RANA INTERVENCIJA ZASNOVANA NA DOKAZIMA Da li je

RANA INTERVENCIJA ZASNOVANA NA DOKAZIMA

Da li je moguće ustanoviti efikasne metode? Moderni mit: Prelomni trenuci: Nije moguće utvrditi prakse zasnovane na dokazima. • Društvene mreže pogoduju širenju dezinformacija. • • Tematski broj časopisa Exceptional Children – 2005. • Standardi praksi zasnovanih na dokazima – 2014.

Metod je efikasan: ako je nesumnjivo ostvaren napredak u određenoj oblasti i n ako se dokazani napredak ne može objasniti drugim činiocima n

Metodološki dizajn: grupe ispitanika pojedinačni slučajevi • Eksperimentalni • Kvazieksperimentalni • • ABAB Višestruke polazne osnove Promenljivi kriterijum Naizmenični tretmani

Neprihvatljiv dizajn • • Kvalitativna istraživanja, mogu da posluže samo kao polazna tačka u istraživanju efikasnosti neke metode Korelacione studije ukazuju samo na stepen povezanosti nekih varijabli, ali ne ukazuju na kauzalne odnose.

NAC Efikasni tretmani: ▸ Veći broj recenziranih studija (bar dva istraživanja sa poredbenim grupama ili četiri SSD istraživanja sa najmanje 12 ispitanika, bez protivurečnih rezultata) ▸ SMRS – 3, 4, 5 ▸ Intervencija je korisna za određeno ciljno ponašanje

NAC Intervencije u prodoru: ▸ Manji broj recenziranih studija (bar dva istraživanja sa poredbenim grupama ili dva SSD istraživanja sa najmanje 6 ispitanika; do 10% protivurečnih rezultata) ▸ SMRS – 2 ▸ Intervencija je korisna bar za jednu zavisnu varijablu u određenom ciljnom ponašanju

NAC Tretmani koji nemaju potvrdu o efikasnosti: ▸ Nema istraživanja o njihovoj efikasnost ili su ona metodološki nedovoljno dobra ▸ SMRS – 0, 1 ▸ Potvrde o efikasnosti zasnivaju se na svedočenjima, nepotvrđenim kliničkim opservacijama, ličnim uverenjima i spekulacijama ▸ Neefikasni, nepoznati ili štetni tretmani čiji su efekti bazirani na loše kontrolisanim istraživanjima

NAC Ciljevi tretmana: ▸ Poboljšati određenu veštinu (akademske veštine, komunikaciju, više kognitivne funkcije, interpersonalne odnose, spremnost za učenje, motoričke veštine, brigu o sebi, smeštaj, igru, samoregulaciju) ▸ Ublažiti određeno ponašanje (opšti simptomi, problematična ponašanja, repetitivna ponašanja, postići senzornu ili emocionalnu regulaciju)

Podela tretmana prema stepenu efikasnosti Efikasne intervencije • • • Bihevioralne KBT Posredovane Rasporedi Modelovanje Pivotalni odgovori • Zasnovane na pričama. . . Intervencije u prodoru • • • AAC PECS TEACCH Muzikoterapija Znakovni jezik Trening teorije uma. . . Neefikasne intervencije • Nema dokaza da deluju • Dokazano ne deluju • Potencijalno štetne

PRINCIPI BIHEVIORALNIH INTERVENCIJA

Osnovne postavke n n Terapeut se bavi ponašanjem koje se može opažati i meriti Ponašanje se mora operacionalno definisati Važno je da se utvrde faktori koji kontrolišu određeno ponašanje Fundamentalni principi mogu se primeniti u različite svrhe (akademske veštine, redukcija neprikladnog ponašanja, adekvatno sprovođenje slobodnog vremena), u različitim okruženjima i sa različitim ispitanicima.

Ivar Lovaas (1987): n n n 19 -oro dece sa autizmom (2 -5 godina starosti) 40 sati tretmana nedeljno u kućnim uslovima Dve kontrolne grupe ispitanika Rezultati u sedmoj godini (viši IQ, bolje razvijene adaptivne sposobnosti, završavali razrede redovne škole) Pozitivni efekti zadržani i kada su deca imala 12 godina

Prednosti istraživanja (Mc. Eachin et al. , 1993): n n n poredbene grupe su u prvoj fazi istraživanja bile ujednačene u odnosu na čak 19 različitih varijabli korišćen je pristup zasnovan na istraživanjima program intervencije je bio standardizovan i prezentovan u vidu priručnika tretmani su snimani istraživanje je osmišljeno kao dvostruko slepa studija efekti tretmana praćeni su godinama pošto je intervencija završena

Nedostaci istraživanja i samog tretmana: Pridruživanje dece određenoj grupi nije bilo slučajno n Kriterijumi za uključivanje u uzorak nerealno visoki (npr. IQ 63) n Averzivni stimulusi n Finansijsko iscrpljivanje n Tretman liči na dresuru n

Istraživanja koja potvrđuju efikasnost: n n Smith, Groen & Wynn, 2000 – randomizirana studija, 24 časa rada nedeljno, nema averzivnih stimulusa, roditelji nisu napuštali posao. Deca uključena u tretman imala su značajno bolje razvijene intelektualne i vizuo-spacijalne sposobnosti, govor i akademske veštine, u odnosu na poredbenu grupu ispitanika. Ostvareni napredak je bio skromniji od onog u Lovaasovoj studiji. Dve grupe ispitanika se, ni posle višegodišnjeg tretmana, nisu značajno razlikovale u nivou adaptivnog funkcionisanja i stepenu ispoljenosti problematičnog ponašanja.

Zašto se neko ponašanje javlja? A-B-C Antecedent – Behavior -Consequence

Kažnjavanje Redukuje ponašanje Gašenje Konsekvenca Podstiče ponašanje Potkrepljenje

Šta je potkrepljenje? • • Bihevioralna tehnika čijom se primenom povećava verovatnoća da se će se određeno ponašanje ponovo javiti. Potkrepljena ponašanja se održavaju ili pojačavaju.

Pozitivno vs. negativno • • • Dodajemo stimulus da bismo povećali verovatnoću pojave nekog ponašanja u budućnosti – pozitivno potkrepljenje. Oduzimamo stimulus da bismo povećali verovatnoću pojave nekog ponašanja u budućnosti – negativno potkrepljenje. U oba slučaja potkrepljena ponašanja se održavaju ili pojačavaju.

VRSTE KAŽNJAVANJA Pozitivno (dodavanje stimulusa) Negativno (uklanjanje stimulusa)

Šta je gašenje? • • Bihevioralna tehnika koja se koristi u cilju slabljenja ili potpunog eliminisanja nepoželjnog ponašanja koje je u prošlosti bilo potkrepljivano. Pošto su ponašanja često potkrepljivana različitim potkrepljivačima, obustavljanje samo pojedinih potkrepljivača neće dovesti do gašenja određenog ponašanja.

Gašenje je zasnovano na obustavljanju potkrepljenja А B C