Mozak i nervni sistem Autor Jelena Radmilovi Sadraj

Mozak i nervni sistem Autor: Jelena Radmilović

Sadržaj Ø Mozak Ø Moždana komora Ø Periferni i autonomni nervni sistem Ø Nervne bolesti Ø Refleksi

Mozak je smešten u lobanjskoj čauri. Težina mozga je 1350 grama. I mozak i kičmena moždina obavijene su sa tri opne: 1. tvrda 2. paučinasta 3. meka

Likvor Ø Između paučinste i meke opne nalazi se moždano-moždinska tečnost likvor. Tvrda opna ili likvor štete mozak od udarca, povrede i povreda organizma.

Delovi mozga Osnovni delovi mozga su: Ø Produžena moždina Ø Moždani most Ø Mali mozak Ø Srednji mozak Ø Međumozak Ø Veliki mozak

Produžena moždina Mesto ukrštanja aksona motornih nerava. “Čvor života”-su centri osnovnih životnih funkcija: Ø Rad srca Ø Disanje Ø Lučenje pljuvačke Ø Gutanje

Moždani most se nastavlja na produženoj moždini i povezuje je sa srednjim mozgom.

Međumozak Ø Zauzima središnji deo mozga. Ø Smešteni su: -centri autonomnog nervnog sistema, -centri za termoregulaciju -gradi žeđ • Kroz njega prolaze senzintivni nervi. • Donji deo međumozga naziva se hipotalanus

Mali mozak Ø Nalazi se na potiljačnom delu mozga i njega spolja obavija siva masa. Ø Sastoja se od dve hemosfere koje se povezane delom koji se zove crv. Ø U njemu su smešteni centri za ravnotežu i kontrolu voljnih pokreta.

Srednji mozak Ø Srednji mozak u produžetku moždanog mosta i nastavlja se u međumozak. Ø U njemu su smešteni centri za vid i sluh. Ø Kroz njegov centralni deo prolazi ulazni kanal.

Veliki mozak Ø Uzduženom bradom podeljen je na dve hemisfere koje su povezane belom masom koja se naziva moždana greda. Ø Površina velikog mozga je izuvijena sa puno neravnina i brazdi, obavijena sivom masom koja je debljine od 2 do 4 mm. Ø U njemu su smešteni centri za prijem svih draži, upravljanje voljnih pokreta, viših delatnosti i psihičkog života.

Moždane komore Ø Centeralni kanal kičmene moždine u mozgu se proširuje u četri šupljine (u moždane komore). Ø Prva i druga su smeštene u Velikom mozgu, treća u međumozgu, a četvrta komora smeštena je između produžena moždine i malog mozga

Uslovni refleksi Ø Uslovni refleksi su važan oblik učenja. Ø Oni se stvaraju tokom života uz učešće kore velikog mozga. Ø Tu su smeštene naučene reakcije. Ø Zavise od iskustva od odnosa organizma sa sredinom, kao i od odnosa sa drugim jedinkama

Nervni centri (produžena moždina) U produženoj moždini smešteni su centri za: Ø Disanje Ø Rad srca Ø Gutanje Ø Kijanje Ø Povraćanje. . .

Nervni centri (srednji mozak i moždani most) U srednjem mozgu i moždanom mostu nalaze se: Ø Centri za odavanje napetosti mišića koji podupiru telu Ø Centri za pokretanje mišića očne jabučice

Nervni centri (mali mozak) U malom mozgu smešteni su: Ø Centri za kontrolu Ø Centri za usklađivanje pokreta Ø Centri za održavanje ravnoteže

Nervni centri (međumozak i veliki mozak) U međumozgu su smašteni: Ø Centri za rad vegetativnog nervniog sistema U velikom mozgu smešteni su: Ø Centri za prijem draži Ø Centri za upravljanje voljnim pokretima Ø Centri za više nervne delatnosti

Pamćenje Ø Pamćenje je uskladišteno iskustvo stečeno tokom godine. Ø Sasvim je sigurno da pamćenje rezultat učenja Ø Inteligentnost ne zavisi od veličine mozga i težine mozga veći od njegove površine. Ø Učenje i pamćenje nisu isključivo svojstvo čoveka već i njegovih brižnih i deljih životinjskih predaka

Periferni nervni sistem Ø Svi nervi koji polaze iz mozga i kičmene moždine čine periferni nervni sistem. Ø Dvanaest pari moždanih nerava polazi iz mozga. Ø Oni su po svojoj prirodni osećajni, pokretački ili mešoviti. Ø Osećajni su: mirisni, očni i slušni nerv. Ø U pokretačke nerve spadaju: pokretači očnih mišića, jezički i nervi koji inervišu lice. Ø Mešoviti su: trostruki nerv, nerv lutalac i jezično-ždrelni nerv

Autonomni nervni sistem Posle ganglije i nervi grade autonomni nervni sistem. § Njega čine: Ø Simpatički sistem Ø Parasimpatički sistem §

Simpatički nervni sistem Ø Simpatički nervni sistem čine nervi i ganglije koje se nalaze duž kičmene moždine, između unutrašnjih organa. Ø Ubrzava ili aktivira rad organa.

Parasimpatički nervni sistem Ø Ganglije se nalaze u unutrašnjim organima. Ø Koči rad organa, deluje antagonistički.

Oboljenja i nega nervnog sistema Ø Skladno funkcionisanje nervnog sistema može biti narušeno najrazličitijim uzrocima. Ø Tada nastaju poremećaji koji mogu biti i trajnog karaktera. Ø Zato se treba posebno brinuti o zdravlju nervnog sistema.

Nervne bolesti

Meningitis Ø Meningitis je zapaljenje moždanih opni. Ø To je zarazno oboljenje koje izazivaju bakterije i virusi Ø Ako se zapaljenje proširi na moždano tkivo nastaje zapaljenje mozga, veoma teško oboljenje čiji su najtipičniji znaci: jaka glavobolja, povraćanje, visoka temperatura, ukočeni vrat. . . Ø Lečenje-bolnički

Dečja paraliza Ø Zarazno oboljenje prouzrokovano virusom. Ø Posledica je trajna obuzetost nekih delova tela. Ø Ova bolest je danas retka zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji.

Multipla skleroza Ø Multipla skleroza je bolest kojoj podležu pretežno osobe mlađeg doba, a uzrok još nije utvrđen. Ø U toku bolesti dolazi do nastajanja belog omotača oko neurita što omogućava provođenje naražaja pa je kretanje bolesnika otežano i usporena je reakcija na draži.

Besnilo Ø Besnilo je najteža zarazna bolest koju na čoveka, najčešće ujednom, prenose toplokrvne bolesne životinje: pas, mačka, lisica ili vuk. Od nje mogu oboleti i druge životinje. Ø Ukoliko se blagovremenom zaštitom, vakcinom ili serumom, ne spreči pojava bolesti ishod je smrtonosan

Duševne bolesti Ø Duševne bolesti nastaju usled različitih uzroka. Ø Odgovarajućim postupcima prema bolesniku i pravilnim lečenjem ove se bolesti mogu ublažiti ili sasvim izlečiti samo ako su poremećeni. Ø Veoma teški bolesnik može ostati trajno poremećen

Duševne bolesti Ø Duševne bolesti se dele na: Ø Endogene Ø Egzogene • Endogene bolesti su nasledne. Mogu biti npr. šizofrenija, manija, melanholija. . .