6 Predavanje UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM Prof dr Jasmina

6. Predavanje UPRAVLJANJE KOMUNALNIM OTPADOM Prof. dr Jasmina Radosavljević

Odlaganje otpada na sanitarne deponije

Sanitarne deponije Projektovanje sanitarnih deponija Funkcionalne zone sanitarnih deponija

Projektovanje sanitarnih deponija

Projekat sanitarne deponije definiše: infrastrukturu na deponiji, uređenje i pripremanje prostora za deponovanje otpada: priprema podloge deponije, zemljane brane, sistem za prikupljanje deponijskog gasa, sistem za prikupljanje i tretiranje filtrata, sistem za kontrolu oticanja i prikupljanje atmosferskih voda sa tela deponije, način popunjavanja deponije tokom dana, meseca, godine i u toku ukupnog perioda eksploatacije deponije, monitoring podzemnih voda i bunara, kontrolu i monitoring deponijskog gasa i filtrata, hidrantsku mrežu, plan završnog popunjavanja i uređenja deponije, način rada na deponiji, cene troškova izgradnje i eksploatacije deponije.

Projektna dokumentacija sanitarnih deponija izrađuje se na osnovu: • broja stanovnika teritorije sa koje se prikuplja otpad, • količine i vrste otpada koji će se deponovati, • urbanističkih planova, topografskih karti i geodetskih podloga, • klimatskih, hidroloških, geoloških, hidrogeoloških, geomehaničkih podloga, itd.

Deponije mogu biti: deponije inertnog otpada na koje se sme odlagati samo inertni otpad, deponije neopasnog otpada na koje je dopušteno odlaganje: a) komunalnog otpada, b) neopasnog otpada bilo kojeg porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na odlagališta za neopasni otpad, c) stabilnog i nereaktivnog, prethodno obrađenog opasnog otpada, ako granične vrednosti zagađujućih materija u otpadu ne prelaze granične vrijednosti za neopasni otpad, d) otpad kojem je bitno smanjen udeo biorazgradive frakcije, odnosno otpad iz kojeg će se u kontrolisanom procesu, biorazgradiva frakcija iskoristiti za proizvodnju biogasa, deponije opasnog otpada na kojima je dopušteno odlaganje samo opasnog otpada, ako granične vrednosti zagađivača u otpadu ne prelaze granične vrednosti za opasan otpad, • podzemna odlagališta koja podrazumevaju mesto za stalno odlaganje otpada pod zemlju u pogodnu bušotinu nastalu rudarskom eksploatacijom ili istraživanjem. U podzemno odlagalište dopušteno je odlaganje inertnog, kao i opasnog i neopasnog otpada.

Funkcionalne zone sanitarnih deponija

Na lokalitetu sanitarne deponije može biti više tehničko tehnoloških celina: • prijemno otpremna zona (ulazno izlazna zona): portirnica, kolska vaga, plato za pranje točkova vozila, administrativno poslovni objekti (upravna zgrada) sa parking mestima, manipulativni prostor, infrastrukturni objekti, • radna zona: reciklažno dvorište, pogon za reciklažu otpada, prostor za obradu građevinskog materijala, transportni centar, postrojenje za MBO otpada, rezervna manipulativna površina za MBO, postrojenje za spaljivanje deponijskog gasa ( gasna stanica), postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, infrastrukturni objekti, komposište, itd, • prostor za odlaganje otpadnog materijala: deponijski prostor, • servisni prostor oko odlagališta: zeleni pojas, zaštitna zona i ograda

Prijemno otpremna zona 1. vaga za kola, 2. portirnica, 3. parking prostor za putnička vozila, 4. poslovni objekti sa garderobom i mokrim čvorom, kupatilima, laboratorijom, 5. garaže za specijalna vozila sa radionicom, 6. pumpa za gorivo, 7. toranj rezervoara za vodu 8. separator masti, ulja i benzina, 9. otvoreni plato za pranje i dezinfekciju transportnih vozila, 10. zatvorena automatska perionica za vozila, 11. punkt za dezinfekciona sredstva, skladište i magacin, 12. stanica za prečišćavanje otpadnih voda, 13 trafo stanica, 14. ograda, 15. stubovi spoljnjeg osvetljenja, 16 prostor za rekreaciju i odmor, 17 bazen

