NEPOTPUNA KONKURENCIJA MONOPOL OLIGOPOL I MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA PREDAVANJE

NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA PREDAVANJE 12 Prof. dr Jovo Jednak 1

Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije 1. l l Tržišna moć i monopol. Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. Na primer, Koka kola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0, 40 ili 0, 50 evra. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena. Monopol, kao kontrast ovome, ima značajnu kontrolu nad cenom koju naplaćuje - ima tržišnu moć. Prof. dr Jovo Jednak l 2

Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije 2. . Monopol kao industrija l l l Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji i Crnoj Gori može uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdevač ribom na ovom širem regionalnom području. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. Prof. dr Jovo Jednak 3

Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije l l Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda. Takođe, moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vrše pritisak na cene. S druge strane, monopolista poseduje igralište i može da postavi pravila igre kako želi Prof. dr Jovo Jednak 4

Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije l l l Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne (industrijske) tražnje. U situacijama kada imamo monopol, krivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib Prof. dr Jovo Jednak 5

Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije Sli ka br. 12– 1. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna konkurencija ima si la zni na gib kri ve tra žnje s kojom je preduzeće suočeno Pano (a): preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i može duž nje prodati koliko god hoće, a da ne obori tržišnu cenu. Pano (b): preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzeća sni zesvoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva Prof. dr Jovo Jednak 6 tražnje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo do d’, d’.

Struktura tržišta i nesavršena konkure l 1. Monopol l Osnovnije oblik nepotpune konkurencije. Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektorom Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata. Prof. dr Jovo Jednak 7

Struktura tržišta i nesavršena konkure l 2. Duopol l Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tržištu, da dominiraju i da na taj način kontrolišu cenu i autpu. Zajedno mogu kontrolisati 80 90% tržišta Primer, Coca cola i Pepsi l Više vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge Prof. dr Jovo Jednak 8

Struktura tržišta i nesavršena konkure 3. Oligopol i ravnoteža na oligopolističkom tržištu l Oligopol može imati jasno određenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija uključenih u OPEC. l Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda Prof. dr Jovo Jednak 9

Struktura tržišta i nesavršena konkure l l l Prepreke ulaska mogu biti: a) privredne prepreke kao što su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. i b) strateške prepreke Prof. dr Jovo Jednak 10

Struktura tržišta i nesavršena konkure l l Kod donošenja važnih odluka određivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete – preduzeće mora pokušati razlučiti, kako će najverovatnije reagovati njegovi konkurenti. Ravnoteža na oligopolističkom tržištu Nešova ravnoteža Prof. dr Jovo Jednak 11

Struktura tržišta i nesavršena konkure l l l Konkurentno tržište je u ravnoteži kada je količina ponude jednaka traženoj količini. Svako preduzeće posluje najbolje što može prodaje sve što proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. Slično tome, monopolist je u ravnoteži kada je granični prihod jednak graničnom trošku. Prof. dr Jovo Jednak 12

Struktura tržišta i nesavršena konkure l Svako preduzeće nastoji poslovati najbolje što može uzimajući u obzir što rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da će i ti konkurenti poslovati najbolje što mogu uzevši u obzir što radi prvobitno pomenuto preduzeće Prof. dr Jovo Jednak 13

Struktura tržišta i nesavršena konkure 4. Monopolistička konkurencija. l U uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. l To je slučaj kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. l Ova diferencija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta. l Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili lošije prži, ili zaštitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pića. Prof. dr Jovo Jednak 14

Struktura tržišta i nesavršena konkure 4. Monopolistička konkurencija. l a) preduzeća konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su međusobno zamenljivi, ali nisu savršeni supstituti i l b) ulazak i izlazak na tržište je slobodan. Novom preduzeću je relativno lako ući na tržište sa vlastitim markama proizvoda, kao što i postojeća preduzeća mogu lako otići sa tržišta, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni Prof. dr Jovo Jednak 15

Struktura tržišta i nesavršena konkure Tabela 12 1. Struktura tržišta Većina sektora je nepotpuno konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što stvara olakšice pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvođači prihvataju tržišne cene i prisvajaju ekonomski profit. Prof. dr Jovo Jednak 16

Struktura tržišta i nesavršena konkure 5. Monopson. Do sada je prednost analize tržišne moći bila samo prodajna strana tržišta, a ne i kupčeva strana. l Monopson predstavlja tržište na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je tržište sa nekoliko kupaca. Prof. dr Jovo Jednak 17

Struktura tržišta i nesavršena konkure l l Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. l Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. l Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara. Prof. dr Jovo Jednak 18

