Pamenje i zaboravljanje UENJE vs PAMENJE Usko povezani

Pamćenje i zaboravljanje

UČENJE vs. PAMĆENJE • Usko povezani pojmovi • I jedno i drugo su psihološki procesi, međusobno se dopunjuju i prožimaju. • Učenje (sticanje) prethodi zapamćivanju i prisećanju. • Sticanje – retencija – korišćenje • Pamćenje bi moglo da se nazove i ciljem učenja.

METODE MERENJA PAMĆENJA • Ebinghaus: učenje besmislenih slogova – metod uštede (kolika je ušteda u vremenu između 2 učenja) • Metod reprodukcije: količina gradiva koja se može reprodukovati • Metoda rekonstrukcije: ispituje se mogućnost pamćenja odnosa a ne celih informacija • Metoda prepoznavanja: subjekt treba samo da prepozna šta je ranije učio a šta ne

PAMĆENJE (MEMORIJA) • Obrada informacija • Pamćenje je kognitivna funkcija čiji je cilj: 1. kodiranje, 2. privremeno ili trajno čuvanje (skladištenje) i 3. reprodukcija informacija. • Pamćenje povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Slika preuzeta sa: https: //image 2. slideserve. com/4769948/pam-enje-kao-proces-etkinson-i-ifrin-n. jpg

Senzorna ili čulna memorija • Memorijski registar u kome se informacije trenutno zadržavaju, a zatim se ili prosledjuju u dublje nivoe obrade ili se gube. • Najser: 1. vizuelni aspekt čulne memorije nazvao ikoničkom memorijom; 2. auditivni aspekt čulne memorije nazvao ehoičkom memorijom. Slika preuzeta sa: http: //www. internetdict. com/wp-content/uploads/related_images/2016/01/21/what-is-sensory-memory_1. jpg

Senzorne i motorne zone moga Slike preuzeta sa: http: //www. bem. fi/book/05/fi/0506. gif i https: //i 0. wp. com/makezine. com/wpcontent/uploads/2014/06/homunculus. jpg? fit=598%2 C 336&ssl=1

Sperlingovi eksperimenti • Matrica sa 3 reda slova prikazuje se 50 ms • • S J T P M K Z H G Y L B Visok ton Ponovi prvi red Srednji ton Ponovi srednji red Nizak ton Ponovi treći red Zadatak 1: reprodukcija što većeg broja slova sa prikazane matrice (puni izveštaj). Ispitanici mogu da reprodukuju 4 -5 slova. Izveštavaju da su frustrirani jer su sigurni da su videli mnogo više slova nego što mogu da ponove. Zadatak 2: Nakon matrice, pušta se zvuk koji je različit za svaki red. Ispitanik mora ponoviti slova koja se nalaze u tom redu. Ispitanici su vrlo uspešni! Pošto nisu znali koji red će biti prozvan, zaključak je da su imali na raspolaganju svih 12 slova (možda i više) i da je problem u reprodukciji. • Ako se napravi pauza između prikazivanja matrice i zvuka, reprodukcija je sve manja, a kod 500 ms se izjednačava sa punim izveštajem (4, 5 slova) • Zaključak: senzorna memorija ima veliki kapacitet, ali je veoma kratkotrajna i gubi se za vreme reprodukcije

Kapacitet i karakteristike SM • Ikonička memorija: slike se zadržavaju ¼ do 1 sec, a tipično ½ sec. Ikonička memorija čuva integralnu sliku, sa svim detaljima, ali vrlo kratko. Kapacitet joj nije mali, a tačnost je prilična. • Ehoička memorija: zvuci se zadržavaju od 2 -4 sec. • Informacije su relativno neobrađene: u senzornoj memoriji se javljaju kao doslovna informacija, ali sa malo obrade, bez značenja (prekategorijalni nivo). • Senzorna memorija je pasivna, služi samo za privremenu registraciju podataka.

Kratkoročna memorija – KM • Privremeni memorijski registar – deo kratkoročne memorije je radna memorija u kojoj se obrađuju informacije (centralna kognitivna funkcija koja povezuje percepciju i akciju). Kratkoročna memorija se koristi kad god valja sačuvati i obraditi informacije u kratkom periodu radi adekvatnog odgovora. • U njoj se zadržavaju informacije vrlo kratko ½ do 1 min: – koje su predmet naše trenutne pažnje, – koje su upravo pristigle iz čula, – i koje su kodirane i osmišljene na osnovu dugotrajne memorije.

