PORODICA PICORNA VIRIDAE Rodovi koji pripadaju familiji PICORNA

PORODICA PICORNA VIRIDAE

Rodovi koji pripadaju familiji PICORNA viridae • Genus Enterovirus • Genus Parechovirus • Genus Rhinovirus * • Genus Cardiovirus • Genus Aphtovirus • Genus Hepatovirus • Genus Erbovirus • Genus Kobuvirus • Genus Teschovirus

Karakteristike virusa familije PICORNAVIRIDAE • Najmanji animalni virusi (prečnik viriona 0 d 24 -30 nm) PICO • Imaju pozitivan jednolančani RNK genom/ pripadaju grupi IV virusa po klasifikaciji iz 2003. • Ikozaedralne simetrije • Nemaju drugi omotač

Shematski prikaz (levo) i krioelektronska rekonstrukcija (desno) kapsida pikornavirusa (Baker i sar. , 1999)

Ostale karakteristike virusa • Rezistentni su na etar i organske rastvarače • Virusni RNK genom je identičan m. RNK • Virion sadrži četiri velika polipeptida i sadrži 32 • • • kapsomere Virusi se razmnožavaju u citoplazmi inficirane ćelije Oslobađaju se razaranjem Selektivni su

Genus Enterovirus • Vrste u ovom genusu: • Polio virus (serotipovi 1, 2, 3) • Coxsackie virusi A (23 serotipa- 1 -22 i 24) i B ( 6 serotipa 1 -6) • Echovirusi serotipovi : 1 -7, 9, 11 -27 i 2933 • Humani Enterovirusi 68, 69, 70, 71, 74 -78

GENUS PARECHOVIRUS • Obuhvata dva serotipa • Parechovirus 1 i 2

Karakteristike virusa genusa Enterovirus i Parechovirus • Naseljavaju pretežno intestinalni trakt kićmenjaka • Otporni u kiseloj sredini • U prisustvu katjona pokazuju otpornost na inaktivaciju delovanjem visoke temperature • Replikacija može da se inhibira sa 2 alfahydroxybenzil-benzimidazolom

Ostale karakteristike • Infekcija se prenosi fekalno oralnim putem • Respiratornim putem-coxsackie A virusi • Direktnim kontaktom • Preko zagađenih instrumenata i pribora

Ostale karakteristike • Inkubacija od 2 -35 dana, najćešče 7 -14 • Primarna replikacija u limfnom tkivu orofarinksa i creva • Infekcija najčešće asimtomatska, izlučuju se stolicom • U malom postotku virusi prodiru u krv, razmnožavaju se u RES-u i sekundarno inficiraju brojne organe

POLIO VIRUS • Tri serološka tipa • Ime dobio po oboljenju poloimyelitis anterior acuta, morbus Heine Medin, dečja paraliza Ima sve karakteristike roda kome pripada Otporan je prema mnogim spoljnim faktorima, duže se održava u spoljnoj sredini-indikator fekalnog zagađenja u saniratnoj virusologiji

Ostale karakteristike polio virusa • Niske temperature ga konzervišu • Na -70°C ostaje aktivan nekoliko godina • Osetljiv je na ultraljubičaste zrake • Za dezinfekciju: 0, 1% formalin i oksidaciona sredstva

Razmnožavanje i kultivisanje • Razmnožava se u citoplazmi inficirane ćelije • RNK genom je infektivan i vezuje se za ribozome • • • ćelije- dolazi do sinteze proteina Nastaju rani enzimi koji prekidaju sintezu ćelijske RNK, enzim RNK polimeraza i kasnije strukturni proteini virusa Sinteza virusne RNK počinje 30 min. nakon ulaska virusa u ćeliju Iz ćelije se oslobađa citolizom

Razmnožavanje u živim sistemima • Razmnožava se na kontinuiranim ćelijskim kulturama poreklom od bubrega majmuna, ljudskog bubrega, He. La ćelijama, u ćelijama humanog amniona, u humanim diploidnim fibroblastima • Daje karakterističan CPE

ANTIGENSKE OSOBINE • Dokazana su tri serološka tipa polio virusa: 1, 2 i 3, oni su stabilni, postoje manje antigenske varijacije • N (nativni) Ag predstavlja punu virusnu česticu sa RNK • H (grejni) –nedostaje RNK i jedan strukturni polipeptid

ANTIGENSKE OSOBINE • U toku bolesti prvo se stvaraju AT na H Ag, ali se • • ona brzo gube Posle preležane bolesti ostaju AT samo na N Agdoživotno Svi sojevi poseduju grupni Ag S (solubilni) Tipski specifičnim Ag D (ili N ) i C Ag (ili H) polio virus je podeljen u 3 tipa Tretriranjem formalinom UV zračenjem i toplotom D Ag prelazi u C ili H-heted pa se gubi tipska specifičnost