Manipulativni prostor prijemno otpremne zone Manipulativni prostor obuhvata: • površine za kretanje punih i praznih vozila i • površine za njihovo parkiraje. Na manipulativno opslužnom platou obezbeđuje se i prostor namenjen: • administrativno poslovnim objekatima (kancelarije, prostor za radnike, sanitarni čvor, labaratorije, itd. ), • postrojenju za sekundarnu separaciju sirovina iz dopremljenog otpada namenjenog odlaganju • objektima za održavanje i čuvanje mehanizacije. Pre prihvatanja otpada na deponiju: • na ulazu u deponiju vrši se identifikacija vozila i vozača i obavlja merenje bruto težine vozila sa otpadom i posle istovara otpada, • vrši se kontrola dokaza o sastavu otpada (izvještaj o sastavu otpada), koji prati otpad.

Administrativno poslovni objekti za održavanje i čuvanje mehanizacije Za odvijanje rada na sanitarnoj deponiji u okviru prijemno-otpremne zone, grade se administrativno poslovni objekti za održavanje mehanizacije. To su objekti koji sadrže više prostorija: • kancelarije, • prostor za radnike, • laboratorije, • kupatila, • mokri čvor, • prostorije za sušenje specijalne odeće, itd. U okviru prostora koji je predviđen za izgradnju ovih objekata predviđa se i prostor za parkiranje putničkih automobila.

Infrastrukturni objekti Za nesmetano funkcionisanje na deponiji, lokacija deponije se oprema objektima i instalacijama za: napajanje električnom energijom potrošača, spoljnu rasvetu, gromobransku instalaciju, instalaciju za dojavu požara i eksplozija, vodovod i kanalizaciju, PTT i internet mrežu.

Radna zona U sklopu radna zone može se planirati: • reciklažno dvorište, • prostor za obradu građevinskog materijala, • transportni centar, • postrojenje za MBO otpada, • rezervna manipulativna površina za MBO, • postrojenje za spaljivanje deponijskog gasa (gasna stanica), • komposište, • skladišni objekti, • postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, • infrastrukturni objekti, itd.

U reciklažnom dvorištu se privremeno skladište izdvojene komponente iz otpada koje nastaju u toku sekundarne obrade otpada koji se dovozi ili koje građani sami dovoze na lokaciju reciklažnog dvorišta. U reciklažnom dvorištu sakuplja se glomazan otpad, papir, staklo, PET ambalaža, metali i metalna ambalaža, opasan otpad koji se nalazi u komunalnom otpadu, itd. Otpad se u ovim dvorištima odlaže u odgovarajuće kontejnere.

Vegetacioni zaštitni pojas Deponija Burghof Z. u Nemačkoj

Prostor za odlaganje otpada – zona deponovanja Prijemno otpremna zona i zona deponovanja otpada su u okviru lokaliteta deponije međusobno povezane unutrašnjim saobraćajnicama 1. kontrola i prijem otpada, 2. kancelarije rukovodstva, 3. vizuelni pregled, 4. postrojenje za proizvodnju elektricne energije, 5. podzemni sistem za ekstrakciju gasa, 6. restoracija, 7. sonde za ispitivanje kvaliteta vode, 8. sonde za ispitivanje gasa, 9. razgradnja otpada i stabilizacija, 10. kontrola procednih voda, 11. izrada podloge, 12. sistem za kontrola gasa, 13. gasni gorionik, 14. manipulativna oblast

Osnovni elementi zone deponovanja otpada su: nepropusna podloga, sistem za drenažu podzemnih voda, sistem za prikupljanje atmosferskih padavina, sistem za sakupljanje procednih voda - filtrata, sistem za sakupljanje deponijskih gasova, brane na deponiji koje su u nagibu, da bi se osigurala stabilnost deponovane mase, interne saobraćajnice u zoni deponovanja. Izgled zone deponovanja otpada

Pripremanje terena zone deponovanja Prva faza uređenja lokaliteta sanitarne deponije je raščišćavanje terena. Podloga sanitarne deponije Dno sanitarne kade se formira postavljanjem nekoliko nepropusnih slojeva.

Prvi sloj nepropusne podloge predstavlja mineralnu podlogu – barijeru od gline debljine oko 0. 50 m. Glina se sabija na odgovarajuću način sa vibro-valjkom. Sloj gline treba kvalitetno sabiti i uglačati da bi se izbegle neravnine prilikom postavljanja bentonita i HDPE folije. Drugi sloj nepropusne podloge je nepropustan za vodene rastvore i on je od sintetičkih materijala (bentofix). Bentofix se postavlja razastiranjem preko sabijene i uglačane gline, koja mora biti potpuno suva.

