FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA Centralni nervni

FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA • Centralni nervni sistem – CNS • Uloga CNS je da skenira, evaluira (upoređuje sa memorisanim informacijama) i procesira informacije primljene od perifernih senzornih nerava i da generiše eferentne impulse, pa se može reći da on ima integracionu i koordinišuću funkciju. • Centralni nervni sistem čine mozak i kičmena moždina. • Periferni nervni sistem (PNS)

CENTRALNI NERVNI SISTEM

CENTRALNI NERVNI SISTEM Mozak i kičmena moždina su zaštićeni meningama (višeslojnom opnom), a zatim koštanim sistemom (lobanja, kičmeni pršljenovi). Površinski sloj telencephalona (velikog mozga) – korteks, deli se na režnjeve: • frontalni, • parijetalni, • temporalni i • okcipitalni.

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE SINAPSI • • Više od 100 milijardi neurona (nervnih ćelija) Neuron se sastoji iz: – tela (pokriveno plazma membranom, a u njemu se nalaze ćelijske organele neophodne za život i funkcionisanje ćelije) i – nastavaka (dendriti i akson).

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE SINAPSI • • • NEURON – OSNOVNA FUNKCIONALNA JEDINICA Dendriti prenose ulazne informacije (impulse) ka telu ćelije. Akson prenosi izlazne informacije (impulse) od tela ka periferiji. Akson se završava velikim brojem grančica koje na krajevima imaju mala zadebljanja (nožice) kojim stupa u kontakt sa drugim neuronima. Mesto kontakta – SINAPSA Većina sinapsi sprovodi signal samo unapred – od dendrita ka aksonima Neuroni su organizovani u mnoštvo NEURONSKIH MREŽA (SKUPOVA) koje odredjuju funkciju nervnog sistema.

Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem koji potiče iz senzornih receptora (vizuelni, auditivni, taktilni. . . ) SENZORNI DOŽIVLJAJ MEMORISANJE TRENUTNA REAKCIJA • Somatski deo – prenosi informaciju kroz periferne nerve sa receptora površine tela ili iz nekih dubokih struktura. • Senzorna područja: 1. kičmena moždina 2. retikularna formacija medule, ponsa i mezencefalona 3. cerebelum 4. talamus 5. područja cerebralnog korteksa. SOMATOSENZORNA OSOVINA

MOTORNA OSOVINA MOTORNE FUNKCIJE: 1. kontrakcije skeletnih mišića 2. kontrakcije glatkih mišića u unutrašnjim organima 3. sekrecija egzokrinih i endokrinih žlezda 5 3 autonomni nervni sistem Skeletni mišići mogu biti kontrolisani sa mnogo različitih nivoa CNS-a: 1. kičmene moždine 2. retikularne formacije ponsa, medule i mezencefalona 3. bazalne ganglije 4. cerebeluma 5. motornog korteksa Niži delovi – automatizovani, trenutni odgovori na senzornu stimulaciju Viši delovi – namerni pokreti (posledica procesa mišljenja) 4 2 1

• Glavna funkcija nervnog sistema je da obradi pristižuću informaciju kako bi nastali prikladni mentalni ili motorni odgovori (više od 99% informacija se odbace kao nevažne ili beznačajne). • Posle selekcije, važna informacija se usmerava u odgovarajuće motorne regione mozga da bi se izazvao željeni odgovor. Ovo usmeravanje i sprovodjenje informacija naziva se INTEGRATIVNA FUNKCIJA NERVNOG SISTEMA • Ključno mesto u obradi i usmeravanju informacija igraju sinapse jer deluju selektivno blokirajući ili pojačavajući signale.

DEPONOVANJE INFORMACIJA – PAMĆENJE • Kada se informacija jednom uskladišti u nervnom sistemu ona postaje sastavni deo mehanizma za obradu. • Proces mišljenja u mozgu uporedjuje nove senzorne doživljaje sa deponovanim informacijama. • Pamćenje pomaže da se izabere nova, važna senzorna informacija i da se usmeri u odgovarajuće regione mozga gde će se deponovati i koristiti u budućnosti, ili u motorna područja da bi izazvala trenutnu reakciju tela.

