NERVNI SISTEM NERVNI SISTEM CENTRALNI NERVNI SISTEM Mozak

NERVNI SISTEM

NERVNI SISTEM CENTRALNI NERVNI SISTEM Mozak: prednji, međumozak, srednji mozak, mali mozak, produžena moždina Kičmena moždina PERIFERNI NERVNI SISTEM Nervi • 12 pari glavenih nerava • 31 par moždinskih nerava ULOGA: upravlja telom Ganglije

Uloga nervnog sistema • Kontroliše sve procese u organizmu • Prima informacije od receptora, obrađuje ih i obezbeđuje adekvatan odgovor (reakciju) organizma

Receptorsko-efektorski sistem • Refleksne reakcije ostvaruju se preko receptorsko-efektorskog sistema koji čine 3 komponenete: 1. RECEPTORI (primaju draž i pretvaraju je u nadražaj) 2. NERVNE ĆELIJE (sprovode nadražaj – nervni impuls) 3. EFEKTORI (organi koji reaguju na draž: mišići, žlezde)

Refleks povlačenja Receptor za bol Senzitivni neuron Centar u kičmenoj moždini Motorni neuron Sve ćelije u refleksnom luku su nadražljive! Mišić Imaju sposobnost da primaju, stvaraju i sprovode AKCIONI POTENCIJAL

RECEPTORI • Čulne ćelije: imaju sposobnost da registruju promenu u spoljašnjoj ili unutrašnjoj sredini (draž), i da je pretvore u nadražaj – akcioni potencijal, potencijal koji se dalje prenosi nervnim ćelijama EKSTEROCEPTORI INTEROCEPTORI Primaju draži iz spoljašnje sredine Primaju draži iz unutrašnje sredine, iz samog organizma

Podela receptora Mehanoreceptori Termoreceptori Hemoreceptori Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže Primaju termičke draži, reaguju na promene temperature Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu mirisa Fotoreceptori Primaju svetlosne draži. Nalaze se u čulu vida

Prag draži i šifra frekvencije Receptori reaguju samo na adekvatnu draž (stimulus) Da bi receptor reagovao, draž mora da ima određenu jačinu – prag draži Učestalost akcionih potencijala koje proizvodi receptor proporcionalna je jačini stimulusa Frekvencija akcionih potencijala Draž temperatura 25ºC 30ºC

Percepcija draži Kako razlikujemo osećaje, kada se svi oni svode na nervne impulse koji stižu u mozak? Kora velikog mozga u kojoj se tumače osećaji podeljena je na različite zone: vidnu, slušnu, somatosenzornu. . . Informacije koje stižu u vidnu zonu tumače se kao slika, informacije koje stižu u slušnu zonu tumače se kao auditorne informacije, itd.

NERVNE ĆELIJE • Neuroni – sprovode nervni impuls • Neuroglije – potporne ćelije nervnog tkiva

Građa neurona • Telo neurona • Nastavci: dendriti, akson • Mijelinski omotač koji stvaraju Švanove ćelije dendriti završni dugmići telo neurona jedro internodus akson mijelinski omotač nodus

Tipovi neurona prema funkciji • Senzitivni neuroni – sprovode impuls od receptora do CNS-a • Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora • Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone

Tipovi neurona prema građi bipolarni multipolarni pseudounipolarni

Akcioni potencijal • Kratkotrajna promena membranskog potencijala koja se prenosi duž neurona u jednom smeru - od inicijalnog segmenta do završnih dugmića

Promena membranskog potencijala Depolarizacija Ulazi Na+ -60 m. V Izlazi K+ -60 m. V Smanjenje razlike potencijala -50 m. V Hiperpolarizacija Povećanje razlike potencijala -60 m. V -70 m. V

Faze akcionog potencijala 1. 2. 3. 4. Depolarizacija Uzlazna faza Silazna faza Hiperpolarizacija 2 3 1 Potencijal mirovanja 4

Faze akcionog potencijala 1. Depolarizacija: otvaraju se ligand-zavisni kanali za Na+, natrijum ulazi u ćeliju 2. Uzlazna faza: otvaraju se voltažno-zavisni kanali za Na+, natrijum ulazi u ćeliju 2 3. Silazna faza: zatvaraju se kanali za Na+, otvaraju se voltažno-zavisni kanali za K+, kalijum izlazi iz ćelije 3 1 Potencijal mirovanja 4 4. Hiperpolarizacija i repolarizacija: Na-K pumpa izbacuje Na+ van ćelije, a K+ ubacuje u ćeliju.