Postavljanje Bentofix-a na dno deponije Izgled Bentofix-a

Treći sloj nepropusne podloge je nepropusna HDPE folija (geomembrana) za rastvore i gasove apsorbovane u vodi debljine 2. 5 mm koja se postavlja preko sintetičkog bentonita. Četvrti sloj je sloj sintetičkog geotekstila. On se postavlja iznad HDPE folije, u cilju njene zaštite, kao i zaštite prethodnih slojeva. Kao završni peti sloj podloge u sanitarnoj kadi postavlja se šljunak granulacije 16/32 mm u debljini od 0. 30 -0. 40 m.

Izgled, postavljanje i varenje HDPE folija (geomembrana)

Geomembrane mogu da budu: • glatke i • jednostrano i dvostrano hrapave

Pripremanje podloge sanitarnih deponija 1. Podloga (glina) 2. Bentofix 3. Carbofol (HDPE geomembrana) 4. Zaštita sa Secutex-om 5. Sistem za skupljanje tečnosti 6. Otpad

Postavljanje nepropusne HDPE folije preko bentofiksa koji je postavljen na glineni sloj

Drenaža podzemnih voda Ukoliko se na osnovu hidrogeoloških istraživanja ustanovi da postoje podzemne vode u zoni deponovanja, potrebno je da se izvrši njihova drenaža – odvodnjavanje. Za njihovo odvodnjavanje projektuju se posebni objekti. Potrebno je u toku izgradnje deponije a i kasnije u toku eksploatacije da se u zoni deponovanja otpada obezbedi ocedno stanje ove zone. Ovo se postiže: horizontalnim sistemima drenaže, kaptažnim objektima za zahvatanje prirodnih izvora.

Sistem za prikupljanje i evakuaciju atmosferskih padavina Izgled obodnih kanala na deponiji

Sistem za prikupljanje i evakuaciju procednih voda sa deponije – filtrata Za prikupljanje filtrata sa deponija i njegovo dopremanje do postrojenja za prečišćavanje koriste se drenažne cevi. Kod manjih deponija šahte i kolektorske cevi postavljaju se po obodu deponije gde dubina deponovanja nije velika, i u tom slučaju se filtrat ispumpava iz šahte. Razgranati sistem 1. šaht gde se filtrat sakuplja i kasnije otprema do mesta za konačan tretman, 2. sabirne perforirane cevi

PARALELNI SISTEM DRENAŽNIH CEVI

LEPEZASTI SISTEM DRENAŽNIH CEVI

Izgled drenažnih cevi za filtrat

Pri uzimanju uzorka treba da se registruje temperatura i protok filtrata i temperatura vazduha. Laboratorijskim analizama treba da se ustanove vrednosti za: p. H, BPK 5, HPK, sadržaj suspendovanih materija, Hg, Se, Pb, As, Cr, Ca, Mg, Na, K, Fe, N, NH 4, fenole, cijanide, hloride, sulfate i fosfate.

Sistemi za ekstrakciju deponijskih gasova mogu da budu: pasivni i aktivni. Pasivni sistem za ekstrakciju deponijskih gasova Betonske vertikalne ventilacione cevi (biotrnovi)-pasivni sistem za ekstrakciju deponijskih gasova: 1. bunari od betonskih vertikalnih cevi, 2. podloga deponije, 3. prirodno tlo, 4. kosine useka deponije

Izgled ventusnih cevi pasivnog sistema za ekstrakciju dponijskog gasa i baklja za spaljivanje deponijskog gasa

Aktivni sistem za ekstrakciju deponijsih gasova Kod aktivnih sistema za ekstrakciju deponijskog gasa koriste se vertikalne i horizontalne gasne bušotine (bunari). Sistem sa vertikalnim bunarima za ekstrakciju deponijskog gasa: 1. kompresorska stanica, 2. stanica za spaljivanje gasa, 3. gasna stanica za korišćavanje deponijskog gasa kao energenta

Aktivan sistem za ekstrakciju gasa sa deponije: 1. završni prekrivni sloj deponije, 2. deponovani otpad, 3. dnevni prekrivni sloj, 4. gasni bunar, 5. cevna mreža, 6. obodni kanal, 7. glavni gasni sakupljač