Prof dr sci med Momilo Pavlovi SPORTSKE POVREDE

Prof. dr sci. med. Momčilo Pavlović SPORTSKE POVREDE

PREVENCIJA SPORTSKIH POVREDA • • • Do akutnih povreda najčešće dolazi kada su tetive, mišići i ligamenti kruti i hladni Tkivo nije zagrejano poboljšanjem cirkulacije i izduženo postepenim istezanjem pa je nedovoljno je savitljivo Započinjanje zahtevne fizičke aktivnosti bez postepenog zagrevanja izlaže sportistu riziku od kardiovaskularnih smetnji Da bi se postiglo optimalno povećanje telesne temperature i srčane frekfencije dobro utreniranom sportisti je potrebno duže i intenzivnije zagrevanje nego osobi koja je lošije kondicije Stoga u svaku fizičku aktivnost treba da bude uključeno zagrevanje (na početku) i istezanje (na početku i završetku fizičke aktivnosti)

UNUTRAŠNJI FAKTORI RIZIKA ZA SPORTSKE POVREDE • Anatomske anomalije (ravna stopala, stopala koja se uvrću unutra prilikom trčanja, X ili O noge i sl. ) • Godine (stariji sportisti, deca) i pol (ženska trijada) • Nutritivni faktori (kvalitativno ili kvantitativno neodgovarajuća ishrana) • Predhodne povrede (nedovršena rehabilitacija) • Mišićni disbalans (asimetrična upotreba mišića vezana za specifične potrebe određenog sporta dovodi do njihove hipertrofije) • Psihološki faktori

SPOLJAŠNJI FAKTORI RIZIKA ZA SPORTSKE POVREDE • Uslovi sredine (hipertermija i hipotermija) • Greške prilikom treniranja (promena podloge kod trčanja, povećanje intenziteta treninga ne sme da bude više od 10% za nedelju dana za sportiste koji treniraju više od 18 h nedeljno) • Neadekvatna obuća i oprema • Loša tehnika i kondicija Doping •

SKELETNI MIŠIĆI • • Trbuh mišića (venter) Tetiva (tendo) • Mišić obmotava fascija (beličasta fibrozna opna)

POVREDE MIŠIĆA KLASIFIKACIJA: • Kontuzije bez i sa pojavom hematoma • Mišićni kater (grč mišića nakon povećanja mlečne kiseline) • Distenzio (istegnuće) mišića • Ruptura parcialis (delimični rascep mišića) • Kompletna ruptura (potpuni rascep - prekid mišića)

LEČENJE U AKUTNOJ FAZI SPORTSKIH POVREDA • RICE (Rest, Ice, Compression, Elevation) - odmor, led, kompresija i elevacija • REST (Odmor) - u zavisnosti od težine povrede potreban je relativan ili potpun odmor sa imobilizacijom • ICE (Led) koristiti led 20 -30 min. na svaki sat tokom prvih 24 -48 h; ne stavljajti led direktno na kožu jer može izazvati promrzline, već ga zamotati u mokar peškir ili krpu kako bi zaštitili kožu • COMPRESSION (Kompresija) - smanjuje krvarenje i otok na mestu povrede, ali ne sme da uzrokuje bol jer to znači da je zavoj suviše čvrsto postavljen • ELEVATION (Elevacija) - smanjuje dotok krvi i povećava limfni odliv (kod povrede donjih ekstremiteta povređeni deo treba da je podignut iznad novoa kuka, kod povrede gornjih iznad nivoa srca)

KONTUZIJE BEZ I SA POJAVOM HEMATOMA • Pri udarcu dovoljne jačine bio blag ili jak, dolazi do oštećenja mišićnih vlakna, sa mogućim stvaranjem izliva krvi (hematom) • Izlivi su obično vidljivi usled sile koja ga je izazvala a povrede zahvataju površne delove mišića • LEČENJE: U prvih 24 -48 sati od povređivanja hladiti povređeno mesto, jer ujedno delujemo anestetički na povređeno mesto i umanjujemo bol

