Onore de Balzak ia Gorio Ali zapamtite dobro

Onore de Balzak Čiča Gorio Ali, zapamtite dobro: ova drama nije ni izmišljotina ni roman. All is true, ona je toliko istinita da svako može uočiti njene bitne sastojke, možda čak i u svom srcu.

Onore de Balzak - život • • francuski romanopisac; smatra se začetnikom realizma; rođen 1799. godine u Turu, Francuska; odvojenost od porodice; studije prava; 1819. godine počinje da se bavi književnošću; razni poslovni poduhvati i neuspesi; 1830. dodaje svom prezimenu plemićko de i od tada se potpisuje svojim pravim imenom; • umire 1850. godine u Parizu.

Onore de Balzak - stvaralaštvo Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć sveće i kafe ne bi li što pre objavio svoje delo. Ovakvo pisanje rezultovalo je time da većina njegovih dela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greškaka u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni. Ljudska komedija je Balzakov književni projekat kojim je želeo da zabeleži i za buduća pokolenja trajno sačuva istinsku sliku francuskog društva iz prve polovine 19. veka. Želeo je da napiše romane (razvrstane u niz tematskih ciklusa) koji će predstavljati opsežne književne studije društva. Romane je razvrstao u cikluse po tematskoj srodnosti, a osim toga vezu među njima činili su i karakteristični junaci čiji je razvoj pratio iz dela u delo.

Ljudska komedija (La Comédie humaine) • Naslov Ljudska komedija aludira na Danteovu Božanstvenu komediju, a Balzak to objašnjava ovako: Neizmernost jednog plana, koji istovtemeno obuhvata istoriju i kritiku društva, analizu njegovih zala i raspravljanje njegovih principa, daje mi po mom mišljenju pravo da svom delu dam naslov pod kojim se ono danas objavljuje: Ljudska komedija. • smatrao je da se ljudski karakteri razvijaju u zavisnosti od okruženja (prirodne i društvene sredine u kojoj čovek živi i radi). • teme za svoja dela tražio je u stvarnom, svakodnevnom, običnom životu, stvarajući tako presek celokupnog društva od najmoćnijih do najugroženijih društvenih slojeva. • zahvaljujući uviđanju razlike među ljudima iz različitih društvenih slojeva, kod Balzaka se razvila ideja o tipovima.

Onore de Balzak Dante Aligijeri Ljudska komedija ciklus romana Božanstvena komedija ep Kritika kapitalističkog društva – prikaz svih slojeva francuskog društva Balzakovog vremena Kritika srednjovekovnog društva – prikazuje sve društvene staleže; posebno se kritički odnosi prema sveštenstvu ovostranost, sadašnjost, stvarnost onostranost, trancedencija, život posle smrti Književnost kao ogledalo stvarnosti Književnost kao alegorijska vizija 100 romana 100 pevanja – uvodno i po 33 svakog od 3 dela - studije naravi XIX veka – dele se na 6 podgrupa (prizori života) 3 dela Pakao analitičke Čistilište filozofske Raj

Predgovor Ljudskoj komediji • godine 1842. napisan; • manifest realizma; • naglašava da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. • Predvideo je da Ljudska komedija sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. • U broj od 94 dela ne ulaze Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine. • nastoji da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. • prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika.

Plan Ljudske komedije I deo Studije naravi (koje je smatrao najvažnijima), razvrstane su po temama u šest grupa (ili slika): 1. Slike iz privatnog života (Čiča Gorio), 2. Slike iz palanačkog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije), 3. Slike iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons), 4. Slike iz političkog života (Poslanik iz Arsija), 5. Slike iz vojničkog života (Šuani, Pukovnik Šaber), 6. Slike iz seoskog života (Ljiljan u dolu, Seljaci). II deo Filozofske studije - Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim III deo Analitičke studije - sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled Fiziologija braka

Čiča Gorio • struktura dela – stepenasta • vreme u romanu – kraj druge decenije XIX veka (1819. godina se navodi, ali radnja se dešava i pre i posle navedene godine) • fabula • u čemu se ogledaju odlike realizma: 1. 2. 3. 4. stvarna slika sveta u središtu pažnje je » mali čovek « vrline i mane društva opisi koji služe za rasvetljavanje karaktera

