EKONOMIKA TURIZMA 4 ORGANIZACIONI OBLICI POSREDOVANJA U REALIZOVANJU

EKONOMIKA TURIZMA 4

ORGANIZACIONI OBLICI POSREDOVANJA U REALIZOVANJU TURISTIČKIH PUTOVANJA -Od uspešne organizacije posredovanja (uspostavljanja povoljnih odnosa između nosilaca ponude i tražnje) zavisi obim turističkog prometa i potrošnje. -Sa stanovišta nosilaca, razlikujemo sledeće oblike posredovanja: 1. Turističke agencije i 2. Inicijativne i receptivne društvene turističke organizacije. TURISTIČKE AGENCIJE - Najčešći oblik posredovanja između turističke tražnje i ponude. Dobro poznaju turističku tražnju i ponudu i poseduju sve informacije neophodne za turiste.

- Period od 1950. do 1960. godine – međunarodni turizam pokazuje najvišu stopu rasta i turističke agencije se naglo razvijaju - Aktivnosti turističkih agencija: 1. 2. 3. 4. 5. Kreiranje nove turističke ponude i tražnje; Propaganda Informisanje Distribucija – prodaja organizovanih programa putovanja Realizacija sopstvenih putovanja. Veliki deo međunarodnog i domaćeg turističkog prometa odvija se posredstvom turističkih agencija Automatizovano poslovanje informatičkih tehnologija turističkih agencija, korišćenje interneta i Javljaju se nove forme konkurencije turističkim agencijama koje mogu da ugroze njihovu posredničku ulogu.

SADRŽAJ DELATNOSTI TURISTIČKIH AGENCIJA I NJIHOVE VRSTE Delatnost putničkih agenata je danas veoma složena. Istorijski posmatrano, turistički agent je vršio posredničku delatnost: obezbeđivao karte za prevoz, hotelske rezervacije, obilaske gradova, muzeja. . . Ove usluge su vršene na zahtev klijenata, a kasnije su kroz paket aranžmane postale ponuda turističkih agencija. Usluge turističkih agencija u širem smislu se dele u četiri grupe: 1. 2. 3. 4. Obezbeđenje putnih isprava; Organizacija paušalnih putovanja; Informativno-savetodavne usluge u vezi sa putovanjem i boravkom Ostale prateće usluge: prodaja suvenira, usluge auto-servisa i sl. )

1. Posredovanje u realizaciji turističkih putovanja obuhvata sledeće aktivnosti: - Obezbeđenje viza; Prodaja karata za prevoz; Prodaja posebnih HOV (vaučeri); Izdavanje i isplata putničkih čekova, kreditnih pisama, organizacija menjačke službe. . . Prodaja polisa osiguranja. Sve navedene delatnosti turističke agencije obavljaju za račun trećih lica, za to od njih dobijaju proviziju. 2. Paušalna putovanja Paušalno putovanje je putovanje koje obuhvata put i boravak i druge usluge u mestu, klijent sve plaća unapred, tako da troškovi na samom putovanju ne postoje.

U slučaju paušalnih putovanja, turističke agencije se javljaju i u ulozi posrednika i u ulozi organizatora putovanja. Grupna paušalna putovanja su unapred isplanirana i imaju program putovanja (paket aranžmani) Organizacije koje sprovode paušalna putovanja zovu se tour-operateri. Sa aspekta vrsta turističkih agencija one se dele na: 1. 2. 3. 4. Međunarodne agencije; Pojedinačne i složene agencije koje imaju razgranatu mrežu podružnica; Samostalne agencije; Grosističke (tour-operateri) i detaljističke agencije (posrednici) kombinovane 5. Receptivne i inicijativne agencije i sl. i