MIŠIĆNI KATER - (GRČ MIŠIĆA NAKON POVEĆANJA MLEČNE KISELINE) • Grč mišića je izazvan potrošnjom rezervi kiseonika i glikogena, kao i zbog gubitka elektrolita (natrijum, magnezijum, kalijum) i vode • Uzroci: premor, dehidracija, preterani napor, uticaj klimatskih uslova (hladnoća, toplota), odnosno naglih utopljavanja ili rashlađivanja, smetnje u cirkulaciji zbog preterane zategnutosti ekstremiteta bandadžom, podvezicama i obućom LEČENJE: Nadoknada elektrolita, tečnosti, za spazam u listu noge sportista leži na leđima, stopalo je ekstendirano, a lekar ga dovodi u položaj fleksije od 90% (ne preko toga)

DISTENSIO (ISTEGNUĆE) • Nastaje i prilikom naglog ispružanja mišića uz kontrakciju antagonista • Kliničkom slikom dominira bol i prolazno slabljenje funkcije i tonusa mišića (najčešće u trenutku sprinta) • Simtomatologija je blaga i vrlo brzo se takve povrede saniraju LEČENJE: mirovanje nekoliko dana, hladne obloge, analgetik, eventualna imobilizacija fiksacionim zavojem (bandaž) i početak fizikalnog tretmana

RUPTURA PARCIALIS (DELIMIČNI RASCEP MIŠIĆA) • Nastaje zbog direktnog dejstva sile pri maksimalnoj kontrakciji mišića ili indirektno (pojedinačne kontrakcije ili jako istezanje mišićnih vlakana) • Prvo se stvori krvni podliv (hematom) a potom ga zameni fibrozno (kolageno) tkivo • Kolagena vlakna su usmerena u pravcu delovanja mišića, čime se smanjuje sposobnost kontrakcije i snage, a stvara se mogućnost recidiva • Osnovni cilj je da se spreči nastanak grubog ožiljnog tkiva

LEČENJE: kao i za sve akutne povrede RICE (Rest, Ice, Compression, Elevation), nesteroidni antiinflamatorni lekovi, a u težim slučajevima postavljenje longete, nakon toga bandažiranje i rehabilitacija • Ukoliko se pojavi veliki hematom (što je retkost kod parcijalnih ruptura) uraditi punktiranje hematoma i postaviti odgovarajuću imobilizaciju uvek u relaksiranoj poziciji • Za 2. do 3. nedelje početi sa masažama i fizikalnim tretmanom kako bi se još više pospešilo stvaranje novog vezivnog tkiva i njegovo što solidnije formiranje • Najčešće posle 21. dana nastaje potpuna cikatrizacija lezije • Kasnije aktivnim vežbama postepeno se vraća mišić u predhodno stanje

KOMPLETNA RUPTURA (POTPUNI RASCEP - PREKID MIŠIĆA) • Nastaje dejstvom grube sile na mišić u maksimalnoj kontrakciji • Javlja se jak bol i masivni otok (hematom), aktivni pokreti su svedeni na minimum ili su apsolutno ugašeni • Nakon 2 h nastaje sekundarni otok koji sadrži inflamatornu tečnost, proteine i upalne ćelije • Ovaj se otok može povećavati 72 h nakon povrede • Pokidana vlakna se zamenjuju vezivnim (fibroznim) tkivom • Svako ožiljno mesto na mišiću kod sportista izaziva smanjenje kontraktilnosti i elastičnosti mišića

• LEČENJE: u akutnoj fazi se operativni pristup ne preporučuje, već se pokušava sličnim tretmanom kao kod parcijalne rupture – stavljanje čvrstog zavoja, hlađenje 72 sata, mirovanje, ev. stavljanje longete, terapija koja smanjuje otok (Chymoral), potom tokom druge nedelje aktivne, dozirane kontrakcije mišića uz elektroterapiju (magnetoterapija, ultrazvuk, laser, dijadinamičke struje, interferentne struje, podvodna masaža) u cilju razmekšavanja ožiljka • Operacija je jedino indikovana kada se ultrazvučnim nalazom utvrdi stvaranje ožiljnog tkiva koje umanjuje funkciju mišića, postojanje mišićne hernije (prolabiranje mišića kroz otvor na fasciji) ili formiranje dubokih priraslica (adhezija) • Posle operacije obavezna je imobilizacija od 10 do 20 dana

