ENA I NONI RAD DR MIRJANA ILI PRAVNA

ŽENA I NOĆNI RAD DR MIRJANA ILIĆ

PRAVNA REGULATIVA • Rad koji se odvija u vremenu od 22, 00 časa do 6, 00 časova narednog dana smatra se radom noću • Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili najmanje trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. • Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi više od jedne neprekidne radne nedelje noću • Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost • Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

Radno vreme i raspored radnog vremena Puno radno vreme 40 časova nedeljno (čl. 50) • Radna nedelja traje po pravilu 5 radnih dana, 8 časova dnevno (čl. 55) • Poslodavac može da organizuje raspored radnog vremena i na drugačiji način u okviru punog radnog vremena na (40 časova nedeljno) Odmori i odsustva • Odmor u toku dnevnog rada – zavisi od dužine dnevnog radnog vremena (zakonski minimum 15, 30 i 45 minuta) – član 64 • Odmor između dva radna dana najmanje 12 časova neprekidno (čl. 66) • Nedeljni odmor – najmanje 24 časa neprekidno, po pravilu se koristi nedeljom • Godišnji odmor – najmanje 20 radnih dana Prekovremeni rad • Prekovremeni rad može da se uvede samo izuzetno (zbog nepredviđenih okolnosti) i ne može da traje duže od 8 časova nedeljno niti duže od 4 časa dnevno (čl. 53) Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad uređuje se posebnim zakonom (član 54). Što je uređeno Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (čl. 77 -78) Preraspodela radnog vremena • Preraspodela radnog vremena može da se uvede kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima i dr. • Preraspodela se vrši tako da: • ukupno radno vreme u periodu od 6 meseci u proseku ne bude duže od punog radnog vremena (4 o časova nedeljno) • radna nedelja ne traje duže od 60 časova nedeljno (čl. 57) • odmor između dva radna dana iznosi najmanje 10 časova (čl. 59)

Zaštita zaposlenih kod noćnog rada Zaštita trudnica i roditelja (čl. 90. i 91) • Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. • Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću. • Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost • Samohrani roditelj sa detetom do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost Zaštita zaposlenih mlađih od 18 godina života (čl. 88) • ne mogu da rade noću (osim u oblasti kulture, sporta i dr. ili kada je neophodno da se nastavi rad a nema dovoljno punoletnih zaposlenih) • poslodavac je dužan da obezbedi nadzor noćnog rada od strane punoletnog zaposlenog

Projekat Ministastva zdravlja sa IMR u 2008 godini Izrada zdravstvenih kriterijuma za noćni rad • Tehnološkim razvojem Industrijskom revolucijom I uvodjenjem veštačkog osvetljenje početkom prošlog veka broj radnika koji rade noću se stalno povećavao. Procena je da danas u svetu oko 20 -25% zaposlenih u nekom obliku rade i noću. • Nova tehnologija (kompjuteri, internet i sl) menjaju navike i ljudi i van radnih obaveza pomeraju odlazak na počinak

Noćni i smenski rad utiču na biološke ritmove • Biološki ritmovi • Cirkadijalni ritam 24 h-25 h • Diurnalni ritam dan/noć • Ultradialni ritam kraći od 24 h • Infradialni ritam duži od 25 h • Ciklične promene nivoa telesnih funkcija ( period, amplituda, faza) • Cirkadijalni ritam 24 h-25 h • Vreme davanja-zeitgebers-svetla faza • Vreme odmora-noć-spavanje

Biološki ritmovi se nalaze pod kontrolom • INTERNOM: • biološki časovnik-hipotalamus (SCN jedro) -Fotoreceptori- tractus retinohipotalamicus- suprahijazmatsko jedro - pinealna žlezda-melatonin hormon koji se stvara noću u toku spavanja i smatra se važnim za kvalitetan san i odmor i za sam cirkadijalni ritam. • Serotonin- ( 5 -hydroxytryptamin) prekusor Melatonina(N-acetyl 5 methoxytryptamin) • EKSTERNOM- spoljašnji stimulansi – svetlost, unos hrane, zvuk , socijalni kontakti i dr.

