Poremeaji mentalnog zdravlja OOS i psihoterapijska intervencija Prof

Poremećaji mentalnog zdravlja OOS i psihoterapijska intervencija Prof. dr Vesna Radoman i ass. Sanda Stanković FASPER

Kontinuum • Mentalno zdravlje i mentalnu bolest trebalo bi posmatrati kao ekstreme na kontinuumu između kojih postoji mnoštvo varijacija, a granicu je teško povući

Kontinuum između MZ i MB teškoće njihovog definisanja

Jedna definicija mentalnog zdravlja Ono je stanje skladnog psihičkog i socijalnog funkcionisanja ličnosti koje podrazumeva odsustvo duševnih poremećaja, ali i izraženih sukoba u ličnom i socijalnom životu

Današnje shvatanje o mentalnoj bolesti- bio-psiho-socijalni model • Danas se o mb/mz razmišlja kao o vrlo kompleksnom fenomenu koji je multikauzalno uslovljen. • Biološki, psihološki i socijalni faktori mogu biti podjednako odgovorni za nastanak mentalne bolesti , a mentalno zdravlje takođe od njih zavisi To je Bio-psiho-socijalni model zdravlja (bolesti) • SZO (WHO): Zdravlje je stanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja

Postoje različite klasifikacije poremećaja mentalnog zdravlja • Klasifikacije koje danas koristi većina kliničkih psihologa i psihijatara jesu : 1. DIJAGNOSTIČKI I STATISTIČKI PRIRUČNIK MENTALNIH POREMEĆAJA (DSM) koji je objavila Američka psihijatrijska asocija (APA). Danas je u upotrebi DSM-IV-TR (2000. g. ) i najnoviji DSM-5 2. ICD-10 Internacionalna klasifikacija funkcionisanja ometenosti i zdravlja, koju je objavila Svetska zdravstvena organizacija

DSM sadrži pet dimenzija 1. formalni psihijatrijski sindrom (npr. depresivna psihoza ) 2. poremećaj ličnosti za odrasle ili razvojni poremećaji za decu (histeroidna ličnost) 3. nementalni medicinski poremećaj (hipertenzija) 4. jačina psihosocijalnog stresa 1 god. pre nastanka poremećaja (razvod iniciran od strane muža) 5. najviši nivo adaptivnog ponašanja 1 god. pre nastanka por.

Stalne promene i dopune klasifikacija • Npr. DSM- III iz 1975 g. više nije dijagnostikovala homoseksualnost kao poremećaj, APA je uklonila homoseksualnost iz klasifikacije • Međutim dozvolila je plaćanje tretmana od strane osiguranja kada je u pitanju dijagnoza: “EGO DISTONIČNA HOMOSEKSUALNOST” koja se manifestuje : 1. perzistentnim nedostatkom heteroseksualnog uzbuđenja pri započinjanju i održavanju željenih heteroseksualnih odnosa 2. Perzistentnim distresom od neželjenog homoseksualnog uzbuđenja • ICD je nastavio sa dijagnozom homoseksualnosti do 1992. i objavljivanja ICD-10

Pojavljivanje kritičkih tonova Novije verzije DSM iz 1994. i 2000. g. izazvale su polemike stručnjaka • Mnogo zdrave dece i odraslih dobilo je psihijatrijske dijagnoze na osnovu DSM iz 1994. g. • Npr. kritika primene ovog Priručnika koji je uveo novu nozološku jedinicu: “Sindrom rizika od psihoze” kod tinejdžera sa upotrebom farmakoloških proizvoda koji su izazivali dijabetes , gojaznost itd. • Umesto dosadašnje dijagnostičke kategorije “Poremećaj prilagođavanja” u DSM-5 uvodi se nova kategorija zabrinutih za svoje zdravstveno stanje

Preterana psihijatrizacija • Najnovija dopunjena verzija iz 2000. g. čije je izdanje odobreno decembra 2012 g. izazvalo je brojne kritike • Dr Alen Frances jedan od autora i predsedavajući aktuelne DSM IV iz 1994 kritikuje najnoviju verziju DSM-5 i zahteva njeno preispitivanje • Brent Robins-psiholog na čelu 14. 000 potpisnika (psihologa, psihijatara), zamera što se normalna ljudska iskustva (određeni strah, frustracija i sl. ) psihijatrizuju što povlači za sobom farmakoterapiju