ZAPALJENJE MIŠIĆA • Preopterećenje mišića, makar i jednokratno može dovesti do pojave tzv. zapaljenja • Bol se pojavljuje nekoliko sati nakon fizičke aktivnosti a smanjuje se aktivacijom i zagrevanjem mišića • Često se javlja kao posledica ekscentrične kontrakcije mišića (postepeno spuštanje tegova) • Nastaje usled kidanja kolagenih vlakana u mišićima i/ili nakupljanja mlečne kiseline • LEČENJE: hladne obloge, nesteroidni reumatici (Aspirin, Brufen), kontinuirani rad manjeg intenziteta, lagano istezanje, primena naizmenično tolpih i hladnih kupki

ARTICULATIO HUMERI

ARTICULATIO HUMERI

SPORTSKE POVREDE RAMENA SINDROM UKLJEŠTENJA • • Sportista se žali na bol prilikom aktivnosti koja se izvodi iznad glave Sindrom uklještenja se manifestuje pri horizontalnom odvođenju (abdukciji) i unutrašnjoj rotaciji nadlaktice Bol nastaje zbog pritiska na akromion i akromioklavikularni ligament od strane otečenog tkiva (uglavnom m. subscapularis) Cilj lečenja - ublažavanje bola i otklanjanje faktora koji uzrokuju pojavu sindroma (loša tehnika, mišićna neravnoteža i sl. )

AKUTNI TENDINITIS ROTATORNE MANŽETNE • • • Aktivnost bacanja izaziva mikrotraume na mišićima rotatorne manžetne (m. supraspinatus, m. infraspinatus, m. subscapularis i m. teres minor) i može izazvati tendinitis (upala tetive mišića) Simptom je slabo lokalizovani bol u ramenu koji se širi na nadlakticu, podlakticu i šaku LEČENJE: nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (Aspirin, Diklofen, Brufen itd. ), relativno mirovanje, a ukoliko je bol uporan kortikosteroidna injekcija u subakromijalni prostor

BOL U LAKTU LATERALNI EPIKONTILITIS (TENISKI LAKAT) • • Nastaje usled mikrotrauma na tetivama m. extensor carpi radialis longus et brevis, extensor carpi ulnaris, extensor digitorum Javlja se kod sportista koji koriste reket, dizača tegova, pri kuglanju i skijanju Bol na spoljnoj strani podlaktice ispod zgloba lakta, koji se ponekad širi niz ruku do šake uz smanjenu snagu šake Palpatorna osetljivost se javlja na spoljnom čvoru ramenice i može de se proteže distalno

• LEČENJE: mirovanje do 2 nedelje, hladne obloge, nesteroidni antireumatici (tablete i masti), fizikalna terapija, a u težim slučajevima davanje kortikosteroida na mestu upale i hiruška intervencija • Kad se smanji bol započeti sa istezanjima i vežbama za jačanje zahvaćenih mišića MEDIJALNI EPIKONDILITIS (GOLFERSKI LAKAT) • • Nastaje 7 -10 puta ređe nego lateralni epikondilitis Dolazi do oštećenja tetiva mišića koji se nalaze na unutrašnjoj strani podlaktice (flexor carpi radialis, flexor carpi ulnaris, palmaris longus), koji su zaduženi za savijanje šake i prstiju Bol se javlja na unutrašnjoj strani lakta Lečenje se sprovodi slično kao kod leteralnog epikondilitisa

SPORTSKE POVREDE RUČNOG ZGLOBA I ŠAKE

OSSA CARPI Proksimalni red • Os scapohoideum (čunasta kost) • Os lunatum (polumesečasta) • Os triquetrum (troroglja) • Os pisiforme (graškasta) Distalni red • Os trapezium (trapezna) • Os trapezoideum (trapezoidna) • Os capitum (glavičasta) • Os hamatum (kukasta)

