Predmet BIOJOGIJA Profesor Gordana Ostojic JEDRO I HROMOZOMI

Predmet: BIOJOGIJA Profesor Gordana Ostojic JEDRO I HROMOZOMI Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je jedro. Sam latinski naziv - nucleus [jezgro], govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK [geni] u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro reguliše [upravlja] sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK[replikacija] i svih vrsta RNK [transkripcija).

JEDRO I HROMOZOMI

JEDRO I HROMOZOMI Jedro se sastoji od jedrove opne [nuklearnog ovoja] i jedrovog soka [nukleoplazme]. Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane : spoljašnje i unutrašnje između kojih se nalazi perinuklearni prostor. Nuklearni omotač sadrži otvore [nuklearne pore] preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. Nukleoplazma je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomi - hromatin i jedarce [nukleolus].

JEDRO I HROMOZOMI Hromatin se uočava u interfaznom jedru [to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u tzv. interfazi]. On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca - hromozomi. Naziv hromatina [hromozoma] potiče od grč. chromos što znači boja, zato se boji određenim baznim bojama. Hromatin se sastoji od DNK, male količine RNK i proteina

JEDRO I HROMOZOMI Hromozomi. Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip. Graficki prikaz hromozoma po velicini i obliku je kariogram, a blize odredjeni geni na njemu cine idiogram Telesne [somatske] ćelije imaju diploidan [grč. diploos = dvostruk] broj hromozoma [obeležava se kao 2 n].

JEDRO I HROMOZOMI Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromosoma, pri cemu jedna garnitura potice od oca a druga od majke. Hromozomi istog oblika i gradje su parni-homologi Razlikuju se po poreklu , jedan nosi gene od oca adrugi od majke, ima ih 22 para (44)i oznaceni su kao autozomi. X i Y su polni hromozomi XX-odredjuju zenski pol a XY-odredjuju muski pol

Homologi hromozomi

JEDRO I HROMOZOMI GRADJA hromozoma zavisi od faze deobe u kojoj se celija nalazi, pa moze sadrzati 1 ili 2 molekula DNK. U prve dve faze deobe profazi i anafazi izgradjeni su od 2 molkula DNK, a u metafazi i telofazi od po 1 molekula. DNK

M – deoba jedra (mitoza) G 2 – rast ćelije G 1 – rast ćelije S – replikacija DNK ĆELIJSKI

JEDRO I HROMOZOMI

JEDRO I HROMOZOMI Oblik hromozomamoze biti razlicit i zavisi od toga kako ih centromera deli na krake, pa postoje: Metacentricni-centromera ih deli na jednake krake Submetacentricni-centromera ih deli na nejednake krake Akrocentricni-(akro-zakrzljao) kada je jedan krak skoro zakrzljao Telocentricni-kada postoji samo jedan krak