Allen Frances- kritike • Mnoge dijagnostičke kategorije su sumnjive pouzdanosti • Spušteni dijagnostički pragovi • Uvođenje novih dijagnostičkih kategorija koje nisu dovoljno empirijski potvrđene • Povećan rizik prilepljivanja dijagnoze mentalnog oboljenja tamo gde ljudi ipak relativno dobro funkcionišu

Kritike na dijagnozu ADHD • Spušten dijagnostički prag: Često nepotrebno pridavanje ove dijagnoze kada su u pitanju nemirna, živahna deca , a poseban problem uz to je nepotrebno prepisivanje farmakoterapije

Kritike vezane za komercijalizaciju • Mnogi profesionalci ali i izvanprofesionalni krugovi tvrde da je savremena zapadna psihijatrija u funkciji farmakoindustrije i njenog profita

Klasifikacija vezana za oblast ometenosti • Posebno značajna klasifikacija u oblasti ometenosti je I C F -Internacionalna klasifikacija funkcionisanja ometenosti i zdravlja International Classification of Functioning Disability and Health

Klasifikacija ometenosti Svetske zdravstvene organizacije. . • ICF je Internacionalna klasifikacija funkcionisanja ometenosti i zdravlja nastala 2000 g. • Pre nje je korišćena ICIDH čijom modifikacijom je nastao ICF • Počiva na socijalnom modelu ometenosti

Faktori rizika za mentalno zdravlje prema ICD-10

I. Neuroze • Blaži poremećaji mentalnog zdravlja koji su posledica dugotrajnog neuspeha jedne ličnosti da zadovolji svoje osnovne potrebe kroz odnose sa sredinom i karakteriše ih ugroženo samopoštovanje i osećanje uznemirenosti, teskobe i strepnje (anksioznost), smanjena sposobnost snalaženja u pojedinim situacijama i prilagođavanja ljudima • Prema dominaciji određene vrste simptoma razlikuju se pojedine vrste neuroza. • U savremenim istraživanjima populacije gluvih nije pronađen veći broj neuroza nego kod čujućih. Kod nagluvih ima povišenih neurotskih tendencija

Opsesivno-kompulzivna neuroza • Opsednutost nekom idejom ili prisilom ponavljanja neke radnje (npr. prisilno pranje ruku) • Nije pronađena u većem procentu kod OOS nego u populaciji čujućih, čak naprotiv • U stranim kao i u domaćem istraživanju (Tadić, Krajger, Radoman) u populaciji naše dece oštećenog sluha bilo je značajno manje ovih neuroza nego u populaciji čujućih

Depresija • Depresija - osećanje tuge, pesimizma očaja u vezi sa sopstvenom budućnošću, osećanje bespomoćnosti, česte suicidne ideje • Pronađena u većem procentu kod odraslih nagluvih (MMPI)i kasnije ogluvelih

II. Psihoze • Mnogo teži mentalni poremećaji koje karakteriše prekid kontakta sa realnošću, nemogućnost obavljanja zanimanja, patološki obrasci ponašanja, mišljenja i osećanja. Intelektualna neefikasnost, nezainteresovanost za ljude, emocionalna hladnoća, socijalna neefikasnost • Obično se dele na dve velike grupe: organske i funkcionalne • Organske mogu biti povezane sa poremećajima ili povredama mozga i CNS-a, alkoholom i slično • Funkcionalne su one gde organski uzroci nisu prvenstveni nego mentalna bolest ima određenu funkciju za ličnost, sredstvo je pomoću koga se ona oslobađa nepodnošljive realnosti

Shizofrenia (rascep ličnosti) • Danas se govori o SCH spektrumu (DSM-5) • Razgradnja gotovo svih mentalnih funkcija; mišljenja, pamćenja, afekata, raspoloženja, socij alnog i komunikativno-jezičkog funkcionisanja • Deluzije (jaka uverenja koja nemaju realno pokriće i održavaju se uprkos suprotnim dokazima), halucinacije ( senzorna iskustva bez realnih sredinskih draži) • Javlja se najčešće između 15 -25 g.