• Povrede šake možemo grubo podeliti na: - povrede kostiju- prelomi - povrede zglobova i ligamenata - povrede tetiva • Najčešći mehanizam preloma kostiju nastaje usled pada ili udarca u šaku • Direktni udarci često prouzrokuju prelom jedne ili više metakarpalnih kostiju, a prelomi su najčešće poprečni, a izuzetno spiralni • Veliki broj preloma se leči konzervativno - postavljanjem gipsane longete u trajanju od tri nedelje • Ako je dislokacija veća, neophodno je operativno lečenje

• U odbojkaša je opisan prelom zamora graškaste kosti naročito kod igrača u bloku gde dolazi do ponavljane traume te kosti • Kod gimnastičara se pojavljuju prelomi zamora os lunatum i os scaphoideum, a najučestaliji prelom zamora kod gimnastičara je prelom distalne metafize radijusa • U predelu lakatne kosti prelomi zamora su najčešći u predelu olekranona (kod igrača golfa i bacača koplja) • Za sve te prelome karakterističan je bol za vreme ili nakon sportske aktivnosti koja prolazi nakon odmora i ponovo počinje s aktivnošću • Dijagnoza se postavlja rentgenskim snimanjem • Lečenje se zasniva na mirovanju tokom dužeg vremena

• "Bokserski prelom" ili prelom " lošeg uličnog borca" je prelom do kog najčešće dolazi usled loše tehnike ili u tučama • Dolazi do preloma vrata V metakarpalne kosti neadekvatnim udarcem • Leči se imobilizacijom u trajanju od 3 do 4 nedelje ili je potrebna repozicija preloma kod veće angulacije

POVREDE U BOKSU Potter M, Snyder A, Smitj G. Boxing Injuries Presenting to U. S. Emergency Departments, 1990– 2008. American Journal on Preventive Medicine, 2011.

POVREDE MOZGA • Trauma glave se prenosi na mozak preko lobanje i daje zajedničke pojave i sindrome • Traumatska oštećenja mozga možemo podeliti na: Ø Komociju Ø Kompresiju Ø Kontuziju • Dok se kod komocije obično radi o traumatskoj reakciji vegetativnih centara na pretrpljenu traumu, kod kompresije i kontuzije u osnovi postoji anatomsko oštećenje mozga

KOMOCIJA MOZGA • Komocioni sindrom karakteriše kratkotrajan gubitak svesti nakon traume (nekoliko minuta ili kraće) nakon čega se povređeni ne seća načina i momenta povređivanja (amnezija) • Ponekad se može primetiti i dezorijentacija u vremenu i prostoru • Obično je povređeni bled, ima glavobolju i nagon na povraćanje ili povraća • PRISTUP I PRVA POMOĆ PRI POVREDI GLAVE: Ne podizati povređenog, izbegavati pomeranje vrata, proveriti vitalne znake, održati vitalne funkcije-disanje i rad srca (KPR) • LEČENJE KOMOCIJE MOZGA: Mirovanje u toku nekoliko dana uz ograničeni unos tečnosti prvog dana, pratiti stanje svesti prva 24 h (buditi noću svaki sat-dva)

MOŽDANE OVOJNICE

KOMPRESIJE • Kompresivni sindrom nastaje zbog nakupljanja krvi u glavi (epiduralni, subduralni hematom) i pritiska na mozak i vitalne centre • Kod epiduralnog hematoma se krv nakuplja između dure mater i kostiju lobanje, a kod subduralnog između dure mater i mekih moždanica (arahnoidee i pie mater)

• Slobodni interval tokom koga se krv nakuplja iznosi od nekoliko sati iza povrede pa do 3 -4 dana kada je povređeni relativno dobro • Nakon toga sledi bledilo, poremećaj svesti koji dovodi do kome, pada krvnog pritiska (hipotenzija) i pulsa (bradikardija), poremećaja disanja i širokih zenica, oduzetost jedne polovine tela, skoka temperature LEČENJE: hiruška evakuacija hematoma i podvezivanje krvnog suda