SCN, suprachiasmatic nucleus; PVN, paraventricular nucleus M. Eriguchi et al. / Biomedicine & Pharmacotherapy 57 (2003) 92 s– 95 s

24 h diagram cirkadijalnog ritma kada fiziološke ili biohemijske funkcije imaju svoj vrh (Chronobiology reasrch)

24 h diagram cirkadijalnog ritma kada su simptomi i tegobe češće ze neke bolesti (Chronobyology reasrch)

Cirkadijalni ritam jutarnji-večernji tip budnost-san, • telesnu temperaturu, • kardiovaskularni sistem, • gastrointenstinalne funkcije, • endokrini sistem, • imunološki sistem, • plućne funkcije, • kognitivne sposobnost, • kratkotrajno pamćenje, • reproduktivne funkcije • terapijske mogućnostihronofarmakoterapija Kada ne spavamo dovoljno • Akutni efekti posle neprospavane noći • Jet Lag sindrom- posle putovanja iz različitih vremenskih zona • pospanost, • osećaj umora • razdražljivost • slab apetit • pad koncentracije i mentale efikasnosti

Kumulativni efekat dugotrajnog rada noću • • poremećaj spavanjaskraćuje II fazu i REM periodi su redji i kraći. Dnevno spavanje traje za 1 -2 sata kraće i nikad nije dovoljno kvalitetno kao noćno i ne daje zadovoljavajući oporavak. Izmena ritma ishranelučenje enzima noću nije isto kao danju-posle obroka u noćnoj smeni nivo glukoze , insulina i TAG ( triacilglicerola) je znatno viši nego posle obroka u dnevnoj smeni. Dva dana posle povratka u dnevnu smenu nivo se vraća za glukozu i insulin dok TAG ostaje povišen čime se objašnjava povišen rizik za KVB Hronični umor • Loše navike: radnici koji rade noću više puše, konzumiraju alkohol i koriste sedative i gojazniji su • Digestivne smetnje- dispepsija, konstipacije, flatulencija i sl , češće ulkusne tegobe • Psihičke smetnje –neuroticizam, depresivnost, anksioznost, pad koncentracije, • Pad produktivnosti - manuelna spretnost, povećava broj grešaka, teški akcidente • Nekvalitetni porodični i socijalni odnosi

Individualni rizici za noćni rad • pol- žene teže podnose rad noću-porodične obaveze, mala deca i dr. , • starost- stariji takodjeporemećaj sna, potreba za dužim odmorom i dr. (40 g do 5 o god ) • osobe sa slabom fizičkom kondicijom • velika udaljenost od posla • problemi u porodici • tolerancija ili loša adaptacija na noćni rad - stalne žalbe u vidu pospanosti, perzistentni umor, loš san, razdražljivost, digestivni problemi.

Desinhronizacija cirkadijanog ritma dovodi do • Teže regulacije dijabeta- zbog izmene ritma ishrane i uzimanja lekova • Pogoršanje gastrointestinalnih smetnji ulkusi i dr • Češći astmatski napadi • Veći rizik za kardiovaskularne bolesti ( 40%) • Pogoršanje depresije, bipolarnog poremećaja posihoza, • Češći epi napadi • Pogoršanja zapaljenjskih oboljenja zbog izmene ritma kortizola • Reproduktivne disfunkcije • Povezuje se sa malignitetom

Noćni rad i malignitet • smatra se da svaka ćelija ima svoj biološki časovnik –ciklične dnevne funkcije, gen za regulaciju ćelijske proliferacije i apoptoze je pod kontrolom gena za vreme, poremećaj cirkadijanog ritma ubrzava progresiju kancera što se objašnjava preko uloge melatonina: • eksperimentalnim studijama dokazan antiproliferativni efekat melatonina na rast i širenje tumorskih ćelija • melatonin se smatra kao moćan antioksidans i snižava nivo slobodnih radikala-njegov nivo je niži kod radnika koji rade noću, • smatra se da niži nivo melatotnin kod radnica koje rade noću povišava nivo estrogena • kortizol je pod cirkadijanom kontrolom- utiče na imuni sistem (natural killer cell)

