USTAV I LJUDSKA PRAVA USTAV I LJUDSKA PRAVA

USTAV I LJUDSKA PRAVA

USTAV I LJUDSKA PRAVA Pojava ustava - prvi pravni dokumenti kojima se ograničava neograničena državna vlast � Velika povelja sloboda (Magna carta libertatum) 1215. g Osnovna ljudska prava i slobode Povlastice parlamenta Poboljšanje vršenja državne vlasti

USTAV I LJUDSKA PRAVA Habeas Corpus Act-1679. godina Bill of rights (Povelja o pravima)1689. godina Deklaracija o nezavisnosti 1776. g Ustav SAD 1787. godine Povelja o pravima 1791. g Deklaracija o pravima čoveka i građanina-Francuska 1789. godine

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ideja Ustava ima tri izvora: � Postojanje osnovnog zakona kojim bi se ograničila vlast suverena � Utvrđivanje � Postojanje ličnih prava i sloboda povelje kao pisanog dokumenta

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ustav se može definisati u formalnom i materijalnom smislu! U formalnom smislu: � FORMALNI, PISANI, OPŠTI AKT � PRAVNI AKT NAJJAČE PRAVNE SNAGE � OSNOVNI ZAKON

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ustav u materijalnom smislu: � Skup pravnih normi koje regulišu: Organizaciju i način vršenja vlasti Granice državne vlasti-lična i kolektivna prava i slobode Sve države imaju ustave u materijalnom smislu, a većina država ima ustav i u materijalnom i u formalnom smislu. !

USTAV I LJUDSKA PRAVA MATERIJA USTAVA DRŽAVNA VLAST-ORGANIZACIJA, PODELA, ODNOSI IZMEĐU RAZLIČITIH GRANA VLASTI DRUŠTVENO UREĐENJE- NAČELA POLITIČKOG, DRUŠTVENOG ŽIVOTA, LIČNA I KOLEKTIVNA PRAVA I SLOBODE

USTAV I LJUDSKA PRAVA Struktura ustava: � Ustavna materija je izložena u ČLANOVIMA. � Članovi su podeljeni na STAVOVE � Stavovi mogu sadržati TAČKE.

USTAV I LJUDSKA PRAVA Struktura ustava: � Članovi koji se odnose na istu/sličnu materiju grupišu se u GLAVE. � Najšira tematska područja Ustava su DELOVI /ODELJCI.

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ustavna preambula: � Nije ustavni propis, svečana forma, nema podele na članove. � Ispred naslova ustava (nije sastavni deo ustava) � Ispod naslova ustava, a pre teksta ustava (sastavni deo ustava) � Izražava nameru ustavotvorca za donošenje ustava, ciljeve koji se žele postići.

USTAV I LJUDSKA PRAVA USTAV SJEDINj. ENIH AMERIČKIH DRŽAVA (1787. g. ) Mi, narod Sjedinjenih Država, da bismo stvorili savršeniji Savez, uspostavili pravdu, osigurali unutrašnji mir, pobrinuli se za zajedničku odbranu, unapredili opšte Blagostanje i obezbedili Blagodeti Slobode i sebi i svome Potomstvu – propisujemo I donosimo ovaj Ustav za Sjedinjene Američke Države. ČLAN 1. Odeljak 1. Sva, ovim Ustavom dodeljena, zakonodavna vlast pripada Kongresu Sjedinjenih Država, koji se sastoji od Senata i Predstavničkog doma.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima građani Srbije donose USTAV REPUBLIKE SRBIJE

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ustavni amandmani � Način promene ustavnih članova � Ustavni amandmani slede posle teksta ustava, imaju ustavnu snagu.

USTAV I LJUDSKA PRAVA Podele ustava � PISANI I NEPISANI (OBIČAJNI, ISTORIJSKI USTAVI) � KODIf. IKOVANI (jedan akt)I NEKODIFIKOVANI (nekoliko akata) � ČVRSTI i MEKI Ograničavanje promena-predmet i vreme

USTAV I LJUDSKA PRAVA Donošenje ustava: � Ustavotvorna vlast ceo narod (Stara Grčka); posebno izabrani predstavnici naroda (ustavotvorna skupština); obična zakonodavna vlast � Ustav se mora prilagođavati promenama u društvu. � Donošenje/promena ustava vrši Kao promena običnog zakona Komplikovanija procedura se:

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ustav Republike Srbije (2006. godine) � Pisan � Kodifikovan � Čvrst Nema razlike između postupka promene ustava i donošenja novog ustava. Zabranjena je promena ustava za vreme ratnog i vanrednog stanja.

USTAV I LJUDSKA PRAVA Dva segmenta postupka za promenu /donošenje ustava: � Podnošenje i usvajanje predloga za promenu ustava � Izrada i usvajanje akta o promeni ustava

USTAV I LJUDSKA PRAVA I Podnošenje predloga za promenu ustava Ovlašćeni predlagači za promenu/donošenje novog ustava: � Najmanje 1/3 narodnih poslanika � Vlada � Predsednik � 150. 000 Republike birača (Suverenost pripada građanima!)

USTAV I LJUDSKA PRAVA Sadržina predloga o promeni ustava nije definisana ustavom, ali bi trebao da sadrži : � Naznačenje odrebi ustava čija promena se traži � Šta se promenom želi postići Predlog za promenu ustava uvaja se 2/3 od UKUPNOG BROJA narodnih poslanika

USTAV I LJUDSKA PRAVA II Izrada i usvajanje akta o promeni ustava Predlog priprema Odbor za ustavna pitanja Predlog usvaja Narodna skupština 2/3 većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Referendum- obavezna faza samo u ustavom definisanim oblastima.

USTAV I LJUDSKA PRAVA Referendum je obavezan u slučajevima kada se menja neki od sledećih delova ustava: � Preambule � Načela � Ljudskih i manjinskih prava i sloboda � Uređenja vlasti � Proglašenje ratnog i vanrednog stanja � Odstupanje od ljudskih prava i sloboda � Postupak za promenu ustava Rok od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni ustava. Većina izašlih birača Akt o promeni ustava stupa na snagu kada ga potvrdi NS

USTAV I LJUDSKA PRAVA Ustavno pravo –naučna disciplina koja se bavi izučavenjem pravila koja uređuju odnose između organa javne vlasti i odnose između države i građana. Ustavno pravo-kraj XIX, početak XX veka, Engleska, Francuska i SAD, kao izraz borbe za ustavnost. Državno pravo-Nemačka

USTAV I LJUDSKA PRAVA Izvori ustavnog prava: � Ustav najviši izvor prava, jer se na njemu temelji javni poredak Utvrđuje najvažnije državne organe i uređuje njihove međusobne odnose Utvrđuje osnovna ljudska prava i slobode, kao granicu državne vlasti

USTAV I LJUDSKA PRAVA Izvori ustavnog prava : � Zakoni parlamenta � Ustavni zakoni � Delegirani zakoni –uredbe sa zakonskom snagom � Dekreti zakoni-opšti pravni akti koje donosi šef države, a koji imaju snagu zakona-autoritativni režimi � Podzakonski akti: parlamentarni poslovnik � Odluke ustavnih sudova � Ustavni običaj (konvencija)