NAGNJEČENJE MOZGA (CONTUSIO CEREBRALIS) • Kontuzija mozga je najteži oblik povrede • Radi se o anatomskom oštećenju moždanog tkiva • U kliničkoj slici kontuzije mozga odmah iza povrede dolazi do gubitka svesti, duboke kome, arefleksije (gubitka refleksa), poremećaja disanja sve do apneje (prestanka disanja), poremećaja pulsa i krvnog pritiska, ukočenosti mišića • Ovi simptomi mogu trajati različito dugo – od nekoliko sati do nekoliko nedelja u zavisnosti od težine oštećenja moždanih struktura a ishod može biti i smrtan

CONTRE-COUP (UDARAC-PROTIVUDARAC) • Uobičajena lokalizacija je u zoni dejstva povredne sile - zona udara (coup), i suprotno od mesta zone udara-na (contra coup) • Contra coup lezije nastaju samo u slučajevima kada je glava u pokretu • Do nagnječenja dolazi na mestu udara i na suprotnoj strani mozga

JUNCTURAE COLUMNAE VERTEBRALES

LUMBALNI SINDROM KOD SPORTISTE • Naporni treninzi i takmičenja izazivaju "zamor tkiva " i to predstavlja jedan od glavnih faktora za pojavu ovog oboljenja • Bol u donjem delu leđa kreće se u rasponu od blagog do prodornog, a nastaje od istegnuća ili kidanja mišića i ligamenata, povrede diskusa ili pršljena, pritiska na spinalne nerve, zamora mišića usled lošeg držanja ili preteranog naprezanja • Ako se povredi mišić javlja se neznatno zatezanje, a bol se povećava nekoliko sati posle povrede Bol je većinom uzrokovan mehaničkim opterećenjem i ima tendenciju samoizlečenja •

• Diskus hernia nastaje kao posledica prolapsa (hernijacije) želatinoznog jezgra (nucleus pulposus) kroz fibrozni prsten (anulus fibrosus) • Posledica je fizičkog preoterećenja i loše tehnike • Zbog pritiska na spinalne nerve ili kičmenu moždinu izaziva oštar bol koji onemogućava svaki pokret, bol se može širiti u nogu, javlja se trnjenje u nogama, a u težim slučajevima dolazi do nemogućnosti zadržavanja mokraće i stolice

• LEČENJE: u akutnoj fazi kod spazma mišića ostajanje u krevetu ograničiti na nekoliko dana da bi se izbegao negativni efekat mirovanja (atrofija mišića, prelazak bolesti u hroničnu fazu) • U tom slučaju treba savetovati položaj koji pacijentu najviše odgovara • Često je to tzv. Williamsov položaj gde su kukovi flektirani a kolena oslonjena na veći jastuk ispod kolena

• Od medikamentozne terapije daju se lekovi protiv bolova (analgetici - Brufen, Voltaren), miorelaksansi, kortiko preparati • Ukoliko je jak bol, vežbe se ne preporučuju, osim statičkih vežbi ukoliko ne provociraju bol • Fizikalna terapija podrazumeva manuelnu vibracionu masažu, podvodnu relaksirajuću masažu, hidroterapiju i olakšane pokrete u vodi, termoterapiju, ultrazvuk, elektrostimulaciju • U težim slučajevima diskus hernije i u slučajevima kada nema odgovora na konzervativnu terapiju pristupa se operativnom zahvatu

SPORTSKA KILA • • Trbušna kila (hernia) se javlja usled intenzivnog fizičkog napora i povećanja unutar trbušnog pritiska, usled čega dolazi do izlaska kesice trbušne maramice kroz slabe tačke trbušnog zida, najčešće u preponski kanal (hernia ingvinalis) Sportista se žali na hroničan i difuzan bol u predelu donjeg dela trbuha, prepone ili slabine, osećaj zategnutosti i deformitet preponskog predela Bol se javlja pri vežbanju, kijanju i kašljanju • Simptomi su obično prikriveni i pogoršavaju se pokretima uvrtanja i okretanja (fudbal) •