Epidemiološke studije o malignitetu i noćnom radu • • • Većina studija je bazirana na proceni raka dojke kod medicinskih sestara koje su radile noću duže od 10 god (Hansen 2001, Davis et al 2001, Rafnsson et al 2001, and 2003, Davis and Mirick 2006, Lie et al 2006). Utvrdjen trend sa dužinom rada noću povećava se rizik za rak dojke posle 15 god Povećan rizik za kolorektalni karcinom Schernhammer et al (2003) kod žena koje rade najmanje 3 noći mesečno duže od 15 god Studija iz 2007 g ( Akila N. Viswanathan) ukazala i na povećan rizik endometrijalnog karcinoma udruženo sa gojaznošću Povećan rizik karcinoma prostate u japanskoj studiji iz 2006 g Kubo et al na 14052 radnika koji rade u rotirajućim smenama. Neke studije to nisu potvrdile kao što je Skandinavska studija Schwartzbaum et al 2007 na velikom broju radnika analizom umrlih od maligniteta od 1970 do 1989

komentar • U popodnevnoj smena za 18, 3% više povreda u odnosu na prepodnevnu • U noćnoj smena za 30, 4% više u odnosu na prepodnevnu smenu • kumulativni efekat posle uzastopnog noćnog rada : • 6% više posle druge noći • 17% više posle treće noći • 36%više posle četvrte noći • Za produžen rad 10 h-12 h relativni rizk raste oko 20% • Povećan broj saobraćajnih nesreća na putu s posla posle noćne smene • 17%-20% izgubljenih radnih dana je zbog povreda na radu

Relativni rizik od povreda na radu

Pravna regulativa noćnog rada u svetu • Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada MOR - ILO • Konvencija br. 89 o zabrani noćnog rada u industriji za žene, revidirana 1948. godine; • Konvencija br. 90 iz 1948. godine o zabrani noćnog rada za mlade, revizija ranije iz 1946. godine; • Konvencija br. 171 o noćnom radu iz 1990. godine koja definiše zaštitu i prava radnika koji rade noću. Date su definicije noćnog rada i noćnog radnika, navedene mere za zaštitu njihovog zdravlja i porodičnih i socijalnih potreba, kao i mere zaštite materinstva. • Preporuka br. 178 iz 1990. godine vezana za noćni rad. • date bliže preporuke za dužinu noćnog rada, na trajanje odmora, na pravo na dodatnu nadoknadu za noćni rad. Skrenuta je pažnja na težak fizički rad, na izlaganje toksičnim materijama, buci, vibracijama, psihičkom naporu i osvetljenju tokom rada noću

Pravna regulativa Evropske Unije • Direktiva 93/104 EC i 2003/88 • 1. Noćni i rad predstavlja neprekidnih 7 sati rada koji obuhvata i period od ponoću do 5 h ujutro • 2. Noćni radnik koji radi noću od ponoći do 5 h ujutro najmanje 3 sata u okviru radnog dana • 3 Maksimalna Noćnradna nedelja 48 časova. • 4. Minimum dnevnog odmora 11 neprekidnih časova. • 5. Minimum nedeljnog odmora 24 do 48 časova u toku 14 dana • 6. Minimum 20 minuta odmora posle 6 časova neprekidnog rada. • 7. Maksimum 8 časova noćnog rada na 24 h (prosek za 17 nedelja) • 8. Besplatni zdravstveni pregledi pred zaposlenje za rad noću kao i periodični pregledi. Transver u dnevnu smenu iz zdravstvenih razloga. • 9. Plaćeni godišnji odmor od 4 nedelje.

Procenat zaposlenih radnika noću u Evropi 2000 god

Karakteristike koje su specifične za ženski pol • • • fizičke, fiziološke i psihološke specifičnosti organizma žene, generativna funkcija žene i uloga žene u porodici (posebno podizanje i vaspitavanje dece) • Specifičnosti ženskog organizma su dobro poznate u medicini: - manja fizička snaga i telesna izdržljivost - konstrukcija lokomotornog sistema prilagođena funkciji rađanja - posebna hormonalna struktura - menstrualni ciklus - period trudnoće - period menopauze - povećan procenat obolevanja od autoimunih bolesti: SLE, RA, MS, - hipertireoze i titeoiditisa - Komplikacije Ishemijske bolesti srca su AP ako se javi infarkt češči je smrtni ishod

Mehanizmi štetnog delovanja rada noću na disbalans i reproduktivne efekte 1. direktan - poremećaj u cirkadijalnom ritmu lučenja hormona 2. indirektan - psihosocijalni stresor. Izmenjen je ritam lučenja melatonina što uzrokuje hipotalamo-hipofiznoovarijalnu disfunkciju Poremećen je cirkadijalni ritam lučenja gonadotropnih hromona (FSH i LTH) Sve to dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa i remećenja fertiliteta

Mnoge studije u svetu ukazuju na: • • • povećan broj spontanih pobačaja, prevremenih porođaja (pre 37 nedelje gestacije) male telesne težine novorođenčadi kod radnica koje rade noću (telesna težina manja od 2500 g) Druge studije ukazuju na povećan rizik karcinoma dojke i kolorektalnog karcinoma kod medicinskih sestara posle dugogodišnjeg noćnog rada. Noćni rad utiče i na porodične odnose, vaspitanje dece, socijalne kontakte, bavljenje rekreacijom i sportom, kao i druge aktivnosti koje se odvijaju preko dana. Menstrualni ciklus je centralna specifičnost ženskog organizma. Finom koordinacijom hormona unutar endokrine osovine jajnika održava se njegova mesečna periodičnost. Hipotalamus (sastavni deo neuronske mreže limbičkog sistema) - mesto integracije endokrinog i nervnog sistema Psihološki stimulusi su među najjačima koji utiču na endokrinu funkciju posebno u okviru reproduktivnog sistema

Pravilnost menstrualnog krvarenja definišu četiri atributa: Pravilnost menstrualnog krvarenja definišu četiri atributa • ritam, • trajanje, • bolnost i • obilnost. Na osnovu njih sudimo o funkcijama u okviru hipotalamohipofizno-ovarijalne osovine. • U jednoj studiji IMR -a analiziran je uticaj rada noću na menstrualni ciklus medicinskih sestara.

najčešća oboljenja kao uzrok oslobađanja od noćnog rada (2000 - 2004) • • 1. Psihoze i depresije 43 (20. 2%) 2 Endokrinološka obolenja 38 (17, 7%) 3. Stanja nakon miokarditisa 18 ( 8. 5%) 4. Koronarna bolest 17 ( 8. 0%) 5. Oftalmološka oboljenja 16 ( 7. 5%) 6. Bronhijalna astma 14 ( 6. 6%) 7. Maligniteti 15 ( 7. 0%)

• Od 100% mišljenja da nisu sposobni za rad noću, 77% su činile su žene. • Prosečna starost ispitanica iznosila je 42 ± 7 god. Njihov ukupan radni staž iznosio je 19 ± 7 god, a prosečno su 18± 8 god. bile uključene u rad noću. • Najzastupljenije su bile zdravstvene radnice i to: • medicinske sestre (62, 2 %) i • lekarke (25, 6%).

• neuropshiijatrijska obolenja: (teške depresije, bipolarni afektivni poremećeja i psihoze u remisiji), • endokrinološka obolenja (bolesti štitaste žlezde) • na trećem kardiovaskularna obolenja. Analiza je pokazala da su neuropsihijatrijska obolenja najčešći razlog zbog kojeg su se žene javljale da bi se oslobodile rada noću, jer se ta stanja najviše pogoršavaju kod poremećaja cirkadijalnog ritma. Žene dodatno manje spavaju jer ih preko dana čekaju i mnoge porodične obaveze

NHS/OHS Standard Škotske mart 2008 Predlog zdravstvenih kriterijuma za rad noću • 1. Apsolutne kontraindikacije za rad noću- • obolenja i stanja koja ograničavaju rad noću bez obzira koliko isti traje mesečno ( i jedna noć može pogoršati obolenje i stanje) • 2. Relativne kontraindikacije za rad noću– obolenja i stanja koja se mogu pogoršati ukoliko noćni rad traje duže (u skladu sa čl 62 ZORO ili duže)

Apsolutne kontraindikacije 1. Epilepsija (G 40) pod terapijom; 2. Multipla skleroza (G 35, G 36, G 37); 3. neuromišićne distrofije (G 60, G 71, G 23, G 72, G 73, G 80, G 81, G 82); 4. cerebrovaskularni sindrom G 46*( u okviru I 60 -I 67) zavisno od sekvela privremeno do godinu dana ili trajno 5. encefalopatije (G 93. 4); 6. teške depresije, bipolarni poremećaji i psihoze (F 20, F 22, F 23, F 24, F 25, F 28, F 30, F 31, F 32. 2, F 32. 3, F 33. 2, F 33. 3); 7. psihoorganski sindrom (F 04, F 06. 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, F 07. 0, 8, 9 dok za F 07. 2 privremeno 6 meseci);

8. ishemijska bolest srca (I 20. 0, I 20. 1, I 20. 8, I 20. 9); 9. stanje posle infarkta miokarda (I 21. 0; I 21. 1; I 21. 2 -9; I 22. 0; I 22. 1 -9; I 23, I 24. 1; I 25. 3; I 25. 5; I 25. 6); 10. hipertenzija gradus III (I 10, I 11, I 12, I 15); 11. apsolutna aritmija- trajna (permanentna) (I 48) 12. ventrikularna tahikardija (I 47. 2); 13. ventrikularna fibrilacija (I 49. 0) 14. insulin zavisni dijabet (E 10); sekundarno insulin-zavisni dijabetes mellitus tip II (E 11. ) 15. maligne neoplazme (C 00 - C 97, D 00 -D 09) po završenom lečenju još 5 godina 16. bronhijalna astma (J 45) koja zahteva stalnu terapiju, 17. HOBP (J 44) sa teškom ventilatornom insuficijencijom (ostvareni FEV 1 manji je od 50% norme); 18. hronični evolutivi hepatitisi (K 71, K 72, K 73. 0 -2); 19. sistemske bolesti vezivnog tkiva (M 30 - M 36); 20. zapaljenska bolest koštano zglobnog sistema (M 05 - M 12); 21. hronična renalna insuficijencija (N 18) sa klirensom kreatinina ispod 40 mg/min; 22. trudnoća i sterilitet u fazi lečenja 6 meseci i 3 meseca pred planiranu intervenciju ( vantelesno oplodjenje

RELATIVNE KONTRAINDIKACIJE za rad noću • epilepsija bez napada u trajanju od 2 godine posle prekida AET G 40 • hidrocefalusi (G 91) • depresije (F 32. 0 -1, F 33. 0 -1); • Orgranski blagi kognitivni poremećaj (F 06. 7, F 07. 2) • insomnia u fazi lečenja (F 51. 0, G 47); • dijabetes melitus na peroralnim preparatima (E 11); • druga manifestna endokrinološka obolenja: (E 03, E 05, E 06. 2, E 16. 8, E 20, E 22, E 23, E 24. E 26, E 27, E 31); • asthma (J 45) (lakši oblici);

• Hipertenzija gr I i II ( I 10) non dipper uz kontrole Holter 24 h TA na godinu dana • hipertrofična opstruktivna kardiomiopatija(I 42. 1); • miokarditis u rekonvalescenciji (I 40, I 41, 2); 6 meseci do 1 godine • apsolutna aritmija-paroksizmalna, perzistentna ili rekurentna (I 48); • paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (I 47. 1) • poremećaji u srčanom sprovođenju (za I 44. 1 samo Mobitz II; a za I 44. 2, I 45. 3, I 49. 5 privremeno do ugradnje vodiča ritma); • sindrom preekscitacija sa verifikovanom tahikardijom (I 45. 6);

• • • stanje posle virusnih i toksičnih hepatitisa (B 15 do B 19) u trajanju od 6 meseci do jedne godine; ulkusna bolest želuca i dvanaestopalačnog creva (K 25, K 26, K 27) posle akutizacije do 3 meseca; ulcerozni kolitis (K 51); Crohn-ova bolest (K 50); multipla polipoza creva – D 12. 6 u multiplom obliku Sprue - Morbus coeliacus (K 90); hronični pankreatitis (K 86. 1) Verifikovana labirintopatija elektronistagmografskim ispitivanjem dok navedeni poremećaj traje uz kontrole na 6 meseci. Ukoliko perzistira 18 meseci trajno nesposoban. bolesti zavisnosti u trajanju od godinu dana samo aku se leče i pod kontrolom su psihijatra godine života - preko 55 godina starosti što treba regulisati aktom preduzeća ili ustanove. Uz pisani pristanak radnica/k može da radi noću

Apsolutne kontraindikacije sa oftalmološke strane odnose se na rad u mraku tj tami i u uslovima neadekvatne osvetljenosti koje nisu pod uticajem disbalansa cirkadijalnog ritma) 1. Sva obostrana degenerativna i distrofična oboljenja horioretine praćena izraženim poremećajem adaptacije na tamu; • bolesti sudovnjače: H 31. 0, H 31. 1, H 31. 2; • bolesti mrežnjače: H 35. 0, H 35. 3; H 35. 5, H 44. 2 2. a)Glaukom oba oka H 40, H 42; Glaukom oba oka praćen poremećajem vidnog polja (kompjuterizovana perimetrija program za glaukom); b) glaukom oba oka ( H 40, H 42 ) lečen Pilokarpinom 3. Obostrana obolenje optičkog nerva i optičkih puteva (H 47, H 48) praćena poremećajem vidnog polja (kompjuterizovana perimetrija) 4. Niktalopia (H 53. 6) Za objektivnu procenu poremećaja adaptacije na tamu kod svih stanja i oboljenja organa vida obuhvaćenih tačkom 1 i 4 potrebna je elektroretinografija.

Obavezni preventivni lekarski preglede radnika koji rade noću (prethodni i periodični) regulisani su : • Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom od 19. 11. 2007 god (tačka 5. 3 ) gde se uz opšti deo pregleda zahteva i specifični pregled - adaptacija na tamu sa rokom periodičnog pregleda od 18 meseci. • Neophodno je da se na tom uputu naznači podatak kako je radno vreme organizovano

Preporuke u cilju zaštite zdravlja radnika • Obim i sadržaj specifičnog dela programa preventivnih pregleda zaposlenih na radnom mestu koje uključuje rad noću proširiti sa: • upitnikom o bolestima pre zaposlenja na radno mesto koje uključuje noćni rad (u cilju dobijanja anamnestičkih podataka o oboljenjima i stanjima koja se mogu pogoršati kod rada noću); • upitnikom o cirkadijalnom tipu (jutarnji-večernji tip); • po potrebi - određivanjem vrednosti lipida, aktivnosti transaminaze i OGT testom, • po potrebi - pregledima kod psihologa, psihijatra i testovima na psihoaktivne supstance. • Rokovi periodičnog pregleda na: • 12 meseci za radnike koji rade najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje u skladu sa čl 62 Zakona o radu • 18 -24 meseci za radnike koji rade kraće nego što je navedeno u čl 62 Zakona o radu zavisno od drugih rizika na radnom mestu.

• Posebna kategorija radnika: • uslovno sposoban - postoje mnoga stanja za koja je radnik sposoban uz neku preporuku : npr uz regulisanu TA, regulisanu glikemiju, pridržavanja zaštitnih položaja, higijenskodijetetski režim ishrane i sl kao i uz potporu na radnom mestu (odgovarajući ritam rada i odmora, bez teškog fizičkog rada, odgovarajuće osvetljenje i sl). • Preventivne mere • Edukacija poslodavaca i radnika o efektima noćnog rada • odgovarajuće ishrana lako svarljiva umereno kalorijska u toku noći, • Kafu piti samo na početku smene, proteinski obrok od ponoći do 1 sat , kasnije lak obrok od 3 h-4 h • praviti češće pauze noću, ( na svaka 2 h) • odgovarajuća svetlost na radnom mestu u toku noći, “bright light” • održavati budnost tokom noći muzikom ili kontaktom sa kolegama • Kod kuće obezbediti odgovarajući dnevni odmor, spavanje je lakše ako se isključe vidni i slušni nadražaji • održavanje fizičke kondicije ( vežbanje i sl) • neki predlažu i davanje preparata Melatonina radi bolje regulacije cirkadijanog ritma, • podrška porodice