DSM-5 • Upotrebljava naziv: Spektar shizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja • Zahteva bar dva neophodna simptoma za dijagnozu SCH od nabrojanih u nizu , gde bar jedan od njih mora biti od ovih: deluzije, halucinacije i dezorganizovan govor

Psihoze kod OSOS • Konstatovane u povećanom procentu kod odraslih gluvih i to organske psihoze i psihoze povezane sa mentalnom ometenošću (Rainer Altshuler et all) • Myklebust (1964) istraživao pomoću MMPI uzorak gluvih i nagluvih odraslih i našao značajno povišenje na skali SCH i to više kod muškaraca nego kod žena. Našao karakteristiku agresivne ekstroverzije • U nekim istraživanjima je pronađen povišen procenat paranoidnih tendencija kod kasnije ogluvelih odraslih

Hindly (2000; 2001) • Hindly (2000) našla prevalenciju psihijatrijskih oboljenje 2 -5 puta veću kod gluve nego kod kontrolne grupe čujuće dece: -poremećaji ponašanja - depresija - anksioznost - nisko samopouzdanje • Hindly &Kitson (2001): gluva deca pod većim rizikom mentalnog oboljevanja zato što žive u svetu čujućih od kojih potiče loša slika o sebi i poremećaj identiteta (nepripadanje kulturi gluvih)

Domaće istraživanje 1974 u okviru komparativne američko-jugoslovenske studije • Oko 250 psihijatrijskih gluvih ispitanika sa teritorije Jugoslavije i a) kontrolna grupa gluvih nepsihijatrijskih (100); b) kontrolna grupa čujućih (100) • Izdvojeno je 100 mentalno obolelih, 70 slučajeva psihoze, a od psihoza 40 SCH • Nepsihotični su uglavnom bili u kategoriji mentalno deficitarnih • Bilo je 12 psihoza sa mentalnim deficitom. • Najveći broj 25 (24, 7% )bio je paranoidna SCH

Psihološki deo ove studije • Pokazao značajno povišenu impulsivnost gluvih u odnosu na čujuće i povišeniju impulsivnost naših gluvih u odnosu na američke

Delinkvencija, alkoholizam, narkomanija • Ovo neki autori određuju kao skup poremećaja ponašanja koje karakteriše neprihvatljiv način zadovoljavanja potreba. • Delinkvenciju karakteriše antisocijalno ponašanje i zadovoljavanje potreba nedozvoljenim sredstvima, pravno kažnjivim • Alkoholizam i narkomanija su oblici bekstva od nezadovoljavajuće stvarnosti i dugotrajno nerešenih problema –napetost se ublažava drogom ili alkoholom

Poremećaji ponašanja • Ponavljano i trajno prisustvo obrazaca antisocijalnog, agresivnog izazivačkog ponašanja (SZO) Kada je ovakvo ponašanje veće od očekivanog za dati uzrast i ozbiljnije od običnog dečjeg nestašluka ili adolescentnog bunta. • Tuče, zastrašivanja krađe, laganje, bežanje od škole i kuće, teški i česti napadi besa, provokativna ponašanja, stalna i naglašena neposlušnost i prkos (ICD-10)

Poremećaji ponašanja gluvih • Neki autori konstatuju da se kod gluvih odraslih češće javljaju problemi življenja kao što su porodični problemi, alkoholizam, delinkvencija • U angloameričkim studijama pronađen visok broj poremećaja ponašanja kod gluve dece i omladine (krađe, laganje, prošnja, agresivnost) • U domaćim istraživanjima: povišena agresivnost, laganje, sukobi sa drugovima (Radoman 1991), sklonost krađi i sklonost iznuđivanju koristi od mlađih i slabijih (Dimoski 2003)

Klasifikacija neprilagođenosti ličnosti kod gluvih (Radoman 2006) 1. Poremećaji vezani za self koncept 2. Poremećaji u odnosima sa drugima