• LEČENJE: tipičan tok lečenja uključuje lediranje bolnog mesta, mirovanje, istezanje mišića prednje i unutrašnje lože natkolenice i prednjeg trbušnog zida, jačanje pomenutih mišićnih grupa, fizioterapijske mere i upotrebu posebnih fleksibilnih steznika U mnogim slučajevima stanje će se u početku poboljšati a bol redukovati, ali se tegobe često vraćaju kada se sportista vrati normalnim trenažnim aktivnostima • Preponski bol koji traje više od šest meseci i ne reaguje na konzervativne mere je zaštitni znak, a najčešće se leči operativno •

ART. GENUS

ART. GENUS

AKUTNE POVREDE KOLENA • Kidanje (ruptura) unutrašnjeg ili spoljašnjeg meniskusa • Lezija prednjeg ukrštenog ligamenta • Ruptura zadnjeg ukrštenog ligamenta • Povreda unutrašnjeg pobočnog ligamenta • Iščašenje čašice • Oštećenje zglobne hrskavice

POVREDE MENISKUSA • • Nastaju usled delovanja sile na zglob pri uvrtanju i okretanju Povredama je podložniji unutrašnji meniskus (zadnji rog) Do kidanja dolazi kada se gornji deo trupa sportiste rotira sa kolenom u položaju pregibanja, pri čemu stopalo stoji čvrsto oslonjeno na tle Povredu prate trenutni bol i slabost kolena uz moguću blokiranost Otok nastupa postepeno, u toku narednih 12 -24 h i karakterističan je za povredu meniskusa Kasnije se javlja nestabilnost koja se karakteriše intermitentnim promenama (na jednom meču sportista oseti nestabilnost kolena, da bi sutra dan imao utisak da je sve uredu) Bol obično izaziva pasivno pregibanje kolena

• Blokade koje su izazvane lezijom meniskusa obično su hronične prirode, traju po nekoliko minuta i ne mogu se rasteratiti običnim pokretom • LEČENJE: artroskopija sa zašivanjem meniskusa ili njegovo delimično otklanjanje ili zašivanje • U novije vreme se primenjuje ugradnja veštačkog meniskusa i transplantacija meniskusa sa druge osobe • Rehabilitacija koja se sastoji od vežbi jačanja i povećanja obima pokreta započinje u postoperativnom periodu nakon prestanka bola • Oporavak sportiste traje tri meseca

POVREDE LIGAMENATA PREDNJI UKRŠTENI LIGAMENT • Istegnuće ligamenta, a posebno prednjeg ukrštenog je česta sportska povreda • Istegnuće ligamenta se relativno brzo rešava, dok naprsnuća sa sobom povlače i kidanje hrskavice kolena (meniskusa, najčešće medijalnog) • Povreda se obično dešava kada se valgus sila primeni na savijeno koleno dok je stopalo u položaju spoljašnje rotacije • Ovaj mehanizam povrede je praćen zvučnim preskokom i neposrednim bolom uz brzu pojavu otoka (hemartroze-pojave krvi u kolenu) u toku od 1 -2 h

LEČENJE: • Konzervativna terapija predstavlja jednu od mogućih terapija isključivo kod rekreativnih sportista • Hiruški zahvat se sprovodi zamenom ovog ligamenta sa okolnim ligamentima ili tetivama okolnih mišića • Oporavak traje 6 meseci https: //www. youtube. com/watch? v=lp. IOMuq. XWr. E ZADNJI UKRŠTENI LIGAMENT • On je čvršći nego prednji ukršteni ligament, do povreda ređe dolazi i to direktnim udarcem u golenjaču • Lečenje se sprovodi uglavno rehabilitacijom, dok se hiruškoj intervenciji ređe pristupa

