NEUROLOGIA Prof dr sci med Momilo Pavlovi Centralni

NEUROLOGIA Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović

Centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina) i periferni nervni sistem (živci-nervi) •

Siva masa (substantia grisea) koju grade tela ćelija u vidu slojeva, jedara (nuclei), gangliona i kao formatio reticularis • Bela masa (substantia alba) koju grade neuriti - obrazuje moždane puteve i snopove živaca •

• Somatski nervni sistem i autonomni nervni sistem • Sinapsa je funkcionalana veza između nervnih ćelija Između neurona (sinapse), kao i neurona i ciljnih organa se stvaraju neurotransmiteri: adrenalin, acetilholin, GABA, glicin, histamin, serotonin • Svaki put kada određena vrsta senzornih informacija prolazi kroz niz sinapsi, te sinapse postaju sve sposobnije za propuštanje tih signala kada sledeći put pristignu •

Živci (nervi) se sastoje od neurita koji su obavijeni mijelinskim i glijalnim omotačima • Prema pravcu sprovođenja impulsa nerve delimo na eferentne i aferentne • Eferentni sprovode impuls prema periferiji, i mogu biti motorni i sekretorni • Aferentni primaju nadražaj od receptora i sprovode ga prema centralnom nervnom sistemu • U aferentne neurone spadaju senzitivni (senzibilitet, dodir, temperatura i bol) i senzorijelni (receptori iz čulnih organa) •

KIČMENA MOŽDINA (MEDULLA SPINALIS) Kičmena moždina je filogenetski najstariji i po funkcijama nejjednostavniji deo CNS-a • Uloga kičmene moždine je ostvarivanje refleksnih reakcija i pokreta i sprovođenje informacija • Pruža se od atlasa do visine drugog slabinskog pršljena • Iz kičmene moždine izlazi 31 par živaca: 8 vratnih, 12 grudnih, 5 slabinskih, 5 krsnih i 1 trtični •

MOZAK (ENCEPHALON) 1. ROMBASTI DEO MOZGA (ROMBENCEPHALON) PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA) MOŽDANI MOST (PONS ) MALI MOZAK (CEREBELLUM ) IV MOŽDANA KOMORA 2. SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON ) 3. MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON ) THALAMUS HYPOTHALAMUS 4. VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON )

MOŽDANO STABLO (TRUNCUS CEREBRI ) PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA ) MOŽDANI MOST (PONS ) SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON )

PRODUŽENA MOŽDINA (MEDULLA OBLONGATA) MOŽDANI MOST (PONS)

PRODUŽENA MOŽDINA • Sivu masu čine jedra i retikularna formacija • Jedra poslednja 4 kranijalna nerva Maslinasto jedro je ostvaruje održavanje ravnoteže • U retikularnoj formaciji su smešteni automatski centri •

CENTRI PRODUŽENE MOŽDINE Respiratorni • Vazomotorni (presorni i depresorni; kardioinhibitorni) • Gutanje • Kašalj • Povraćanje • Lučenje pljuvačke • Kontrola ravnoteže se ostvaruje zajedničkom funkcijom cerebeluma, centara u velikom mozgu i retikularne formacije medule, ponsa i mesencefalona •

RESPIRATORNI CENTAR Tokom 2 sec. šalje impulse nervnim ćelijama kičmene moždine koje inervišu spoljašnje međurebarne mišiće i dijafragmu te dolazi do udisaja • Potom nastaje pauza u trajanju od 3 sec, mišići se relaksiraju, i za to vreme nastaje izdisaj • • Ciklus se ponavlja 12 puta u minuti

PONS • Sivu masu čine jedra i retikularna formacija • Jedra V, VII i VIII kranijalnog nerva Dorzalna jedra imaju ulogu u akustičnoj orijentaciji • Centri za: treptanje, suzenje, kijanje, žvakanje, gutanje, salivaciju, sisanje (kod novorođenčadi), usklađivanje mimike lica •

MALI MOZAK (CEREBELLUM) • Nalazi se u zadnjoj lobanjskoj jami Ima dve hemisfere (hemispherium cerebelli) koje su spojene središnjim delom, crvom (vermis) • Površina mu je izbrazdana žlebovima (fissurae cerebelli) u listolike vijuge (foliae cerebelli) • Mali mozak je spojen sa moždanim stablom preko tri para nožica malog mozga •

