Fiskalna konkurencija VII Multiple Jurisdictions Uvod Konkurencija obezbeuje
Fiskalna konkurencija
VII Multiple Jurisdictions Uvod • Konkurencija obezbeđuje ekonomsku efikasnost • Da li se ovaj argument može primeniti i na konkurenciju između država? • Kada postoji mobilnost ljudi, dobra kombinacija poreza i socijalnih naknada može dovesti do seljenja ljudi u tu jurisdikciju • Usled toga će jurisdikcije sa nekonkurentnim paketom poreza i naknada izgubiti deo populacije • Izučavanje prirode konkurencije između jurisdikcija predstavlja ključni uslov za ostvarenje ravnotežnog nivoa efikasnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Poreska konkurencija predstavlja stratešku “borbu” između država usled mobilnosti poreske osnovice • Uvođenje poreza na faktor proizvodnje koji je mobilan dovešće do presedeljenja: – Kapital će otići u jurisdikciju gde se ostvaruje najviši nivo neto prinosa – Rad će se preseliti u jurisdikciju sa najvišim nadnicama • Gubitak poreske osnovice u jednoj jurisdikciji predstavlja istovremeno dobitak za drugu jurisdikciju • Mobilnost osnovica dovodi do nastanka poreskih eksternalija između jurisdikcija • Postojanje eksternalija može dovesti do neefikasnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Pretpostavlja se da se kapital oporezuje, te da je kapital mobilan, a da građani nisu mobilni • U uslovima konkurentskog ponašanja, jurisdikcije su “male” i uzimaju neto prinos na kapital kao zadat (fiksan) • U uslovima strateškog ponašanja, jurisdikcije su “velike” i uzimaju u obzir uticaj poreske politike na neto prinos na kapital • U oba slučaja u ravnotežnoj situaciji javlja se neefikasnost Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Razmotrimo konkurentski slučaj, kada mala jurisdikcija uzima neto prinos na kapital kao fiksan • Ako je f’(ki) granični proizvod kapitala u juridsikciji i gde je ki odnos kapitala i rada • Ako ti predstavlja poresku stopu i, dok r predstavlja neto prinos na kapital izvan te jurisdikcije • Mobilnost kapitala, koja ne izaziva dodatne troškove, dovodi do izjednačavanja neto prinosa na kapital između jurisdikcija, tako da arbitraža dovodi do toga da: Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Kako je f’’(ki) < 0 povećanje ti dovodi do smanjenja ki • Ukupan dohodak od rada u jurisdikciji i jednak je vrednosti proizvodnje umanjene za prinos na kapital i uvećane za poreske prihode • Koristeći uslov za arbitražu dobija se: • …dohodak je maksimalan kada je tj. ti = 0 • Stoga ne bi trebalo oporezovati kapital – Jurisdikcija neće biti u mogućnosti da obuhvati ni deo prinosa od kapitala Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Strateško ponašanje se može analizirati polazeći od pretpostavke da postoje dve velike države • Količina kapitala koja se raspodeljuje na ove države je fiksna i iznosi • Usled seljenja kapitala bez dodatnih troškova, stopa prinosa nakon oporezivanja se izjednačava između zemalja • Ovaj uslov za arbitražu određuje raspodelu kapitala po zemljama, koja zavisi od poreskih stopa Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Na Grafikonu 20. 1 prikazana je raspodela kapitala po zemljama • Pretpostavimo da Zemlja 1 uvodi porez po visokoj stopi • Zemlja 1 će imati manje kapitala, jer u stanju ravnoteže viša poreska stopa će dovesti do seljenja kapitala u Zemlju 2 • Razlika u porezima će se odraziti na razliku u graničnim proizvodima kapitala u stanju ravnoteže Grafikon 20. 