1 Predavanje UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM Prof dr Jasmina

1. Predavanje UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM Prof. dr Jasmina Radosavljević

1. Otpad 2. Upravljanje otpadom 3. Vrste planskih dokumenata o upravljanju otpadom 4. Prestanak statusa otpada 5. Programi prevencije stvaranja otpada 6. SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM 7. Upravljanje komunalnim otpadom 8. Posebni i dugoročni ciljevi u upravljanju otpadom 9. Ključni principi upravljanja otpadom 10. Vrste i klasifikacije otpada 11. Komunalni otpad 12. Nastanak komunalnog otpada 13. Količina i sastav komunalnog otpada

1. OTPAD Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje: • u toku obavljanja proizvodne, • uslužne ili druge delatnosti, • predmeti isključeni iz upotrebe, • otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje. Otpad može da se definiše i kao sirovina na pogrešnom mestu ili roba koja ima pozitivnu ili negativnu tržišnu vrednost, itd. Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci.

2. Upravljanje otpadom obuhvata sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru: • • • sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja (Zakon o upravljanju otpadom, član 5 ).

3. Vrste planskih dokumenata o upravljanju otpadom Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji donose se sledeći planski dokumenti: 1) strategija upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Strategija); 2) programi prevencije stvaranja otpada; 3) regionalni plan upravljanja otpadom; 4) lokalni plan upravljanja otpadom; 5) plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola; 6) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Regionalni plan upravljanja otpadom Skupštine dve ili više jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama ukupno živi najmanje 250. 000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadležnog organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definišu zajednički ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom. Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 250. 000 stanovnika po prethodno izrađenoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine. Lokalni plan upravljanja otpadom Skupština jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom.

Period važenja i sadržina planova Regionalni i lokalni planovi upravljanja otpadom donose se za period od 10 godina, a ponovo se razmatraju svakih pet godina, i po potrebi revidiraju i donose za narednih 10 godina. Planovi sadrže: 1) očekivane vrste, količine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji; 2) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će biti iskorišćen ili odložen u okviru teritorije obuhvaćene planom; 3) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave; 4) očekivane vrste, količine i poreklo otpada koji će se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave; 5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklaže otpada u oblasti koja je obuhvaćena planom; 6) program sakupljanja otpada iz domaćinstva; 7) program sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava; 8) program sakupljanja komercijalnog otpada; 9) program upravljanja industrijskim otpadom; 10) predloge za ponovnu upotrebu i reciklažu komponenata komunalnog otpada; 11) program smanjenja količina biorazgradivog i ambalažnog otpada u komunalnom otpadu;

12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom; 13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman, odnosno ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada, uključujući podatke o lokacijskim uslovima; 14) mere za sprečavanje kretanja otpada koji nije obuhvaćen planom i mere za postupanje sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama; 15) mere sanacije neuređenih deponija; 16) nadzor i praćenje planiranih aktivnosti i mera; 17) procenu troškova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti; 18) mogućnosti saradnje između dve ili više jedinica lokalne samouprave; 19) rokove za izvršenje planiranih mera i aktivnosti; 20) druge podatke, ciljeve i mere od značaja za efikasno upravljanje otpadom. Planovi moraju da budu usaglašeni sa Nacionalnim planom i dostavljaju se ministarstvu u roku od 30 dana od dana donošenja.

4. Prestanak statusa otpada Pojedine vrste otpada prestaju da budu otpad ako su bile podvrgnute operacijama ponovnog iskorišćenja, uključujući i reciklažu, pod sledećim uslovima: 1) da se materija ili predmet obično koristi za posebne namene; 2) da postoji tržište ili potražnja za takvim materijama ili predmetima; 3) da materija ili predmet ispunjava tehničke uslove za posebne namene i uslove propisane zakonom i standardima koji se primenjuju na te proizvode; 4) da upotreba materije ili predmeta neće dovesti do ukupnog štetnog uticaja na životnu sredinu ili zdravlje ljudi. Količine materija ili predmeta koje su prestale da budu otpad, uračunavaju se u ukupne količine recikliranog i iskorišćenog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih ciljeva reciklaže i ponovnog iskorišćenja koji su utvrđeni za ambalažni otpad, otpadna vozila, otpadnu električnu i elektronsku opremu i otpadne baterije i akumulatore.