PATOGENOST ZA LJUDE • Inficira uglavnom ljude • Prenose se sa osobe na osobu direktno ili • • • indirektno Ulazna vrata su usta, Primarno mesto umnožavanja limfno tkivo ždrela i tankog creva (Payerove ploče i limfne žlezde Izlučuje se preko sekrecije ždrela i stolicom

Patogeneza infekcie • Posle primarnog umnožavanja u tonzilama i limfnom • • tkivu creva virus se širi limfnim putem do dubokih žlezda vrata i mezenterijalnih žlezda Odatle prodire u krv i nastaje viremija Krvlju se širi do CNS-a- i to je retko Paralize su češće u odraslih osoba koje nisu vakcinisane, niti su imale subkliničku ili blagu infekciju Verovatnoću infekcije CNS-a povećava istovremena infekcija Coxsackie A virusom, kao i trudnoća tonzilektomije, povreda i vakcinacije

Patogeneza infekcije • U paralitičkom obliku bolesti polio • • virus zahvata prednje rogove kičmene moždine, gde se nalaze neuroni koji inervišu voljnu muskulaturu Virus ih uništava i nastaju trajne mlitave paralize ekstremiteta Virus retko zahvata produženu moždinu i kranijalne živce (bulbrarni oblik poliomijelitisa)

Patogeneza infekcije • Retko infekcija dovodi do encefalitisa, • češća je infekcija mekih moždanica-meningitis • Najčešće infekcija prolazi neprimetno • • (subklinički) ili u vidu inaparentne infekcije Kod 4 -8% javlja se ″mala bolest″(abortivni popliomijelitis) prolazno febrilno oboljenje, kod 1 -2% slučajeva zahvaćen je CNS i tada se najčešće manifestuje kao serozni meningitisneparalitički

Kliničke manifestacije kod čoveka • • • Inkubacija do 2 nedelje Abortivni oblik poliomijelitisa, prolazi nezapaženo ili ide sa povišenom temperaturom, glavoboljom, slabost, malaksalost, gripozni sindrom sa digestivnim tegobama Neparalitički poliomijelitis- simptomi meningitisa, oporavak za 7 -10 dana Paralitički ploiomilelitis- trajne paralize ekstrermiteta, Perzistentna infekcija-postpoliomijelitična progresivna mišićna atrofija

Imunitet • Infekcija polio virusom ostavlja trajan i solidan imunitet-tipski specifičan • Vakcinacija tipom 2 izaziva imunitet i prema tipu 1 i 3. • Većina na balkanu u ranom detinjstvu stiće imunitet- posle inaparentne infekcije • Transplacetarno sa mame na plod AT, bilo prirodno stečena ili nakon vakcinacije

Laboratorijska dijagnoza • Za izolaciju virusa • Na poćetku bolesti- bris guše • Kasnije u toku bolesti i u rekovalescenciji –stolica • Od 3 nedelje bolesti broj pozitivnih izolacija iz • stolice se smanjuje Da bi se izolovani uzročnik proglasio uzročnikom bolesti, obavezna serološka potvrda oboljenja

Laboratorijska dijagnoza • Kod sumnje na meningitis- likvor • Ako se virus dokaže u likvoru-sigurna dijagnoza • bez serološke potvrde, ali se retko izoluje Bolesnički materijal za izolaciju šalje se zamrznut, ili u termos boci na temperaturi lomljenog leda, a za direktno dokazivanje virusa i virusnih Ag bez virusnog transportnog medijuma

Laboratorijska dijagnoza • RVK, -na početku samo AT na H Ag virusa, 7 -14 dana posle AT i na N i H Ag, a potom samo na N Ag • Neutralizacioni test, ELISA test, • Indirektna, serološka dijagnoza: • Molekularni dijagnostički testovi

Profilaksa i prevencija • Vakcina: mrtva (Salk) i živa (Sabin) • Mrtva vakcina: od polio virusa umnožen u bubrežnim ćelijama majmuna- inaktiviran formalinom-kod imunodeficijentnih, polivalentna vakcina i daje se intradermalno • Živa vakcina: atenuacijom virulentnih polio sojeva, monovalentna, uzima se peroralno

Epidemiologija • Infekcije poliovirusom kod nas su češće leti i u • • • ranu jesen Rezervoar zaraze: osobe koje boluju od bilo kog oblika poliomijelitisa i kliconoše Izvor zaraze: nazofaringealni sekret i stolica Prenosi se kontaminiranim predmetima, namirnicama, vodom za piće, prljavim rukama, kapljicama, muvama