1 Alokacija kapitala Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Svaka država maksimizira dohodak radnika, pri čemu se poreski prihodi raspodeljuju radnicima i formi socijalnih naknada: • S obzirom da ki zavisi od t 1 i t 2 postoji strateška fiskalna interakcija • Svaka država određuje poresku stopu tako da maksimizira dohodak, polazeći od poreske stope u drugoj državi kao zadate • Funkcija najboljeg odgovora dve države je prikazana kao: Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Na Grafikonu 20. 2 prikazana je funkcija najboljeg odgovora • Nešova ravnoteža se ostvaruje u tački gde se izjednačavaju stope prinosa nakon oporezivanja u obe zemlje • Shodno tome, ravnotežne visine poreza su: • Svaka država dobija po ½ ukupne količine kapitala Grafikon 20. 2 Nešova simetrična ravnoteža Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • U stanju Nešove ravnoteže porezi su neefikasni: – Iz perspektive čitavog Sveta, kapital je fiksan – Ako dve države koordiniraju aktivnosti, mogle bi da prisvoje celokupan prinos na kapital kroz poreze i tako maksimiziraju dohodak radnika – Porezi u Nešovom ravnotežnom modelu ne obezbeđuju takav ishod • Pozitivne fiskalne eksternalije dovode do poreza koji su neefikasno niski • Države se takmiče kako bi privukle kapital, što je trka ka dnu • Konkurencija između velikih jurisdikcija ne obezbeđuje efikasan ishod (dok bi koordinacija to mogla da obezbedi) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Ovaj argument se primenjuje na bilo koju poresku osnovicu koja je mobilna • Ovo se primenjuje i na oporezivanje dobara, ako postoji mogućnost kupovine robe preko granice • Kupovina robe preko granice je moguća kada se oporezivanje vrši u zemlji porekla (gde je roba proizvedena) • Oporezivanje prema mestu potrošnje sprečava „kupovinu robe preko granice“, ali zahteva postojanje granica • Postojanje granica nije konzistentno sa postojanjem jedinstvenog tržišta u okviru federacije Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Asimetrija u pogledu veličine i tehnologije navodi zemlje da uvode različite poreze, što može koristiti nekim zemljama, na račun drugih • Ako postoji asimetrija u pogledu broja stanovnika, onda su male države na dobitku • Odliv kapitala je manje opasan za veliku državu, za bilo koje povećanje poreza, zbog čega veće zemlje uvode veće poreze Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Na Grafikonu 20. 3 prikazane su prednosti male zemlje • Zemlja 1 ima učešće u ukupnoj populaciji manje od polovine (s > ½ ) • Zemlja 1 uvodi veći porez (t 1 > t 2) • R je neto prinos na kapital • Dohodak po glavi stanovnika uvećan za poreske prihode zadovoljava uslov: c 2 + g 2 > c 1 + g 1 • Rezidenti male zemlje su na dobitku Grafikon 20. 3 Prednost male zemlje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Dosadašnja analiza se zasniva na pretpostavci da se poreski prihodi vraćaju radnicima kroz dohodak • Do drugačijeg zaključka se dolazi kada se poreski prihodi koriste za finansiranje javnih faktora proizvodnje • Rast javnih faktora proizvodnje dovodi do povećanja graničnog proizvoda kapitala • To je motiv da se kapital preseli u zemlju sa višom poreskom stopom • Ako je ovaj efekat dovoljno velik, Nešovi ravnotežni porezi mogu biti veći od efikasnog nivoa Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Opšta karakteristika fiskalnog federalizma je da viši i niži nivoi države dele istu poresku osnovicu • Tada postoje vertikalni eksterni efekti od poreza: – Povećanje poreske stope na jednom nivou države dovodi do smanjenja poreske osnovice na drugom nivou države – Fiskalne eksternalije su negativne – To je suprotno u odnosu na slučaj kada postoje pozitivne horizontalne eksternalije usled konkurencije između regiona • Posledično, u stanju ravnoteže porezi će biti previsoki, a poreske stope iznad efikasnog nivoa Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Na Grafikonu 20. 