PREKRAJNE SANKCIJE Pojam i vrste sankcija Prekrajne sankcije

PREKRŠAJNE SANKCIJE

Pojam i vrste sankcija • Prekršajne sankcije se izriču učiniocima prekršaja, pod uslovima predviđenim prekršajnim propisima • Sastoje se u ograničavanju ili uskraćivanju konkretnih prava i i sloboda, a izriču se na osnovu odluke nadležnog organa, odnosno suda • Zakon o prekršajima reguliše propisivanje, izricanje i primenu prekršajnih sankcija. Svrha njihovog propisivanja, izricanja i izvršenja je u ostvarivanju kako specijalne prevencije u konkretnim slučajevima, tako i prevencije u generalnom smislu

Sistem prekršajnih sankcija u RS • KAZNE • MERE: – – mere upozorenja zaštitne mere vaspitne mere druge mere nepenalnog karaktera (obaveza naknade štete, kazneni poeni i lišenje slobode radi naplate novčane kazne) • Kazne, mere upozorenja i zaštitne mere se mogu izreći svim punoletnim fizičkim i pravnim licima, dok se vaspitne mere izriču samo maloletnim učiniocima prekršaja.

Novčana kazna • Prinudno plaćanje određenog novčanog iznosa u korist države. • Prema Zakonu o prekršajima Republike Srpske, to je jedina kazna koja se može propisati i izreći za prekršaje i najpogodnija je za kažnjavanje ove vrste protivpravnog ponašanja (moguće je prilagoditi težini i okolnostima prekršaja, primenjuje se uz minimalne troškove njenog sprovođenja i sl. ).

Određivanje novčane kazne • Dva načina: – u određenom rasponu (minimuma i maksimuma, i to u različitim iznosima za za fizička, pravna i odgovorna lica, a sve u zavisnosti od vrste samog prekršaja i hijerarhijske snage same pravne norme kojom je kazna propisana), – u tačno određenom iznosu (tzv. globa).

Odmeravanje novčane kazne • Vrši se na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, na koje svakako uticaja ima i postojanje tzv olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti. • Imovinsko stanje okrivljenog fizičkog lica ili ekonomski položaj pravnog lica presudne su okolnosti od značaja za odmeravanje novčane kazne. • Za svaki prekršaj za koji je propisan raspon novčane kazne u kom ona u konkretnom slučaju može varirati, sud vrši njenu individualizaciju.

Novčana kazna za prekršaje u sticaju • Sudija mora voditi računa da li se radi o idealnom ili realnom sticaju. • Najpre se utvrđuju kazne za svaki pojedini prekršaj, a zatim sud izriče jedinstvenu novčanu kaznu na osnovu pojedinačno utvrđenih novčanih kazni. • Jedinstvena kazna mora biti veća od svake pojedinačne utvrđene kazne, ali ne sme dostići njihov zbir.

Rok za plaćanje. . . • PARICIONI ROK: okrivljeni dobrovoljno odlučuje da novčanu kaznu plati u neko dogledno vremene kraćem od 8 dana, niti dužem od 3 meseca od dana kada je rešenje o prekršaju postalo pravosnažno.

Mere upozorenja • Posebne prekršajne sankcije koje se sastoje u upozorenju koje može biti praćeno i pretnjom primene kazne, sa ciljem da se učinilac odvrati od namere da ponovo izvrši prekršaj. • Mere upozorenja su: – UKOR – USLOVNA OSUDA

Ukor • Mera upozorenja koja, ako sud utvrdi da postoje okolnosti koje značajno umanjuju odgovornost okrivljenog, zamenjuje novčanu kaznu. • Suština ukora je u tome da se ovom merom učiniocu skreće pažnja na učinjeno delo i odgovornost. • Okolnosti koje u značajnoj meri umanjuju odgovornost učinioca mogu da postoje ako se radi o slučajevima: – prekoračenja nužne odbrane ili krajnje nužde – pravne zablude – pristanka oštećenog i slično

Uslovna osuda • Upozorenje učiniocu uz pretnju primene izrečene kazne ili zaštitne mere. • Za njeno izricanje neophodno je da je sud ocenio da se prema okolnostima izvršenja prekršaja, s obzirom na ličnost okrivljenog, njegov raniji život, stepen prekršajne odgovornosti, ponašanje posle izvršenog prekršaja i druge okolnosti može očekivati da on i bez izvršenja kazne neće ubuduće vršiti prekršaje. • Izricanjem ove mere samo se odlaže izvršenje izrečene kazne ili zaštitne mere, što nam ukazuje na postojanje njena dva formalna elementa: a) da je sudskom odlukom izrečena kazna ili zaštitna mera, b) da je kazna ili zaštitna mera izrečena pod odložnim uslovom.

Zaštitne mere • Otklanjaju okolnosti (uzroke i uslove) ili stanja usled kojih bi učinilac mogao i ubuduće da nastavi sa izvršenjem prekršaja. • Pod stanjima koja se otklanjaju prvenstveno se misli na psihička stanja kao što su ona koja nastaju pod dejstvom alkohola i droge, dok se kod uslova misli prvenstveno na objektivne uslove koji pogoduju vršenju prekršaja. • PRIMERI ZAŠTITNIH MERA?

Osnovne i dodatne zaštitne mere • OSNOVNE VRSTE ZAŠTITNIH MERA predviđene Zakonom o prekršajima: - oduzimanje predmeta; zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti; potpuna ili delimična zabrana upravljanja motornim vozilom; vanbolničko lečenje od zavisnosti. • DODATNE VRSTE ZAŠTITNIH MERA propisane su nekim drugim zakonima (npr Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici i sl). NAVEDITE PRIMERE?

