PARAMYXOVIRIDAE PROF DR IVANA HRNJAKOVI CVJETKOVI INSTITUT ZA

PARAMYXOVIRIDAE PROF. DR IVANA HRNJAKOVIĆ CVJETKOVIĆ INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE

KLASIFIKACIJA • GRUPA V jednolančani RNK virusi sa negativnim lancem • Dele se u dve podporodice 1) podporodica PARAMYXOVIRINAE 2) podporodica PNEUMOVIRINAE

KLASIFIKACIJA • 1) podporodica PARAMYXOVIRINAE genus Rubulavirus mumpsa i virus parainfluenzae 2 , 4 a i 4 b genus Respirovirus parainfluenzae 1 i 3 genus Morbillivirus morbilla genus Henipavirus visusi Nipah i Hendra • 2) podporodica PNEUMOVIRINAE genus Pneumovirus respiratorni sincicijalni virus RSV genus Metapneumovirus humani metapneumovirus

OPŠTE OSOBINE PORODICE PARAMYXOVIRIDAE • GENOM jednostruka linearna RNK u vidu negativnog lanca u vidu jedinstvene molekule • Strukturni deo viriona je i enzim RNK polimeraza zavisna od RNK • Nukleokapsid je helikalne simetrije i obavijen je omotačem • OMOTAČ izgrađen je od dugih peplomera glikoproteinske i glikolipidne građe • Virusi imaju 6 – 10 velikih polipeptida • Razmnožavaju se u citoplazmi ćelije za razliku od Orthomyxovirida

POVRŠINSKI GLIKOPROTEINI • Imaju enzimsku aktivnost i to NEURAMINIDAZA v. parainfluenzae v. mumpsa HEMAGLUTININ v. parainfluenzae, v. mumpsa i v. morbilla AKTIVNOST ĆELIJSKE FUZIJE svi virusi

VIRUS MUMPSA • Podporodica PARAMYXOVIRINAE genus Rubulavirus

Morfologija virusa mumpsa • Pleomorfne čestice, osobine familije • Tri proteina su vezana za kapsid L(large), NP(nukleoprotein) i P (fosfoprotein -uloga RNK polimeraze) U unutrašnjem sloju virusnog omotača je membranski matrix ili M protein i od njega zavisi strukturni integritet ovojnice. Na površini su izraštaji od glikoproteina i to su hemaglutinin H, neuraminidaza N, faktor ćelijske fuzije F(stvaraju se gigantske i sincicijalne ćelije) i hemolizin

KULTIVISANJE VIRUSA MUMPSA • U EMBRIONISANIM KOKOŠIJIM JAJIMA u amnionskoj kesi primokulture i u alantoisnoj šupljini (subpasaže) • U KULTURAMA ĆELIJA poreklom od ćelija majmuna gde stvara džinovske ćelije, sincicijume i intracitoplazmatske inkluzije

VIRUS MUMPSA CPE

ANTIGENI VIRUSA MUMPSA • 1 ANTIGENSKI TIP VIRUSA • Antitela na površinske antigene virusa su zaštitna

PATOGENOST ZA ČOVEKA • TROPIZAM za pljuvačne žlezde, testise, ovarijume, pankreasm, meninge • ULAZNA VRATA: usta I

PATOGENOST ZA ČOVEKA • I TEORIJA: iz usta virus dospeva u parotidnu žlezdu preko njenog izvodnog kanala i tu se razmnožava VIREMIJA pa u ostale organe za koje ima tropizam • II TEORIJA: primarno se razmnožava u ćelijama gornjih delova respiratornog trakta VIREMIJA pljuvačne žlezde i organi prema kojima tropizam

KLINIČKE MANIFESTACIJE • Trećina infekcija su asimptomatske • EPIDEMIJSKI PAROTITIS u 95% obolelih • EPIDIDIMOORHITIS u 25% slučajeva parotitisa odraslih muškaraca • MENINGOENCEFALITIS sa ili bez parotitisa • PANKREATITIS blag ili težak sa posledičnim juvenilnim dijabetesom • UNILATERALNO oštećenje slušnog živca sa potpunim i trajnim oštećenjem sluha

