Upravljanje potraivanjima od kupaca DRAGANAC Relevantni trokovi v

Upravljanje potraživanjima od kupaca DRAGANAC

Relevantni troškovi: v Oportunitetni troškovi, u vidu propuštenog prinosa; v Gubici zbog nenaplativih potraživanja; v Administrativni troškovi. Različiti aspekti upravljanja kupcima: I Kreditna politika: 1. Kreditni standardi, i 2. Kreditna analiza. II Kreditni uslovi; III Politika naplate potraživanja od kupaca.

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA ANALIZA Kreditni standardi: Minimalni uslovi, koje kupac mora da ispuni, da bi mu se odobrila prodaja na kredit. Analiza “ 5 K”: karakter, kapacitet, kapital, kolateralno obezbeđenje i kondicije. Analiza i ocena kreditnih standarda podrazumeva analizu efekata: a)ublažavanja (relaksacije), odnosno b)pooštravanja kreditnih standarda. Efekti ublažavanja kreditnih standarda: rast prihoda od prodaje, porast procenta nenaplaćenih potraživanja, smanjenje koeficijenta obrta kupaca, što je posledica povećanja ulaganja u ova potraživanja (najčešće u većem procentu, nego što je rast prihoda od prodaje), rast troškova držanja potraživanja od kupaca. Posmatramo neto efekat na ukupan finansijski rezultat, i, jedino kada je pozitivan, prihvatamo da relaksiramo kreditne standarde. Efekti pooštravanja kreditnih standarda (obrnuti): smanjenje prihoda od prodaje, smanjenje procenta nenaplaćenih potraživanja, rast koeficijenta obrta kupaca, smanjenje ulaganja u ova potraživanja (najčešće u većem procentu, nego što je smanjenje prihoda od prodaje), smanjenje troškova držanja potraživanja od kupaca.

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA ANALIZA Zadatak 1: Pri postojećim kreditnim standardima, preduzeće ostvaruje prihode od prodaje u iznosu od 1. 000. Troškovi, sadržani u tim proizvodima, iznose 750. 000. Koeficijent obrta kupaca je 10. Nenaplativa potraživanja iznose 1% od prodajne vrednosti. Troškovi držanja potraživanja od kupaca (oportunitetni troškovi) iznose 12% godišnje. Ukoliko dođe do relaksacije kreditnih standarda, prihodi od prodaje će se povećati za 50. 000, dok će se troškovi, sadržani u tim proizvodima, povećati za 22. 500. Koeficijent obrta kupaca će se smanjiti na 8. Nenaplativa potraživanja će porasti na 1, 8% prodajne vrednosti. Utvrditi da li je opravdano izvršiti relaksaciju kreditnih standarda.

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA ANALIZA Konačno rešenje: Dodatni dobitak na prodaji = 18. 600 - Dodatni troškovi ulaganja u potraživanja= 2. 587, 44 =Neto efekat 16. 012, 56 Opravdano je izvršiti relaksaciju kreditnih standarda. .

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA ANALIZA Zadatak 2: Da li je opravdano pooštriti kreditne standarde u sledećoj situaciji? Pri postojećim kreditnim standardima, poznati su naredni podaci: količina proizvedenih i prodatih proizvoda iznosi 10. 000 komada, prodajna cena je 200, prosečni varijabilni troškovi iznose 140, ukupni fiksni troškovi su 300. 000, prosečni period naplate potraživanja je 40 dana, gubici zbog nenaplativih potraživanja iznose 3% od prodajne vrednosti. Ukoliko dođe do pooštravanja kreditnih standarda, nastaće sledeće promene: smanjenje obima prodaje (količine prodatih proizvoda) za 4% , prosečan period naplate potraživanja će se skratiti za 4 dana, gubici zbog nenaplativih potraživanja će se sniziti na 2% od prodajne vrednosti. Prosečna cena kapitala je 15%.

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA ANALIZA Konačno rešenje: Smanjenje dobitka na prodaji = -2. 400 + Smanjenje troškova ulaganja u potraživanja = 3. 673, 3 = Neto efekat =1. 273, 3 Opravdano je pooštriti kreditne standarde. ( Neto efekat je pozitivan. )

KREDITNI USLOVI 1. 2. 3. Kreditni uslovi: Kreditni period; Kasa skonto; Diskontni period. 1. Kreditni period Efekti produženja kreditnog perioda – slični efektima koji nastaju pri ublažavanju kreditnih standarda. Efekti skraćenja kreditnog perioda: smanjenje prihoda od prodaje, smanjenje procenta nenaplativih potraživanja, rast koeficijenta obrta kupaca, smanjenje ulaganja u potraživanja od kupaca i uštede u troškovima ovih potraživanja.

KREDITNI USLOVI 2. Kasa skonto Popust se utvrđuje u procentu od prodajne vrednosti. Efekti uvođenja kasa skonta: povećanje obima prodaje, rast prihoda od prodaje, smanjenje procenta nenaplaćenih potraživanja, rast koeficijenta obrta kupaca, smanjenje ulaganja u potraživanja od kupaca i uštede u troškovima drzanja ovih potraživanja.

KREDITNI USLOVI Zadatak 3: Pretpostavićemo da preduzeće do sada nije odobravalo kasa skonto. Prihodi od prodaje su iznosili 100. 000, troškovi realizovanih proizvoda 60. 000, koeficijent obrta kupaca je 10, a nenaplativa potraživanja 0, 7% od prodajne vrednosti. Uvođenjem kasa skonta od 2%, koji će koristiti 30% kupaca, prihodi od prodaje će se povećati za 10. 000, koeficijent obrta kupaca će iznositi 14, troškovi realizovanih proizvoda će se povećati za 7. 000, a nenaplativa potraživanja biće samo 0, 2% od nove prodajne vrednosti. Troškovi držanja potraživanja od kupaca iznosiće 11% godišnje.

KREDITNI USLOVI Konačno rešenje: Dodatni dobitak na prodaji = 2. 820 +Smanjenje troškova ulaganja u potraživanja = 133, 57 =Neto efekat = 2. 953, 57 Treba prihvatiti uvođenje kasa skonta. Svi efekti su pozitivni, jedino iznos odobrenog kasa skonta (sličan efekat kao sniženje prodajnih cena) umanjuje neto finansijski efekat.

KREDITNI USLOVI 3. Diskontni period Efekti produženja diskontnog perioda: povećanje obima prodaje, smanjenje % nenaplativih potraživanja, povećanje dobitka na prodaji. VAŽNO: Za kupce, koji tek počinju da koriste kasa skonto, koeficijent obrta će se povećati, smanjiće se prosečna ulaganja i nastaće uštede u troškovima potraživanja. Kod kupaca, koji su već koristili kasa skonto, smanjiće se koeficijent obrta, povećaće se prosečna ulaganja, kao i troškovi držanja potraživanja od kupaca.

Upravljanje zalihama

TROŠKOVI ZALIHA 1. 2. 3. Troškovi porudžbine, odnosno troškovi pribavljanja zaliha sirovina materijala i robe i Troškovi pripreme proizvodne serije; Troškovi držanja zaliha (koji se, najčešće, utvrđuju u % od prosečne nabavne vrednosti ili u novčanom iznosu po jedinici zaliha za određeni vremenski period); Troškovi nedostatka zaliha (oportunitetni trošak- propušteni prinos). Troškovi porudžbine su fiksni po jednoj porudžbini. Troškovi pripreme proizvodne serije se posmatraju kao fiksni po jednoj seriji.

OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINE v v v ü ü ü Optimalna veličina porudžbine podrazumeva minimiziranje ukupnih troškova zaliha. Utvrđivanje optimalne veličine porudžbine: primenom matematičkih modela; grafičko rešenje; tabelarno rešenje. Pretpostavke matematičkog modela: Ukupna upotreba materijala za jednu poslovnu godinu je unapred utvrđena na osnovu podataka iz prethodnog perioda i planirane proizvodnje i prodaje u narednom periodu; Materijal se troši kontinuirano u približno istim količinama svakog dana u toku godine; Ne razmatraju se troškovi nedostatka zaliha.

UKUPNI TROŠKOVI ZALIHA I OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINE Ø Simboli: S = ukupna godišnja upotreba materijala u jedinicama; O = troškovi jedne porudžbine; C = nabavna cena po jedinici materijala; i = troškovi držanja zaliha materijala u % od nabavne vrednosti; Q = veličina porudžbine u jedinicama; T = ukupni troškovi zaliha. T = Prvi sabirak u formuli predstavlja troškove porudžbine, a drugi troškove držanja zaliha. Pri optimalnoj veličini porudžbine, ukupni troškovi su minimalni, a pomenute dve komponente troškova se izjednačavaju. (C*Q)/2 je prosečna nabavna vrednost zaliha, zbog pretpostavke o ravnomernoj upotrebi zaliha materijala. Ø Ø Ø

UKUPNI TROŠKOVI ZALIHA I OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINE Optimalna veličina porudžbine: Qopt =

UKUPNI TROŠKOVI ZALIHA I OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINE Grafička ilustracija ukupnih troškova zaliha i pojedinih komponenti. Sa povećanjem veličine jedne porudžbine, broj porudžbina se smanjuje, povećava se prosečna veličina porudžbine i troškovi držanja zaliha. Funkcija troškova držanja zaliha (C*Q*i/2) je rastuća i linearna. ( Nezavisna promenljiva je Q). Kreće iz koordinatnog početka, tj. kada nema zaliha, troškovi držanja zaliha su 0. Sa povećanjem veličine jedne porudžbine, broj porudžbina se smanjuje, smanjuju se i troškovi porudžbine, tj. funkcija (S/Q*O) je opadajuća i predstavljena u vidu hiperbole.

ZADATAK Izračunati optimalnu veličinu porudžbine materijala i nabavnu cenu po jedinici materijala, ukoliko su poznati sledeći podaci: Ukupna godišnja upotreba materijala iznosi 300. 000 kg, troškovi jedne porudžbine iznose 60. 000, troškovi držanja zaliha materijala su 25% i ukupni minimalni troškovi zaliha iznose 1. 200. 000. Grafički predstaviti ukupne troškove zaliha, kao i pojedine komponente. Konačno rešenje: Qopt = 30. 000 kg C = 160

OPTIMALNI MOMENAT ZA PLASIRANJE PORUDŽBINE Neophodne informacije: v Dnevna upotreba materijala (dnevna prodaja robe) => Godišnju upotrebu materijala, tj. godišnju prodaju robe, podeliti sa brojem dana u godini. (pretpostavka o ravnomernoj upotrebi materijala, odnosno o ravnomernoj prodaji robe); v Vreme izvršenja porudžbine (Vreme, odnosno broj dana, koje protekne od trenutka plasiranja porudžbine do trenutka isporuke). Optimalni momenat za plasiranje porudžbine = Dnevna upotreba materijala*Vreme izvršenja porudžbine Stanje zaliha = Početne zalihe + Ukupne nabavke – Upotreba zaliha

OPTIMALNA VELIČINA PROIZVODNE SERIJE v v v Reč je o serijskoj proizvodnji, tj. proizvodnji po radnim nalozima. Cilj: Utvrditi optimalnu veličinu proizvodne serije, kako bi se miminizirali ukupni godišnji troškovi pripreme proizvodnje i troškovi držanja zaliha. Ukupni troškovi su minimalni, a njihove pojedine komponente jednake. Pretpostavke matematičkog modela za utvrđivanje optimalne veličine proizvodne serije: Količina gotovih proizvoda, koji će se proizvesti u toku godine, je unapred utvrđena u Planu proizvodnje, koji je proistekao iz Plana prodaje; Gotovi proizvodi se realizuju kontinuelno u toku godine, odnosno, svakog dana se realizuje približno ista količina gotovih proizvoda; Ukupno vreme, potrebno za celokupnu proizvodnju u toku godine, je znatno kraće nego što iznosi maksimalni godišnji kapacitet za proizvodnju.

UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNE SERIJE I OPTIMALNA VELIČINA PROIZVODNE SERIJE T = Prvi sabirak predstavlja troškove pripreme proizvodnje, a drugi troškove držanja zaliha gotovih proizvoda. Simboli: v T = ukupni relevantni troškovi; v S= ukupna godišnja proizvoda u jedinicama; v O = troškovi pripreme jedne proizvodne serije; v C = cena koštanja po jedinici proizvoda; v i = troškovi držanja zaliha gotovih proizvoda u procentu od cene koštanja; v P = maksimalni godišnji kapacitet; v Q = veličina proizvodne serija u jedinicama. Qopt =

ZADATAK Izračunati optimalnu veličinu proizvodne serije, maksimalni godišnji kapacitet, kao i optimalan broj proizvodnih serija, ako su poznati sledeći podaci: ukupna godišnja proizvoda iznosi 72. 000 komada, troškovi pripreme jedne proizvodne serije iznose 20. 000, troškovi držanja zaliha gotovih proizvoda u procentu od cene koštanja iznose 10%, cena koštanja po jedinici proizvoda iznosi 100, ukupni minimalni relevantni troškovi iznose 60. 000. Konačna rešenja: v Qopt = 48. 000 P = 82. 285, 71 Optimalan broj proizvodnih serija = 1, 5 v v