Kapacitet kratkoročne memorije • Ebinghaus: 7 elemenata (segmenata) • Miler: “Magični broj sedam, plus-minus dva”. • Ograničeni kapacitet (od 5 do 9 elemenata) • Danas se i to smatra precenjenim, jer kada se eliminišu dodatne informacije koje se koriste pri reprodukciji, stvarni kapacitet KM se smanjuje na 3 – 5 segmenata. Kod dece i starijih je kapacitet još manji. • Postoje individualne, kulturne i druge razlike u kapacitetu KM. Kapacitet nije isti za sav materijal: brojevi 7, slova 6, reči 5 itd. • Kapacitet je veći za kraće segmente. Takođe, kapacitet za kratke reči je veći nego za duge, ali to zavisi više od dužine izgovora reči nego od broja slova. • Ako se elementi lako kombinuju u sklopove kapacitet za elemente je znatno veći – rečenice • Kontekst može olakšati ili otežati zadržavanje informacija u KM • Vežba može povećati učinak KM, ali nije jasno da li je to posledica povećanja kapaciteta ili veštine. • Kad su slova slična, greške su češće (od sličnošću se misli na sličnost izgovora, a ne izgleda) • Uslovi u kojima se pamti (priliv drugih draži) i u kojima se reprodukuje (mogućnost brzog odgovora) utiče na izmereni kapacitet.

Metode ispitivanja • Zadatak slobodne reprodukcije, pročita se lista reči (10 – 40), zatim se one ponavljaju bilo kojim redom (zato se zove “slobodna”). • Efekat početka je posledica toga što su prve reči, usled obnavljanja, već prešle u DM. Verovatnoću oko 0, 5 imaju reči sa početka liste • Efekat kraja je posledica toga što su te reči još u KM. Najveću verovatnoću reprodukcije imaju reči sa kraja liste (poslednja reč 1, 00). • Reči u sredini je ometala interferencija sa početka i sa kraja, nisu više u KM/RM, nisu još ušle. Vrlo nisku verovatnoću (oko 0, 2) imaju reči sa sredine liste. • Ispitanik je mogao da ponoviti 84 slučajno prikazane cifre. To je postizao tako što ih je segmentirao u vremena trka. KM mu je bila standardna za slova jer nije imao posebnu strategiju za slova. Slike preuzeta sa: http: //slideplayer. com/slide/8695089/26/images/12/Cog+Chp+4+-+short+Term/Working+Memory. jpg

Dugoročna memorija • Memorijski registar u kome se čuvaju sva naša znanja o doživljajima, pojmovima, podacima, veštinama, pravilima i odlukama. • Naš identitet, šta smo i ko smo, baziran je na prošlom životu. Identifikujemo sebe na osnovu onoga šta smo radili, gde smo bili i šta smo doživeli. Prošlost služi da planiramo budućnost, naše snalaženje u svetu zavisi od dugoročnog pamćenja. • Prošlost je dostupna jedino na osnovu naše memorije, koja ima nemoguć zadatak: da trajno zapamti sve što smo proživeli, da to pamćenje bude tačno i da nam bude uvek dostupno. Mozak to ne može postići, nego ima razvijene složene mehanizme da nam učini što dostupnijim prošle događaje koji su nam u datom trenutku najvažniji.

Vrste dugotrajne memorije Implicitna i nesvesna PROCEDURALNA Osnova automatizovanih veština, perceptivnih, misaonih, motornih. . . Eksplicitna i svesna DEKLARATIVNA Semantička Epizodička Apstraktno znanje, rezultat ponovljenih doživljaja Konkretno znanje, naša autobiografska sećanja • Misli se da dominantno pamtimo verbalno značenje, ali je sposobnost pamćenja muzike, ljudskih glasova, ukusa, mirisa, mesta takođe velika. • Evolucija je u naš mozak ugradila visoku povezanost kodiranja i reprodukcije – ako je ono čega želimo da se setimo kodirano na pogodan način, sećanje će biti lako i uspešno.

Vrste memorije • Proceduralna memorija je implicitna, ne zahteva svest ili razmišljanje i omogućava nam da stvari radimo automatski. To je motorna memorija, memorija motoričkih programa. Deklarativna i proceduralna memorija su različite, što se vidi kod osoba koje pate od amnezije • Deklarativna/eksplicitna epizodička memorija je ključni registar naših autobiografskih podataka. Sadrži lična iskustva (događaji, osobe, koja nam je knjiga omiljena – gde se, kada i šta odigralo tokom našeg života. . . ). Ovi podaci se pamte bez ponavljanja, dovoljno je da se dese samo jednom. Karakteristično za epizodičku memoriju je da je uvek vezana za kontekst, za životnu epizodu u kojoj se dogodila (npr, gde je bilo moje prvo letovanje, ko je bila moja prva ljubav, šta sam večerao. . ). • Deklarativna/semantička memorija sadrži opšte činjeničko znanje o svetu koje se može iskazati jezikom. Karakteristično za semantičku memoriju je da to što se pamti nisu pojedinačni događaji, već pravila koja se odnose na mnoge događaje, mnoga vremena i mnoge kontekste. Semantička pamćenja su ona koja se moraju znati doslovno i pojmovno (verbalno). Otpornija na zaboravljanje od epizodičke memorije.