EPIDEMIJSKI PAROTITIS

IMUNITET • Solidan i doživotan

DIJAGNOZA INFEKCIJE VIRUSOM MUMPSA • IZOLACIJA iz pljuvačke do 8 dana bolesti, iz urina do 14 dana bolesti i iz likvora u kulturama ćelija i u embrionisanom kokošijem jajetu • SEROLOŠKI RVK, RIH, ELISA Ig. M i Ig. G

PROFILAKSA MUMPSA • MRTVA VAKCINA • ŽIVA VAKCINA primenjuje se u nas MMR(morbili, mumps, rubela) daje se deci od godinu dana

EPIDEMIOLOGIJA • REZERVOAR samo čovek oboleo manifestno ili subklinički • IZVOR pljučvačka i mokraća • PRENOŠENJE direktnim kontaktom sa osobe na osobu, ili kontaminiranim predmetima

VIRUS PARAINFLUENCE • VIRUSI RESPIRATORNOG TROPIZMA • 4 TIPA 1, 2, 3, 4 • MORFOLOGIJA na površini virusnog omotača su glikoproteinski izraštaji N, H i F. Uz delovanje F faktora virus penetrira u ćeliju i u kojoj će se razmnožavati i nastaju džinovske i sincicijalne ćelije unutrašnji strukturni proteini virusa

Šema virusa parainfluence 3

KULTIVISANJE VIRUSA PARAINFLUENZAE • TIP 1 i 3 na KULTURAMA ĆELIJA I U EMBRIONISANOM KOKOŠIJEM JAJETU (amnionska kesa) • TIP 2 i 4 na KULTURAMA ĆELIJA • Prisustvo virusa u kulturama ćelija se dokazuje reakcijom hemadsorpcije a tek u kasnijim pasažama CPE u vidu sincicijuma

PATOGENOST VIRUSA PARAINFLUENZAE • Prenosi se direktnim kontaktom sa osobe na osobu ili preko velikih kapljica aerosola • Replikacija je ograničena na respiratorni epitel

KLINIČKE MANIFESTACIJE VIRUSA PARAINFLUENZAE • U odraslih PREHLADA infekcija zahvata samo nos i ždrelo • Primarna infekcija u male dece zahvata nos, ždrelo i bronhije uz povišenu temperaturu • Infekcija može da zahvati larinks i gornji deo traheje i da se manifestuje kao LARINGOTRAHEITIS = KRUP tip 1 i 2

KLINIČKE MANIFESTACIJE VIRUSA PARAINFLUENZAE • Infekcija može da se proširi i u donje delove bronhija, traheje što kulminira pojavom PNEUMONIJE ili BRONHIOLITISA. Posebno tip 3. Ove teške forme bolesti javljaju se kao primarne infekcije tokom prvih 5 godina života. Reinfekcije su česte ali obično izazivaju blažu, nefebrilnu infekciju gornjeg dela respiratornog trakta.

IMUNITET PROTIV VIRUSA PARAIFLUENZAE • NESOLIDAN, TIPSKI SPECIFIČAN • Antitela na prethodnu infekciju ne daju potpunu zaštitu od reinfekcije ali modifikuju tok bolesti koja se javlja kasnije

DIJAGNOZA • IZOLACIJA iz brisa ili ispirka • na KULTURI ĆELIJA (humani embrionalni bubreg ili bubreg majmuna) Umnožavanje virusa se dokazuje hemadsorpcijom. • ili u EMBRIONISANOM KOKOŠIJEM JAJETU (amnionska kesa)

VIRUS MORBILLA • Podporodica PARAMYXOVIRINAE genus Morbillivirus • MORFOLOGIJA pleomorfizam Spoljni omotač virusa je radijalne strukture. U njemu su glikoproteini HEMAGLUTININ, HEMOLIZIN I F GLIKOPROTEIN. Ovi glikoproteini omogućavaju viropexu i penetraciju virusa. Na njih se stvaraju neutrališuća antitela. Vrši hemaglutinaciju eritrocita majmuna