5. Programi prevencije stvaranja otpada donose se radi sprečavanja negativnog uticaja na životnu sredinu stvaranjem. Programima prevencije utvrđuju se ciljevi i mere prevencije stvaranja otpada, kao i procena mera prevencije ili drugih odgovarajućih mera koje mogu imati uticaj na: 1) opšte uslove stvaranja otpada; 2) dizajn, proizvodnju i fazu distribucije proizvoda; 3) potrošnju i fazu upotrebe proizvoda. Programe prevencije donosi Vlada za period od šest godina, a ocenjuje i, po potrebi, revidira jednom u tri godine.

6. SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM Subjekti nadležni za upravljanje otpadom su: 1) Republika Srbija; 2) autonomna pokrajina; 3) jedinica lokalne samouprave; 4) Agencija za zaštitu životne sredine; 5) stručne organizacije za ispitivanje otpada; 6) nevladine organizacije, uključujući i organizacije potrošača; 7) drugi organizacije, u skladu sa zakonom.

7. Upravljanje komunalnim otpadom Sistem upravljanja komunalnim otpadom podrazumeva integralni pristup. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji je u nadležnosti lokalnih samouprava. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom potrebno je da svi regioni i lokalne samouprave donosu regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom. Lokalne samouprave treba da se fokusiraju na organizovanje primarne selekcije, kroz organizovano sakupljanje reciklabilnog otpada već u samim domaćinstvima.

Potrebno je organizovati regionalne centre za upravljanje otpadom, sa svom potrebnom infrastrukturom: • transfer stanice za pretovar otpada, • regionalna deponija, • postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada i • postrojenje za kompostiranje. Neophodno je izvršiti sanaciju postojećih smetlišta. Dugoročno se planira izgradnja postrojenja za iskorišćenje energije iz otpada. Potrebno je razmotriti i mogućnost korišćenja toplana i cementara za sagorevanje komunalnog otpada kao alternativnog goriva. Najvažniji cilj je finansijski održiva delatnost upravljanja otpadom zasnovana na principu "zagađivač plaća".

Ciljevi sistema upravljanja otpadom su: • smanjenje količina otpada koji nastaje, • smanjenje količina otpada koji se odlaže na deponije primarnom selekcijom korisnog otpada, • smanjenje udela biorazgradivog otpada u odloženom komunalnom otpadu, • smanjenje negativnog uticaja odloženog otpada na životnu sredinu, klimu i ljudsko zdravlje, • upravljanje nastalim otpadom po principima održivog razvoja. Sistem upravljanja čvrstim otpadom u urbanim sredinama obuhvata više podsistema: • nastanak komunalnog čvrstog otpada, • sakupljanje i skladištenje, • transport čvrstog komunalnog otpada, • tretman i reciklažu komunalnog čvrstog otpada, • odlaganje komunalnog čvrstog otpada

8. Posebni i dugoročni ciljevi u upravljanju otpadom

1. Kratkoročni ciljevi (2010 -2014. god. ) • • • usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU, donošenje nacionalnih planova za pojedine tokove otpada, donošenje i razvijanje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom do 2014. godine, povećanje broja stanovnika koji će biti obuhvaćenih sistemom sakupljanja otpada na 75 % do 2014. godine, razvijanje i primena sistema primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama, izgradnja 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine (regionalne deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za biološki tretman otpada i transfer stanice u svakom regionu), uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom (izgradnja centralnih regionalnih skladišta opasnog otpada i započeti izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada do 2014. godine), uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, istrošenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadom od električnih i elektronskih proizvoda), uspostavljanje sistema upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom, uspostavljanje sistema upravljanja otpadom životinjskog porekla, korišćenje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, železarama i termoelektranamatoplanama, sanacija postojećih smetlišta koja predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu.

Dugoročni ciljevi (2015 -2019. god. ) • uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije, • izgradnja 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom – regionalne deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanice u svakom regionu, • obezbeđivanje uslova za spaljivanje (insineraciju) organskog, industrijskog i medicinskog otpada, • jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom, • postizanje ponovnog iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od njegove količine, • uspostavljanje sistem upravljanja građevinskim otpadom i otpadom koji sadrži azbest.

9. Ključni principi upravljanja otpadom Ključni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije plana upravljanja otpadom su: I. Princip održivog razvoja; II. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom; III. Princip predostrožnosti; IV. Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom; V. Princip izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu; VI. Princip zagađivač plaća; VII. Princip odgovornosti proizvođača.

I. Princip održivog razvoja Termin održivi razvoj označava razvoj koji omogućava, da zadovoljenje sadašnjih potreba bude na takvom nivou koji će omogućiti zadovoljenje potreba i budućih generacija. Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine proizvedenog otpada, postupanje sa otpadom na način koji će da doprinese ciljevima održivog razvoja.