4 prikazano je preklapanje poreza Cena • Centralni federalni porez je T 0 a lokalni porez je t 0 • Cena je p 0, količina q 0, a poreski prihodi na centralnom nivou T 0 q 0 • Lokalni porez se povećava tako da cena raste p 1 • Federalni poreski prihodi padaju na T 0 q 1 • Ravnotežni porezi će biti previsoki Količina Grafikon 20. 4 Preklapanje poreza Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • U svakoj državi postoji mogućnost da roba bude kupljena od strane nerezidenata (turisti ili kupci iz pograničnih područja) • Takođe, deo proizvodnje mogu obavljati inostrane kompanije, koje zatim vrše repatrijaciju profita u inostranstvo • Ako se bilo šta od navedenog dešava, onda je moguće uvođenje diskriminatornih poreza za nerezidentna pravna i fizička lica • To dovodi do prevaljivanja tereta oporezivanja u korist rezidenata • Prevaljivanje tereta poreza dovodi do neefikasnosti Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Neka država i, i = 1, 2 raspolaže kapitalom • U ravnoteži, neto prinos na kapital mora biti jednak u svim državama • Ako je Zemlja 1 mora da daje subvenciju za kapital (da on se ne bi preselio), a Zemlja 2 da ga oporezuje („oporezivanje nerezidenata“) • Zemlja 2 se naziva „Državom izvoznicom poreza“ • Granični proizvod kapitala se razlikuje između zemalja (jer ga jedna oporezuje, a druga subvencioniše) • Alokacija kapitala između zemalja je neefikasna (Zemlja 1 privlači manje, a Zemlja 2 više kapitala nego što je to efikasno) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • U nekim situacijama poreska konkurencija može dovesti do unapređenja efikasnosti • Ona može ograničiti neefikasne subvencije, koje su usmerene na obezbeđenje konkurentske prednosti domaćim firmama • Poreska konkurencija je mehanizam obavezivanja, koji sprečava vraćanje na visoke poreske stope • Nebenevolentne države su ograničene poreskom konkurencijom • Poreska konkurencija može smanjiti politički problem podstičući smanjenje gubitaka (države će prestati da daju subvencije) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Poreska konkurencija • Kada su pojedinci mobilni, oni imaju mogućnost izbora mesta življenja • Kada postoji mali broj jurisdikcija, Tibuova hipoteza se ne može primeniti, jer se zasniva na pretpostavci postojanja velikog broja jurisdikcija • To dovodi do otvaranja dva pitanja: – Koju jurisdikciju će pojedinac odabrati u ravnotežnoj situaciji? – Kako raspodela dohotka i glasanje utiču na ravnotežni izbor lokacije? • Jednostavan model može predstavljati dobar okvir za analizu ovih pitanja Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • Pretpostavlja se da se pojedinci razlikuju u pogledu dohotka, i da postoji savršena mobilnost ljudi • Ako se dohodak označava sa y, poreska stopa sa t, a paušalni transfer (socijalna pomoć) sa g, tada funkcija korisnosti ima sledeći oblik: u(t, g; y) = g + [1 – t]y • Postoje dve jurisdikcije i svaka od njih određuje vrednost t i g na svojoj teritoriji • Da li u ravnoteži može doći do preraspodele stanovništva između jurisdikcija prema dohotku? Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • Neka jurisdikcija 1 uvodi porez po visokoj stopi • Da bi privukla pojedinca ona mora da dodeljuje i veće transfere • Ako pojedinac sa nivoom dohotka y preferira jurisdikciju 1, onda i svako lice sa dohotkom manjim od tog nivoa preferiralo jurisdikciju 1 • Ako su obe jurisdikcije popunjene, onda se raspodela stanovništva između pojedinaca vrši prema nivou dohotka (y*), na kojem su pojedinci indiferentni između dve jurisdikcije • Ovo ne može predstavljati ravnotežni ishod – Najbogatiji pojedinac u „siromašnoj“ jurisdikciji mora da plati porez, a dobio bi i transfer u „bogatoj“ jurisdikciji, što ga podstiče na