Kapacitet DM • Veliki ako ne i beskonačan, dugotrajan ako ne i trajan. • Većina ljudi smatra da su žive slike traumatičnih događaja vrlo trajne i bogatstva detaljima. Istraživanja su pokazala da su one najčešće pogrešne (istraživači su pitali američke studente da li su videli video snimak udara prvog aviona u kulu Svetskog trgovinskog centra. 73% studenata je odgovorilo „da“, iako taj udar uopšte nije snimljen, video se samo drugi). • Šahter: sećanja su konstrukcije koje pravimo u skladu sa sadašnjim potrebama, željama, uticajima itd (uvek su subjektivna!).

Princip rekonstrukcije i konstrukcije • Lažna sećanja, Loftus (pokazivala filmove automobilskih udesa): Sećanje zavisi od onoga šta nam trenutno treba i kako trenutno vidimo stvari. Drugi nalazi pokazuju da događaje cenimo u odnosu na trenutne potrebe i u skladu sa time ih pamtimo (kodiramo) i reprodukujemo. • Pijaže (događaj iy detinjstva): Bočni delovi prefrontalnog režnja, koji igraju ulogu u formiranju DM, kod dece su još u fazi razvoja i nisu sposobni da formiraju celovite engrame. Zato su dečje memorije fragmentirane, necelovite. Dečje uspomene su pune čudnih, neobjašnjenih događaja, koje mozak čuva sa nadom da će oni kasnije dobiti objašnjenje. Piaže misli da je priču prvi put čuo kad je imao sedam ili osam godina, od majke koja ju je nekome šapatom prenosila, da dete ne bi čulo. Krenuvši od toga šta je tom prilikom čuo, njegov mozak je rekonstruisao događaj i stvorio žive slike kako je sve teklo.

Kriva učenja i zaboravljanja

S kriva kod kompleksnog učenja

ZABORAVLJANJE • Zaboravljanje je proces suprotan pamćenju. • Smisaoni materijal se sporije zaboravlja od besmislenog. Motorni programi duže se pamte od verbalnog gradiva. • Ranije se mislilo da je zaboravljanje pasivan i spontan proces što nije tačno. • U eksperimentima se pokazalo da je zaboravljanje brže u budnom stanju nego u snu. • Zaboravljanje nije samo uzrokavano brisanjem tragova zbog neupotrebe već do njega dolazi usled interferencije ili istiskivanja starih podataka od strane novih.

Zašto dolazi do zaborava? • Neupotreba (spontano zaboravljanje) • Represija i emocionalni faktori • Interferencija (retroaktivna i proaktivna) • Trenutna nepristupačnost • Nemogučnost konsolidacije traga Slika preuzeta sa: https: //ift. education

INTERFERENCIJA • Negativno dejstvo neke aktivnosti ili učenja na drugo učenje naziva se interferencija. • Zavisi od: 1. Vremenskog razmaka između 2 učenja 2. Sličnosti gradiva, 3. Stepena naučenosti 4. Razumevanja smisla

Amnezije • Imaju brojne uzroke, ostavljaju posledice na različite memorijske funkcije i imaju veoma različite tokove. • Kada se radi o organskim amnezijama, koje nastaju zbog oštećenja mozga, razlikuju se dva osnovna tipa: – anterogradna amnezija predstavlja slabost u DM za informacije koje se uče posle početka amnezije – retrogradna amnezija je slabost DM za informacije koje su naučene pre nastanka amnezije. • Tipične zone mozga koje dovode do amnezije su oblast međumozga (diencephalona) i to, pre svega, talamusa, i medijalnog temporalnog režnja, a posebno hipokampus.

TRANSFER UČENJA • Dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje nazivamo transfer učenja. • Ako ranije učenje olakšava kasnije učenje to je pozitivan transfer. • Ako ranije učenje otežava kasnije učenje onda je to negativan transfer • Primeri transfera učenja u sporu i fizičkom vaspitanju? • Teorija formalne discipline vs. Teorije identičnih elemenata