III. Princip hijerarhije u upravljanju otpadom Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom i obuhvata: • prevenciju stvaranja otpada, • ponovnu upotrebu ( ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu • namenu), • reciklažu - tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog • ili drugog proizvoda, • iskorišćenje otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorišćenje energije • i dr. ), • odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorišćenja energije, ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje.

IV. Princip izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.

V. Princip odgovornosti proizvođača Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovnu upotrebu i reciklažu svojih proizvoda.

VI. Princip predostrožnosti znači da „ukoliko postoji mogućnost ozbiljne ili nepovratne štete, nedostatak pune naučne pouzdanosti nemože da bude razlog za nepreduzimanje mera za sprečavanje degradacije životne sredine“. VII. Princip "zagađivač plaća" Zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.

10. Vrste i klasifikacije otpada Otpad može da se podeli prema: • mestu nastanka, • sastavu i • toksičnosti. Prema mestu nastanka razlikuju se sledeće vrste otpada: • • • komunalni, industrijski (tehnološki), medicinski, ambalažni, poljoprivredni i baštenski, otpad koji nastaje eksploatacijom i ekstrakcijom ruda i mineralnih sirovina, • građevinski, • muljevi, talozi, pepeo, šljaka, itd.

U zavisnosti od toksičnosti otpada on može da bude: • inertan, • neopasan, • opasan Klasifikacija otpada Otpad se razvrstava prema katalogu otpada. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema poreklu i sastavu.

OPASAN OTPAD se klasifikuje prema graničnim vrednostima koncentracije opasnih materija. Vlasnik i/ili drugi držalac otpada dužan je da klasifikuje otpad na propisan način, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Radi utvrđivanja sastava i opasnih karakteristika otpada vlasnik i/ili drugi držalac otpada dužan je da izvrši ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama može biti opasan otpad. Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine propisuje: 1) katalog otpada; 2) listu kategorija otpada (Q lista); 3) listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu (Y lista); 4) listu opasnih karakteristika otpada (H lista); 5) listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista); 6) granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuju karakteristike otpada; 7) listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorišćenja otpada (D lista i R lista);

8) vrste, sadržinu i obrazac izveštaja o ispitivanju otpada; 9) vrste parametara za određivanje fizičko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog za fizičko-hemijski tretman; 10) vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termičkog tretmana; 11) vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju; 12) način i postupak klasifikacije otpada. Ponovna klasifikacija opasnog otpada kao neopasnog otpada ne može se postići razređivanjem ili mešanjem otpada sa ciljem smanjenja početne koncentracije opasnih materija na nivo ispod graničnih vrednosti za definisanje opasnog otpada.

1) KATALOG OTPADA Zakon o upravljanju otpadom zahteva da otpad bude opisan na način koji omogućava sigurno rukovanje i upravljanje predmetnim otpadom, kao i da bilo koja promena vlasništva otpada bude propraćena odgovarajućom dokumentacijom koja obavezno uključuje indeksni broj otpada. Pored ovog koda i njemu odgovarajućeg opisa, otpad takođe treba da ima i neophodne karakte-ristike u cilju identifikacije svih njegovih osobina značajnih za dalje pravilno rukovanje. Sve ovde zahtevane informacije su neophodne da omoguće svim vlasnicima u lancu upravljanja otpadom, da svoje aktivnosti sprovode bez uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Posebno, podaci prikupljeni na ovaj način treba da osiguraju da se otpadom upravlja u skladu s uslovima koji se daju u postupku izdavanja dozvola za određene delatnosti upravljanja otpadom, U okviru Kataloga, otpad je sistematizovan, prvenstveno, prema: 1) prve dve cifre označavaju aktivnost iz koje nastaje otpad; 2) treća i četvrta cifra označavaju proces u kojem otpad nastaje; 3) peta i šesta cifra označavaju deo procesa iz kojeg otpad nastaje. U Katalogu otpada, opasan otpad označen je zvezdicom (*) koja se stavlja posle indeksnog broja. U Katalogu otpada je sistematizovano više od 800 vrsta otpada, podeljenih u 20 grupa, koje se označavaju dvocifrenim brojevima.

Svaka od navedenih grupa sadrži podgrupe koje su označene sa četiri cifre. U okviru svake podgrupe dat je šestocifreni kôd (indeksni broj) za svaku vrstu otpada posebno. Vrste otpada u Katalogu otpada označene su isključivo šestocifrenim indeksnim brojevima. U Katalogu otpada određuju se indeksni brojevi za svaki opasan i neopasan otpad.

