RANA INTERVENCIJA Savremena definicija RI meusektorski sistem pruanja

RANA INTERVENCIJA

Savremena definicija RI međusektorski sistem pružanja usluga podrške porodicama koje imaju decu uzrasta od rođenja do tri ili pet/šest godina i to decu sa razvojnim kašnjenjem, smetnjama, netipičnim ponašanjem, socijalnim i emocionalnim poteškoćama, decu kod koje postoji velika verovatnoća da će se do polaska u školu ispoljiti razvojno kašnjenje zbog neuhranjenosti, hronične bolesti ili nekih drugih bioloških ili faktora sredine u kojoj žive.

RI obuhvaćena su: deca ometena u razvoju deca koja zaostaju u razvoju i deca izložena riziku (riziko-deca)

Postoje tri kategorije rizika: Rizici koji su se već ispoljili Biološki rizici Ekonomski i socijalni rizici

Razvoj modela RI MEDICINSKI MODEL - specijalizovano pružanje usluga deci na ranom uzrastu u medicinskim ustanovama ili kliničkim centrima u cilju ublažavanja njihovih teškoća NOVI TEORIJSKI PRISTUPI PORODICI: Teorija porodičnog sistema, Bowen, 1978 Ekološka teorija Bronfenbrenner, 1994 NOVE PROFESIONALNE PRAKSE prelazak sa kliničkog na model orijentisan ka porodici MODEL ORIJENTISAN KA PORODICI - razumevanje deteta i porodice na holistički i kontekstualni način. Obezbeđivanje povoljnih mogućnosti i prilika za detetovo učenje i napredovanje u svakodnevnim porodičnim aktivnostima, kroz osnaživanje roditelja, a ne kroz primarno tretiranje detetovih slabih strana (Dalmau-Montala et al. , 2017).

Osnovne komponente sistema RI 1) dosezanje 2) rana identifikacija 3) skrining 4) upućivanje 5) uključivanje porodice u programe podrške 6) funkcionalna procena 7) izrada jedinstvenog plana za dete i porodicu 8) intervencije u prirodnom okruženju 9) planiranje tranzicije 10) praćenje efekata

PREPORUKA- upućivanje porodice Upoznavanje porodice sa mogućim očekivanjima od RI Procena odlika, potreba i prioriteta dece i porodice Ocena rezultata i zadovoljstva §Izrada eko mape §Intervju sa porodicom (RBI intervju) §Funkcionalna procena detetovih sposobnosti Izrada jedinstvenog plana za dete i porodicu Uvođenje i praćenje pruženih usluga sporazum između roditelja i drugih članova transdisciplinarnog tima u kom se detaljno navode smernice za postizanje utvrđenih ciljeva

Ko sprovodi usluge RI = tim za ranu intervenciju Čine stručnjaci različitih profila u zavisnosti od zakonske regulative i potreba konkretnog deteta i njegove porodice Timovi obuhvataju medicinsko i paramedicinsko osoblje, specijalne edukatore i rehabilitatore, psihološku službu, službu socijalnog rada itd.

Mogući članovi tima: pedijatar dečji neurolog fizioterapeut logoped socijalni radnik psiholog vaspitač pedagog specijalni edukator (defektolog) okupacioni terapeut oftalmolog audiolog medicinska sestra nutricionista itd.

Multidisciplinarni Interdisciplinarni i Transdisciplinarni Le Medicinska sestra Timovi mogu biti: ka r ik n ad ir ln ija c So Primarni Specijalni edukator pružalac usluge Psiholog Lo Radni terapeut zio Fi te t eu p ra go pe d

Tim oko deteta F T Nutricionista S L P Staratelj Pružalac usluga Dete

Primarni pružalac podrške • Primarni pružalac sarađuje sa timom stručnjaka • • Uspostavlja blizak odnos s porodicom i detetom Bira se na osnovu discipline, lokacije, broja slučajeva, jezika, itd.

