PREDAVANJE MEDJUNARODNE MIGRACIJE RADNE SNAGE Doc dr Gordana

PREDAVANJE: MEDJUNARODNE MIGRACIJE RADNE SNAGE Doc. dr Gordana Mrdak 30. 04. 2020. GODINE

Mehaničko kretanje stanovništva u savremenom svetu predstavlja vrlo bitan demografski fenomen i sastavni deo procesa globalizacije. Interesovanje za ovo pitanje je sasvim razumljivo ako se imaju u vidu statistički pokazatelji. Procenjeno je da broj međunarodnih migranata iznosi 214 miliona (World Migration Report 2010: XIX), što okvirno znači da oko 3% svetskog stanovništva živi van mesta svog rođenja. Između 1965. i 1990. godine broj međunarodnih migranata je porastao za oko 45 miliona, godišnjom stopom rasta od 2, 1%.

Trenutna godišnja stopa rasta je još viša i iznosi 2, 9% (Sajt Međunarodne organizacije za migracije: http: //www. iom. cz/about-us). Tokom godina formulisane su mnoge definicije migracija, od kojih najveći broj u obzir uzima promenu mesta stanovanja.

Migracije se često označavaju kao kretanje osobe ili grupe osoba iz jedne geografske jedinice u drugu, preko administrativne ili političke granice, sa ciljem da se privremeno ili trajno nasele na mestu koje se razlikuje od mesta porekla

Ipak, potrebno je naglasiti da saglasnost oko vremenske dimenzije nije postignuta. Dok naučna javnost svaku promeni mesta stanovanja, bez obzira na destinaciju i trajanje smatra migracijama, Ujedinjene nacije ih definišu na sledeći način: „. . . oblik prostorne pokretljivosti između jednog geografskog dela i drugog, podrazumevajući pod tim trajnu promenu mesta stanovanja“

Iako postoje mnogobrojni motivi migracija, one se prema uzroku često dele na ekonomske i neekonomske. Istraživanja ukazuju na to da su ekonomski razlozi, poput traženja posla ili popravljanja uslova života i životnog standarda, najčešći pokretači. Pokazalo se da i u prinudnim migracijama (etnički migranti, azilanti i izbeglice), ekonomski momenat igra značajan uticaj na izbor zemlje destinacije.

Takođe, i razlozi kao što su spajanje porodice, često imaju korena u radnim migracijama. Upravo zbog svoje rasprostranjenosti i brojnosti, radne migracije predstavljaju jedan od najbitnijih tipova kretanja stanovništva.

POJAM MEDJUNARODNE MIGRACIJE RADNE SNAGE Međunarodna migracija radne snage predstavlja zapošljavanje građana jedne zemlje u nekoj inostranoj zemlji, bilo da se radi o nemogućnosti njene zaposlenosti u zemlji, ili pak o povoljnijim uslovima zapošljavanja u inostranstvu (zarade i drugi uslovi).

U izveštaju Svetske banke za 2000. godinu zapisano je: "Migracija preko državne granice kombinovana s odlivom mozgova iz zemalja u razvoju, biće jedna od glavnih snaga obnavljanja privrednog razvoja tokom XXI veka. U svetu ima 191 milion migranata. Oko 75% koncentrisano je u 28 zemalja (samo u SAD 20%, a 12% ukupnog stanovništva SAD su migranti koji daju 23% nataliteta). Značajna imigraciona odredišta su i zemlje EU i Rusija. "

Migracije su izazvane društvenom, ekonomskom i političkom transformacijom, koja je pratila širenje kapitalističkog sistema na netržišna, odnosno planska društva. Sa prodorom tržišta i kapitalno-intenzivnih metoda u ova društva, poremećeni su ustaljeni društveni i ekonomski obrasci, što je nagnalo stanovištvo da traži nove načine za postizanje ekonomske sigurnosti kroz migracije

Za nacionalnu privredu nije dobro da se odlivaju školovani i kvalifikovani kadrovi u inostranstvo. Bolje je sprovoditi politiku zaposlenosti u zemlji, ili u domaćim preduzećima koja posluju u inostranstvu.

Međutim, u određenim fazama razvoja, u kojima nastaju disproporcije između nužnog prelaska na kvalitetne faktore razvoja što oslobađa radnu snagu, posebno nekvalifikovanu, i ograničenosti domaće akumulacije da tu radnu snagu angažuje u drugim sektorima, dolazi do suficita radne snage i do odliva radnika u inostranstvo.

To je posebno slučaj sa zemljama kod kojih je veliki priliv stanovništva iz sela u gradove i gde obrazovni sistem nije prilagođen zahtevima i strukturi proizvodnje, kao što je bilo u Jugoslaviji posle privredne reforme iz 1965. godine. Teži je problem odliv mozgova u želji za boljim uslovima života. Sve dok ova nužnost traje, radnici šalju deo zarade u zemlju (tzv. radničke doznake) koje se mogu korisno upotrebiti u razvojnoj politici.