Izvori monopola l l a) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina. b) Ekonomije razmere obima Grafikon br. 12 1. Prirodni monopol Kada kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) opada udesno i nadole, to je uvek jeftinije za pojedinačnu firmu da usluži celu industriju – na slici LAC (Q’) Prof. dr Jovo Jednak 19

Izvori monopola l l l c) Patenti d) Mrežna ekonomija e) Vladine licence ili franšize Prof. dr Jovo Jednak 20

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima l l Monopolisti ne povećavaju zaradu na isti način. Oni se još uvek drže saveta „da nikad ne treba proizvoditi ništa što košta više nego što donosi novac”. Ali koliko god zvučalo čudno, ono što je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom slučaju nije cena. Prof. dr Jovo Jednak 21

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima l l l Samo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR). Situacija u monopolu je drugačija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiču na cene na tržištu. Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj tržišne tražnje, koja je uvek opadajuća. Kriva tržišne tražnje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. A to je u stvari monopolistov prosečni prihod (AR). Prema tome, tražnja je jednaka prosečnom prihodu (D = AR). Kao posledica toga, monopolista može prodati dodatne proizvode samo ako „smanji cene”. Prof. dr Jovo Jednak 22

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima Prof. dr Jovo Jednak 23

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima Grafikon br. 12 -2. Tražnja, ukupni prihod i elastičnost tražnje za monopolistu Da bi monopolista povećao prodaju, potrebno je da snižava cenu (gornji pano). Ukupni prihod raste sa količinom, dostiže maksimalnu vrednost, i onda počinje da opada (srednji nivo). Nivo količine za koju je cenovna elastičnost jedinica, odgovara srednjoj tački krive tražnje, gde je veličina ukupnih prihoda maksimalna. Prof. dr Jovo Jednak 24

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima Grafikon br. 12 3. Cena prevazilazi marginalni prihod u monopolu Ako firma mora da snizi cenu da bi prodala dodatni autput, marginalni prihod je manji od cene. Na primer, ako ova firma želi da poveća prodaju sa 1 na 2 korpe za sat, cena mora biti smanjena sa 13 na 12 evra. Marginalni prihod druge korpe je zato samo 11 evra. Ovo je pokazano u redu B u tabeli, tačkom B na Prof. dr Jovo Jednak grafiku. Tabela br 12 -2. Međuodnos cene, ukupnih i marginalnih prihoda Količina prodatog autputa raste kako se cena snižava. Istovremeno se povećava ukupni prihod, kao i marginalni prihod koji postepeno opada. 25

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanje cena na monopolskim tržištima l l l 1. Maksimiranje profita i profit monopolista. Monopolista najpre identifikuje veličinu autputa koja povećava profit (odluka o proizvodnji), a potom određuje koja je cena odgovarajuća toj količini proizvodnje (autputa). Monopolista povećava profit pri autputu gde je MR = MC Prof. dr Jovo Jednak 26

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanje cena na monopolskim tržištima l l 2. Odlučivanje o proizvodnji u funkciji maksimiranja profita Konkurentne firme donose odluke o proizvodnji tako što lociraju presecanje krivih marginalnog troška i cene. Međutim, monopolista traži veličinu autputa u kojoj je marginalni trošak jednak marginalnom prihodu Prof. dr Jovo Jednak 27

Grafikon br. 12 4. Maksimiranje profita Najprofitabilnija veličina autputa je prikazana presekom marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E). U ovom slučaju, presek marginalnog prihoda i marginalnog troška je pri autputu 4 kor peza sat. Tačka G ukazuje na to da će potrošači platiti 10 evra po korpi za ovoliki autput. Ukupni profiti je jednak ceni (10 evra) minus prosečni ukupni trošak (8 evra) = 2 €, pomnožen sa prodatom količinom (4 jedinice autputa) = 8 evra. Veličina profita prestavljena je površinom osenčanog pravougaonika A, B, G, C. Zatamljena polja Prof. dr Jednak od tačke E) su izgubljeni profiti zbog prevelikog ili premalog obima proizvodnje 28 (levo. Jovo i desno

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanje cena na monopolskim tržištima l l l 3. Monopolistička cena presek krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E) utvrđuje autput koji maksimira profit; kriva tražnje nam govori koju će najvišu cenu potrošači biti spremni da plate za određenu količinu autputa (tačka G). Prof. dr Jovo Jednak 29