seljenje Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • Zaključuje se da ravnoteža ne može biti ostvarena kroz preraspodelu stanovništva i različite pakete poreza i transfera • Savršena mobilnost dovodi do harmonizacije jurisdikcija • Bogati se sele kako bi izbegli redistributivno oporezivanje, a siromašni ih prate • To sprečava bilo koji region da primenjuje redstributivnije politike od ostalih regiona • Stoga je određivanje stepena redistributivnog delovanja javnih politika na centralnom nivou bolja opcija Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • Nesavršena mobilnost ograničava slobodu pojedinaca da se presele usled poreskih razloga • To omogućava određeni stepen diferenciranja između jurisdikcija u pogledu visine poreza • Da bi se ovo modeliralo, pretpostavlja se da su potrošači bogati (dohodak=1) ili siromašni (dohodak=0) • U društvu postoji podjednak broj jednih i drugih • Učešće bogatih u regionu 1 je x 1 dok je učešće siromašnih x 0 Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • Bogati plaćaju porez t a siromašni dobijaju transfer b • Isplativost za siromašnog potrošača koji bira lokaciju x je – …gde su b i b* naknade u dve jurisdikcije • Isplativost za bogatog potrošača koji bira lokaciju x je • di predstavlja meru mobilnosti (di = 0 znači da je mobilnost potpuna) Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • U ravnoteži se izjednačava korisnost u dva regiona • Regioni biraju poreske stope nezavisno jedan od drugog, kako bi maksimizirali iznos transfera • Povećanje poreza podstiče bogate na odlazak, a siromašne na dolazak u jurisdikciju • Ravnotežne poreske stope su gde je • Porezi su inverzno srazmerni razlici u mobilnosti – Veća mobilnost bogati implicira niže poreze, ali se taj efekat neutrališe usled mobilnosti siromašnih koji „prate“ bogate Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Raspodela dohotka • Ako nema barijera za migracije, onda redistributivna politika u jednoj državi neće biti delotvorna, jer će privući one koje dobijaju, a podstaći na odlazak one koji gube usled redistribucije • U ekstremnom slučaju, dogodiće se trka do dna, što znači da do preraspodele neće doći • U praksi postoje ograničenja u pogledu mobilnosti, dok su prava imigranata na transfere ograničena Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Transferi unutar države • Poreska konkurencija ukazuje da povećanje poreza u jednom regionu dovodi do rasta poreske osnovice u drugom regionu – To je pozitivna poreska eksternalija • To utiče na izbor politika u oba regiona • Razmotrimo kako ovo utiče na obezbeđenje javnih dobara • Neka je Dk odliv kapitala koji se dogodio usled oporezivanja, pri čemu se porez koristi za finansiranje javnog dobra • Efikasno obezbeđenje javnih dobara zahteva da MB = MC - t. Dk Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Transferi unutar države • Ako su regioni identični, oba se susreću sa odlivom kapitala, ali i imaju koristi usled priliva kapitala • Ako se ovi tokovi internalizuju, uslov efikasnosti postaje: MB = MC • Centralna vlast može ostvariti ovaj uslov, kroz transfere za izravnanje prihoda: – To podrazumeva davanje subvencija regionima za prikupljene prihode – Stopa tranfera zavisi od toga koliko poreskih prihoda se pripisuje drugim regionima – Time se svaki region kompenzuje za eksternalije Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Transferi unutar države • Eksternalije po osnovu rashoda se takođe mogu javiti: – Npr. lokalni rashodi na obrazovanje dovode do koristi i za centralnu državu • Ove eksternalije se mogu ispraviti (internalizovati) kroz transfera za izravnanje rashoda • Ipak, postoje ograničenja i za ovaj argument • Ako su regioni heterogeni u pogledu kvaliteta javnih dobara, transferi moraju biti diferencirani • Centralnoj državi može faliti informacija ili političke moći da primeni ovakve transfere Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Transferi unutar države • Transferi za izravnanje dovode do podele troškova programa • Priliv transfera je uslovljen njegovom ispravnom upotrebom Privatno dobro Paušalni transfer • Na Grafikonu 20. 