Intervencione metode i tehnike (psihoterapijske tehnike i druge koje se koriste sa ili u vezi OSOS) Bihejvioralna terapija Psihodrama i sociodrama Art terapija Terapija plesom Porodična terapija Psihoterapija dijade majka-gluvo dete Terapija igrom (play therapy) Metodi menjanja stavova prema osobama oštećenog sluha (sa ometenošću ) • Različite razvojno stimulativne tehnike • •

Danas postojeći oblici tretmana poremećaja mentalnog zdravlja generalno su: • Biomedicinski tretman • pre svega farmakoterapija, ali i • elektrokonvulzivna terapija (u slučajevima katatone psihoze ili depresije koje su rezistentne na lekove) • Psihoterapija (i psihološko savetovanje) • Socioterapija – usmerena ka poboljšanju socijalnog funkcionisanja i što uspešnijoj (re)integraciji u sve tokove društva - resocijalizacija • Radna, rekreativna, okupaciona terapija, socioterapijske grupe • Grupe samopomoći /podrške – za osobe koje povezuju zajednički problemi – osobe sa posebnim potrebama, roditelji dece sa posebnim potrebama, lečeni alkoholičari, lečeni psihijatrijski bolesnici, žrtve nasilja itd. . .

Oblici psihoterapijske pomoći • Grupe samopomoći npr. za roditelje dece sa posebnim potrebama ( dece OS), za negovatelje. Ove grupe mogu biti izvor zajedničkih projekata, borbe za ostvarenje njihovih prava. • Popularni programi samopomoći i samorazvoja, „Self-help“ literatura – razlikovati teorijski i metodološki validirane programe od popularne psihologije • Alternativni vidovi tretmana. . . (terapija magnetima, svetlom, aromaterapija, spiritualno isceljenje. . . )

Šta je psihoterapija? • Oblik formalne psihološke pomoći ljudima koji imaju određene psihičke tegobe (bolesti, probleme), kada nisu u stanju da ih samostalno prevaziđu, a prirodni sistemi pomoći i podrške bližnjih (rodbine, prijatelja) izostanu ili se pokažu kao nedovoljni, neodgovarajući) (J. Srna i T. Vukosavljević-Gvozden)

Psihoterapija Prva istorijski nastala psihoterapija je Frojdova psihoanalitička psihoterapija Ona nije pogodna za rad sa OOS

Psihoterapijski oblici rada sa OOS Oblici psihoterapije pogodni za rad sa OOS • Bihejvioralna terapija (KB Kognitivnobihejvioralna terapija REBT racionalo-emoci onalna i bihejvioral. ter. ) • Terapija plesom • Psihodrama i sociodrama

Psihoterapijska intervencija kod OSOS ima dvostruki cilj Harmoničniji razvoj ličnosti , bolji self koncept, prihvatanje sebe i svojih ograničenja, zadovoljstvo sobom i svojim životom. Osim boljeg prilagođavanja sredini, potencira tretman povišene impulsivnosti , agresivnosti, razvoj empatije, proširivanje opsega objektnih odnosa, rad na socijalizaciji, rad na psihopatologiji itd. Ovo je novi momenat koji proizilazi iz psihološkog modela slušne ometenosti u odnosu na medicinski i obrazovni model iz kojih proizilazi samo medicinski i obrazovni tretman.

Psihička dobrobit • Psihološki model upućuje na rad za psihičku dobrobit osobe sa oštećenim sluhom, njenu ličnu sreću i zadovoljstvo životom, za razliku od medicinskog i obrazovnog modela koji prevashodno teže da od nje naprave korisnog i produktivnog člana društvene zajednice

Postizanje psihičke dobrobiti kroz psihoterapiju OSOS postiže se: 1. Kroz pomoć OSOS ( naročito detetu) u prevazilaženju razvojnih zastoja, realizovanju razvojnih potencijala i poboljšanju kvaliteta njigovog života, ojačavanju self koncepta, povećanju zadovoljstva sobom i svojim životom 2. Kod otklanjanja ili ublažavanja psihopatoloških simptoma tj. Postizanja boljeg i harmoničnijeg psihičkog funkcionisanja 3. Kroz ojačavanje klijenta oštećenog sluha za buduća frustrirajuća iskustva i time preveniranje psihičkih tegoba