GLAVNI NIVOI U FUNKCIJI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA 3. nivo viših delova mozga kortikalni nivo 2. nivo nižih delova mozga subkortikalni nivo 1. nivo kičmene moždine

PRVI NIVO – KIČMENA MOŽDINA • Kičmena moždina je organ na kome se ostvaruje veza perifernih nerava sa CNS • om. Služi kao prenosilac i integrator funkcija.

PRVI NIVO – KIČMENA MOŽDINA • Neuronske veze u kičmenoj moždini mogu izazvati: 1. pokrete koračanja, 2. refleks uklanjanja dela tela od bolnog objekta, 3. refleks koji ukrućuje noge da bi se poduprlo telo nasuprot sile zemljine teže, 4. reflekse koji kontrolišu lokalne krvne sudove, pokrete u gastrointestinumu i refleks koji kontroliše urinarnu ekskreciju. Viši nivoi nervnog sistema najčešće ne šalju signale direktno na periferiju tela, već u kontrolne centre kičmene moždine komandujući tim centrima da obave svoje funkcije. zadnj rogovi siva masa bela masa prednji rogovi poprečni presek kičmene moždine

DRUGI NIVO – SUBKORTIKALNI NIVO • • Većinu aktivnosti koje nazivamo podsvesnim, kontrolišu niži delovi nervnog sistema (drugi nivo) u meduli, ponsu, mezencefalonu, hipotalamusu, cerebelumu i bazalnim ganglijama. Primeri: podsvesna kontrola arterijskog krvnog pritiska, kontrola ravnoteže, refleksi vezani za uzimanje hrane, emocionalni obrasci ponašanja (ljutnja, uzbuđenost, reakcija na bol ili reakcija zadovoljstva). . . bazalne ganglije pons medula – produžena moždina

TREĆI NIVO – CEREBRALNI KORTEKS • Cerebralni korteks je pre svega ogromno skladište pamćenja. • Bez korteksa funkcije nižih delova su često neprecizne (deponovane informacije u korteksu modifikuju funkcije nižih delova u vrlo usmerene i precizne operacije). • U korteksu se odvija najveći deo procesa mišljenja (niži nivoi iniciraju budnost korteksa i tako otvaraju njegovo skladište informacija potrbno za proces mišljenja).

SINAPSE • U CNS-u se informacija uglavnom prenosi u obliku akcionih potencijala (nervni impuls), kroz neurone koji su poredjani u nizu jedan za drugim. • Svaki se impuls može: 1. zaustaviti u prenosu sa jednog neurona na drugi, 2. izmeniti od pojedinačnog u više ponavljanih impulsa ili 3. integrisati sa impulsima iz drugih neurona kada nastaju veoma složeni obrasci impulsa u uzastopnom nizu neurona. • Sve ove funkcije su SINAPTIČKE FUNKCIJE neurona!!! • Postoje dve glavne vrste sinapsi: 1. hemijske sinapse i 2. električne sinapse. • Kod ljudi su u CNS-u uglavnom sve sinapse hemijske.

SENZORNI RECEPTORI • Senzorni receptori obezbeđuju ulaz senzornih informacija u nervni sistem (dodir, zvuk, svetlost, bol hladnoća, toplota). • Svaki tip receptora je veoma osetljiv na jednu vrstu draži za koju je stvoren i gotovo je potpuno neosetljiv na normalnu jačinu drugih tipova senzornih draži. • Svaki od osnovnih tipova osećaja koje doživljavamo (bol, dodir, zvuk. . . ) nazivamo modalitetom osećaja.

SOMATSKI OSEĆAJI • Somatski osećaji su nervni mehanizmi koji sakupljaju senzorne informacije iz tela. • Somatski osećaji se mogu klasifikovati u tri fiziološka tipa: 1. mehanoreceptivne somatske osećaje, u koje spadaju osećaji dodira i položaja, 2. termoreceptivne osećaje koji služe za primećivanje toplog i hladnog, 3. osećaj bola koji aktivira bilo koji činilac koji oštećuje tkiva. • Somatske senzacije se često grupišu u: - eksteroceptivne senzacije koje dolaze sa površine tela, - prorioceptivne senzacije se odnose na fizičko stanje tela (položaj, pritisak na stopala), - visceralne senzacije koje dolaze iz unutrašnjih organa, - duboke senzacije koje dolaze iz dubokih tkiva kao što su mišići i kosti (duboki pritisak, bol, vibracije)