UVOD U KOGNITIVNU PSIHOLOGIJU Predmet kognitivne psihologije Prouavanje

UVOD U KOGNITIVNU PSIHOLOGIJU

Predmet kognitivne psihologije • Proučavanje procesa koji se vrše na podacima dobijenim putem čula • Podaci se transformišu, sažimaju, obrađuju, skladište i pobuđuju (faze obrade) • Mentalni procesi odrasle osobe kao najšire određenje predmeta proučavanja • Uži problemi: • Kako primamo, selektujemo i osmišljavamo informacije iz spoljašnjeg okruženja? • Kako su te informacije pohranjene u našoj memoriji? • Kako ih koristimo prilikom rešavanja problema?

Koje procese i funkcije proučava kognitivna psihologija? • Opažanje • Prepoznavanje oblika • Pažnja • Osmišljavanje podataka • Reprezentovanje znanja • Jezik • Suđenje, zaključivanje i rešavanje problema (Kostić, 2006)

Metode i tehnike u kognitivnoj psihologiji • Eksperiment Zadatak reprodukcije Zadatak prepoznavanja Zadatak procenjivanja (procena pripadnosti stimulusa određenoj kategoriji) Zadatak transfera (ispitivanje uticaja prethodno naučenog na učenje novog) Zadatak verifikacije (primena u ispitivanju procesa suđenja, tj. da li je neki iskaz istinit ili ne – moguće varijacije karakteristika iskaza: negativan/afirmativan; istinit/neistinit; klase subjekata iskaza…. ) • Zadaci jezičke klasifikacije (klasifikovanje prikazanih stimulusa u odnosu na neki zadati kriterijum; npr. zadatak leksičke odluke – reč/pseudoreč) • Zadaci jezičke produkcije (npr. zadatak izgovaranja, tj. zadatak imenovanja) • • • Korelacioni metod

Koreni kognitivne psihologije • Strukturalizam • Dondersova istraživanja: metod oduzimanja • Vunt: samoposmatranje; eksperimentalno proučavanje kognitivnih procesa (asocijacije i suđenje); proučavanje vizuelnog opažanja, emocija i sl. • Funkcionalizam • Džejms: dva aspekta memorije • Primarna memorija – ono čega smo trenutno svesni • Sekundarna memorija – iskustvo i znanje o svetu koje je skriveno, pasivno i trajno pohranjeno • Bihejviorizam • Metodološka i konceptualna strogost klasičnog bihejviorizma (precizne operacionalne definicije, kontrolisani uslovi istraživanja…) • Neobihejviorizam: Tolman (S-O-R šema) – pojedini mentalistički pojmovi postaju legitimni predmeti izučavanja

Uticaj različitih disciplina • Kibernetika – pojam povratne sprege • Teorija informacije – verovatnoća događaja u sistemu • Lingvistika • Veštačka inteligencija – simulacija kognitivnih procesa • Neobihejviorizam

Kognitivna obrada informacija • Pravac u kognitivnoj psihologiji – skup pretpostavki koje se odnose na prirodu kognitivnih procesa i način funkcionisanja kognitivnog aparata • Ključne postavke: • Čulno-nervni aparat ima ograničene kapacitete • Kognitivne procese možemo raščlaniti na operacije i podoperacije • Kognitivna obrada je najčešće redna

Komponente sistema obrade informacija • Obrada se odvija u okviru tri međusobno povezana domena • Čulna memorija • Operativna memorija • Dugotrajna memorija • Memorija: domen u koji se privremeno ili relativno trajno smeštaju/skladište informacije stimulus čulo čulna memorija operativna memorija dugotrajna memorija

Modeli obrade informacija • Model Atkinsona i Šifrina (1968) • Tri komponente obrade: • Čulna memorija • Operativna memorija • Dugotrajna memorija • Teorija nivoa obrade (Craik & Lockhart, 1972) • Različiti načini kodovanja informacija – npr. reč se može kodovati na nivou fizičkih odlika (napisana malim ili velikim slovom, pismo…), na fonološkom nivou (kako se izgovara) i na nivou značenja i semantičkih veza

Čulna memorija • Perzistencija draži – pojava da se po prestanku delovanja draži njeno prisustvo još uvek oseća • Kada počinje „memorija“? Po prestanku delovanja stimulusa na čula ili po isteku perzistencije draži? • Memorija počinje sa percepcijom i uslov je za nastanak opažanja • Karakteristike čulne memorije: • Zadržava celokupan materijal koji su registrovala čula, ali se samo jedan deo prosleđuje u dublje nivoe obrade • Materijal se kratkotrajno zadržava (od pola sekunde do nekoliko sekundi, u zavisnosti od čulnog modaliteta) • Materijal u čulnoj memoriji je neosmišljen • Ikonička i ehoička memorija

Ikonička memorija • Sperlinglovi eksperimenti KMFS LBVC GJDR • Reprodukovano 4, 5 slova u proseku

Ikonička memorija • Eksperiment 2 KMFS LBVC >> KMFS << LBVC GJDR

Ikonička memorija • Eksperiment 2 KMFS LBVC KMFS >> LBVC << GJDR

Ikonička memorija • Eksperiment 2 KMFS LBVC GJDR >> GJDR << • Reprodukcija čitavog reda – ispitanici zadržavaju čitav skup slova budući da unapred ne znaju koji red je potrebno repodukovati

Ikonička memorija • Eksperiment 3 KMFS LBVC GJDR • Ispitanici tačno reprodukuju svako slovo ukoliko marker ne kasni mnogo za ekspozicijom skupa – povećanje vremenskog razmaka vodi ka smanjenju broja tačnih odgovora • Ključna karakteristika ikoničke memorije – informacije je moguće kategorisati jedino na osnovu fizičkih karakteristika stimulusa (boja, veličina,