Tema i struktura romana • • • tema – društveni uspeh i uspon u gradskoj sredini i bolesna očinska ljubav koja dovodi do ličnog i društvenog sloma kompozicija – ukrštena, preplitanje sudbina tri fabularna toka u vezi sa tri glavna lika: – društvena afirmacija studenta Ežena de Rastinjaka - put ka „uspehu” – bolesna ljubav oca prema kćerkama Delfini i Anastasiji - tragična sudbina čiča-Goria – tajanstveni život odbeglog robijaša Votrena Događaj koji je poslužio kao model odigrao se pod užasnim okolnostima kakvih nema ni kod ljudoždera; jadni otac vikao je čitavih dvadeset časova koliko je trajala agonija da mu donesu vode da utoli žeđ, a niko mu nije pritekao u pomoć: njegove dve kćeri bile su jedna na balu, a druga u pozorištu, iako su znale u kakvom je stanju njihov otac. U tu istinu bilo je teško poverovati. O. de Balzak, 1839. *roman nastao za četiri meseca (IX 1834 – I 1835)

Dva sveta u romanu Svet siromašnih - pansion Voke Ulica Nev-Sent- Ženevjev svi društveni slojevi Opis pansiona gospođe Voke na početku romana - detaljan opis – postizanje utiska istinitosti (realizam!) - prisutno mnoštvo pojedinosti nakon opisa prostora, prelazi na socijalne prilike, psihološki i spoljašnji izgled lika Svet bogatih - predgrađe Sen-Žermen - aristokratija

Pansion gospođe Voke TAVAN Kristof/ Silvija III SPRAT Ežen de Rastinjak/ čiča Gorio gospođica Mišono/ „ptice selice” II SPRAT starac Poare/ Votren I SPRAT gospođa Voke/ gospođa Kutir i Viktorina Tajfer PRIZEMLJE SALON I TRPEZARIJA

Ežen de Rastinjak • osiromašeni plemić iz provincije, koristi ljubav porodice i njihovu veru da će ih spasiti uspehom. • student prava u Parizu; • željan uspeha i uspona na društvenoj lestvici; • živi u pansionu Voke; • poziva se na dalju rođaku vikontesu de Bozean; • započinje ljubavnu vezu sa Delfinom de Nisenžen, mlađom kćerkom čiča Goria; • plaća sahranu čiča Goria; • odlučuje da osvoji Pariz svim raspoloživim sredstvima beda nižih slojeva društva sjaj visokog društva Ežen de Rastinjak Poštenjem se ništa ne postiže! (Votren) Gledajte na muškarce i žene kao na poštanske konje; terajte ih bez žaljenja i samo tako ćete ostvariti sve svoje želje. (vikontesa de Bozean)

čiča Gorio • Žan Žoašen Gorio • ima 69 godina (na početku romana 62) • osiromašeni tvorničar (proizvođač) testenine; • bolesno privržen svojim kćerkama – Anastasiji i Delfini; • kćerke ga iskorištavaju i iscrpljuju i fizički i materijalno; • umire napušten, sam i zaboravljen, u potkrovlju pansiona Voke u društvu Rastinjaka jer kćerke nisu stigle da se pozdrave sa njim; • Ja sam jedini krivac, ali krivac iz ljubavi. . . Razmišlja o jednoj svojoj sposobnosti – sposobnosti očinstva Hristos očinske ljubavi Moj život je u mojim kćerima. Ako je njima dobro, ako su srećne, lepo odevene, hodaju po tepisima, onda mi je svejedno od kakvog je sukna moje odelo i gde spavam.

Votren • Žak Kolen, zvani Laži Smrt; • odbegli robijaš; • prevarant, dobro poznaje parisko društvo i mehanizme preko kojih ono funkcioniše; • zagovornik je ideje da se tome treba prilagoditi inače u suprotnom čovek ne može u takvom društvu da opstane.

Ostali likovi • • • Anastazija de Resto Delfina de Nisenžen Vikontesa de Bozean gospođa Voke gospođa Kutir i Viktorina Tajfer starac Poare gospođica Mišono pokućar Kristof kuvarica Silvija grofica Nastazi – izdržava ljubavnika baronica Fifi – upušta se u ljubavnu vezu sa Eženom de Rastinjakom; muž bogat, ali škrt