SINAPSA • Sinapsa je veza između nadražljivih ćelija, preko koje se prenosi akcioni potencijal - sa presinaptičke na postsinaptičku ćeliju

Vrste sinapsi Sinapsa između dva neurona Nervno-mišićna sinapsa Sinapsa između neurona i žlezdanih ćelija

Vrste sinapsi Električna sinapsa AP se prenosi direktno preko jonskih kanala Hemijska sinapsa AP se prenosi preko neurotransmitera

Nervno-mišićna sinapsa • Veza između motornog neurona i mišićne ćelije; hemijska sinapsa • Motorna jedinica: jedan motoneuron + mišićne ćelije koje on inerviše

Građa nervno-mišićne sinapse • Presinaptička membrana – membrana motornog neurona • Sinaptička pukotina • Postsinaptička membrana – membrana mišićne ćelije neuron sinaptička pukotina mišićna ćelija

1. AP stiže u završni dugmić 2. Otvaraju se kanali za Ca 2+, ulazi Ca 2+ 3. Vezikule sa acetil-holinom kreću se ka membrani 4. Egzocitoza ACh u sinaptički prostor 5. ACh se vezuje za receptor na membrani mišićne ćelije. Receptor je ligand zavisni kanal za Na+ 6. Na+ ulazi u mišićnu ćeliju, izaziva depolarizaciju 7. Otvaraju se voltažno zavisni kanali za Na+, ulazi još Na jona: stvara se AP u mišićnoj ćeliji: potencijal motorne ploče

Mišićna ćelija U mišićnoj ćeliji prisutan je posebno građen citoskelet sastavljen iz proteinskih vlakana - miofibrila jedra sarkoplazmatični retiklum (rezervoar Ca 2+) membrana miofibrili

Građa miofibrila sarkomera miozinski filamenti aktinski flamenti

Sarkomera • Miofibrili se sastoje od sarkomera • Sarkomera je gradivna i funkcionalna jedinica (jedinica kontrakcije) miofibrila • Sastoji se od debljih miozinskih i tanjih aktinskih filamenata koji se delimično preklapaju

Kontrakcija sarkomera miozin aktin Prilikom kontrakcije aktinski filamenti ulaze dublje među miozinske filamente, i sarkomera se skraćuje Za ovaj proces neophodni su joni Ca 2+ i ATP sarkomera

Centralna sinapsa • Veza između neurona u CNS-u • Hemijski tip sinapse Akso-dendritska sinapsa presinaptički neuron postsinaptički neuron

Vrste neurostransmitera Amini Acetil-holin, noradrenalin, serotonin Aminokiseline GABA, glicin, glutamat, aspartat Supstanca P, enkefalin Peptidi Purini Adenozin, ATP

Nastanak sinaptičkog potencijala Vezivanje neurotransmitera, koji luči presinaptička ćelija, za membranu postsinaptičke ćelije - izaziva otvaranje ligand-zavisnih jonskih kanala i nastanak SINAPTIČKOG POTENCIJALA

Vrste sinaptičkog potencijala Ulazak Na+ EPSP Ekscicatorni postsinaptički potencijal Depolarizacija postsinaptičke membrane -60 m. V IPSP – Inhibitorni postsinaptički potencijal -60 m. V Izlazak K+ Hiperpolarizacija postpsinaptičke membrane

Sabiranje sinaptičkih potencijala Više sinaptičkih potencijala koji stižu na jedan neuron – sabiraju se. Prostorno sabiranje Više akcionih potencijala stiže istovremeno na neuron Vremensko sabiranje Akcioni potencijali stižu u kratkom vremenskom razmaku na neuron