Pretpostavka sankcije i odgovornost Pretpostavka sankcije l Opis

Pretpostavka sankcije i odgovornost

Pretpostavka sankcije l Opis činjenica koje predstavljaju uslov za primenu pravila o sankciji (delikt kao indikativni deo norme) l To je radnja suprotna ponašanju koje je u dispoziciji predviđeno kao obavezno (protivpravna radnja) l Delikt je ponašanje koje je od strane društva ocenjeno kao štetno: ne postoji u pravu mala in se, već samo mala prohibita. l Zbog toga pravni poredak nastoji da ih spreči, ali ne samo primenom sankcija, već sredstvima prevencije (opomene, upozorenja, itd), a kad se dispozicija prekrši ponekad se ona prinudno izvršava i uprkos prekršaju.

Vrste delikata l Krivičnopravni l l načini izvršenja: komisioni (činjenje) i omisivni (nečinjenje, propuštanje činjenja) ovo je zapravo Kelzenov model norme – bez izričite dispozicije uvek precizno predviđeni zakonom (nulum crimen. . . ) to su prekršaji koji ugrožavaju najvažnija lična i društvena dobra (život, zdravlje, imovinu, ekonomski i politički poredak, itd)

Vrste delikata l Građanskopravni l l l To je delatnost kojom se drugom nanosi šteta – ali ne svaka Podrazumeva protivpravnost (kršenje normi objektivnog prava, ne samo građanskog, već i drugih grana prava) – zato šteta naneta recimo vršenjem svog prava, u nužnoj odbrani ili s pristankom oštećenog nije delikt. Takođe, to nije isto što i ugovorna odgovornost (odgovornost za štetu nastalu neizvršenjem ugovorne obaveze) l l l osnov nije delikt (protivpravna radnja) već neizvršenje obaveze iz ugovora Kod ugovor. odgovoran je uvek dužnik, a oštećeni je uvek poverilac Širi domašaj deliktne odgovornosti (i subjektivna i objektivna) Zastarelost, obim naknade štete, itd Prekršaji (administrativni delikti)

Odgovornost l l Kada je subjekat podložan sankciji onda se kaže da je on odgovoran KO i POD KOJIIM USLOVIMA odgovara? Savremeni princip individualizacije pravde zahteva da odgovara onaj ko je subjekt obaveze Da bi postojala odgovornost – uz samu radnju/prekršaj dispozicije i njene posledice - neophodne su najčešće još dve stvari: l l (podobnost za) uračunljivost: sposobnost da se oceni moralni i socijalni značaj dela i sposobnost za vladanje sobom vinost (psihički odnos izvršioca prema svom delu) l umišljaj l nehat

Uračunljivost l Sadrži dva elementa: l voljni (sposobnost da vladamo svojim postupcima) l Intelektualni (sposobnost da shvatimo moralni i socijalni značaj posledica onoga što činimo) l Zrelost psihičkih svojstava (duševna i intelektualna zrelost) i razboritost. l To je u stvari deliktna sposobnost – sposobnost za činjenje prekršaja (potreban kvalitet svesti i volje koji se stiče određenim uzrastom punoletstvo). l Ipak, podobnost svesti za razumevanje svojih dela i njihovih posledica ne stiče se u isto vreme za sva protivpravna dela (u načelu smatra se da se stiče pre za krivične nego za građanske delikte, ali to je stvar pozitivnog prava)

Vinost (krivica) l l l Psihički odnos lica sposobnog za rasuđivanje (dakle, uračunljivog!) prema svom postupku. Dva osnovna oblika: umišljaj i nehat Umišljaj (dolus): kada lice svesno preduzme radnju i predvidi i hoće štetnu posledicu svoje radnje l l l Svesno preduzimanje radnje i svest i želja o mogućim posledicama Svesno preduzimanje radnje i svest o mogućim posledicama koje se ne žele ali se dopuštaju Nehat (culpa): kada hoće radnju i svesno je mogućih posledica, ali ono ih ne želi (nemar, nebriga u pogledu posledica – “kažnjava se ne zbog aktivnosti volje, već zbog njene slabosti”) l l Svesni (svest o mogućim posledicama, ali lice ih ne želi i olako drži da će moći da ih spreči) Nesvesni (potpuna odsutnost svesti, ali s obzirom na okolnosti lice je moralo biti svesno mogućih posledica)

Tipovi odgovornosti - Individualna i kolektivna Subjektivna i objektivna - Krivičnopravna odgovornost: subjektivna i individualna odgovornost - u krivičnom pravu– odgovornost zbog krivice (zbog umišljaja, ali i zbog nehata kada je to izričito predviđeno) - Građanskopravna odgovornost – odgovornost za štetu: subjektivna i objektivna, individualna i za drugog (jer ima za prvenstveni cilj zaštitu pojedinca od postupaka kojima mu se pričinjava šteta - njome se, u prvom redu, štite imovina i lična dobra subjekta prava)

Subjektivna građanskopravna odgovornost - “Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. ” (Član 154, Zakona o obligacionim odnosima) - ZOO propisuje oborivu pretpostavku o krivici svakog lica koje prouzrokuje štetu drugome. Činjenica što je neko lice prouzrokovalo štetu dovoljna je da se pretpostavi da je ono krivo (suprotno krivičnom pravu u kojem postoji pretpostavka nevinosti!) - Krivica je objektivizovana: vodi se računa o tome šta se u datim okolnostima moglo očekivati od razumnog i pažljivog čoveka - Sve dok je pretpostavka krivice oboriva (praesumptio iuris tantum), može se kazati da je odgovornost zasnovana na krivici.

Objektivna građanskopravna odgovornost l Odgovornost koja ne počiva na krivici, već na činjenici prouzrokovanja štete od opasne stvari ili opasne delatnosti l “Šteta nastala u vezi s opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete” (ZOO, čl. 173) l l Protivdokazi: da je šteta nastala na primer krivicom oštećenog ili višom silom Odgovoran je imalac (a ne rukovalac!!) stvari odnosno nosilac opasne delatnosti i to može da bude i fizičko i pravno lice. l Od ovoga pravila postoje izuzeci