Oblici psihoterapijskog rada pogodni za decu oštećenog sluha i okolinu Art terapija Terapija igrom Terapija plesom Porodična terapija Psihoterapija dijade majka-dete OS Bihejvioralna terapija (sistematska desenzitizacija, modelovanje, operantne procedure), KBT • Socioterapija • • •

Odnos između različitih oblika tretmana • Farmakoterapija, psihoterapija i socioterapija nisu međusobno isključivi, naprotiv mogu se kombinovati i to često daje najbolje efekte • Farmakoterapija je nekada neophodna da bi se klijent doveo u stanje da može da učestvuje u psihoterapiji (npr. teška depresivna epizoda, psihotična epizoda. . . ), kao što je i neophodna za određene vrste poremećaja

Formalna psihološka pomoć nasuprot neformalnoj • Neformalna psihološka pomoć: pomoć bližnjih, sveštenika, učitelja itd. . • Formalna psihološka pomoć podrazumeva utemeljenost na poznatim i priznatim psihološkim teorijama, iz njih proisteklim metodama i tehnikama, kao i na strogo sprovedenim empirijskim istraživanjima

Ko može da se bavi psihoterapijom? • Po najužim propisima – psiholozi i psihijatri, a po širim i socijalni radnici, pedagozi i specijalni pedagozi, specijalni edukatori i rehabilitatori, psihijatrijske med. sestre ako prođu posebnu obuku/edukaciju iz psihoterapije u skladu sa nacionalnim i svetskim propisima • Postoje i paraprofesionalci – oni koji završe deo obuke i mogu da obavljaju ograničene intervencije pod supervizijom – npr. da vode grupe itd.

Ko može da se bavi psihoterapijom OOS • Psiholozi i psihijatri koji imaju iskustva sa OOS , poznaju znakovni jezik i specifičnosti situacije u kojoj rastu i razvijaju se gluvi i nagluvi. • Specijalni edukatori i rehabilitatori – surdolozi koji su završili edukaciju iz neke vrste psihoterapije koja je pogodna za rad sa ovom specifičnom kategorijom

Gde može da se obavlja psihoterapija • Obavlja se u psihijatrijskim i opštim bolnicama, centrima za mentalno zdravlje, u privatnoj praksi, u psihološkim savetovalištima, u centrima za smeštaj dece i adolescenata, na univerzitetima, u školskom sistemu, u zatvorima i policijskim odeljenjima, u industriji. . . .

Psihoterapija u našoj zemlji • Već više od pola veka psihoterapija je prisutna u institucionalnoj i privatnoj praksi • Razvoj psihoterapije kod nas uglavnom prati razvoj psihoterapije u svetu • Sve je više različitih psihoterapijskih modaliteta i odgovarajućih nacionalnih udruženja koja imaju dozvole da sprovode odgovarajuće edukacije • Postoji usaglašenost sa međunarodnim procedurama i propisima za edukaciju, kao i povezanost sa odgovarajućim udruženjima u svetu • Nacionalno udruženje http: //www. sdpt. org/

Osnovna tri domena psihoterapije 1. Lečenje- Otklanjanje ili ublažavanje psihičkih simptoma – bolje osećanje i funkcionisanje pacijenta 2. Razvoj - Pomoć klijentu u prevazilaženju razvojnih zastoja, realizovanju razvojnih potencijala i poboljšanju kvaliteta života 3. Prevencija – ojačavanje klijenta za buduća iskustva i time preveniranje novih psihičkih tegoba Jednom sprovedena psihoterapija ne garantuje život bez problema, ali osnažuje klijenta da ih spremnije dočeka i sa njima se lakše nosi!