POVREDE KOLATERALNIH LIGAMENATA • • • Unutrašnji pobočni ligament (lig. collateralle tibiale) je podložniji povredama od spoljašnjeg (lig. collateralle fibulare) U najblažem obliku (neznatno kidanje) povreda je praćena oštrim bolom ali sportista nastavlja sa aktivnošću Za ovu povredu je karakteristično javljanje bola noću U drugom stepenu povrede se javlja delimični rascep ligamenta sa pojavom otoka i krvarenja (hemoragij a) U trećem, najtežem stepenu dolazi do potpunog prekida ligamenta, tegobe su izraženije nego kod 2. stepena LEČENJE: ako je u pitanju izolovana povreda sprovodi se konzervativna terapija (led, analgetici, fizikalna terapija uz postepeno jačanje mišića i povećavanje opsega pokreta)

OSTEOHONDROZE ČAŠIČNE TETIVE Posledica je trakcione traume, odnosno oštećenja (upala, omekšavanj i delimično odvajana) pripoja lig. patellae za tuberositas tibiae (Ozgud-Šlaterova bolest) • Javlja se kod dečaka uzrasta 10 -15 godina, devojčica ranije • Bol u predelu golenjačnog ispupčenja se javlja pri naporu • Simptomi nastaju zbog naglog rasta • Preporučuju se fiksatori, led, istezanje i smanjenje intenziteta treninga • Do nestanka bolova dolazi za 6 -24 meseca •

INVERZIONA POVREDA (UGANUĆE SKOČNOG ZGLOBA) • • • Povreda nastaje pri doskoku kada se stopalo iskrene i okrene prema unutra Zahvata jedan ili oba ligamenta smeštena sa spoljne i unutrašnje strane skočnog zgloba Nastaje usled natezanja ili kidanja ligamenata Praćena je bolom, otokom, pomodrelošću sa spoljne a često i sa unutrašnje strane skočnog zgloba, hod je otežan Otok može da potraje mesecima, u večernjim časovima je veći pošto se nategnuti ili iskidani ligament ne vraća u svoj prvobitni oblik

• • • LEČENJE: slično kao i za sve akutne povrede RICE (Rest, Ice, Compression, Elevation) - odmor, led, kompresija i elevacija Elevacija - povređeni ekstremitet staviti u povišeni položaj Koristiti led 20 do 30 minuta svakih sat vremena tokom prva 24 h Ne stavljati led direktno na kožu jer može izazvati promrzline, već ga zamotati u mokar peškir ili krpu kako bi zaštitili kožu Nesteroidni antiinflamatorni lekovi zbog smanjenja bola i otoka U težim slučajevima postavljenje longete u trajanju od 3 nedelje, nakon toga bandažiranje kao i rehabilitacija

TENDINITIS AHILOVE TETIVE Često je posledica naglog povećanja trenažnog opterećenja ili treniranje na neprilagođenom terenu (mek teren, pesak) • Simptomi se javljaju u početku posle treninga, a potom i za vreme sportske aktivnosti • Javlja se lokalizovani otok i osetljivost Ahilove tetive • Jutarnja ukočenost se javlja kod težih oblika • LEČENJE: mirovanje, lokalni tretman, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, u težim slučajevima rehabilitacija, noćne udlage, hiruški zahvat •

STRES PRELOMI KOSTIJU STOPALA Prelom zbog premora, prelom zamora, marš fraktura (engl. stress fracture) je prelom, najčešće kostiju donožja, u obliku naprsnuća - pukotine, koji nastaje usled dejstava nagomilanih, ponavljajućih sila male jačine koje premašuju otpornost kostiju i prevazilaze njihovu sposobnost reparacije • Polovinu stres preloma čine prelomi kostiju donožja, najčešće druge i treće • Prelom čunaste kosti je najozbiljniji zbog mogućnosti lošeg srastanja •