FUNKCIJE MALOG MOZGA Koordiniše, usklađuje i ispravlja voljne pokrete mišića: Kora velikog mozga zadaje program izvođenja voljnog pokreta • Piramidalnim putem naredba silazi do mišića i jedara malog mozga koji prima i informacije o položaju tela i ekstremiteta, kao i istegnutosti mišića • Podatke sa periferije mali mozak usklađuje sa instrukcijama iz velikog mozga, obrađuje ih i tako sređene šalje perifernim mišićima • Ako se mišići ne pokrenu onako kako je isplanirano, mali mozak ispravlja program pokreta i šalje informaciju velikom mozgu •

SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON) • Nalazi se između ponsa i diencephalona U njemu se nalaze jedra III, IV, VII i delimično VIII moždanog živca i retikularna formacija • Retikularna formacija srednjeg mozga omogućuje optičku orijentaciju u prostoru i refleksne radnje u vezi sa mirisnim utiscima • Dva najveća jedra (nucleus ruber i nucleus interstitialis) priključena su ekstrapiramidnom sistemu •

SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON)

MOŽDANI ŽIVCI (NERVI CRANIALES)

I. Nervus olfactorius

II. Nervus opticus

III. Nervus oculomotorius

IV. Nervus trochlearis

V. Nervus trigeminus

VI. Nervus abducens

VII. Nervus facialis

VIII. Nervus vestibulocohlearis

IX. Nervus glossopharyngeus

X. Nervus vagus

XI. Nervus accesorius

XII. Nervus hypoglossus

MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON) Sastoji se iz gornjeg dela THALAMUSA i donjeg, HYPOTHALAMUSA, koji se nalaze oko treće moždane komore (ventriculus tertius) • Međumozgu pripadaju i dve endokrine žlezde: hipofiza i epifiza •

MEĐUMOZAK (DIENCEPHALON)

THALAMUS

Posredstvom jedara ostvaruju se senzorne, motorne i asocijativne uloge talamusa • Preko talamusa motorna kora prima uticaje od malog mozga i bazalnih ganglija, struktura koje imaju ključnu ulogu u motorici • Talamus i limbički sistem učestvuju u formiranju emocija i određivanju ponašanja u vezi sa emocijama • Talamus i moždano stablo imaju dominantnu ulogu u razlikovanju različitih vrsta senzibiliteta (bol, temperatura itd. ) • • Centri odgovorni za automatizovane pokrete

HYPOTHALAMUS

HYPOTHALAMUS

FUNKCIJE HIPOTALAMUSA • • Regulacija temperature Neuroendokrina kontrole sekrecije kateholamina Regulacija volumena telesnih tečnosti Stimulacija osećaja gladi i žeđi Regulacija seksualnog ponašanja Regulacija rasta i razvoja Odbrambene reakcije tipa straha i besa Kontrola ritma sekrecije hormona

Hipotalamus je glavna veza između endokrinog i nervnog sistema • Hipofiza je spojena sa hipotalamusom uz pomoć infudibuluma • Anteriorni deo hipofize ili adenohipofiza • Posteriorni deo hipofize ili neurohipofiza • Iz adenohipofize se oslobađaju hormoni pod uticajem oslobađajućih i inhibirajućih faktora (hormona) koje stvara hipotalmus • Hipotalamusni faktori (hormoni) se stvaraju u neurosekretornim ćelijama i zatim transportuju hipotalamo-hipofiznim portnim sistemom •

HYPOPHYSIS

HORMONI ADENOHIPOFIZE • • • HUMANI HORMON RASTENJA (HGH) ILI SOMATOTROPIN Stimuliše sekreciju insulinu-sličnim faktore rasta (IGF) ili somatomedine koji dovode do rasta i sinteze proteina TIREOID-STIMULIŠUĆI HORMON (TSH) ILI TIREOTROPIN Stimuliše rast štitaste žlezde, te sintezu i sekreciju tiroidnih hormona FOLIKULO-STIMULIRAJUĆI HORMON (FSH) Stimuliše razvoj oocita u ovarijumima i spermatozoida u testisima LUTEINIZIRAJUĆI HORMON (LH) U ovarijumima stimuliše ovulaciju, a u testisima produkciju testosterona PROLAKTIN (PRL) Dovodi do sekrecije mleka iz mlečnih žlezda ADRENOKORTIKOTROPNI HORMON (ACTH) (KORTIKOTROPIN) Stimuliše sekreciju glikokortikoida u kori nadbubrega

NEUROHIPOFIZA • Ne sintetiše hormone • Čuva i oslobađa hormone koje stvara hipotalamus • Oni se transportuju putem hipotalamo-hipofiznog trakta • OKSITOCIN (OT) • ANTIDIURTSKI HORMON (ADH) ILI VAZOPRESIN

VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON ) • Sastoji se iz dve hemisfere Površina kore je 2 m 2, debljina 1, 5 -4, 5 mm, ima 6 slojeva neurona • Anatomski je kora velikog mozga podeljena na 4 režnja: čeoni, slepoočni, temeni i potiljačni • • Motorni, senzitivni, govorni, čulni i asocijativni centri

CORPUS STRIATUM (centar ekstrapiram. puta) 1. Nucleus caudatus 2. Nucleus lentifomis

SOMATOSENZORNA KORA Senzorni signali se završavaju u moždanoj kori neposredno iza centralne vijuge • Vidni signali se završavaju u okcipitalnom, a slušni u temporalnom režnju • Svaka strana kore prima senzorne informacije iz suprotne strane tela • Površina somatosenzorne kore koja prima informacije sa jednog dela tela nije srazmerna fizičkoj veličini tog dela tela, već gustini receptora u njemu •

FUNKCIJE SOMATOSENZORNOG PODRUČJA Lokalizuje različite senzacije iz različitih delova tela • • Procenjuje fine stepene pritiska na telo • Procenjuje težinu predmeta • Procenjuje oblik predmeta • Procenjuje kvalitet materijala

SENZITIVNI PUTEVI Receptori Senzitivna nervna vlakna Spinalni ganglion Zadnji koren spinalnog nerva BOL, TEMPERATURA, DODIR Spinotalamički put bočnim traktusom Lateralno jedro talamusa Postcentralna vijuga VIBRACIJE, PROPRIOCEPCIJA (svesni put) VIBRACIJE, PROPRIOCEPCIJA Zadnja vrpca bele mase kič. možd. Jedra produžene moždine (nesvesni put) Lateralno jedro talamusa Bočni traktus bele mase Postcentralna vijuga Kora cerebeluma Nucleus ruber, talamus Kontakt sa ekstrapiramidnim putem

MOTORNE FUNKCIJE CNS-a • Izvođenje voljnih i refleksnih pokreta Održavanje ravnoteže tela i obezbeđivanje stabilnosti za izvođenje pokreta • Koordinacija kontrakcije mišića koja obezbeđuje precizne pokrete • Glavnu ulogu u vršenju motorne funkcije nervnog sistema imaju: motorna kora velikog mozga, bazalne ganglije i mali mozak •

Motorne puteve delimo na kortikalne i subkortikalne • Kortikalni polaze iz motornih zona kore velikog mozga • Subkortikalni pripadaju ekstrapiramidnom motornom sistemu • Kortikalni motorni putevi koji bez prekidanja dospevaju do motornih jedara kičmenih živaca su direktni, a indirektni do do motornih jedara kičmenih živaca dospevaju preko malog mozga, crvenog jedra i ekstrapiramidnih puteva • Piramidni put - voljni pokreti • Ekstrapiramidni put - automatizovani pokreti, automatska regulacija složenih voljnih pokreta •

PIRAMIDNI PUT Gyrus precentralis Capsula interna Mesencephalon Granica produžene i kičmene moždine Prednji rogovi kičmene moždine

MOŽDANE OVOJNICE

MOŽDANE KOMORE

PARS SYMPHATICA Centri: bočni rogovi kičmene moždine, moždano stablo, hipokampus • Preganglijski neuroni odlaze prednjim rogovima u paravertebralne ganglije, postgangliski neuroni odlaze od ganglije do ciljnog organa • Spinalne ganglije, plexus celiacus i plexus pelvinus • Preganglijski neuroni luče acetil holin • Postganglijski neuroni luče adrenalin • PARS PARASYMPHATICA Centri: bočni rogovi kičmene moždine, moždano stablo, hipokampus • Preganglijski neuroni odlazi prednjim rogovima u ganglije koje se nalaze u neposrednoj blizini organa • Preganglijski i postganglijski neuroni luče acetilholin • Najveći nerv je vagus •

ORGAN SIMPATIKUS PARASIMPATIKUS ZENICA Proširena Sužena ŽLEZDE Blaga sekrecija Obilno lučenje ZNOJNE ŽLEZDE KRVI SUDOVI Obilno znojenje Znojenje dlanova Suženje Bez dejstva SRCE Ubrzan rad Usporen rad MIŠIĆ Pojačana glikogenoliza Nema BRONHIJE Proširenje Suženje CREVO Smanjena peristaltika Povećana peristaltika METABOLIZAM Povećan do 100% Nema BUBREZI Smanjeno izlučivanje Nema BEŠIKA Relaksacija Kontrakcija

VIDIMO SE NA TESTU