Raznovrsnost ciljeva u psihoterapiji • Berger (1990): Izvlačenje osobe, para ili grupe iz stanja regresije, patnje ili bolesti u stanje normalnosti (kao pre bolesti) i zadržavanje u tom stanju što duže, pomoć nezadovoljnima da žive bolje, puno ostvarenje ljudskih potencijala (visok kvalitet života u celini) • I još – podrška, psihoedukacija, prilagođavanje novim okolnostima, intervencije u krizi, rešavanje problema i donošenje odluka, saniranje tegoba/simptoma, uvid/razumevanje, promena ličnosti – načina života

Promena u psihoterapiji • Podrazumeva psihičku promenu - na planu osećanja, vrednosti, stavova, misli, ponašanja, i/ili odnosa (prema sebi i drugima). • Može biti dubinska (restrukturacija ličnosti) ili površinska, očigledna ili diskretna • Zavisi od kapaciteta i motivacije klijenta

Psihoterapijski proces • Psihoterapijski proces se razlikuje u zavisnosti od psihoterapijskog pristupa (škole). • Ono što je svakako početna i jedna od ključnih faza u svim pristupima je uspostavljanje poverenja i dobrog odnosa terapeut-klijent. Bez dobro uspostavljenog odnosa, tehnika, teorija i strategije neće rezultirati uspehom. • U psihoterapiji sa OOS dobar odnos i poverenje se uveliko uspostavljaju neverbalnim sredstvima

Kako se stiče poverenje klijenta OS • Empatijom • Bezuslovnim prihvatanjem klijenta • Konkretnim jasnim i jednostavnim rečnikom i gestovima kojima terapeut opisuje situaciju klijenta OS, smisleno odgovarajući na verbalan i neverbalni sadržaj koji mu klijent nudi

Empatija psihoterapeuta • jeste „složeni kognitivno-afektivni fenomen doživljavanja i razumevanja svesnih i nesvesnih stanja druge osobe, baziran na sposobnosti da se saznaju tuđa iskustva“ (T. Vukosavljević-Gvozden) • može se odnositi na emocionalno funkcionisanje – kada razumemo kako se klijent oseća, i na kognitivnu empatiju – kada pokazujemo da razumemo ono šta i kako klijent misli.

Bezuslovno prihvatanje • Podrazumeva prihvatanje odnosno neosuđivanje druge osobe u celini, bez obzira kako se osoba ponaša ili šta govori • Ono što možemo da ocenimo, i čemu možemo da postavimo granicu to je ponašanje, ali tako da osoba zna da je uvek prihvaćena – da neće biti odbačena zato što je uradila ili rekla nešto

Šta je lekovito u psihoterapiji? • Specifičan odnos između terapeuta i klijenta • Sigurno mesto - stalna postavka (seting) • Racionalno objašnjenje simptoma i procedure. TEORIJA • Specifične terapijske veštine i intervencije • Orjentisanje klijenta na korišćenje vanterapijskih resursa – društveni resursi i sistemi podrške

Nespecifični faktori • To su faktori koji doprinose boljitku, a ne pripadaju isključivo psihoterapijskom odnosu. Ako ih obezbedite za svoje klijente OS, možete značajno doprineti njihovom boljitku. • To su 1. Podrška – klijent zna da će u tom odnosu uvek biti prihvaćen i imati podršku 2. Prilika za otvaranje – mnogi ljudi po prvi put na psihoterapiji, na „bezbednom mestu“ dele sa nekim svoje intimne probleme 3. Psihoterapija daje razloge za nadu.

Koliko danas ima vrsta psihoterapije? - Oko 500! (Mahoney, 1995) Ali, najveći broj ovih psihoterapija može se svrstati u jedan od nekoliko osnovnih psihoterapijskih pristupa: • Psihodinamski • Kognitivno-bihejvioralni • Humanističko-egzistencijalni • Sistemski • Integrativni

Kognitivno-bihejvioralni pristup (KBT) • Polazi od Epikteta: „Ljudi nisu uznemireni događajima po sebi koliko svojim viđenjem tih događaja“ • Osnovni principi KBT: ü Mišljenje utiče na ponašanje ü Mišljenje se može posmatrati i menjati ü Željena promena ponašanja se može postići promenom mišljenja • Sastavni deo KBT su i bihejvioralne tehnike. Bihejvioralna terapija danas je integrisana u širi KBT pristup (same bihejvioralne tehnike bez promene mišljenja su manje efikasne). • Između terapeuta i klijenta postoji naglašena saradnja i ravnopravnost - klijent je saradnik i veći ekspert od nas u poznavanju sopstvenog problema, a terapeut u poznavanju rešenja • Terapeut je jako aktivan, usmeravajući, suočavajući, edukator