OPŠTE ODLIKE PROCESA KONCENTRACIJE U TURIZMU Organizovano grupisanje i koncentrisanje turističke tražnje se vrši u najvećem broju zemalja u kojima se nalazi turistička tražnja. Individualna tražnja gubi značaj u odnosu na koncentrisanu tražnju. Veliki broj društvenih turističkih organizacija (planinarska društva, društva automobilista. . . ) stupa organizovano na strani turističke tražnje S obzirom da se na strani tražnje vrši koncentracija, normalno bi bilo da postoji ukrupnjavanje, odnosno koncentracija i na strani turističke ponude. Međutim postoje određeni faktori koji to onemogućavaju: - Poslovanje u okviru tuirističke privrede je sezonsko U turizmu nije moguća masovna proizvodnja, u osnovi pružanja turističkih usluga je lični rad Niska individualna rentabilnost poslovanja, posebno u ugostiteljstvu.

Zato je baza razvoja turizma u velikom broju zemalja, u velikom broju organizacionih jedinica na strani ponude. - U Italiji oko 90% svih objekata za smeštaj čine organizacione jedinice čiji kapacitet ne prelazi više od 45 ležaja (porodična turistička preduzeća). - U tom slučaju kapital i rad su spojeni (vlasnik kapitala ujedno i pruža usluge) - Kod lanaca hotela ili restorana brze hrane, kapital je odvojen od rada. Oblici koncentracije u oblasti turizma: - Horizontalni i - Vertikalni.

OBLICI HORIZONTALNE KONCENTRACIJE U TURIZMU - - Svodi se na saradnju aktivnosti unutar određene privredne grane, podrazumeva udruživanje u okviru ugostiteljstva, turističkih agencija, trgovine, saobraćaja i sl. Ovi oblici koncentracije mogu da se vrše u okviru određenog turističkog mesta ili izvora turističke tražnje. Prednosti horizontalne koncentracije: 1. Veće uštede po osnovu nabavke i korišćenja repromaterijala i racionalnijeg korišćenja zaposlenog osoblja; 2. Stvaraju se povoljniji uslovi za investicionu aktivnost; 3. Stvaraju se uslovi za efikasnije istraživanje turističkog tržišta, turističke promocije, prodaje, nabavke. . . 4. povećava se konkurentska sposobnost sa stanovišta odnosa prema turističkoj tražnji i ostaloj turističkoj ponudi

Primeri horizontalne koncentracije u turizmu: - Na strani turističke tražnje: velike turističke agencije Na strani turističke ponude: ugostiteljska privreda. Primer horizontalne koncentracije u turizmu: Nemačka - 1968. godine formirana grupacija turističkih agencija (TUI) udruživanjem četiri velike turističke agencije; - 1972. godine se priključuju još dve agencije - Te godine organizovala je oko 500 čarter letova nedeljno - Najvažnija destinacija bila je Španija, a bila su popularna i krstarenja - TUI postoji i danas, tokom vremena je menjao i usavršavao poslovnu politiku - Danas je to multinacionalna kompanija, osim u Nemačkoj ima razgranate aktivnosti i u Velikoj Britaniji, Holandiji, Irskoj, Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Austriji.

Kada se radi o horizontalnim oblicima koncentracije u oblasti hotelskog poslovanja, zapažaju se pojave formiranja lanaca hotela koji: - Posluju pod jedinstvenim nazivom; Imaju isti kvalitet usluga; Imaju ujednačen sistem rezervacija Imaju zajedničku politiku promovisanja usluga I druge zajedničke elemente poslovne politike. OBLICI VERTIKALNE KONCENTRACIJE U TURIZMU U osnovi vertikalne koncentracije u turizmu je integracija turističke privrede između organizacija koje pripadaju različitim privrednim granama, ali su uključene u turističku privredu. Integracija između preduzeća iz oblasti ugostiteljstva, saobraćaja, turističkih agencija, trgovine, bankarstva, poljoprivrede, industrije. . .