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Grafikon br 12 5. Prisvajanje potrošačevog viška od strane monapolista l U uslovima kada preduzeće može naplaćivati samo jednu cenu svim kupcima, to je cena P* pri obimu prizvodnje Q*. U najpovoljnijem slučaju, preduzeće želi naplaćivati višu cenu potrošačima (P 1) koji su spremni platiti višu cenu od P*, te na taj način pridobiti deo potrošačevog viška, obeležen područjem A krive tražnje. Takođe, preduzeće će želeti prodavati proizvode potrošačima koji su spremni platiti nižu cenu (P 2), ali samo ako to ne utiče na sniženje cena za druge potrošače. Na taj način, preduzeće takođe može prisvajati Prof. dr Jovo 30 deo. Jednak potrošačevog viška obeležen područjem B krive tražnje. l

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista l l 2. Savršeno diskriminirajući monopolista ili cenovna diskriminacija prvog stepena U idealnom slučaju, preduzeće bi htelo naplaćivati različitu cenu, odnosno najvišu cenu svakom svom kupcu koji je spreman platiti za kupljen proizvod. Ovu najvišu-maksimalnu cenu nazivamo rezerervacijskom cenom kupca. Praksa naplaćivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savršena diskriminacija prvog stepena. Prof. dr Jovo Jednak 31

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista l l Slika br. 12 2. Savršeno diskriminirajuće cene i savršeno diskriminirajući monopolista Pano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po različitoj ceni (najvišoj rezervacijskoj), on će ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potrošačev višak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopoli tamože diskriminisati je isto što i njegova kriva tražnje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tražnja D, D. Ekonomski profit (П) je prikazan osenčenim poljem A, B, C, E, pano b. Prof. dr Jovo Jednak 32

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista l l l 3. Diskriminacija cena drugog stepena. Još jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa količinom koju kupujete Primer struja Prof. dr Jovo Jednak 33

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Slika br. 12 3. Diskriminacija cena drugog stepena Prodavac nudi prvi blok potrošnje od (0 do Q 1) po višoj ceni (P 1) drugi blok (Q 1 do Q 2) po nižoj ceni (P 2) treći blok po još nižoj ceni (P 3) itd. Čak i tada diskriminacija drugog stepena ne pokušava da prilagodi veličinu autputa karakteristikama pojedinaca ili specifičnih grupa. To često omogućava monapolisti da zadrži znatan udeo potrošačevog viška Prof. dr Jovo Jednak (osenčen deo). Slika br. 12 4. Perfektna prepreka Kada je prepreka ulaska savršena, preskaču je samo kupci koji postaju pogodni za diskutnu cenu (PL), jer oni nisu spremni da plate normalnu (regularnu) cenu (PH). Savršena prepreka ne pokazuje značajnije troškove za one koji je preskaču. 34

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista l l l 4. Preskočni model diskriminacije cena Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. Logično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku. Primer, rabat Prof. dr Jovo Jednak 35

Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola l l 1. Monopolistička konkurencija i ulaženje konkurenata na tržište Grafikon 12 6 prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežu tipičnog prodavca ribe u uslovima monopolističke konkurencije. Tražnja je pomerena ulevo i kriva D’, D’ prolazi kroz krivu prosečnih troškova (ATC’) tog preduzeća (ali nikad iznad nje). Tačka G’ predstavlja dugoročnu ravnotežu, jer su profiti jednaki nuli i niko više nema interesa da ulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u njemu. Prof. dr Jovo Jednak 36

Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola Grafikon br. 12 -6. Nesmetano ulaženje brojnih monopolističkih konkurenata anulira profit Izvorna kriva tražnje uz koju tipičan prodavac ribe ostvaruje profit, krivu D, D (na grafikonu br. 12 -4), pomera dole i levo (D’D’) ulaženjem novih suparnika u sektor. Ulaženje prestaje tek kad je svaki od prodavaca postavljen u dugoročnu ravnotežu kod koje nema razlike u profitima kao što je ona u tački G’. Pri dugoročnoj ravnoteži, cena ostaje iznad MC’, a svaki je proizvođač na levoj silaznoj deonici svoje dugoročne krive ATC’. Prof. dr Jovo Jednak 37

Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola l 2. Efikasnost gubitaka od monopola Prof. dr Jovo Jednak Slika br. 12 5. Gubitak blagostanja zbog jedinstvene (jedne) cene monopoliste Monopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodiće (Q*) i prodavati po ceni (P*). Konkurentska industrija pokušaće po istim troškovima, proizvodiće Qc i prodavati po ceni Pc. Upoređujući je sa rezultatom savršene konkurencije, jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrošačevog viška koji je jednak polju П + S 1. Pošto monopolista zarađuje profit П, trošak za društvo je S 1, nazvan „mrtvotežinski gubitak od 38 monopola”.

Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola l l 3. Oligopolističko utvrđivanje cena a) Rigidnost cena (otpornost cena na promene). Slika br. 12 6. Izlomljena kriva tražnje Svako preduzeće veruje da, kada bi povećalo svoju cenu iznad sadašnje cene P*, ni jedan konkurent ne bi sledio taj postupak pa bi izgubio veći deo prodaje. Svako preduzeće takođe veruje da bi druga preduzeća sledila njegov primer u slučaju da snizi cenu, tako da bi njegova prodaja porasla samo u meri do koje bi porasla tržišna tražnja. Kao posledica toga kriva tražnje D, D preduzeća lomi se kod cene P*, a njegova kriva graničnog prihoda MR prkida se u toj tački. Ako se granični trošak poveća sa MC na MC', preduzeće će proizvoditi na istom obimu proizvodnje Q* i naplaćivati istu cenu P*. Prof. dr Jovo Jednak 39

Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola Slika br. 12 7. Dominantno preduzeće određuje cenu, a ostala preduzeća prodaju onoliko koliko žele po toj ceni. Kriva tražnje dominantnog preduzeće, DD, razlika je između krive tržišne tražnje, D i ponude malih preduzeća, SF. Dominantno preduzeće proizvodi količinu QD kod tačke gde je njegovi granični prihod MRD jednak graničnom trošku, MCD. Odgovarajuća cena je P*. Pri ovoj ceni, mala preduzeća prodaju QF, tako da je ukupna prodaja QT Prof. dr Jovo Jednak 40

Monopolistička konkurencija, ulazak konkurenata na tržište i efikasnost gubitaka od monopola l b) Cenovno signaliziranje i cenovno preduzetništvo l l l Oblik implicitivnog dogovaranja kod kojeg preduzeće najavljuje porast cena (na primer, u štampi) u nadi da će ga slediti drugi, naziva se signaliziranje cena. Model određivanja cene kod kojeg jedno preduzeće redovno najavljuje promenu cena, koju zatim prate druga preduzeća naziva se cenovno predvodništvo. c) Model dominatnog preduzeća. Prof. dr Jovo Jednak 41

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni l l l 1. Karteli su uobičajno internacionalni i gotovo sve zemlje zabranjuju zakonima firmama da se tajno dogovaraju. Osnovni preduslov za uspeh kartela su: l l prvo, mora biti fokusirana stabilna organizacija, čiji se članovi dogovaraju o ceni i obimu proizvodnje i zatim pridržavaju dogovora Drugo, kartel mora posedovati monopolsku moć. Drugim rečima, kartel kroz organizacione forme mora obezbediti prostor za podizanje cena, ako je kriva tražnje veoma elastična. Prof. dr Jovo Jednak 42

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni Slika br. 12 8. OPEC naftni kartel Kriva ukupne svetske tražnje za svetskom naftom je TD, a SC je konkurentna kriva ponude (izvan OPEC a). Tražnja za naftom OPEC a, DOPEC, razlika je između ukupne tražnje i konkurentne ponude. Pošto su ukupna svetska tražnja i konkurentna ponuda neelastične OPEC a tražnja je neelastična. OPEC a maksimalizacija profita QOPEC nalazi se na secištu krivih graničnog prihoda i graničnog troška. Pri ovoj količini OPEC naplaćuje cenu P*. Da se OPEC i proizvođači nisu udružili u kartel, cena bi bila PC, gde se OPEC e krive tražnje i graničnog troška seku. Prof. dr Jovo Jednak 43

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni l l 2. Prirodni monopol. Jedna jedina telefonska ili elektronska kompanija može snabdeti tržište efikasnije nego veći broj konkurentskih firm Prof. dr Jovo Jednak 44

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni Grafikon br. 12 8. Prirodni monopol Efikasnost E’ izjednačava LMC i marginalnu korist D, D. Privredni monopolista postavlja uslov MR = MC, proizvodi QM i zarađuje profit (Π) PM, C, B, E. „Mrtvotežinski gubitak“ društvenog bogatstva je A, E, E’, tj. S 1. Ako se on primora na cenu PC monopolista će se suočiti sa horizontalnom krivom tražnje PC, E’ iznad autputa Q’. Pošto će PC biti i marginalni prihod, to će monopolista proizvoditi autput, gde je MR = MC. No, to stvara gubitke i monopolista traži rešenje preko državnih regulativa i proizvodi autput, Q pri definisanoj ceni PR. Prof. dr Jovo Jednak 45

Kartel, prirodni monopol i antimonopolski zakoni l l 3. Kršenje antimonopolskog zakona Majkrosoft Prof. dr Jovo Jednak 46