MOZAK SPAVANJE I PAMENJE Aleksa Mii NERVNI SISTEM

MOZAK SPAVANJE I PAMĆENJE Aleksa Mićić

NERVNI SISTEM CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) • Mozak • Kičmena moždina PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS) • Senzorni sistem • Motorni sistem

Sličnost rada NERVNOG SISTEMA i KOMPJUTERA

Sličnost rada NERVNOG SISTEMA i KOMPJUTERA INPUT INTEGRACIJA OUTPUT

PRENOS INFORMACIJA • 100 000 000 neurona • Mreža za komunikaciju • Jedan neuron – 20 000 sinapsi

NERVNI SISTEM CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) • Mozak • Kičmena moždina INTEGRACIJA PERIFERNI NERVNI SISTEM (PNS) • Senzorni sistem • Motorni sistem INPUT OUTPUT

VELIKA KOMPLEKSNOST INTEGRACIJE • INPUT – obezbeđuje mozgu 1 000 000 bita informacija svakog minuta (jednako 125 mb/min) • INTEGRACIJA - mozak otklanja 99% informacija, a odgovara na 1 % • OUTPUT – mogući motorni odgovor

INPUT - informacije o telu i okolini • Unutrašnja sredina: • • • Glad Žeđ Vrućina Hladnoća Umor • Spoljašnja sredina: • • • Vid Sluh Dodir Miris Ukus

IMATI SVEST O OKOLINI • Čulo vida I L S MI • Čulo sluha • Čulo dodira

BITI SVESTAN 1. Imati uvid u informacije koje dolaze do mozga (INPUT) 2. Imati uvid u SVOJE MISLI INPUT -> MISLI MEMORIJA

OUTPUT PREMOTORNA ZONA DODIR POT - ASOCIJATIVNA ZONA (KOORDINATE) PREFRONTALNA ASOCIJATIVNA ZONA VID SLUH

MISAO • Sveukupan psihički doživljaj o nekoj informaciji • Poreklom iz: • INPUT-a • memorije

DODIR VERNIKEOVA ZONA (input -> misao) VID SLUH

VERNIKEOVA ZONA (Formiranje misli) • Više intelektualne funkcije • Razumevanje jezika Oštećenje zone: 1. 2. 3. 4. Osoba može da čita, ali ništa ne razume Osoba može da čuje, ali ništa ne razume Osoba postaje dementna o svom postojanju Osoba gubi logički smisao

OŠTEĆENJE VERNIKEOVE ZONE: • Osoba ne razume reč: , , STOLICA’’ • Kada vidi stolicu, zna čemu služi • Ne može da razmišlja o stolici ZNAČAJ JEZIKA • Detaljno opisivanje okoline • Detaljno opisivanje svojih osećanja

VERNIKEOVA ZONA (input -> misao) VID

VERNIKEOVA ZONA (input -> misao) VID PLATOKALIFOPLATOLONOLIJA ZONA GIRUSA ANGULARISA

VERNIKEOVA ZONA (Kontakt sa memorijom) • Škladišti misli u memoriju • Opoziva misli iz memorije Stimulacija elektrodom: 1. Osoba vidi scenu iz detinjstva 2. Osoba čuje neko muzičko delo 3. Osoba se seti nečijih reči

OPOZIVANJE MEMORIJE ELEKTROENCEFALOGRAFIJA

DOMINANTNA – NEDOMINANTNA HEMISFERA VID MEMORIJA SLUH ANALIZA (ritam, intonacija)

VERNIKEOVA ZONA • Sve što nam , , pada na pamet’’ – JEZIČKA INTELIGENCIJA • Sve što u glavi možemo da zamislimo - MEMORIJA

Prefrontalna asocijativna zona (RAZMIŠLJANJE) Vernikeova zona (MISAO) RADNA MEMORIJA SKLADIŠTENA MEMORIJA

PREFRONTALNA ASOCIJATIVNA ZONA (RADNA MEMORIJA) Oštećenje ove zone onemogućava: 1. Sprovođenje sekvencijalnih misli ka cilju • pacijentima se sa velikom lakoćom odvlači pažnja od misli 2. Razrađivanje misli = smanjuje se dubina misli Prognoziranje i planiranje budućnosti Odlaganje odgovora na INPUT da bi odgovor bio odgovarajući Razmatranje posledica neke radnje pre nego što se ona desi Rešavanje komplikovanih matematičkih, filozofskih ili pravnih problema • Kontrola naših radnji u skladu sa moralnim zakonima • •

PAMĆENJE i MEMORIJA

PAMĆENJE -> MEMORIJA • Skladištenje informacije i po potrebi njeno ponovno korišćenje • Omogućava UČENJE: • Formiranje novih saznanja o svetu • Promenu ponašanja na osnovu prethodnih iskustava • Postizanje novih odnosa između prošlosti i sadašnjosti

PAMĆENJE • Na pamćenje najviše utiču: • Senzorni sistem – kvalitet informacije koju dobijamo • Percepcija – način na koji doživljavamo tu informaciju (priroda naših misli) • Pažnja – sposobnost koncentracije • Motivacija - uticaj volje i emocija (sve doživljavamo kao DOBRO, NEBITNO ili LOŠE)

NEASOCIJATIVNO pamćenje • Nema povezivanja informacija • Postoje dva tipa: • NEGATIVNO PAMĆENJE (HABITUACIJA) • POZITIVNO PAMĆENJE (SENZITIZACIJA)