Primer vertikalne koncentracije u turizmu: - Thomson grupa u Velikoj Britaniji (1965. godine) Pan American (PAN-AM) vazduhoplovna kompanija koja ima i sopstveni lanac hotela; Lufthansa, Air France, Swissair osim delatnosti prevoza, imaju i sopstvene lance hotela. . . Brz razvoj međunarodnog turizma uslovio je da krupni kapital značajnije ulazi u sferu turističke privrede

DRUŠTVENE TURISTIČKE ORGANIZACIJE Osnovni principi njihovog funkcionisanja su: - Dobrovoljnost i Nelukrativnost. Postoje dve grupe: 1. Inicijativne društvene turističke organizacije i 2. Receptivne turističke organizacije. 1. Inicijativne: - Kompletiraju turističku ponudu (društva planinara, izviđača, automobilista, prijatelja prirode. . . ) Sklapaju povoljne aranžmane sa turističkim agencijama ili posluju samostalno bez dobiti.

2. Receptivne društvene turističke organizacije: - nastale su sredinom prošlog veka u okviru turističkih mesta; - One sarađuju sa predstavnicima organa vlasti i zalažu se za uređenje grada, higijenske uslove boravka turista. . . - Izvori finansiranja su boravišne takse. - Zbog obima aktivnosti dolazi do njihovog vertikalnog povezivanja u turističke saveze. - Svaka država ima svoj nacionalni turistički savez - Država je od društvenih turističkih organizacija preuzela značajan deo funkcija, ali su neke ostale u nadležnosti ovih organizacija

OSNOVI TURISTIČKE POLITIKE I ORGANIZACIONI OBLICI DELOVANJA DRŽAVE U RAZVOJU TURIZMA - Politika je delatnost države od javnog značaja - Opšta turistička politika predstavlja realizovanje zajedničkih interesa svih faktora u turizmu sa stanovišta želje da se što više iskoristi turistička ponuda u datoj zemlji i da se uspešno realizuju ekonomske i društvene funkcije turizma u okviru društveno-ekonomskog razvoja određene zemlje. - - Posebna turistička politika ima za cilj da se njome unaprede određeni pojedinačni domeni (faktori turizma i treba da bude usklađena sa opštom turističkom politikom). Turistička politika je deo ekonomske politike zemlje i mora biti usklađena sa ostalim politikama - Da bi se uspešno upravljalo razvojem turizma, moraju biti usklađene sledeće oblasti: saobraćaj, prosveta i kultura, zdravstvo, trgovina, finansije, ugostiteljstvo. . .

Druge delatnosti (poljoprivreda, industrija, građevinarstvo, šumarstvo. . . ) su u nadležnosti drugih resora državne uprave. Oni utiču na razvoj turizma, pa su neka pitanja morala biti izdvojena i prebačena u nadležnost resora za turizam. Državni organi za turizam postoje u svim državama, egzistiraju u okviru državne uprave ili izvan nje. Sa tog aspekta, organi državne uprave za razvoj turizma se dele na: - Neposredne: kolektivni organi ( komitet za turizam, savet za turizam) i posebni (ministarstvo za turizam, ministarstvo za trgovinu i turizam, ministarstvo za saobraćaj i turizam. . . ) i - Posredne koje su van izvršnih organa državne uprave 8 specijalizovane organizacije na koje država prenosi nadležnosti za razvoj turizma)

- ORGANIZACIJA DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U ŠPANIJI Od sredine ‘ 60 -tih godina prošlog veka turizam je najuži prioritet privrednog razvoja Španije Postojalo je Ministarstvo za informacije i turizam, a ove delatnosti su bile u nadležnosti dva podsekretarijata. Međutim, sredinom 1978. godine dolazi do decentralizacije nadležnosti državnih organa za turizam i nadležnosti se prebacuju na pojedine regione i provincije. Nadležnost i razvoja turizma na nivou centralnih državnih organa bile su u okviru Ministarstva za trgovinu i turizam u čijem sastavu su radili sekretarijati koji su se bavili pitanjima trgovine i turizma Njihove nadležnosti su bile sledeće: 1. 2. 3. 4. Organizovanje propagande Poslovi planiranja i razvoja turizma Istraživački rad i turistička statistika Sistem obrazovanja kadrova - -