Trajanje zaštine mere • Određuje sud, pri čemu ima u vidu najkraći vremenski period koji je potreban da se okrivljeni spreči da počini sličan prekršaj, kao i sve bitne okolnosti konkretnog slučaja. • Sud može istovremeno izreći više zaštitnih mera. • Ovlašćeni organ može prekršajnim nalogom izreći samo jednu zaštitnu meru u najkraćem predviđenom trajanju. ZBOG ČEGA?

Nepenalne mere • Oduzimanje imovinske koristi - učiniocu se mora oduzeti ono što je stekao izvršenjem prekršaja, ako ta korist nije eliminisana plaćanjem novčane kazne ili primenom zaštitne mere oduzimanja predmeta • Oduzimanje imovinske koristi je u korist države a vrši se na osnovu pravosnažne presude (rešenjem o prekršaju) kojom je utvrđeno izvršenje prekršaja i lice koje je za to odgovorno – od kog se protivpravno ostvarena imovinska korist po pravilu i oduzima

Šta čini imovinsku korist pribavljenu prekršajem? • • Imovinska korist predstavlja čistu dobit koja se sastoji u višku imovine učinioca prekršaja koju je pribavio izvršenjem prekršaja, stoga kod određivanja visine imovinske koristi treba uzeti u obzir izdatke i troškove koje je učinilac prekršaja imao u vezi sa ostvarivanjem koristi. Iz obrazloženja: Iz spisa predmeta se vidi da je u periodu od 10. februara pa sve do 29. marta 1990. godine okrivljeni obavljao delatnost fizičke kulture ličnim radom, tako što je vršio obuku mlađih i starijih lica borilačkim veštinama iako nije imao odobrenje od nadležnog organa za obavljanje te delatnosti. U navedenom periodu, okrivljeni je obavljanjem samostalne delatnosti ličnim radom ostvario ukupan bruto prihod u utvrđenom iznosu. Iz spisa se vidu da je za obavljanje navedene delatnosti imao i izvesne troškove. Odredbom člana 40. stav 2. Zakona o ličnom radu predviđeno je da će se za navedeni prekršaj oduzeti umovinska korist ostvarena izvršenjem prekršaja, a može se izreći i mera oduzimanja predmeta i proizvoda kojima je prekršaj izvršen. Po shvatanju suda, imovinska korist predstavlja čistu dobit koja se sastoji u višku imovine učinioca prekršaja koju je pribavio izvršenjem prekršaja. Stoga kod određivanja visine imovinske koristi treba uzeti u obzir i izdatke i troškove koje je učinilac prekršaja imao u vezi sa ostvarivanjem koristi. (Vrhovni sud Srbije, Beograd Uz. 1/91 od 23. 1. 91)

Naknada štete • Okrivljeni koji je činom izvršenja prekršaja pričinio izvesnu štetu nekom trećem licu, može biti obavezan od strane suda da tu štetu i nadoknadi. • Ukoliko naloži ovu obavezu, sud će u rešenju o prekršaju odrediti najpogodniji način naknade štete (naturalna restitucija – povraćaj stvari ili novčana nadoknada) i odrediti visinu obaveze.

Supletorni zatvor • Lišenje slobode zbog neplaćanja novčane kazne: u slučaju da okrivljeni ne ispuni svoju obavezu plaćanja novčane kazne na ime prekršajne sankcije koja mu je određena pravosnažnim rešenjem suda, doći će do izricanja dodatne kazne lišenja slobode u određenom trajanju. • Maksimalno trajanje kazne je 15 dana, s tim da će zatvorenik biti odmah oslobođen pošto plati novčanu kaznu u celini. • O lišenju slobode zbog neplaćanja sud odlučuje po službenoj dužnosti ili na predlog ovlašćenog organa ili Poreske uprave RS.

Vaspitne mere • Primenjuju se isključivo na maloletna lica i imaju isključivo preventivnu funkciju. • Vaspitno deluju na maloletnike i sastoje se u pokušajima da se oni prevaspitaju kako u budućnosti ne bi ponavljali niti bili skloni protivpravnim ponašanjima. • PRIMERI VASPITNIH MERA? • Diskusija: STROGO KAŽNJAVANJE MALOLETNIKA: ZA I PROTIV?

Mlađi i stariji maloletnici • Mlađi maloletnici: – lica starosne dobi od 14 do 16 godina; – njima se bez obzira na težinu izvršenog prelršaja mogu izricati samo vaspitne mere. • Stariji maloletnici: – lica starosne dobi između 16 i 18 godina života, – njima se bez obzira na težinu učinjenog prekršaja može izreći i vaspitna mera i kazna (osim kaznenih poena i sankcije lišenja slobode zbog neplaćanja novčane kazne).

Vrste vaspitnih mera • • • ukor nalaganje ličnog izvinjenja oštećenom; nalaganje redovnog pohađanja škole; rad za opšte dobro na slobodi; nalaganje prihvatanja odgovarajućeg zaposlenja nalaganje maloletniku da posećuje vaspitne, obrazovne, psihološke i druge vrste savetovališta • nalaganje maloletniku da se uzdržava od upotrebe alkoholnih pića i opojnih droga; • zabrana druženja sa licima koja imaju loš uticaj na maloletnika; • policijska kontrola kretanja posle određenog vremena.