NEGATIVNO neasocijativno pamćenje • Mozak otklanja 99% nebitnih informacija • Primeri su: • Dodir odeće koju nosimo (NEBITNO) • Zvuk gradilišta ispred zgrade (NEBITNO) • Miris parfema (NEBITNO)

POZITIVNO neasocijativno pamćenje • Usmeravanje pažnje na 1% bitnih informacija • Primeri su: • Bol – koji postaje sve veći (LOŠE) • Zvuk gradilišta ispred zgrade (LOŠE) • Dodir drage osobe – koji postaje sve lepši (DOBRO)

ASOCIJATIVNO PAMĆENJE • Upotreba misaonog procesa i povezivanje informacija • Verbalno učenje – pamćenje podataka u vidu brojeva, reči, figura • Kognitivno učenje – razumevanje i shvatanje odnosa između pojmova • IMAGINARNO PAMĆENJE • Pamćenje vizuelanih obrazaca (slike, šeme, grafici, tonovi) • Korišćenje nedominantne hemisfere

KOGNITIVNO i VERBALNO PAMĆENJE • ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (EEG) • Elektro – električno, struja, elektrode • En cephalo – glava, kefalo, kefalica • Grafija – zapisivanje, grafici • ELEKTROKARDIOGRAFIJA (EKG) • Elektro – električno, struja, elektrode • Kardio – srce • Grafija – zapisivanje, grafici

SISTEMI za PAMĆENJE • Lančani sistem • Broj – oblik sistem • Broj – rima sistem • Rimska soba sistem • Alfabetski sistem

POBOLJŠANJE PAMĆENJA • ADRENALIN – jedna od najefektivnijih supstanci (STRES) (Upamćivanje je najbolje pri potpuno budnom stanju i delimičnom stresu) • ŠEĆER – najefektivnija legalna i dostupna supstanca (Obezbeđuje energiju za rad mozga) • AMFETAMIN, MODAFINIL – ilegalne susptance (dovode do stvaranja adrenalina i drugi supstanci koje povećavaju pažnju, koncentraciju i pomažu u boljem upamćivanju)

MEMORIJA • Skladištene informacije koje možemo ponovo koristiti • Informacije se skladište u vidu , , MEMORIJSKIH TRAGOVA’’ • 1 memorijski trag = 1 šablon povezivanja neurona = 1 informacija

MEMORIJA • Prema tipu informacija može biti: • Deklarativna memorija (okruženja, iskustva, osobe) • Memorija veština (motorne aktivnosti =zanat, sport)

MEMORIJA • Prema trajanju može biti: • KRATKOTRAJNA MEMORIJA (RADNA MEMORIJA) • • nekoliko sekundi do nekoliko minuta Primer: pamćenje broja telefona: 0654564234 Traje dokle god se o njoj razmišlja Teorija: reverbracijski krugovi

MEMORIJA • Prema trajanju može biti: • SREDNJOVEČNA MEMORIJA (od nekoliko minuta do nedelja) • Gubi se ukoliko se , , memorijski tragovi’’ na aktiviraju više • Dolazi do hemijskih i strukturnih promena na sinapsama • Konsolidacija 10 min • DUGOTRAJNA MEMORIJA (godinama ili čak doživotno) • Dolazi do strukturnih promena na sinapsama • Neophodno ponavljanje i proteinska ishrana • Konsolidacija sat vremena

ASOCIJATIVNO PAMĆENJE • ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (EEG) • Elektro – električno, struja, elektrode • En cephalo – glava, kefalo, kefalica • Grafija – zapisivanje, grafici • ELEKTROKARDIOGRAFIJA (EKG) • Elektro – električno, struja, elektrode • Kardio – srce • Grafija – zapisivanje, grafici

USPEŠNO PAMĆENJE • BUDAN I ODMORAN • Stres i energija – koncentracija i pažnja • DOBAR SISTEM PAMĆENJA • pakovanje informacija – lakše pronalaženje • OBNAVLJANJE • dugotrajna memorija – aktivacija memorijskih tragova • SPAVANJE • Nove informacije brišu stare

SPAVANJE • Stanje nesvesti koje može biti prekinuto senzornim signalom • KOMA – stanje nesvesti koje ne može biti prekinuta

SPAVANJE = nesvesnost INPUT INTEGRACIJA OUTPUT

ULOGA SPAVANJA • Sazrevanje mozga • Odmaranje mozga (za adekvatno mišljenje i ponašanje) • Konsolidacija memorije i znanja • Ušteda energije i odmaranje organizma

FAZE SNA Budno stanje Dremanje (20 min) Dubok san (90 min) REM faza (30 min)

KOLIKO TREBA SPAVATI? Dremanje (20 min) Dubok san (1, 5 h) REM faza (0, 5 h) 6 sati najbolje vreme za spavanje

KADA TREBA SPAVATI? • CIRKADIJALNI RITAM = BIORITAM • Ravnoteža organizma u skladu sa kretanjem Sunca oko Zemlje • SPAVATI NOĆU • Lučenje melatonina (protektivno, antitumorsko dejstvo) • Lučenje hormona rasta (kod dece – za uspešan rast) • BUDITI SE ZOROM – hvatati prve jutrarnje zrake • Lučenje serotonina (više sreće i entuzijazma) • Lučenje kortizola (omogućava preživljavanje sa 3 obroka dnevno i 2 užine)