5. Izrada opštih načela oko klasifikacije kapaciteta za smeštaj i ishranu 6. Organizovanje inspekcijske službe u turizmu 7. Izrada oštih kriterijuma za formiranje cena turističkih usluga za nastup na međunarodnom tržištu 8. Izgradnja turističke infrastrukture 9. Nastup na sajmovima i izložbama u inostranstvu Pored sekretarijata ove nadležnosti su obavljale i organizacije: 1. Institut za istraživanje turizma 2. Kongresi i izložbe 3. Škola za oblast turizma sl. Inovacije turističke politike Španije u poslednje vreme su usmerene na povećanje konkurentnosti preduzeća turističke privrede na međunarodnom tržištu

To podrazumeva: - Unapređenje kvaliteta turističkog proizvoda; Uvođenje tehnoloških inovacija; Poboljšanje menadžmenta Obrazovanje zaposlenih u turizmu Unapređenje promovisanja turističke ponude Španije U ovom veku, pored postojećeg državnog resora za turizam formirane su i dve važne organizacije u okviru vlade: - Interministarski komitet za turizam čiji je zadatak da predlaže rešenja za unapređenje turizma i Bord za promociju turizma koji integriše javne i privatne interese u promociji turizma u inostranstvu.

- ORGANIZACIJA DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U ITALIJI Italija ima dugu tradiciju organizacije u turizmu Još 1959. godine osnovano je Ministarstvo za turizam i priredbe, a u njegovom sastavu značajnu ulogu imala je Generalna direkcija za turizam (danas Generalna direkcija za opšte poslove, turizam i sport) ENIT (Ente Nazionale Italiano del Turismo) – posredni državni organ za turizam ENIT je specijalizovani posredni državni organ za turizam i njegov je zadatak da brine o organizovanju i funkcionisanju promocione i informativne delatnosti u inostranstvu. Ima 50 predstavništava u raznim zemljama sveta i velike godišnje budžete Njegove nadležnosti su sledeće: 1. 2. 3. 4. 5. Organizovanje rada predstavništava u inostranstvu Organizovanje plaćenog publiciteta Publikovanje promo-materijala na stranim jezicima Izrada i proizvodnja turističkih filmova Snabdevanje propagandnim materijalom - -

6. Davanje usmenih i pisanih informacija 7. Organizovanje studijskih putovanja po Italiji 8. Korišćenje specijalizovanih agencija za propagandu u inostranstvu 9. Koordinacija sa diplomatskim predstavništvima Turistička politika i njeni nosioci na svim nivoima od centralnih do lokalnih državnih organa, stalno se usavršavala i prilagođavala promenama na međunarodnom turističkom tržištu. Danas državni resor za turizam u Italiji ima sledeće nadležnosti: 1. Definisanje godišnjeg programa za razvoj turizma 2. Učešće Italije u međunarodnim organizacijama i potpisivanje državnih sporazuma u oblasti turizma 3. Koordinacija regionalnih aktivnosti u oblasti turizma (imidž) 4. obezbeđenje statistike u turizmu 5. kontrola promocije turizma

6. Podrška promociji turizma za posebne programe i Pomoć za razvoj turizma u Južnoj Italiji. ORGANIZACIJA DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U FRANCUSKOJ Generalni komesarijat za turizam je 1963. godine dobio status samostalnog državnog sekretarijata za turizam. U njegovoj nadležnosti su bili sledeći poslovi: 1. Priprema propisa iz oblasti turizma 2. Priprema i izrada planova za razvoj turizma 3. Vršenje nadzora nad sprovođenjem propisa 4. Razvrstavanje turističkih mesta 5. Kategorizacija objekata za smeštaj i ishranu 6. Usmeravanje kredita za razvoj turizma 7. Propagandno-informaciona delatnost.