ŽENA I RAD • Aktuelni problemi rada noću kod osoba ženskog pola • Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u R. Srbiji je 2007. g. bilo zaposleno 868. 129 žena, što čini 43, 3% od ukupnog broja zaposlenih. U našoj zemlji, žene su najčešće zaposlene u industriji (proizvodnja tekstila, prediva i tkanina i prehrambenih proizvoda), zatim u trgovini, administraciji, zdravstvenoj i socijalnoj delatnosti i obrazovanju i kulturi • Procena je da u svetu oko 20% radnika rade noću. Od tog broja zavisno od regiona i države • oko 20% do 30% su žene. Poznato je da izvesne grupe radnika pod uticajem načina i uslova rada trpe teže posledice po zdravlje od ostalih radnika. To su tzv. rizične grupe u koje spadaju i osobe ženskog pola.

Zaštita zaposlenih kod noćnog rada Zaštita trudnica i roditelja (čl. 90. i 91) • Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. • Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću. • Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost

Izvodi iz Zakona o radu Samohrani roditelj sa detetom do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost Apsolutne kontraindikacije - trudnoća i sterilitet u fazi lečenja 6 meseci i pred planiranu intervenciju (vantelesno oplođenje) 3 meseca

Oslobađanje od noćnog rada iz porodičnih razloga • U literaturi se navodi važnost podrške porodice radnicima koji rade noću. Kad ona izostaje zbog bolesti u porodici ili problema u porodici (alkoholizam, bolest člana porodice) onda radnik koji radi noću nema adekvatni odmor tokom dana čime se kumuliraju nepovoljni uticaji noćnog rada. • Predlog: Može se formirati komisija u DZ ili službe medicine rada koja će davati mišljenje na osnovu socijalne ankete iz porodice, a dužinu oslobađanja od noćnog rada oceniti prema potrebnom vremenu za rešavanje problema (npr. za alkoholizam godinu dana uz obavezno lečenje) •

Rad noću na lični zahtev • Predlog: Ukoliko se oboljenje nalazi na listi Relativnih kontraindikacija i ukoliko se radi o poslovima gde ne ugrožava bezbednost drugih i nije vezano za materijalnu odgovornost radniku • omogućiti uz pisanu izjavu da je upoznat sa rizicima i da hoće da radi noću na vlastitu odgovornost, uz savet za češćim zdravstvenim kontrolama.

Hipertenzija, dijabetes • Rad noću dovodi do poremećaja navika u ishrani koje dovode do preterane uhranjenosti. • Broj radnika sa povišenom glikemijom je značajno veći kod onih koji rade noću. • Nema značajnih razlika u broju radnika sa hipertenzijom među grupama • Može se reći da rezultati ukazuju na početni oblik metaboličkog sindroma • ZAKLJUČAK • Zbog toga su neophodni periodični pregledi na godinu dana za radnike koji rade noću • Takođe je neophodna intenzivna promocija zdravlja. • Predlaže se smanjenje broja radnih noći u toku meseca ispod sedam ili smanjenje ukupnog broja sati noćnog rada u toku meseca

