORTA • Populacioni trendovi: – Pad nataliteta – Migraciona kretanja • Negativni uticaji: – Sport visoke performanse – Konkurentski sport – Sport za sve kompenzuje izmenjenom dobnom strukturom (očekivana dužina života, prosečna starost, , veća uključenost u sport 3. doba)
DEMOGRAFSKI POTENCIJALI SPORTA
MOGUĆNOSTI • Racionalnije alocirati postojeći resurs sporta (osobito novčane resurse kroz optimizacije i uštede u troškovima gde je to moguće), • Više uvažavati i oslanjati se na glas struke koji ima težinu na postignutim sportskim rezultatima i kompetencijama, • Insistirati na poštovanju Zakona o sportu i podzakonskih akata, • Pratiti iskustva u sportu iz razvijenih zemalja, • Ne dozvoliti da na postignutim sportskim rezultatima kapitalizuju oni koji nisu participirali, a znanjem pomoći da ekonomski efekti budu veći. • Pre privatizacije provesti poslovno(smena neuspešnih rukovodstava) i tehnološko (razvoj novih sportova) restrukturiranje sporta. • Transformisati sistem sporta, ali izbeći ’propale privatizacije’, • Cilj privatizacije je pribaviti kapital i podići ekonomsku efikasnost sistema sporta, a ne ozakoniti postojeće stanje.
www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!
- Slides: 43