5 se porede transferi za izravnanje i paušalni transferi (bezuslovni) • Transferi za izravnanje obezbeđuju veću ponudu javnih dobara • Paušalni transfer je efikasan Transfer za izravnanje Javno dobro Grafikon 20. 5 Transferi za izravnanje vs paušalni transferi Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Transferi unutar države • Transferi unutar države takođe dovode do preraspodele resursa • Fiskalno ujednačavanje podrazumeva dodeljivanje velikih transfera regionima sa najmanjim fiskalnim kapacitetom • Transfer je obično jednak razlici između poreske osnovice u tom regionu i prosečne poreske osnovice u svim regionima • Neka je bi poreska osnovica regiona i, a prosečna poreska osnovica, dok je prosečna poreska stopa • Transfer regionu i iznosi Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Transferi unutar države • Prema ovoj formuli, ujednačavanje na ovaj način obezbeđuje kompenzaciju za razliku u fiskalnim kapacitetima (poreskoj osnovici), ali ne i za razliku u preferencijama • Prihodi će biti jednaki, ako svi regioni budu primenjivali istu poresku stopu • Formula za ujednačavanje takođe obezbeđuje korekciju za eksternalije, smanjenje poreza u jednom regionu, dovodi do povećanja poreske osnovice, ali i do smanjenja transfera • Fiskalno ujednačavanje može biti sporno, ako neki regioni kontinuelno daju transfere drugim regionima Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Dokaz • Teorija poreske konkurencije ukazuje da mobilnost dovodi do pada poreskih stopa • Smanjenje poreskih stopa dovodi do ograničenja javnih rashoda • U zemljama OECD i EU izražava se zabrinutost zbog ovakve konkurencije • Pravilnik EU o oporezivanju preduzeća uvodi ograničenje zemljama, koje bi trebalo da ih spreči od ponašanja po principu štetne poreske konkurencije Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Dokaz • U Tabeli 20. 1 prikazane su stope poreza na dobit preduzeća za neke zemlje EU i G 7 • Sve zemlje, osim Irske i Italije su smanjile poreske stope • U Nemačkoj je stopa smanjena sa 62% na 38%, a u Velikoj Britaniji sa 53% na 30% – Što predstavlja neku vrstu dokaza „trke ka dnu“ Tabela 20. 1 Zakonske stope poreza na dobit preduzeća Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Dokaz • U Tabeli 20. 2 prikazana je prosečna zakonska i prosečna efektivna stopa poreza na dobit u zemljama EU od 1982. do 2000. –. . . što takođe predstavlja dokaz postojanja „trke ka dnu“ Median statutory Average effective 1982 50 43 1984 48 42 1986 46 41 1988 43 38 1990 39 36 1992 38 37 1994 37 36 1996 36 36 1998 37 34 2000 35 32 Tabela 20. 2 Zakonske i efektivne stope poreza na dobit Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
VII Multiple Jurisdictions Zaključci • Fiskalne eksternalije između jurisdikcija dovode do neefikasnog ishoda • Pozitivne eksternalije dovode do ravnoteže u kojoj su poreske stope niže od efikasnog nivoa • Eksternalije se javljaju kada je poreska osnovica mobilna –. . . što može dovesti do „trke ka dnu“ • Transferi unutar države predstavljaju način za korekciju eksternalija • Konkurencija između država predstavlja ograničenje u pogledu izbora politika Presentation slides for J. Hindriks and G. D. Myles, Intermediate Public Economics, Second Edition © Gareth D. Myles, August 2013
- Slides: 38