LITERATURA • • Pravna regulativa noćnog rada u Zakonu o radu Republike Srbije Ministarstvo rada i socijalne politike, Snežana Bogdanović, načelnik u sektoru za rad Projekat Ministastva zdravlja u okviru poslova od opšteg sektoru za rad interesa iz programa 1802 -09 „ Sprovodjenje programa javnog zdravlja u funkciji Instituta za medicinu rada“ u 2008 godini Izrada zdravstvenih kriterijuma za noćni rad , Kordinator: Dr Zorica Brajović, specijalista medicine rada. Saradnici: Prim. dr Branka Šuštran, specijalista medicine rada, Prim. Mr sci. med. dr Sladjana Vuković, specijalista medicine rada, Dr Verica Bjekić-Pavlović, specijalista ginekologije i akušerstva, Konsultanti: Prof. dr Bogoljub Peruničić, specijalista medicine rada, klinički toksikolog Pravna regulativa Evropske Unije , Direktiva 93/104 EC i 2003/88 Projekat Ministastva zdravlja u okviru poslova od opšteg interesa iz programa 1802 -09 „ Sprovodjenje programa javnog zdravlja u funkciji Instituta za medicinu rada“ u 2008 godini. Viši naučni saradnik dr sci. Srmena Krstev, specijalista medicine rada. U projektu su uzeli učešće i drugi lekari specijalisti iz Instituta za medicinu rada Dr Vesna Babić spec internista subspec kardiolog, Prim. mr sci. med Dušan Mirković spec oftalmologmr sci dr Marjana Trkulja spec psihijatar. Dr Maja Cvejić spec neurolog, Prm. mr sci. med. , dr Dejan Ursulović spec otorinolaringolog, Prim dr Slobodan Popović spec ortoped

• • Uticaj rada noću na telesnu masu, nivo glikemije i vrednosti krvnog pritiska , Vasa Šuštran 1, Branka Šuštran 2 Šema cirkadijalnog sistema: RHT, retinohypothalamic tract; SCN, suprachiasmatic nucleus; PVN, paraventricular nucleus M. Eriguchi et al. / Biomedicine & Pharmacotherapy 57 (2003) 92 s– 95 s Noćni rad i malignitet IARC uvrstio decembra 2007 g u 2 A verovatni kancerogen Extended Work Duration and the Risk of Self-reported Percutaneous Injuries in Interns Najib T. Ayas, MD, MPH; Laura K. Barger, Ph. D; Brian E. Cade, MS; Dean M. Hashimoto, JD, MD; Bernard Rosner, Ph. D; John W. Cronin, MD; Frank E. Speizer, MD; Charles A. Czeisler, Ph. D, MD NHS/OHS Standard Škotske mart 2008 Relativni rizik od povreda na radu izvor: S. FOLKARD AND P. TUCKER: SHIFT WORK, SAFETY AND PRODUCTIVITYExtended Work Duration and the Risk of Self-reported Percutaneous Injuries in Interns Najib T. Ayas, MD, MPH; Laura K. Barger, Ph. D; Brian E. Cade, MS; Dean M. Hashimoto, JD, MD; Bernard Rosner, Ph. D; John W. Cronin, MD; Frank E. Speizer, MD; Charles A. Czeisler, Ph. D, MD JAMA. 2006; 296: 1055 -1062. Absentizam u odnosu na radno vreme izvor “ Best European Study on time” 1/ 2000 Shift and health EUROPEAN FOUNDATION for the Improvement of Living and Working Conditions Procenat zaposlenih radnika noću u Evropi 2000 god

• • • Koller 1996 g –izvor “ Best European Study on time” 1/ 2000 Shift and health EUROPEAN FOUNDATION for the Improvement of Living and Working Conditions Preporuke za oslobadjanje od noćnog rada date u Finskoj 1997 god-XIII medjunarodni simpozijum o noćnom i smenskom radu Preporuke objavljene e-medicine online 2006 g- autori sa univerziteta u Pensilvaniji NHS/OHS Standard Škotske mart 2008 Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom od 19. 11. 2007 god (tačka 5. 3 ) Horne JA, Ostberg O. » A Self Assessment Questionaire to Determine Morningness-Eveningness in Human Circadian Rhythms «. International Journal of Chronobiology, 1976; 4: 97110 Procentualna zastupljenost osoba ženskog pola u svetskoj radnoj populaciji (podaci MOR-a) UTICAJ RADA NOĆU NA TELESNU MASU, NIVO GLIKEMIJE I VREDNOSTI KRVNOG PRITISKA, Vasa Šuštran 1, Branka Šuštran 2 Aktuelni problemi rada noću kod osoba ženskog pola , Slađana Vuković, Verica Bjekić-Pavlović Procentualna zastupljenost osoba ženskog pola u svetskoj radnoj populaciji (podaci MOR-a) Podaci Republičkog zavoda za statistiku u R. Srbiji je 2007

Hvala na pažnji!