Tipografija i tipografska pisma as 1 Cvetana Krstev

Tipografija i tipografska pisma Čas 1 Cvetana Krstev 1

Tipografija Poreklo reči tipografija je iz grčkog: typos—žig, pečat, graphos—pisati Tipografija se može shvatiti kao: • nauka o slovima • umetnost korišćenja tipografskih slova • veština slaganja, izrade, oblikovanja, i funkcionalnog korišćenja slova 2

Tipografija (treće značenje) • Cilj tipografije je postizanje što efikasnijeg načina ponovnog korišćenja tipografskog materijala (olovnih ili digitalnih slova) • Tipografija ima neka svoja tehnička, funkcionalna i estetska pravila, ali kojih se ne treba slepo držati – zato tipografija nije samo veština. • Poštovanje ovih pravila omogućava da se dobije čitak, koherentan i vizuelno zadovoljavajući tekst koji „funkcioniše” nevidljivo, bez svesti čitaoca 3

Čitkost teksta • Mnogo faktora utiče na čitkost teksta, kao što su: – veličina i izgled slova – dužina redova – razmak između redova – kontrast boja – veličina stranice – veličine i odnosi margina, itd. 4

Pismo • Pismo u širem smislu je svaki sistem vidljivih oblika (crteža, slika, simbola, znakova i njihovoh kombinacija) proizvedenih u svrhu memorisanja i obaveštavanja; • Pismo u užem smislu je sistem znakova koji predstavljaju određene elemente govornog jezika: pojedinačne reči, slogove, glasove. 5

Pismo u užem smislu • U toku razvitka, pismo je prošlo kroz više faza: – Piktografsko (slikovno) pismo – Logografsko (pojmovno) pismo – Silabičko (slogovno) pismo – Alfabetsko (slovno) pismo 6

Piktografsko pismo 7

Odjeci piktografskog pisma 8

Piktografsko pismo • Najstariji način na koji su ljudi pokušali da pomoću crteža zabeleže svoje misli. Piktografska „misao“ prikazuje se nizanjem ili grupiranjem crteža, poput rebusa. Znakovi nemaju tačno određen oblik ni značenje. U prikazivanju apstraktnih pojmova piktografija se pomaže simbolikom. 9

Ideografsko pismo • Iako je na prvi pogled samo razvijenije slikovno pismo, ideografsko pismo je mnogo više od toga: to je početak pisma koje prenosi apstrakcije, asocijacije itd. Ideografska pisma pokazuju začuđujuću sličnost između jako udaljenih kultura. Ideografsko se pismo još uvek ne smatra celovitim sistemom pisanja. • (Na slici je prikazan Penov vampun (wampun) koji simbolizuje primirje između Vilijama Pena, osnivača Pensilvanije i severnoameričkih Irokeza) 10

Logografsko pismo • U ovom se pismu svaka reč ili deo reči (morfem) prikazuje posebnim slikovnim znakom. Pojmovno pismo reprodukuje reči od kojih se poruka sastoji. Poredak znakova odgovara sledu reči, pa primalac mora da poznaje gramatičku strukturu dotičnog jezika Persijsko klinasto pismo 11

Logografsko pismo @ & ∞ € 12

Silabičko pismo Slogovno ili silabičko pismo jeste skup simbola za pisanje koji predstavljaju slogove, čijim se nizanjem formiraju reči. Slogovni znak, koji se naziva „silabogram“, obično predstavlja zapis jednog (opcionog) konsonantskog glasa, kome sledi vokalski glas, pa se tada govori o CV -slogu ili V-slogu. 13

Silabičko pismo • Primer silabičkog pisma – japansko pismo Katakana. • Svaki slog iz japanskog jezika predstavljen je jednom „kanom“. • U japanskom se koristi za transkripciju stranih reči i za pozajmljenice. 14

Alfabetsko pismo Feničanski alfabet – nastao 1600 godina pre nove ere • To je najrazvijenije pismo, koje se od svog nastanka do danas nije mnogo menjalo, a njegova najveća vrednost je jednostavnost i primenjivost u svim svetskim jezicima. 15

Alfabetsko pismo 16

Kamen iz Rozete egipatsko demotsko grčko

Pismo, familija, font • Tipografija je grafička disciplina koja je nastala sa pojavom pokretnog sloga. • Gutenberg je razvio postupak izrade metalnih slova za ručno slaganje koji se nije bitno promenio do mašinske tehnologije Johan Gutenberg (1400 -1468) 18

Postupak izrade metalnih slova • Rezanje pečata u tvrdom metalu (lik u ogledalu) (punch) • Otkivanje u mekšem metalu (strike) • Podešavanjem širine nastaje matrica (matrix) • Matrica se stavlja u kalup u koji se uliva posebna legura i tako se dobija slovo (type) 19