Coxsackie virusi • Imaju sve osobine porodice i roda kome pripadaju • Patogeni su za bebi miševe i dele se u grupe A-23 tipa i B 6 tipa • Pokazuju selektivnost u odnosu na starost laboratorijske životinje • Najpogodnije kulture za lizolaciju coxsackie B BGM, a za A RD ćelije

Razmnožavanje u laboratorijskim životinjama • Coxsackie A virusi- bebi miševi stari 48 h, • • • inkubacija 2 -6 dana, nastaju flakcidne paralize i opšti miozitis U odraslih miševa ne izazivaju nikakve promene Coxsackie B virusi- bebi miševi stari 24 h, inkubacija 4 -12 dana, nastaju spastične paralize, fokalni miozitis, encefalitis i pankreatitis, U odraslih miševa- pankreatitis

Antigenske osobine • Na osnovu patoloških promena na miševima dele se u dve grupe: A i B • Coxsackie A- 23 serotipa • Coxsackie B 6 serotipa • Poseduju grupno i tipski specifične Ag • Grupno specifični Ag dokazuju se RVK testom, tipski specifični Ag neutralizacionim testom

Patogenost za ljude • Coxsackie virusi inficiraju ljude • Prenošenje i nastanak infekcije kao i kod polio virusa • Izazivaju razna oboljenja kod ljudi • Od blagih do bolesti koje mogu završiti letalno

Sindromi koje izazivaju coxsackie A virusi • Vezikularni stomatitis-herpangina-tipovi • • • 1 -6, 8 i 10 Aseptični meningitis-tipovi 2 -4, 7 i 9 Infekcije gornjih delova respiratornog trakta-tip 21, Makulozni egzantem-tipovi 9 i 16 Limfonodularni egzantem –tip 10, ″Bolest nogu, ruku i usta″-tip 16

Sindromi koje izazivaju Coxsackie B virusi • Aseptični meningitis-tipovi 1 -6 • Epidemijske mialgije i pleurodinije-tipovi 1 -5 • Miokarditis kod novorođenčadi, dece i odraslih • • • tipovi 1 -5 Makulozni egzantem-tipovi 1, 3, 5 Respiratorne infekcije i herpangine-tipovi 2 -5 Diabetes mellitus- tip 4

Patogeneza infekcije • Coxsackie virusi deluju: citolitički i imunopatološki • Citolotički efekat: virusna proteinaza 2 A razara distrofin-glavni protein srčanog mišića-nastaje dilataciona kardiomiopatija • perzistentna infekcija- u mikrovaskularnim endotelnim ćelijama -može da pokrene autoimuni proces

Imunitet • Dugotrajan, ali tipski specifičan • Stiče se obično u detinjstvu Neutralizacionim testom –tipski specifična AT • RVK testom-polivalentna AT

Laboratorijska dijagnoza i epidemiologija • Indirektno- serološke reakcije u kasnijim fazama oboljenja i za potvrdu dijagnoze nakon izolacije • Specifične profilakse nema • Izolacija na početku bolesti • Infekcije su česte leti, najčešće u obliku letnjih febrilnih oboljenja • Rezervoar infekcije oboleli i kliconoša

Echo virusi • Humani citopatogeni enterovirusi siročići • Serotipovi-1 -7, 9, 11 -27, 29 -33 • 21 i 22 su sada u novom genusu parechovirus • Imaju sve odlike genusa kome pripadaju • Ne uzrokuju patološke promene u bebi miševima • Manje su patogeni za CNS • Poseduju tipski specifične Ag, neki tipovi poseduju hemaglutinine

Patogenost i kliničke manifestacije • Infekcije echo virusima imaju istu patogenezu • • • kao ostali virusi istog genusa Klinički sindromi koje uzrokuju: Febrilno oboljenje sa znacima aseptičnog meningitisa Aseptični meningitis Mukozni egzantem Gastroenteritis Oboljenje gornjih respiratornih puteva

Imunitet • Stabilan, tipski specifičan • Stiče se u dečjem uzrastu

Laboratorijska dijagnoza • Izolacija i identifikacija • Serološki testovi • Ne primenjuje se vakcina u profilaksi

Enterovirusi tipovi 68, 69, 70 i 71 • Imaju osobine roda i porodice kojoj pripadaju • Enterovirus tip 71 -uzročnik meningitisa kod dece • Enterovirus tip 68 -pneumonije i bronhiolitisa • Enterovirus tip 70 pandemijski hemoragični konjuktivitis