VIRUS MORBILLA • M protein je u unutrašnjem sloju virusnog omotača • Imaju i nukleokapsidni protein i dva manja strukturna proteina L i P oba uključena u funkciju RNK polimeraze

VIRUS MORBILA • RAZMNOŽAVANJE I KULTIVISANJE na KONTINUIRANIM KULTURAMA ĆELIJA slabo je citocidan, daje sincicijume • ANTIGENSKA GRAĐA postoji samo jedan tip

PATOGENOST VIRUSA MORBILA • ZA LJUDE veoma kontagiozan pa obole svi koji su bili u kontaktu sa bolesnikom a nemaju imunitet protiv malih boginja • PRIMARNO UMNOŽAVANJE u epitelnim ćelijama respiratornog trakta limfni čvorovi retikuloendotelni sistem viremija • Razmnožava se u limfocitima, makrofagima, leukocitima čime se omogućava brza diseminacija po čitavom telu

KLINIČKE MANIFESTACIJE • Morbilli • Komplikacija morbila: bronhopneumonia i encefalitis • Subakutni sklerozirajući panencefalitis perzistentna infekcija godinama oisle malih boginja dovodi do SSP. Serum i likvor sadrže velike količine antitela protiv malih boginja. U mozgu su partikule identične virusu morbila

OSIP kod MORBILLA

IMUNITET PROTIV MORBILLA • IMUNITET JE KLASIČNI, DOŽIVOTAN

DIJAGNOZA INFEKCIJA VIRUSOM MORBILA • 1) IZOLACIJA iz nazofaringealnog sekreta, brisa guše, mokraće uzeth do 4. dana od početka bolesti • Na kulturi ćelija humanog embrionalnog bubrega i ćelijama bubrega majmuna CPE džinovske ćelije i sincicijumi sa acidofilnim inkluzijama • 2) Tehnike za DIREKTNO DOKAZIVANJE VIRUSA: ELISA, IFA I IEM

DIJAGNOZA INFEKCIJA VIRUSOM MORBILA • 3) SEROLOŠKI RVK, RIH ELISA, IFA, NEUTRALIZACIONI TEST

PROFILAKSA MORBILA • VAKCINACIJA živa vakcina

RESPIRATORNI SINCICIJALNI VIRUS • Podporodica PNEUMOVIRINAE genus PNEUMOVIRUS • Morfološki kao i drugi paramiksovirusi no nema neuraminidazu ni hemaglutinin, od antigena umetnutih u omotač ima samo faktor ćelijske fuzije F

ŠEMA RSV

Kultivisanje RSV • Samo u kulturama ćeliija humanog porekla • Izaziva sincicijume

RSV CPE

PATOGENOST RSV • Novorođenčad i odojčad: najčešći uzročnik respiratornih oboljenja je RSV. Izaziva 50% bronhiolitisa i do 30% pneumonia što je praćeno teškim opštim stanjem • Mala deca: bronhiolitisi i pneumoniae • Odrasli: običnu prehladu • Stariji od 60 godina: teške pneumonije kao u male dece

PATOGENOST RSV • Pneumonia: direktno delovanje virusa na plučno tkivo • Bronhiolitis: reakcija preosetljivosti ranog tipa slična Artusovom fenomenu. Stvaraju se imuni kompleksi: virus – antitela majke koji precipitiraju unutar venula u plućima

IMUNITET • Lokalni imunitet Ig. A antitelima

DIJAGNOZA INFEKCIJE RSV • 1) IZOLACIJA iz brisa i ispirka guše nazofaringealnog aspirata i aspirata bronha. Inokulacija u kultire se vrši pored bolesničke postelje zbog neotpornosti RSV. CPE sincicijumi se javljaju tek posle dve nedelje. Ne daje hemadsorpciju jer nema H pa se pre pojave CPE radi dokazivanje antigena imunofluorescentnim testom