• • Javlja se najčešće kod atletičara, ali i drugih sportista (fudbalera) Bol se u početku javlja sam tokom aktivnosti, a potom i u mirovanju Nakon početne faze sledi faza obnavljanja ili stvaranje novoga koštanoga tkiva (osteoblastična aktivnost), što na kraju završava zarastanjem preloma LEČENJE: imobilizacija sa ortozom 6 -8 nedelja

ANOMALIJE LOKOMOTORNOG SISTEMA • Kičmeni stub je u novorođenčeta prav, od 3 -4 godine se formiraju fiziološke krivine

ANOMALIJE LOKOMOTORNOG SISTEMA • • • Kičma čoveka gledana od napred ili nazad (frontalna ravan) je ravna, bez ikakve krivine u stranu, a ukoliko takva krivina ipak postoji, govorimo o skoliozi Skolioza je deformitet lokomotornog sistema koji se javlja tokom rasta a nakon završenog rasta se stabilizuje Prema lokalizaciji skolioze mogu biti torakalne, lumbalne i torako-lumbalne Prema uzroku nastanka ih možemo podeliti na: • Funkcionalne (sekundarne) gde nema anatomskih poremećaja kičme: kraća jedna noga, dugotrajni išijas, dugotrajno nošenje torbe na jednoj strani i histerične (kod tinejdžera) • Strukturalne (idiopatske) su najčešći oblik skolioze

IDIOPATSKE SKOLIOZE • Dete je na rođenju zdravo sa normalnom kičmom • Delimo ih na: infantilne (1 -3 god. ); juvenilne (4 god. do puberteta); adolescentne (od puberteta do prestanka rasta); adultne • Kliničku procenu za postojanje skolioze vršimo primenom testa preklona • Bolesnika prvo posmatramo u stojećem uspravnom stavu

• • • Kod postojanja skolioze ne moramo odmah uočiti samu skoliotičnu krivinu već primećujemo asimetriju trupa Ukoliko kod testa pretklona pregibom asimetrija nestane onda govorimo o nestrukturalnoj odnosno posturalnoj skoliozi, u suprotnom došlo je do strukturalnih promena Znaci: nejednaka visina ramena, bokova (kriste ilijake), zakrivljena linija spinoznih nastavaka kičme i asimetrija tzv. bočnih trouglova, pojava grbe (gibus)

LEČENJE • Fizikalna terapija i vežbe se preporučuju kao prvi korak u terapiji idiopatske skolioze u cilju prevencije i ograničavanja progresije deformiteta • Ukoliko skolioza postoji, vežbe ne mogu smanjiti deformitet kičmenog stuba, već ojačati vertebralnu muskulaturu • Fizikalnu terapiju ne mogu da zamene sportske aktivnosti, ali se bavljenje sportom preporučuje zbog korisnih efekata na ceo organizam • U srednje teškim oblicima se preporučuju spinalne ortoze (mideri) koji se nose najveći deo dana u kombinaciji sa fizikalnim tretmanom • U najtežim slučajevima se primenjuje operativna metoda

• Kod dugih kostiju razlikuje se središnji deo, dijafiza (diaphysis) i dva okrajka (epiphysis proximalis et distalis) • Dijafiza je izduženi i tanji deo kosti, koja se naziva još i telo (corpus), a okrajci su zadebljanja u koje se dijafiza nastavlja na jednom i drugom kraju • Između dijafize i epifize nalazi se metafiza (metaphysis), koja je značajan deo kosti, jer najintenzivnije raste

• Iz specifičnosti građe i odgovora na traumu kod dece se javljaju prelomi kojih nema kod odraslih • Najteži su prelomi u nivou zone rasta dugih kostiju (15 -30% svih preloma) • Kod dece je zarastanje kostiju mnogo brže nego kod odraslih • Ako dete doživi akutnu povredu ili se žali na neprekidan bol koji ugrožava njegove sportske rezultate neophodan je pregled lekara • Prva pomoć kod preloma: ukoliko je otvorena povreda zaštita rane sterilnim zavojem (gazom), imobilizacija, a kod zatvorenih led na povređeno mesto i ne pokušavati redukciju

VIDIMO SE NA TESTU !