Kompleti slova Sanduk za smeštanje slova – gore su bila velika, dole mala • Iz jednog kompleta pečeta mogle su se više puta otkivati matrice iz kojih se dobijalo onoliko slova koliko se želelo. • Komplet odlivenih slova istog stila i iste veličine nazivao se font. • Font potiče od engleskog glagola liti - found, fount, font. 20

Familija To je skup fontova koji pripadaju jednom pismu – svi su oblikovani na isti način. Garamond je prvi kreirao familiju koja se sastojala od uspravne antikve i kurziva (roman, italic) u međusobno harmoničnom odnosu. Sledeći njegov uzor potonji štampari su formirali familije pisama koje su se sastojale od različitih veličina istih oblika pisma. Pošto je svaka veličina rezana posebno, dolazilo je do razlika u detaljima, pa su neki rezovi bili uspešniji od drugih. Klod Garamond (c. 1480– 1561) Pariski štampar i izdavač 21

Računarski font • Računarski font se sastoji od vektorskih definicija niza crteža slova, brojeva, interpunkcije i ostalih tipografskih znakova, zajedno sa širinama i metrikom koji određuju njihov međusobni odnos prilikom slaganja. • Različite veličine se dobijaju proporcionalnim smanjivanjem ili povećavanjem datih geometrijskih oblika. Izgled slova u True Type formatu Za definiciju linije potrebno je više tačaka 22

Familije slova danas • Današnja standardna knjižna familija sastoji se od uspravnog i kurzivnog pisma (roman, italic) u dve težine (plain, bold), odnosno iz 4 fonta. • Proširene familije mogu da sadrže veći broj težina, zatim malu kapitalu sa kurentnim ciframa, posebne fontove sa ligaturama, alternativnim znacima, ornamentima, itd. • Mogu se dodati i naslovni fontovi predviđeni za slaganje u većim veličinama, kao i inicijali. • Neke familije sastoje se iz više kompleta koji međusobno mogu da razmenjuju slova i na taj način variraju slog slično kao pri pisanju. 23

Elementi po kojima se tipografska pisma razlikuju • Po idejno-likovnom rešenju. • Po elementima i detaljima od kojih su slova sastavljena (kontrast, dužina lika, serif i poluserif, itd); • Po gradaciji (veličini); • Po težini; • Po širini; • Po iskošenosti; • Po proporcionalnosti; 24

Razlikovanje tipografskih pisama po gradaciji - veličini • 8 pt Slova slova • 10 pt slova • 12 pt slova • 16 pt slova • 20 pt slova • 24 pt slova • 28 pt slova • 32 pt slova • 40 pt slova • 48 pt slova 25

Razlikovanje tipografskih pisama po težini • • • Težina fonta je debljina poteza slova u odnosu na njihovu visinu. Jedna familija se može proizvesti u viže težina od veoma lake (svetle) do veoma teške (tamne); uobičajeno je od 4 to 6 težina po familiji, ali ih ima i do 12 težina. Mnoge familije za kancelarije i veb prezentacije imaju samo dve težine: normalna i zadebljala (bold). Osnovna težina se razlikuje od pisma do pisma, što znači da je normalni font jedne familije teži od zadebljalog fonta druge familije. Garamond – bold Arial - normal 26

Razlikovanje tipografskih pisama po iskošenosti slova • U današnjim evropskim tipografskim familijama stil fonta se vezuje za ugao. Kada se uspravna slova (roman) iskose – obično se iskose (italic) na desno kod pisanja s leva na desno – oblici malih slova se promene i počnu više da nalikuju rukopisu. Ponekad se u kurzivnom pismu ivice slova mogu povezivati da još više liče na rukopis, pa su i ligature česte. • U mnogim pismima bez serifa (sans-serif) ali i u nekim serifnim pismima neki fontovi se samo iskose (slanted) što se obično radi algoritamski pa se izgled slova ni na koji način ne menja. 27

Razlikovanje tipografskih pisama po širini slova • Neke familije uključuju fontove kod kojih se menja širina slova • Uski fontovi se na engleskom zovu compressed, condensed ili narrow. Širi fontovi se zovu wide, extended ili expanded. I jedni i drugi se mogu dodatno klasifikovati dodavanjem prefiska extra, ultra ili nešto slično. 28

Razlikovanje tipografskih pisama po proporcionalnosti • • Proporcionalna familija koristi glifove različite širine, dok neproporcionalne familije (monospaced) koriste jednu istu standardnu širinu za sve glifove fonta. Proporcionalni fontovi su lepšeg izgleda i lakši za čitanje tako da se oni skoro isključivo koriste u profesionalnoj tipografiji, a iz istog razloga ga koriste i veb prelistači. Mnogi proporcionalni fontovi imaju cifre iste širine da bi se tabele sa brojevima mogle lepo složiti. Neproporcionalni fontovi su bolji za neke primene, jer se tekst može lepo složiti po kolonama. To je font koji su koristile stare pisaće mašine pa se često tako i zove (typewriters). Njega koriste i programeri za prikazivanje i uređivanje izvornog programskog koda. U Latex-u, verbatim okruženje i familija teletype (npr, texttt{. . . } ili {ttfamily. . . }) koriste neproporcionalne fontove. 29