Sedam ključnih principa rane intervencije Radna grupa za principe i prakse u prirodnom okruženju (2007) 1. Bebe i mala deca najbolje uče kroz svakodnevna iskustva i interakciju s poznatim ljudima u porodičnom okruženju. 2. Uz potrebnu podršku i resurse, sve porodice mogu da unaprede učenje i razvoj svog deteta. 3. Osnovna uloga pružaoca usluge rane intervencije jeste da sarađuje s članovima porodice i negovateljima prisutnim u detetovom životu i da im pruža podršku. 4. Od prvog kontakta pa sve do tranzicije, proces rane intervencije mora da bude dinamičan i individualizovan kako bi bio u skladu sa interesima deteta i članova porodice, stilovima učenja i kulturološkim karakteristikama.

5. Ciljevi individualizovanog plana usluga porodici (IPUP) moraju da budu funkcionalni i zasnovani na detetovim i porodičnim potrebama, kao i na prioritetima koje je porodica postavila. 6. U prioritete, potrebe i interesovanja porodice najbolje je upućen primarni pružalac usluga koji predstavlja tim i zajednicu i dobija podršku od njih. 7. Intervencije sa mladom decom i članovima porodice moraju da budu zasnovane na jasnim principima, potvrđenim praksama, najboljim dostupnim istraživanjima i odgovarajućim zakonima i propisima.

Razumevanje porodične ekologije = izrada eko mape Jake veze Slabe veze Stresne veze Razmena energije ili resursa

Planiranje intervencije i funkcionalnih ciljeva Sa svakom porodicom treba postaviti funkcionalne ciljeve kojima se obezbeđuje učešće i angažovanje deteta, detetovu nezavisnost i ostvarivanje socijalnih relacija, a u skladu sa prioritetima porodice. Naglasak staviti na detetovo učešće u rutinama (npr. dete će učestvovati u igri) Jasno navesti šta će dete raditi Usmeriti se na veštinu koja je ili neophodna ili korisna za učešće u aktivnostima i rutinama koje imaju smisla Navesti kriterijum za usvajanje veština (smernicu kada dete može da izvede radnju) Dati smisleni kriterijum za usvajanje veštine (pokazuje poboljšanje u funkcionalnom ponašanju - npr. znaćemo kad može da drži kašiku ako to uradi u trajanju od 2 minuta) Ana će učestvovati igri, tako što će koristiti reči ili znakove. Znaćemo da može to da uradi kad koristi tri različite reči ili znaka dva puta dnevno, tokom četiri uzastopna dana.

Intergrisane usluge predstavljaju usluge koje pruža transdisciplinarni tim, čiji predstavnik koji je primarni pružalac usluga izlazi u kućne posete ili vrtić i pomaže porodici da unapredi svoje funkcionisanje. Transdisciplinarni pristup ne podrazumeva angažman različitih specijalista u individualnom radu sa detetom, koji međusobno ne komuniciraju i ne razmenjuju informacije.

Kućne posete realizuje ih profesionalac u dogovorenom vremenu u porodičnom domu. Od profesionalca se očekuje da bude pozitivan, responzivan, orijentisan na celu porodicu i prijateljski nastrojen. U okviru svake posete profesionalac može pružati emocionalnu podršku, materijalnu i informativnu podršku. Roditeljima su potrebna saznanja o detetovom razvoju, teškoćama ili smetnjama koje dete ima, uslugama i resursima koji postoje u zajednici, kao i o tome kako i šta da rade sa svojim detetom. Svaku kućnu posetu karakterišu razgovori o proteklom periodu, o tome da li i kako je porodica sprovodila intervenciju sa detetom, da li se nešto dogodilo od prethodne posete o čemu bi voleli da razgovaraju, da li je sve bilo po planu i slično.

Kolaborativno-konsultativna briga o detetu ovom komponentom se predviđa da profesionalac odlazeći u kućne posete ili u predškolsku ustanovu koju dete pohađa, pruža podršku roditeljima ili vaspitačima pokazujući im i podučavajući ih kako da primene određenu strategiju, odnosno kako da unaprede detetove veštine u sklopu uobičajenih rutina. Kolaborativni segment se odnosi na zajedničko rešavanje problema profesionalca i roditelja/vaspitača, diskutovanje o barijerama, efektima primenjenih strategija i slično.