DIJAGNOZA INFEKCIJE RSV • 2) DIREKTNO IMUNOFLUORESCENTNI TEST • 3) SEROLOŠKE REAKCIJE: RVK, ELISA, NEUTRALIZACIONI TEST

INDIREKTNI IMUNOFLUORESCENTNI TEST RSV bris grla

INDIREKTNI IMUNOFLUORESCENTNI TEST At na RSV POZITIVNA At na RSV negativna

PROFILAKSA , PREVENCIJA LEČENJE INFEKCIJE RSV • MRTVE VAKCINE: rezultati su bili loši jer su vakcinisana deca teže oboljevala • ŽIVE VAKCINE se ispituju • TERAPIJA: ribavirin aerosol

EPIDEMIOLOGIJA RSV • Epidemije u zimskim mesecima, u odeljenjima za nedonoščad, u dečjim bolnicama, jaslicama • Infekcije su najčešće i sa najtežom kliničkom slikom u prva dva meseca života

HUMANI METAPNEUMOVIRUS h. MPV • OTKRIVEN U HOLANDIJI 2001 • PARAMYXOVIRUS GENUS METAPNEUNOVIRUs • DELI SE U DVE GRUPE A I B i 4 PODGRUPE

HUMANI METAPNEUMOVIRUS h. MPV UBIKVITARAN ANTITELA SU PRISUTNA VEĆ U RANOM UZRASTU, DO 10 GODINA PROKUŽENOST SE PRIBLIŽAVA 100% Humani metapneumovirus

Metapneumovirus uzročnik infekcija respiratornih puteva u dece GORNJI RESPIRATORNI PUTEVI DONJI RESPIRATORNI PUTEVI

HUMANI METAPNEUMOVIRUS h. MPV U 1 -5% INFEKCIJA GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA U DECE U 12% INFEKCIJA DONJIH RESPIRATORNIH PUTEVA U DECE (BRONHIOLITIS PNEUMONIJA) U 1% ASIMPTOMATSKE DECE ZNAČAJAN JE UZROČNIK TEŠKIH INFEKCIJA U PRIMAOCA TRANSPLANTATA, PRIMAOCI STEM ĆELIJA I PRI TRANSPLANTACIJI PLUĆA

PRISUTAN JE CELE GODINE , PIK JE U ZIMSKIM I RANIM PROLEĆNIM MESECIMA U 1 -5% INFEKCIJA GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA Humani metapneumovirus

HUMANI METAPNEUMOVIRUS h. MPV U DECE DRUGI PO ZNAČAJU UZROČNIK INFEKCIJA DONJIH DISAJNIH PUTEVA POSLE RSV ALI UZROKUJE BOLEST U SVIM DOBNIM GRUPAMA FAKTORI RIZIKA ZA TEŠKO OBOLJENJE PREMATURITET, BOLEST SRCA, BOLEST PLUĆA, IMUNODEFICITARNOST, TRANSPLANTACIJA STEM ĆELIJA ILI ORGANA

HUMANI METAPNEUMOVIRUS h. MPV • BOLEST JE TEŽA U STARIJIH, KOD IMUNOKOMPROMITOVANIH I OBOLELIH OD KARDIOPULMONALNIH OBOLJENJA • NAJČEŠĆE SE ISPOLJI KAO BRONHITIS, PNEUMONIA I EGZACERBACIJA KARDIOPULMONALNOG OBOLJENJA • U IMUNOKOMPROMITOVANIH TEŽAK PNEUMONITIS , POTREBNA INTENZIVNA NEGA

HUMANI METAPNEUMOVIRUS h. MPV • STOPA MORTALITETA U TRANSPLANTIRANIH KREĆE SE OD 50% U TRANSPLANTACIJI PLUĆA DO 80% U TRANSPLANTACIJI HEMATOLOŠKIH STEM ĆELIJA • SMRTNI ISHODI SU REGISTROVANI I U IMUNOKOMPETENTNIH

KLINIČKA SLIKA INFEKCIJE HUMANIM METPNEUMOVIRUSOM • INKUBACIJA 5 – 6 DANA • KAŠALJ I NAZALNA KONGESTIJA (82 – 100%) • RINOREJA ( 69%-82%), DISPNEA (69%), VIZING (62%), BOLOVI U GRLU ( 23 45%)

KLASIFIKACIJA