Od septembra 1978. godine, formirano je posebno Ministarstvo za omladinu, sport i razonodu – u okviru njega deluje i posebna Direkcija za turizam je odgovorna za pripremu i sprovođenje turističke politike, a sastoji se iz tri glavna organizaciona oblika: 1. Uprava za socijalni turizam i brigu o turističkoj privredi 2. Uprava za promociju turizma i 3. Uprava za proučavanje i istraživanje turizma. Direkcija za turizam je glavni koordinator turističkih usluga i organ Sekretarijata za turizam. Danas su njene nadležnosti vezane za: 1. Unapređenje usluga u turizmu 2. Turističke agencije 3. Prihvat i sadržaj boravka turista 4. Služba turističkih vodiča 5. Promocija u zemlji i inostranstvu. . .

Od 1987. godine promocijom turizma Francuske bavi se specijalizovana institucija “Maison de la France”. Direkcija za turizam se tako, danas oslanja na tri stuba: 1. Nacionalna opservatorija za turizam, 2. Francusku inženjersku agenciju i 3. Maison de la France. Organizacioni oblici za uspešno kreiranje i sprovođenje turističke ponude se stalno unapređuju što daje dobre rezultate.

SINTEZA KRETANJA U ORGANIZACIJI TURISTIČKE POLITIKE U većini zemalja turistička politika se u okviru države ostvaruje kroz formiranje posebnog resora za turizam (ministarstva ili uprave) dok se kod manjeg broja zemalja turizam nalazi zajedno sa trgovinom, saobraćajem, privredom, sportom. . . U oblasti ržavnih organa za turizam nadležna je Nacionalna turistička administracija (NTA). Njene nadležnosti su: - Izrada strategija i planova razvoja turizma zemlje u okviru ukupnog društveno-ekonomskog razvoja; - Koordinacija razvoja turizma između resora državne uprave - Zaštita potrošačkih prava - Briga o zaštiti životne sredine - Sistem obrazovanja za potrebe turizma - Istraživanje tržišta

- Izrada strategija i planova razvoja turizma zemlje u okviru ukupnog društveno-ekonomskog razvoja; Koordinacija razvoja turizma između resora državne uprave Zaštita potrošačkih prava Briga o zaštiti životne sredine Sistem obrazovanja za potrebe turizma Istraživanje tržišta Međunarodna saradnja u raznim oblastima Briga o usavršavanju saobraćajne infrastrukture Zaštita spomenika kulture Organizovanje savremenih informacionih sistema organizovanje promocionih aktivnosti u inostranstvu.

MEĐUNARODNE TURISTIČKE ORGANIZACIJE I UDRUŽENJA Međunarodne organizacije i udruženja deluju na stvaranje objektivno povoljnih uslova za razvoj međunarodnog turizma ili pojedinih delatnosti turističke privrede. Međunarodna unija zvaničnih turističkih organizacija okuplja preko 100 zemalja. - Osnovana 1925. godine u Hagu - Sedište u Ženevi Osnovne funkcije: - Podstiče razvoj međunarodnog turizma - Ističe ulogu turizma kao značajnog faktora u razvoju međunarodnih ekonomskih odnosa - Stimuliše razvoj ekonomski nerazvijenih zemalja - Posebno naglašava društvenu i kulturnu ulogu turizma - Ističe ulogu turizma kao sredstva za bolje razumevanje među ljudima - Uklanja mere vezane za formalnosti oko ulaska u neku državu i sl.

Ova organizacija ima zapaženu ulogu u razvoju naučne misli u oblasti turizma, stimulisanju naučnih istraživanja, organizaciji naučnih skupova, izdavanje časopisa. . . ) Ova organizacija se 1974. godine transformiše u Svetsku turističku organizaciju - Sedište u Madridu 138 zemalja članica 80 stalno zaposlenih Osnovni organ: Generalna skupština Utiče na razvoj turizma sa stanovišta doprinosa privrednom razvoju Prati statistiku Organizuje skupove Pruža tehničku pomoć zemljama u razvoju za razvoj turizma Sarađuje sa drugim međunarodnim organizacijama u sastavu UN. Postoje i brojne nevladine organizacije za razvoj turizma i sve učestvuju u pružanju usluga stranim turistima i po tom osnovu ostvaruju prihode.