Ta sredstva je uputno udruživati sa domaćom akumulacijom u cilju proširenja radnih mesta za rešavanje problema nezaposlenosti i povratka radnika iz inostranstva, jer je na dugu stazu poželjno osigurati zaposlenost svojih građana u svojoj zemlji iz niza ekonomskih, političkih, socijalnih i strategijskih razloga.

Velike istorijske migracije radne snage zabeležene su po otkriću Amerike, a posebno u XIX i prvim decenijama XX veka iz Evrope i drugih regiona u Ameriku, kao i u Afriku, Rusiju, Kanadu i Australiju. Evropa i Azija je od velikih geografskih otkrića do naših dana poznata kao kontinent emigracije.

Računa se da je od 1800. godine do danas evropski kontinent napustilo 80 miliona ljudi. Oni su naselili Ameriku, Australiju, Novi Zeland. Posle Drugog svetskog rata značajan region imigracije postala je i Zapadna Evropa, u koju se useljavalo nezaposleno aktivno stanovništvo iz južne i jugoistočne Evrope, Srednjeg Istoka, Afrike i Azije (najviše zemlje Mediterana).

U poslednjim godinama, posebno od privredne krize iz 1973. godine dolazi do nezaposlenosti i u zemljama Zapada. Oko 30 miliona nezaposlenih, odnosno 9% ukupnog radno sposobnog stanovništva je nezaposleno u zemljama OECD, od čega samo u Zapadnoj Evropi 20 miliona.

Nemačka se iz razloga visoke nezaposlenosti plaši Azije gde se seli njihova industrija ostavljajući mnoge radnike bez posla iz razloga nižih nadnica, kao i prodor radnika sa Istoka. Nezaposlenost, na Zapadu, je manja nego u vreme Velike ekonomske krize 1929 -1933. , kada je bez posla ostalo 30% stanovništva.

Međutim, elementi krize, sada su očigledni, pogotovo ako se ima u vidu da je u zemljama u razvoju čitavih 200 miliona stanovništva, koje bi bilo sposobno da radi, nezaposleno. Nezaposlenost je, u svakom slučaju, krizni fenomen i ima šire društvene dimenzije, uključujući i međunarodne.

U svetskoj privrednoj krizi iz 2008. godine, nezaposlenost je najveći krizni fenomen i najduže traje. Samo u 2009. godini bez posla je u svetu ostalo 34 miliona lica. Nezaposlenost je dostigla najviši nivo u poslednjih 70 godina, prosečno u svetu 7, 6%, u Evropi 10%, u SAD 5%. Istorijski posmatrano migracija radne snage je jedan od najznačajnijih oblika tehnološkog transfera između zemalja. Masovne migracije u XIX veku iz Evrope u van-evropske zemlje značile su, istovremeno, i odliv kapitala i odliv stručnjaka, te su znatno doprinele razvoju zemalja imigracije: SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Argentina i sl.

Poznato je da su svojevremeno merkantilisti zabranjivali odliv kvalifikovane radne snage u strahu da novi centri proizvodnje ne postanu konkurenti zemlji matici. Migranti jačaju saradnju i povezuju matične i imigrantske zemlje. Ne treba zapostaviti značaj doznaka koje emigranti šalju u svoju domovinu, za platni bilans, zapošljavanje, razvoj, životni standard. U 2008. godini doznake su u svetu iznosile 175 milijardi dolara, najviše u Indiji 25, 7, Kini 24, 3, Meksiku 18, 1 milijardi dolara.

Naša zemlja je imala u istoj godini 3 milijarde ili 430 dolara po glavi stanovnika (ili 13% BDP). Jordan je iste godine imao 471 dolar po glavi stanovnika, Albanija 225, a Hrvatska 541 dolar per capita (podaci MMF). Oko 191 milion ljudi ili 3% svetske populacije, radi i ostvaruje prihode, penziona i druga socijalna prava, van svoje matične zemlje.

Ranije migracije bile su, uglavnom, iz razvijenih u novoosnovane zemlje, u kojima su postojali značajni uslovi za ekonomsku ekspanziju. Danas, obrnuto, dolazi do odliva stručne razmene snage iz zemalja u razvoju u razvijene. Samo u SAD danas se godišnje doseljava preo 5. 000 naučnika i inženjera, uglavnom iz nerazvijenih zemalja sveta, bilo da jer reč o studentima koji se tamo školuju i ostaju da rade u SAD, bilo da je reč o novouseljenim kadrovima. Isti je slučaj i sa zemljama Zapadne Evrope. To je tzv. "brain drain" (odliv mozgova) iz nerazvijenih zemalja.

Ovakva migracija je veoma štetna za zemlje u razvoju, jer, u suštini, znači besplatan odliv ranije investiranih sredstava u obrazovanje i to preko radne snage od koje bi se jedino moglo očekivati da ubrza tehnološki progres u ovim zemljama. Istovremeno, to znači slabljenje naučno istraživačke delatnosti u zemlji emigracije i njeno jačanje u zemlji imigracije.