“Indeksni broj neopasnog otpada”. Ukoliko otpad u Katalogu nije označen sa zvezdicom, onda nije opasan. Međutim tamo gde je neopasni indeksni broj otpada deo “Uslovnog indeksnog broja” potrebno je utvrditi da li je otpad opasan ili ne.

Lista kategorija ili srodnih tipova opasnog otpada prema njihovoj prirodi ili prema aktivnosti kojom se stvaraju (Y lista) data je u prilogu PRAVILNIKA O KATEGORIJAMA, ISPITIVANJU I KLASIFIKACIJI OTPADA (Sl. glasnik RS br. 56/10). Opasan otpad se određuje prema karakteristikama otpada koje ga čine opasnim (H lista) i komponentama otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista). Komponente otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim ako ima opasne karakteristike (C lista) date su Prilogu 4. PRAVILNIKA O KATEGORIJAMA, ISPITIVANJU I KLASIFIKACIJI OTPADA (Sl. glasnik RS br. 56/10). Otpad karakterisan kao opasan koji pokazuje jednu ili više karakteristika sa Liste opasnih karakteristika otpada (H lista) dat je u Prilogu 5. PRAVILNIKA O KATEGORIJAMA, ISPITIVANJU I KLASIFIKACIJI OTPADA (Sl. glasnik RS br. 56/10).

11. Komunalni otpad je otpad iz domaćinstava (kućni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva. Postojeće stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o količini generisanja komunalnog otpada. Količine komunalnog otpada na godišnjem nivou su proračunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja može se usvojiti da gradsko stanovništvo generiše prosečno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovništvo prosečno generiše 0, 7 kg otpada/stanovniku/dan.

12. Nastanak komunalnog otpada Komunalni otpad nastaje u: • • domaćinstvima, u ugostiteljskim objektima, zdravstvenim objektima, objektima namenjenim trgovini i javnim organizacijama i instituci-jama, u pogonima industrije, energetskim objektima, objektima uslužnih delatnosti, na javnim otvorenim gradskim prostorima

13. Sastav komunalnog otpada Količina i sastav komunalnog otpada u direktnoj su zavisnosti od: • • • veličine teritorije na kojoj otpad nastaje i sakuplja se, godišnjeg doba, socijalne strukture stanovništva, stepena industrijskog razvoja, životnog standarda, potrošnje i drugih parametara svake pojedinačne zajednice. Prema istraživanjima EEA (European Environment Agency) u sastav komunalnog otpada ulazi: 35% papira, 25% organskih materija, 11% plastike, 6% stakla, 2% tekstila, 2% gvožđa, 1% aluminijuma. Od toga je oko 75% sagorivih materija, a ostatak su nesagorive.

Komunalni otpad koji nastaje u domaćinstvima predstavlja heterogenu smesu različitih vrsta otpadnih materijala, kao što su: • • • papir, karton, staklo, keramika metali, plastika, koža, kosti, tekstil, biomase, razne vrste inertnih materijala, posebno opasne vrste otpada itd

U komunalnom otpadu mogu da se nađu i: • baterije, • lekovi kojima je istekao rok upotrebe, • insekticidi, • pesticidi, • fungicidi, • motorna ulja, • razređivači, • boje, • lakovi, • sredstva za skidanje rđe, • redstva za zaštitu drveća, • akumulatori, • uljni filteri, • termometri sa živom, • antifriz, • filmovi raznih vrsta, • fluoroscentne cevi, • lepkovi, • kozmetika, • fotohemikalije, • hemikalije za čišćenje, itd

Vreme potrebno da se neki materijali prirodno razlože na deponiji ili u prirodi: • hrana, cveće i svi organski proizvodi: 1 - 2 nedelje, • papir (neplastificiran): 10 - 30 dana, • pamučna odeća: 2 - 5 meseci, • vuneni predmeti: 1 godina, • drvo: 10 - 15 godina, • staklena flaša: nikada, • plastične boce: 100 - 1. 000 godina, • aluminijumske limenke: 10 - 100 godina, • žvakaće gume: 5 godina, • filter od cigarete: 1 - 2 godine, • novinski papir: 3 - 12 meseci, • otpad od voća i povrća: 3 - 6 meseci, • papirne maramice: 2 - 3 meseca

Prosečan sastav otpada u većim gradovima u Srbiji za period 2008. – 2009. godina. Morfološki sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji