SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Dr Dragica Stojanovi docent Pojam kalkulacije

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Dr Dragica Stojanović, docent

Pojam kalkulacije Spoljnotrgovinski promet roba i usluga u suštini predstavlja izvoz i uvoz istih, odnosno kupoprodaju na međunarodnom – globalnom tržištu. Osnova svakog kupoprodajnog posla je cena, tj. tekuća tržišna cena koja važi u mestu namene (uvoza ili izvoza). Tržišna cena po kojoj se ostvaruje kupoprodaja najvećeg dela roba i usluga na tom tržištu, predstavlja odnos između ponude i tražnje na tom mestu i u to vreme. Tako spoljnotrgovinska kalkulacija dobija na značaju (detaljno tretira sve troškove na domaćem tržištu, u mestu proizvodnje i prikazuje elemente koji omogućavaju ili otežavaju dolazak do tržišne cene u mestu namene, tj. cene koju je kupac spreman da plati). Kalkulacija, kao pojam vodi poreklo od latinske reči calculus – kamičak, koje su antički narodi koristili pri iskazivanju i računanju količina i vrednosti.

Spoljnotrgovinske kalkulacije Spoljnotrgovinska kalkulacija posla obuhvata stavke troškova spoljnotrgovinskog prometa (uvoza i izvoza) i dejstva instrumenata spoljnotrgovinske politike država, da bi se primenom najcelishodnijeg računskog postupka utvrdila cena predmeta kupoprodaje, njena struktura i poslovni rezultat (rentabilitet) za spoljnotrgovinski posao koji predstoji, koji je u toku ili za posao koji je već izvršen.

Osnovni zadatak spoljnotrgovinske kalkulacije je jasno utvrđivanje razlike koja može da postoji između domaćih uslova proizvodnje i prometa i uslova međunarodne trgovine koja opredeljuje i stepen interesa učesnika u spoljnotrgovinskim poslovima. Cena na domaćem tržištu za predmet kupoprodaje, uz dodatak uticaja instrumenata spoljnotrgovinske politike, može biti: niža od cene i interesa u inostransvu (poseban interes za izvoznika može da ostvari višu cenu, a time i zaradu na inostranom tržištu), jednaka ceni i interesu u inostransvu (izvozniku donosi uobičajnu dobit) ili viša od cene i interesa u inostransvu (izvoznik je nezainteresovan za posao).

Kalkulacije po vrstama spoljnotrgovinskih poslova Kalkulacija uvoznog posla -daje odgovor na pitanje koja je to najviša cena uvoza po jedinici proizvoda do koje je rentabilno uvoziti robu. Kada se radi o uvozu robe u svoje ime i za svoj račun, uvozna cena se uvećava za troškove distribucije na domaćem tržištu i upoređuje sa cenama konkurentskih proizvoda na domaćem tržištu, iz čega se sagledavaju mogućnosti uvezenog proizvoda na domaćem tržištu. Uvozna kalkulacija ima sledeću strukturu: 1. Nabavna cena robe (fakturna vrednost, EXW) (+) 2. Troškovi u inostranstvu: Ø Troškovi transporta Ø Troškovi osiguranja robe Ø Troškovi manipulacije, ambalaže Ø Bankarski troškovi Ø Ostali troškovi Ø 3. Troškovi uvoza u zemlju: Ø Iznos uvozne carine Ø Troškovi carinskog evidentiranja Akcize (ako se radi o akciznim robama, roba široke potrošnje) Ø PDV Ø Ostale dažbine Ø Špediterski troškovi Ø Bankarski troškovi Ø Kamate na uložena sredstva Ø Doprinosi Ø Iznos provizije uvoznika

Kalkulacija izvoznog posla predstavlja ključnu fazu na osnovu čijih rezultata izvoznik treba da donese odluku da li ulazi u posao ili ne. Na osnovu izvozne kalkulacije, sa jedne strane, izvoznik sagledava potencijalne realne troškove a sa druge strane zaradu koju bi ostvario. Izvozna kalkulacija daje odgovor na pitanje koja je to najniža izvozna cena po jedinici proizvoda koja izvozniku donosi optimalni finansijski rezultat (po kojoj se najnižoj ceni isplati izvoz). U izvoznim poslovima koristi se nekoliko vrsta kalkulacija: pretkalkulacija kontrolna kalkulacija obračunska kalkulacija i konačna kalkulacija Ključno je naglasiti da je polazna osnova predkalkulacija i da se sve ostale kalkulacije rade zbog pojave realnih troškova u toku realizcije posla, tako da u nekim slučajevima odstupa od konačne kalkulacije.

Podela kalkulacija prema vremenu izrade Pretkalkulacija Prethodi svakom spoljnotrgovinskom poslu i koristi se pri donošenju poslovne odluke o prihvatanju određenog posla i njegovom izvršenju. Primenom ove kalkulacije se utvrđuje konačna nabavna cena pri uvozu ili moguća prodajna cena pri izvozu. Zbog prirode podataka koji se koriste pri izradi pretkalkulacije, ona se ponekad naziva i planska jer ima karakter predviđanja tj. plana. Njen cilj je da objasni uslove i okolnosti izvršenja predstojećeg posla i da iskaže rezultat koji se iz njega može očekivati (dobit). U tom smislu, pretkalkulacija izvoznog posla treba da pokaže koliko je izvoznikova cena viša ili niža od cene koja se može realno postići na stranom tržištu, kako bi se mogle izvršiti određene korekcije cene i finansijski rezultat posla.

Kontrolna kalkulacija - izrađuje se posle zaključenja i delimičnog izvršenja posla. To je vrsta međukalkulacije i ima izrazito kontrolni karakter. Njome se proverava nastanak eventualnog raskoraka između planiranih i ostvarenih troškova. Ova vrsta kalkulacije se primenjuje obično pri opsežnijim poslovima koji se mogu podeliti na manje i zaokružene delove u tehničko-tehnološkom i troškovnom smislu. Obračunska kalkulacija – izrada je propisana zakonom. U našoj spoljnotrgovinskoj praksi se radi samo za realizovane izvozne poslove na propisanom obrascu i na osnovu orginalne dokumentacije iz posla. Cilj izrade je iskazivanje materijalnog obima podsticaja izvoza od strane države (razni povraćaji troškova izvoza) za datu vrstu robe. Konačna kalkulacija - je računovodstveni dokument koji se izrađuje na temelju dokumentacije o stvarno nastalim troškovima pri izvršenju nekog spoljnotrgovinskog posla. Dakle, do početka izrade ove kalkulacije sva potraživanja treba da stignu na račun izvoznika-uvoznika a sve obaveze trebaju biti ispunjene po datom poslu. Svrha ove kalkulacije je izračunavanje konačne cene, odnosno iskazivanje poslovnog rezultata.

METODE KALKULISANJA

Pre izrade ma koje vrste kalkulacija, postavlja se pitanje metoda kalkulisanja npr: po kojoj ceni treba izvoznik da ponudi i potom da proda robu da bi pokrio sopstvene troškove nabavke i sve ostale troškove u vezi sa izvršenjem posla; po kojoj ceni izvoznik sme nabaviti robu da bi u odnosu na postojeću cenu na tržištu prodaje u inostranstvu mogao da pokrije svoje izdatke i troškove i da obezbedi odgovarajuću zaradu za sebe; da li je postojeća razlika nabavne cene robe na domaćem tržištu i prodajne cene na inostranom uz primenu svih instrumenata režima spoljnotrgovinske razmene dovoljna da pokrije sve troškove i izdatke i za izvoznika obezbedi zaradu u interesantnom obimu. Sa gledišta metoda izrade kalkulacije mogu biti:

Progresivna metoda (metod dodavanja troškova) U njoj se polazi od nabavne cene robe ili cene proizvođača ili cena stranog ponuđača. Ova metoda se primenjuje kada je poznata fakturna cena robe i zavisni troškovi nabavke. Na tu osnovicu se dodaju zavisni troškovi koji nastaju u toku realizacije posla i opšti troškovi koji nastaju pod dejstvom režima spoljnotrgovinske politike zemlje uvoza ili izvoza: kod izvoza - DAF franko isporučeno na granici dodaju se: premija, poreska oslobađanja i povraćaj plaćene carine; kod uvoza po paritetu CIF srpska luka ili DAF srpska granica (INCOTERMS 2000): carina, uvozne takse i carinsko evidentiranje. Cilj ove metode je dobiti cenu za ponudu kod izvoza ili cenu koštanja robe iz uvoza (prodajnu cenu) za određeni paritet njene isporuke.

Izvoz po paritetu CIF INCOTERMS 2000 C (cena izvozne robe) =1+2+3+4+5 -6(+/-)7 Grupa troškova pod rednim brojem 7 će se dodavati u slučaju da kupac povećava svoje zahteve u odnosu na standardno ponuđene ili oduzimati ako kupac smanjuje svoje zahteve. Dobijeni iznos cene podeljen sa važećim deviznim kursom inostrane valute predviđene ugovorom, daje devizni iznos cene izvozne robe. Ova suma podeljena sa količinom daje minimalni jedinični iznos cene izvozne ponude. 1. Proizvođačka cena robe (sa ukalkulisanom zaradom) + 2. Zavisni troškovi izvoza: 2. 1 Troškovi pripreme, obeležavanja, pakovanja robe 2. 2 Troškovi pakovanja po specifičnim zahtevima kupca 2. 3 Troškovi pakovanja dokumentacije koja se šalje nezavisno od robe (prospekti, katalozi, cenovnici i sl. ) 2. 4 Troškovi merenja, sortiranja i ispitivanja robe 2. 5 Troškovi pribavljanja izvoznih robnih dokumenata (izvozna dozvola, uverenje o poreklu robe, uverenje o ispravnosti, kvantitativnom pregledu robe i dr. ) 2. 6 Troškovi transporta do mesta utovara 2. 7 Troškovi izvoznog carinjenja robe 2. 8 Troškovi transporta (po CIF paritetu do mesta opredeljenja) 2. 9 Troškovi osiguranja robe 2. 10 Troškovi skladištenja, troškovi špediterske usluge 2. 11 Provizija inostranog zastupnika, posrednika (ukoliko se roba prodaje preko njih) 2. 12 Troškovi bankarskih usluga 2. 13 Troškovi finansiranja izvoza (kamate na krediteodobrene izvozniku) 2. 14 Uobičajni troškovi rastura, kala, loma i sl. 2. 15 Ostali neobuhvaćeni a mogući troškovi kod izvoza konkretne robe + 3. Opšti troškovi (režijski troškovi koji se planski kalkulišu po određenoj stopi u odnosu na vrednost izvoza) + 4. Komisiona provizija – dobitak koji se želi ostvariti izvoznim poslom, koji može biti iskazan u apsolutnim ili procentualnom iznosu od vrednosti izvoza + 5. Troškovi koji nastaju pod dejstvom instrumenata spoljnotrgovinske politike zemlje uvoza (npr. obaveza kontrakupovine u ugovorima što dovodi do toga da izvoznik mora da koriguje svoju prodajnu cenu naviše) 6. Troškovi koji nastaju pod dejstvom instrumenata spoljnotrgovinske politike zemlje izvoza: 6. 1 Izvozna stimulacija koja se izračunava u procentu od prodajne cene izvozne robe po paritetu DAF srpska granica 6. 2 Oslobađanje od plaćanja poreza, taksi i njihov povraćaj po osnovu izvezene i prodate robe (+/-) 7. Troškovi vezani za specifične zahteve kupca (brži rokovi isporuke, viši kvalitet od standardnog, duži garantni rok, obuka kadrova i sl. ).

Pretkalkucaja izvoznog posla Odrednice pretkalkulacije po progresivnoj metodi: 1. Nabavna cena robe (+) 2. Zavisni troškovi prodaje u zemlji (+) 3. Zavisni troškovi prodaje u inostranstvu (+) 4. Opšti (režijski) troškovi (+) 5. Zarada izvoznika (+) 6. Troškovi koji nastaju dejstvom instrumenata spoljnotrgovinske politike zemlje uvoza (kupca) (-) 7. Troškovi koji nastaju dejstvom instrumenata spoljnotrgovinske politike zemlje izvoznika (izvozne stimulacije, subvencije) Kalkulativna najniža neto cena robe predviđene za izvoz se dobija na sledeći način: Ciz = 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 - 7

Retrogradna (inverzna) metoda Polazi od prodajne cene robe u inostranstvu, da bi se, uz odbitak svih ostalih troškova u vezi sa izvršenjem posla, dobila cena u domaćoj valuti. To je cena koja se može platiti dobavljačima na unutrašnjem tržištu ili garantovati proizvođaču a pri čemu za izvoznika obezbeđuje odgovarajuću zaradu (maržu). Ovaj metod kalkulacije se primenjuje kod uvoznog posla, kada se zna nabavna cena robe u inostranstvu, pa se želi saznati da li se ta roba, s obzirom na stanje cena na domaćem tržištu , može plasirati na zadovoljavajući način. Takođe, ova metoda se primenjuje i kada se radi o međunarodnim berzanskim cenama ili kod učešća na međunarodnim tenderima i licitacijama. Rezultat ovakve kalkulacije treba da pokaže sledeće: Posao izvoza: koju cenu, uz uvažavanje svih svojih obaveza i pogodnosti, izvoznik može garantovati i platiti proizvođaču, kada je poznata tekuća cena na tržištu kupca (namene); Posao uvoza: da li se uvozna roba, uzimajući u obzir sve obaveze uvoznika može uspešno prodati na domaćem tržištu kada je poznata samo cena stranog prodavca-ponuđača.

Primena retrogradne metode - Prikaz 2 Uvoz po EXW fabrika prodavca INCOTERMS 2000 1. Vrednost robe po paritetu EXW fabrika prodavca INCOTERMS 2000 (prodajna cena robe u inostranstvu) + 2. Zavisni troškovi uvoza 2. 1 Troškovi u unostranstvu Troškovi transporta Troškovi osiguranja Troškovi ambalaže, manipulacije sa robom Bankarski troškovi Ostali troškovi 2. 2 Troškovi uvoza u zemlju Iznos uvozne carine Troškovi carinskog evidentiranja Akciza (ako je u pitanju uvoz akcizne robe) PDV Ostale dadžbine, takse Špediterski troškovi Bankarski troškovi Kamate na angažovana sredstva uvoznika Ostali troškovi Ostali doprinosi + 3. Iznos provizije uvoznika CU (Cena uvozne robe) =1+2+3 Dobijena cena predstavlja uvoznu cenu robe, koju u krajnjoj instanci plaća nalogodavac. Ukoliko bi nalogodavac uvezenu robu želeo da proda na domaćem ili stranom tržištu, na ovaj iznos dodaje svoju zaradu. Tada se dobija prodajna tržišna cena (PTC) koja mora biti konkurentna u odnosu na ostale ponuđače iste vrste robe. PTC=CU+Z (zarada nalogodavca) U slučaju da je reč o direktnom uvozu (bez posrednika) uvoznik je proizvođač koji uvozi robu za svoje potrebe ili trgovac koji uvozi robu radi dalje prodaje. Kalkulacija (CU) biće bez iznosa provizije uvoznika (posrednika). PTC=(1+2)+Z

Diferenciona metoda Predstavlja kombinaciju progresivne i retrogradne metode koja daje odgovor na pitanje da li postoji i kolika je razlika između domaće nabavne cene i prodajne cene u inostranstvu, odnosno daje nam prikaz veličine koja treba da pokrije sve troškove izvršenja posla i obezbedi odgovarajuću zaradu. Uporedni pregled sadržine i cilja u polaznoj osnovi i pronalaženju krajnjih rezultata primenom tri napred izložene metode kalkulacije vidljiv je na sledećem šematskom prikazu:

Određivanje cene u izvoznoj ponudi je vrlo složen posao pošto cena nije određena samo sa materijalnim troškovima proizvodnje već i brojnim drugim faktorima. Cena se u spoljnotrgovinskom poslu (poslu izvoza ili uvoza) sastoji od tri komponente: 1. numeričkog izraza (broj) 2. valute koja je označena uz broj 3. INCOTERMS klauzule 15 , koja je u datom poslu dogovorena, uz naznaku godine izdanja. Postoje dva osnovna načina određivanja cene u kupoprodajnom ugovoru: 1. Prvi način podrazumeva da se cena precizno definiše numerički, valutom i INCOTERMS klauzulom. 2. Drugi način podrazumeva da se konkretno određivanje visine cene izvrši u nekom preciziranom budućem periodu. Razlikujemo dve vrste cena - fiksnu i kliznu cenu. Fiksna cena je ona cena robe koja se precizno utvrdi na dan potpisivanja ugovora i ostane nepromenjena do perioda isporuke robe. Ova cena se prihvata ukoliko izvoznik posluje u stabilnom ekonomskom okruženju, bez opasnosti od pojave inflacije i drugih poremećaja na domaćem tržištu. Fiksna cena se ne može menjati bez obzira na nastale poremećaje i zato bi izvoznik trebalo da izbegava ugovaranje sa ovom vrstom cene. Klizna cena predstavlja cenu robe koja se utvrđuje za svaku dogovorenu isporuku po unapred utvrđenoj formuli. Ove cene su podložne reviziji za svaku narenu isporuku.

Metod klizne skale (Revizija cene izvozne ponude) Zasniva se na potrebi da se prodavac zaštiti od neizvesnih budućih događaja koji bi znatno mogli uticati na povećanje troškova proizvodnje, a time i na gubitke ukoliko bi bila ugovorena fiksna cena. Ovaj metod se primenjuje kod određivanja cene kontinuiranih isporuka u višegodišnjem periodu. U tom slučaju samo početna cena, za prvu isporuku biće fiksna i predstavljaće baznu cenu. Vrednost svake naredne isporuke biće određena na osnovu klauzule o reviziji cene koja se unosi su osnovni ugovor. Formula klizne skale za proizvod je sledeća: Pn – cena prve isporuke/utvrđena cena u trnutku isporuke n – redni broj isporuke Pn-1/ Po – cena iz prethodne isporuke/ugovorena cena robe franko fabrika a – udeo opštih troškova proizvodnje koji je fiksan b – udeo troškova reprezentativnog materijala u ukupnim troškovima proizvodnje proizvoda c – udeo troškova radne snage u ukupnim troškovima proizvodnje proizvoda - indeks rasta cena materijala koji se ugrađuje u proizvod - indeks rasta zarada radnika za dati proizvod a+b+c=100% (ili 1); a, b, c fiksni koeficijenti za ceo period isporuke

Ugovorom se definiše i maksimalni raspon u promeni cena za nove isporuke (obično 10%). Ako je nivo primene cena veći od ugovorene, ugovor mora definisati mogućnost raskida ili novog pregovora (nova cena za drugu isporuku veća za 30%). Matematička formula klizne skale za usluge se takođe često primenjuje u praksi zato što je izvršenje usluga takođe izloženo dejstvu faktora nestabilnosti tržišta zemlje prodavca. Zbog toga se u praksi upotrebljava sledeća matematička formula klizne skale za reviziju cena usluga: Primećuje se da ovakva formula klizne skale nema faktora materijala u svom sastavu. To zavisi od stvarnih okolnosti tj. da li prodavac, ugovarajući vršenje usluge u korist njenog kupca preuzima na sebe i obavezu isporuke i nekih kategorija materijala za ugradnju (izgradnja i montaža kompletnih industrijskih objekata). Ako pri tome isporučuje i materijal, onda se primenjuje ranija potpuna formula klizne skale.

SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE POSEBNE NAMENE Kalkulacija menično-kreditnog spoljnotrgovinskog posla

Ovaj vid kalkulacije odnosi se na na uvozne i izvozne poslove po meničnom kreditu na veće ugovorene vrednosti i duže trajenje otplate glavnice sa kamatom i finansijskim troškovima. Pri ugovaranju poslova kupoprodaje dešava se da ugovorena vrednost predmeta kupoprodaje bude izražena “oko” ( npr. vrednost robe oko 100. 000 USD). U tom slučaju prodavac morad da radi dva menično kreditna obračuna da bi utvrdio razliku koju će dodati obračunu. Ova kalkulacija se zasniva na vučenju određenog broja menica (u zavisnosti od trajanja kreditnih obaveza), utvrđivanje glavnice -rate duga kamate i finansijskih troškova (osiguranje kredita, bankarske usluge i dr. ), po sistemu na “ostatak duga” i alternativno “na dospele rate duga” (šestomesečno, uzastopno; godišnje i sl. ).

U spoljnotrgovinskim poslovima se obično ugovara uplata avansa u određenom procentu od ugovorene vrednosti npr. 15%) po stupanju ugovora na snagu, gde će ostatak (85%) predstavljati sumu koja je osnova za kalkulisanje. Za prodavce kreditore veoma je bitno sagledavanje dinamike priliva finansijskih sredstava od kupca, što znači da mora da izradi plan priliva finansijskih sredstava od kupca predmeta kupoprodaje. Ova kalkulacija može da se radi kako za izvozni posao tako i za uvozni.