Elementi i detalji pisma • Kada se govori o elementima i detaljima pisma uočavaju se sledeći elementi: – Osnovne i spajajuće crte (to su takozvani osnovni i spojni potezi) i odnos njihovih debljina daje tipografskom pismu različit intenzitet kontrasta. – Na svojim krajevima, osnovne i spajajuće crte mogu da imaju završne linije u obliku serifa, kapi, krilaca, horizontalnih crta, itd. Serifi su detalji na krajevima nekih poteza kod iscrtavanja slova i drugih simbola. 30

Elementi slovnih znakova • • • Osnovni potez Spojni potez Oblina Završna oblina poprečna crta Kvačica Serif Uzlazni potez (ascender) Silazni potez (descender) 31

Serifi • Serifi se sastoje od malih detalja na kraju poteza ispisivanja slova. U tipografiji se familije bez serifa nazivaju sans serif (od francuskog sans, što znači bez), ili groteskne. • Smatra se da su familije sa serifom lakše za čitanje, ali mnogi misle da je to i zbog toga što se više koriste. U principu se novine i knjige štampaju koristeći serifne familije, bar za osnovni tekst. 32

Dodatni ukrasi • crtice (slova malo t i f), • serif (kraj malog slova t, podnožje slova T i f), • krilca (veliko slovo T), • kapi (slovo f). 33

Visina slova Osnovne linije tipografskog pisma su: • Osnovna linija, • Visina malih slova, • Visina velikih slova • linija gornjih produžetaka • Linija donjih produžetaka 34

Šta predstavljaju linije tipografskog pisma • Osnovna linija pisma ili bazna linija je zamišljena linija na kojoj leže slova - na osnovnoj liniji leže odgovarajući horizontalni serifi. • Osnovna visina pisma ili visina malog slova je određena visinom malog slova x. Mala (kurentna) slova koja nemaju produžetke dopiru do osnovne visine. • Visina gornjih produžetaka malih slova (ascent) je linija do kojih dopiru gornji produžeci malih slova. • Visina donjih produžetaka malih slova (descent) je linija do koje dopiru donji produžeci malih slova. Ove visine mere se počevši od bazne linije nagore, odnosno nadole. • Visina velikih slova ili visina verzala manja je ili jednaka visini gornjih produžetaka malih slova. • Ukoliko je visina gornjih produžetaka veća od visine velikih slova (verzala) radi se o petolinijskom sistemu. Ako su ove visine 35 jednake sistem je četvorolinijski.

Primeri slova različite visine • x je visina malog slova (x-height) • M je visina pisma (Msquare) • x je kratko slovo, b i g su poludugačka slova • U ćiriličnom pismu, malo slovo đ je dugačko slovo ђ 36

Mera za veličinu pisma • Visina ili veličina pisma (M-square) je rastojanje između linije donjih i linije gornjih produžetaka. Njena vrednost jednaka je zbiru visina ascenta i descenta. Sva slova po pravilu su smeštena između ovih dveju linija, ali dijakritici velikih slova mogu da se delimično nađu izvan visine pisma. 37

Razlika između petolinijskig i četvorolinijskog sistema • Petolinijski sistem (Minion) – visina gornjih produžetaka veća je od visine velikih slova • Četvorolinijski sistem (Times) – visina gornjih produžetaka i visina velikih slova su jednake. 38

Odstupanje visine zaobljenih slova i iskošenih serifa od bazne linije i linije visine malih slova • Linija visine malih slova leži na horizontalnim serifima malih slova i horizontalnim potezima slova „f” i „t”. • Ima i malih odstupanja: malo slovo „o” počinje malo ispod bazne linije, a njegovo gornje zaobljenje izlazi isto toliko iznad linije visine malog slova. 39

Odnos visine malog slova u odnosu na visinu pisma (x/M) • Što je veći ovaj odnos (x/M), to je osnovna visina veća, a produžeci kraći i pismo je čitljivije u malim veličinama. Pisma sa dužim produžecima elegantnija su i lakše se čitaju, ali zauzimaju veći prostor, pa se koriste tamo gde je važnija estetska komponenta od ekonomičnosti. Pisma sa kraćim produžecima koriste se za izdanja u kojima je potrebno da velika količina podataka bude smeštena na što manji prostor, a da čitljivost bude očuvana, što čini ovakva pisma pogodnim za rečnike i imenike. 40