Ehoička memorija • Senzorni registar u slušnoj percepciji • Eksperimenti sa auditivnim stimulusima analogni Sperlingovim ogledima • Nalazi su srodni – reprodukcija kod zadataka delimičnog izveštaja je bolja u odnosu na zadatak potpunog izveštaja • Karakteristike ovog tipa memorije su slične karakteristikama ikoničke memorije • Ponovljen nalaz koji ukazuje na neosmišljenost informacija u ovom domenu

Prepoznavanje oblika • Interaktivni proces koji prolazi kroz više faza obrade – od integracije elemenata u celinu do pridavanja smisla celini • Različiti pristupi problemu prepoznavanja oblika

Prepoznavanje oblika – Usaglašavanje sa uzorkom • Predstava u dugotrajnoj memoriji ima identične strukturalne osobine objekta koji reprezentuje (tj. predstavlja njegovu repliku) • Problem: do prepoznavanja dolazi i kada postoje strukturalna odstupanja između objekta i njegove predstave • Broj mogućih varijanti nekog objekta je neograničen, što implicira beskonačan broj predstava datog objekta

Prepoznavanje oblika – Teorija detekcije odlika • Pretpostavka da su distinktivne odlike ono po čemu se jedan objekat razlikuje od drugog • A= / + + • Problem: nemogućnost prepoznavanja svih varijanti jednog oblika. Npr. A se ne može prepoznati na osnovu distinktivnih odlika koje važe za A • Rigidnost modela

Prepoznavanje oblika – Teorija prototipova • Predstava sa kojom se usaglašavaju karakteristike objekta treba da bude prototip, tj. oblik idealnog predstavnika klase kojoj objekat pripada (prototip kuće, ptice, psa…). Pojedini članovi određene klase objekata su više ili manje slični prototipu

Prepoznavanje oblika – Prepoznavanje na osnovu komponenata • Objekte u realnom svetu je moguće svesti na ograničen broj osnovnih geometrijskih tela (tzv. geoni) • Biderman predlaže tridesetak geona koji se lako mogu izolovati i identifikovati i koji putem kombinovanja mogu formirati složenija tela • Problem: nije moguće obuhvatiti situacije u kojima je objekat prikazan u kontekstu drugih objekata (isti geon može da pripada većem broju objekata)

Prepoznavanje oblika – Prepoznavanje na osnovu komponenata

Relevantnost distinktivnih odlika objekata • Najser – identifikacija traje duže i uz više grešaka ukoliko se slovometa nalazi u kontekstu slova sa istim ili sličnim distinktivnim osobinama ODUGQR CDRQODUG UGRCDO DUZUOG CDRQODUG UGRCDO IVMEXW EXVIMW VMEXWI XIWMVE WXZMVI EXIWMV IVMXEW VMEXWI

Pažnja • Usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj, pri čemu se zanemaruju ostali sadržaji koje registruju naša čula • Čerijevi eksperimenti • U eksperimentima sa dihotičkom prezentacijom stimulusa, ispitanici reprodukuju sadržaj sa jednog zvučnog kanala (praćeni kanal), dok se drugi kanal zanemaruje (blokirani kanal) • U stanju su da prepoznaju fizičke karakteristike stimulusa na drugom kanalu (muški ili ženski glas, da li je emitovan ton i sl. ) • Koktel-efekat (fenomen selektivne pažnje)

Teorije rane selekcije • Selekcija informacija se odvija u ranim fazama kognitivne obrade • Brodbentova teorija filtera • Primljene informacije se izvesno vreme zadržavaju unutar ulaznih kanala (baferi), pri čemu je njihovo zadržavanje vremenski ograničeno • Ukoliko ne bi bilo vremenskog ograničenja, ne bi bilo moguće primanje novih informacija zagušenje • Od velikog broja ulaznih kanala, samo sa jednog se informacije šalju u dalju obradu, dok su drugi kanali blokirani. Za ovu selekciju odgovoran je filter koji može naizmenično da menja kanale sa kojih propušta informacije (filter = selektivna pažnja)

4 7 2 6 3 8 • U Brodbentovom zadatku ispitanici grupišu stimuluse na osnovu ulaznih kanala • Teškoće pri nastojanju da se reprodukuju i ulazni kanal i redosled izlaganja

krojač 5 odelo • 6 šije 3 Ukoliko se kombinuju brojevi i reči, ispitanici uspešno reprodukuju smisaone celine, kombinujući informacije sa ulaznog i blokiranog kanala

Teorije rane selekcije • Teorija prigušivanja • Filter ne blokira informacije sa drugih kanala, već ih prigušuje – selektivni filter • Uloga rečnika – predstave reči čiji prag pobuđivanja zavisi od njihovog subjektivnog značaja za primaoca poruke (npr. lično ime ima nizak prag pobuđivanja)

Teorije pozne selekcije • Ograničenja ne treba tražiti na nivou rane selekcije informacija, već na nivou davanja odgovora • Teorija selektivnog odgovora Obrada se odvija na celokupnom materijalu i nije ograničena pažnjom Informacije iz ulaznih kanala se automatski obrađuju Obrada se zasniva na materijalu koji je uskladišten u dugoročnoj memoriji Odlike ulaznih stimulusa se grubo usaglašavaju sa odlikama njihovih predstava u memoriji • U zavisnosti od tipa zadatka, konteksta u kojem se stimulus prikazuje, asocijativnih veza u dugoročnoj memoriji (…), dolazi do selektivne aktivacije memorijskih jedinica • •