Sistemska porodična psihoterapija • • Problemi pojedinca, pa i onog sa OS se najbolje mogu razumeti u kontekstu odnosa unutar cele porodice Klijentov problem ima funkciju održavanja ili narušavanja ravnoteže za celu porodicu, ali je klijent sa OS „identifikovani pacijent“ od strane porodice Cilj je promena porodičnog sistema koja će promeniti članove Pomaže se članovima porodice u sagledavanju disfunkcionalnih obrazaca odnošenja , problema u komunikaciji i uspostavljanju fleksibilnih porodičnih granica, jasnih pravila i uloga, itd. . . U porodicama sa OOS često dolazi do disfunkcionalnih obrazaca interakcije koje terapijski treba korigovati u funkciji mentalnog zdravlja osobe sa slušnim ošteć. Pomaže se porodici da sagleda svoje probleme u novom svetlu i da transformiše stav optuživanja individualnog člana, postigne razumevanje da su njegovi problemi povezani sa načinom na koji porodica funkcioniše kao celina Članovi porodice dolaze zajedno na seanse. Čitava porodica je klijent. Značaj za praksu: Vrlo koristan oblik psihoterapije u porodicama sa bolesnim ili članom koji ima neki oblik ometenosti.

Porodična terapija Članovi porodice dolaze zajedno sa detetom koje ima oštećenje sluha na seanse i to pruža psihoterapeutu i mogućnost da uživo vidi njihove međusobne interakcije i da interveniše tamo gde su neodgovarajuće ČITAVA PORODICA JE KLIJENT U OVOJ VRSTI PSIHOTERAPIJSKOG ODNOSA

Terapija plesom • • • OSOS percipira ritamske šeme plesa. Može se izvoditi u najjednostavnijoj formi kroz pljeskanje rukama u ritmu, dizanjem ramena, ruku i nogu u ritmu i sl. Koristi se telo (deteta sa OS) u ritmu i pokretu kao sredstvo komunikacije u grupi (grupni ples) i kao sredstvo samoekspresije i samopotvrđivanja (jačanje pozitivnog self koncepta). Može biti grupna i individualna Učesnici se podstiču da kreativno kroz pokret izraze sebe pri čemu nema pravila, zanemarljiva je veština i ne vrši se ocenjivanje. Omogućava relaksaciju mišićne tenzije i ostvarivanje neverbalne komunikacije, posebno kod povučene i stidljive dece sa OS Preporučuje se i nošenje kostima, ili samo nekih detalja (kapa, štap, daire i sl. )

Terapija plesom

Play therapy • Terapija igrom (play therapy) ima korene u psihoanalitičkoj teoriji ličnosti ali je kasnije nadograđena bihejvioralno terapijskim elementima kao i Pijažeovskim pristupom. • Koristi se standardan set igračaka (lutke, minijaturni nameštaj, pokućstvo, ljubimci) sa neodređenim, bezličnim, nespecifičnim karakteristikama kako bi se olakšala projekcija • Dete kroz igru ponavlja iskustva, posebno ona koja su traumatična ili zastrašujuća, koja se analiziraju i prorađuju, pa dete stiče kontrolu i postiže emocionalno rasterećenje. • M. Klajn smatra da igra zamenjuje slobodne asocijacije i nosi simbolički smisao koji terapeut treba da otkrije

Lutke različitih veličina i pola u terapiji igrom

Koristi se set igračaka • Lutke, minijaturni nameštaj, pokućstvo, ljubimci, sa neodređenim, bezličnim, nespecifičnim karakteristikama kako bi se olakšala projekcija

Art therapy (terapija umetnošću) • To je samoekspresivna terapijska tehnika koja omogućava kreativnu i projektivnu ekspresiju problemskih sadržaja koji su vrlo često nesvesnog, potisnutog porekla. Pogodna je za neverbalnu ekspresiju deteta sa OS. • Deca sa OS vrlo je lako i rado prihvataju pa može poslužiti za početak saradnje i psihoterapijskog tretmana sa decom OS

Art terapija daje vrlo dobre rezultate sa decom OS • Dete OS slobodno crta, vaja, slika i tako projektuje problemske teme u umetnički proizvod i doživljava emoc. rasterećenje (abreakcija)