PREDMET PSIHOLOGIJE OPTA PEDAGOKA FIZIOLOKA PSIH RADA RAZVOJNA

PREDMET PSIHOLOGIJE

OPŠTA PEDAGOŠKA FIZIOLOŠKA PSIH. RADA RAZVOJNA MENT. HIGIJENA SOCIJALNA KLINIČKA PSIH. LIČNOSTI PRAKTIČNE TEORIJSKE GRANE TERMIN PSIHO LOGOS PSIHOLOGIJA PREDMET PROCESI PONAŠANJE OSOBINE METOD

Ü PREDMET Svaka nauka je definisana predmetom i metodama. Predmet predstavljaju pojave kojima se ta nauka bavi, a metode su načini otkrivanja i proučavanja tih pojava. Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života i ponašanja. PSIHIČKI ŽIVOT Kognitivni procesi Psihičke osobine Emocionalni procesi Motivacioni procesi Manifestacije u ponašanju Psihički život čine: • psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija, . . . • psihičke osobine – temperament, karakter, sposobnosti, interesovanja. . . • manifestacije u ponašanju – pričanje, ćutanje, smejanje, plakanje, trčanje. . .

FAZE 1. Definisanje problema 2. Formulisanje hipoteza 3. Izbor metoda 4. Prikupljanje podataka TEHNIKE 5. Analiza rezultata 6. Izvođenje zaključka PSIHOLOŠKO ISTRAŽIVANJE METOD EKSPERIMENTALNO ISTRAŽ. Nezavisna varijabla NEEKSPERIMENTALNO ISTRAŽ. METODE POSMATRANJA INTROSPEKCIJA Zavisna varijabla PRIRODNI USLOVI LABORATORIJSKI USLOVI

ORGANSKI OSNOVI I RAZVITAK PSIHIČKOG ŽIVOTA ČOVEKA

VEZA ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi funkcionisanje organizma. ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT → Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Psihički procesi – tesno povezani sa promenama u organizmu; emocije su praćene promenama u radu pojedinih unutrašnjih organa, povrede nervnog sistema dovode do promena u psihičkim reakcijama itd. • Svaki psihički proces – učenje, pamćenje, mišljenje. . . praćen je nekim promenama u organizmu. • Psihički život ima svoju organsku osnovu! • Šta predstavlja organsku osnovu psihičkog života?

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Organsku osnovu psihičkog života predstavlja organizam u celini, ali najznačajniji organi za su: – Čulni organi – receptori – Nervni sistem – Mišići i žlezde – efektori • Poremećaji ili nedostaci u radu ovih organa imaju za posledicu razne promene u reagovanju i ponašanju ličnosti i odražavaju se na različite sfere psihičkog života, pre svega na ponašanje

ORGANSKA OSNOVA PSIHIČKOG ŽIVOTA Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu. čula Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde. mišići Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem. Žlezde nervni sistem

Nervni sistem • Nervni sistem je najznačajniji organ psihičkog života; on ima sledeće funkcije: 1. Reguliše rad pojedinih organa našeg tela – nekih organa u potpunosti npr. mišića, a nekih delimično – npr. organa utrobe i usklađuje /povezuje aktivnosti svih organa (organizma u celini) 2. Nervni sistem održava vezu između organizma i spoljnjeg sveta – omogućava sprovođenje nervnog uzbuđenja iz čulnih organa do CNS koji ih sređuje, povezuje i transformiše, pa tako dobijamo osete i opažaje o fizičko-hemijskim promenama koje deluju na čulne organe – saznanje o spoljašnjem svetu. Iz CNS sprovode se i impulsi u efektore i na taj način se deluje na spoljašnji svet 3. Obrađivanje, povezivanje i reprodukovanje primljenih utisaka. Na tome počivaju npr. procesi mišljenja, učenja i pamćenja.

ULOGA NERVNOG SISTEMA 1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće, žlezde) STRAH luči pojačano adrenalin Povećana koncentracija, jačanje mišića krv brže struji kroz oranizam srce počinje ubrzano da kuca povećava se količina šećera u krvi 2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega. čulo mišići 3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)

• Osnovu nervnog sistema čini neuron • Nervni sistem je složena organizacija velikog broja neurona od kojih se najveći broj nalazi u moždanoj kori • Suštinu nervne i celokupne psihičke aktivnosti čine procesi u nervnim ćelijama • Ljudski mozak sadrži 10 milijardi neurona

• • • Ćelijsko telo/soma Dendriti – produžeci koji izviru iz some, ekstenzivno se granaju i služe kao velike prijemne zone za inpute sa drugih neurona Axon (nervno vlakno) – produžetak koji prenosi informacije drugim neuronima Sinapsa - mesto na kome se nervni impuls putem neurotransmitera prenosi sa aksona jednog neurona na dendrit drugog. Ceo nervni sistem protkan je i povezan ogromnim brojem nervnih vlakana, a snopovi nervnih vlakana čine nerve

Rođenje 6 godina 14 – 20 godina

Razlikuju se: 1. Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina CNS PNS 2. Periferni nervni sistem neuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine, u mišićima, čulima i organima

ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ L D Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, dve hemisfere: levu i desnu Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela

DVE HEMISFERE Kontroliše desnu polovinu tela ZADUŽENA ZA: Kontroliše levu polovinu tela ZADUŽENA ZA: • govor • prepoznavanje likova • mišljenje • orijentaciju u prostoru Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере

ČULNI ORGANI – RECEPTORI • Organi koji su se tokom evolucije osposobili za prijem, registrovanje promena iz spoljašnjeg sveta ili onih koje nastaju u našem organizmu: • Receptori za mehaničke draži, hemijske, toplotne, svetlosne – u zavisnosti od toga za koju vrstu draži su se specijalizovali • Receptori prema položaju u telu: • eksteroceptori – receptori za vid, sluh, miris, ukus, dodir, bol, za temperaturu, • interoceptori –nalaze se u unutrašnjosti tela i mi preko njih dobijamo organske osete; • proprioceptori- smešteni su u mišićima i zglobovima i unutrašnjem uhu i obaveštavaju nas o promenama položaja tela, pokretima tela i njihovih delova – to su kinestetički i statički receptori

EFEKTORI • Mišići i žlezde sa unutrašnjim lučenjem čine efektore • Pomoću mišića vršimo određene pokrete: • glatki mišići – nalaze se u zidovima utrobe i krvnih sudova i preko njih se vrši pokretanje unutrašnjih organa; • prugasti ili skeletni mišići – nalaze se na rukama i nogama, pomoću njih se vrši pomeranje tela i delova tela u prostoru; • srčani mišić – posebna vrsta prugastih mišića, njime se ne upravlja voljno

• Žlezde sa unutrašnjim lučenjem • (endokrine žlezde ) – luče svoje sekrete – hormone, neposredno u krv • Najvažnije endokrine žlezde su: tiroidna/štitna žlezda, hipofiza/pituitarna žlezda, adrenalne/nadbubrežne žlezde i polne žlezde/gonade

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA • Hipofiza je odgovorna za rast i funkcionisanje čitavog organizma i za naše psihičko funkcionisanje, od nje zavisi i rad ostalih endokrinih žlezda. Poremećaj u radu ove žlezde- disfunkcija, dovodi do preterane visine ili do patuljastog rasta • Od aktivnosti štitne žlezde i hormona koji luči – tiroksin, zavisi razmena materija u organizmu – metabolizam, kao i aktivnost organizma. Smanjeno lučenje tiroksina dovodi do zaostajanja u intelektualnom razvoju • Jezgro nadbubrežnih žlezda luči hormon adrenalin od koga zavisi aktivnost, posebno pri emocijama. Povećano lučenje adrenalina izaziva povećanu aktivnost, impulsivnost i uzbuđenje, a smanjeno dovodi do pasivnosti, tromosti i ravnodušnosti. • Aktivnosti polnih žlezda/gonada i hormona koje one luče – estrogen i testosteron, odgovorni su za polno sazrevanje, seksualno ponašanje i za javljanje sekundarnih polnih karakteristika

RAZVITAK PSIHIČKOG ŽIVOTA • Filogenetski razvoj (filogeneza) – razvitak vrste. • 3 bitna uslova nastanka čoveka kao vrste i odlika i ponašanja psihičkog života su: – Uloga rada i formiranje ruke – Društveni život – Razvijanje govora

Rad • Prilagođavanje sredini ostvaruje se radom. • Posebno mesto u razvoju nervnog sistema tokom evolucije zauzima rad • Moždana kora – korteks predstavlja fiziološku osnovu za različite složene psihičke procese – opažanje, mišljenje, učenje. . • Organski preduslov za pojavu rada – oslobađanje prednjih udova od aktivnosti kretanja i početak manipulisanja. • Razvijanje ruku utiče na razvitak celog organizma, posebno mozga i moždane kore.

Društveni život i razvoj govora • Život u zajednici i zajednički rad dovode i do potrebe za nekom vrstom komunikacije • Čovek je animal symbolicum

FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA Ontogenetski razvoj (ontogeneza) – razvoj pojedinca. Na psihofizički razvoj čoveka utiču mnogi faktori: • Nasleđe (hromozomi i geni) i sazrevanje – Nasledne odlike • Zajedničke za sve ljude • Specifične za pojedinca • Sredina u kojoj se živi • Aktivnosti koje obavljamo u toku svog života

• Nativističko shvatanje: nasleđe je odlučujući faktor od kog zavisi razvitak pojedinca, njegovo ponašanje i ličnost, odnosno psihički život (sposobnosti, temperament, karakterne osobine. . . pa i sposobnosti za sport) • Činioci od kojih zavisi nasleđene osobine su hromozomi i geni • Nasleđe i sazrevanje predstavljaju važne činioce razvitka psihičkih funkcija; ako za neke funkcije ili sposobnosti ne postoji dovoljna nasledna osnova – predispozicija, onda se vežbanjem, ma koliko ono bilo sistematsko, one ne mogu potpuno naučiti i razviti

• Empirističko shvatanje: razvoj čoveka i ličnosti pojedinca posledica je delovanja sredine; razlike među ljudima u pojedinim sposobnostima i drugim osobinama ličnosti su posledica razlika u uslovima u kojima pojedini ljudi žive • Džon Lok: dečija duša u momentu rođenja je „tabula rasa“ (prazan list hartije) • Na razvoj ličnosti veći uticaj ima društvena sredina – porodica, škola, kultura, društveni sistem. . , nego prirodna sredina – geografsko-klimatski uslovi

• Oba pomenuta shvatanja su jednostrana i idu u krajnost; nativisti zapostavljaju ulogu socijalizacije i socijalnog učenja, dok empiristi potcenjuju ulogu nasleđa • Interakcionističko shvatanje: razvoj ličnosti tumači se kao rezultat nasleđa, sredine i aktivnosti pojedinca • Uloga sopstvene aktivnosti je posebno značajna, jer se osobine ličnosti ne formiraju pasivnim delovanjem sredine na ličnost • Sopstvenim naporom i aktivnošću utiče se ne samo na osobine za koje nasleđe nema veliku ulogu – karakterne osobine npr, već i na one za koje nasleđe igra značajnu ulogu – sposobnosti, osobine temperamenta itd

Interakcija razvojnih faktora aktivitet individue urođene dispozicije socijalna sredina

HVALA NA PAŽNJI