Tipografija i tipografska pisma as 3 Cvetana Krstev

Tipografija i tipografska pisma Čas 3 Cvetana Krstev 1

Ćirilična pisma • Ćirilično pismo je poslednjih godina dobilo modernije tipografske oblike. Primer je srpsko staroslovensko pismo izrađeno na bazi Miroslavljevog jevanđelja koja su prilagođena modernom tipografskom obliku. • Prvu „rekonstrukciju” Miroslavljevog pisma uradio je Pantelija Stojićević, 1921. godine, litograf koji je radio u Državnoj štampariji. To tipografsko pismo osim naziva, nema nikakve druge sličnosti sa originalnim pismom Miroslavljevog jevanđelja. Navodno je i sam Panta Stojićević izjavio da je svoje pismo nazvao po jevanđelju u slavu samog jevanđelja, a ne zato što bi to trebalo da predstavlja rekonstrukciju originalnog rukopisa. Postoji i latinična verzija ovog pisma, što je veoma zanimljivo, s obzirom da je mnogo češći slučaj da se od latiničnih formi prave ćirilične. 2

“Miroslavljevo” Pantelije Stojićevića 3

Razvoj novih familija na osnovu starih rukopisa • Za rekonstrukciju starih rukopisa potrebno je mnogo znanja, talenta i iskustva. • Prof. Stjepan Fileki je uradio rekonstrukciju nekoliko naših starih rukopisa, pa i Miroslavljevog jevanđelja. On je pažljivo stilizovao originalne oblike, pa je uspeo i da očuva bitne i karakteristične osobine originalnog rukopisa — tipografsko pismo „Miroslavljevo jevanđelje” je veoma elegantno i svečano, kao i originalno pismo, a pored slova Vukove azbuke, prof. Fileki je napravio i dodatne interpunkcijske znake, pa i slova crkvenoslovenske ćirilice, što omogućuje slaganje starih tekstova, iz vremena kada su ta slova bila u upotrebi. • Na osnovu starih rukopisa, prof. Fileki je napravio familije: Miroslav, Milutin, Tipik, Inok Sava. 4

Familija Miroslav 5

Familija Milutin 6

Familija Inoka Sava Prvi srpski bukvar Inoka Save, Venecija 1597. godine 7

Familija Tipik Studenički tipik, 1619. godine (život sv. Simeona od sv. Save), Narodni muzej u Pragu 8

Novi srpski dizajneri • Jovica Veljović je diplomirao na Fakultetu za primenjenu umetnost. Među fmailijama koje je dizajnirao su Veljovic, Esprit i Gamma za International Typeface Corporation i familije Ex Ponto i Sava Pro za Adobe Systems, Inc. Ex Ponto Pro 9

Novi srpski dizajneri Olivera Stojadinović je diplomirala na Grafičkom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a sada je profesor FPU na predmetu Pismo. Oblasti delovanja: Projektovanje pisma, kaligrafija, oprema knjige, grafika. Član tima koji je radio na rekonstrukciji ranih knjižnih tipografskih ćirilica. Svoja tipografska pisma izvodi u ćirilici i latinici. Sarađuje sa ITC (International Typeface Corporation). Pisma: Aspera, Rastko, Prospero i Miranda, Familija pisama Resavska, 2004. Knjižna familija Anima, 2005. 10

Novi srpski dizajneri Vedran Eraković, diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga. Bavi se kaligrafijom, oblikovanjem tipografskih pisama, umetničkom grafikom, grafičkim dizajnom. . . Dizajnirao familiju Adamant BG 11

Novi srpski dizajneri • Jana Oršolić, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga. Bavi se oblikovanjem tipografskih pisama, opremom knjiga. . . Dizajnirala familiju Aram, Intro 12

Preuzimanje ćiriličnih fontova sa lokacije Tipometar • Može se preuzeti 6 fontova iz familije Resavska autora Olivere Stojadinović • 2 fonta iz familije Adamant autora Vedrana Erakovića • 4 fonta Neoplanta Stjepana Filekija • 3 fonta Lovely Jane Oršolić • 4 fonta Platan Ivane Ćirović • 3 fonta Nioki Marijane Oršolić • • • Resavska BG TT Ресавска БГ ТТ Resavska BG Sans Ресавска БГ Санс Adamant BG Адамант БГ 13

Kako se instaliraju novi fontovi? • Šta treba uraditi? – Skinuti. zip sa lokacije http: //www. tipometar. org/aktuelno/akcij a!/Adamant. Sans. BG/Index. html – Otpakovati – Instalirati fontove (u Control Panel, izabrati Fonts, a zatim u File meniju izabrati Install New Fonts) 14

Font Resavska 15

Font Adamant 16

Font Neoplanta 17

Font Platan 18

Font Nioki 19

Font Lovely 20

A pobednik je: Odri Grejs Sofija? 21

Razmak između slova Spacija (engl. kerning) je važna osobina koja utiče na čitkost teksta. Nedostatak kerninga je najlakše uočljiv na tekstu slaganom neproporcijalnim fontovima. U tom slučaju, svakom slovu je dodeljen podjednak prostor (na primer, slovu i i slovu m je dodeljen jednak prostor), pa razmaci između svih slova nisu jednaki. Slova u takvim slučajevima treba približiti jedno drugom, a potreba za tim je najuočljivija kod parova Va, AV, Ti, Ta, Ts, ali i kod V. i V, , itd. Današnja profesionalna digitalna pisma već dolaze sa kerniranim parovima, ipak mnogi kvalitetniji grafički programi za prelom stranice nude mogućnost ručnog kerniranja. 22

Primer kerninga 23

Razmak među redovima Razmak između redova (engl. leading) nije belina između dva retka teksta, već je to razmak između osnovnih pismovnih linija dva retka teksta i vrlo je važan za čitkost teksta, pogotovo tekućeg. Ako je razmak premali tekst će izgledati sabijeno, a ako je prevelik, tekst će izgledati previše raspršen po belini stranice, te će u oba slučaja biti težak za čitanje. Veličina razmaka među recima se obično meri u tipografskim tačkama ili u određenom procentu u odnosu na veličinu pisma. Kao standardni razmak za tekući tekst obično se uzima 120% vrednosti veličine korišćenog pisma, pa bi u tom slučaju prored između redaka nekog teksta složenog sa veličinom pisma od 10 pt, iznosio 12 pt. 24

Primer razmaka između redaka 25

Razmak između redaka u Wordu-u • Koristi se meni Format, opcija Paragraph, padajući meni Line Spacing 26

Razmak između reči Optimalni razmak između reči ponajviše zavisi od dužine reči, tj. što neki jezik ima duže reči, razmaci mogu biti manji. Ipak, postoje dva glavna pravila koja se odnose na razmak između reči, a to su: – razmak između reči treba da bude veći od onog između pojedinih slova, a manji od onog između pojedinih redaka teksta, – razmak treba da bude jednak najčešćem slovnom znaku u tekst. Ovo drugo pravilo zavisi od jezika, pa bi tako, statistički gledano, u našem jeziku razmak trebalo da iznosi širinu kurentnog (malog) slova a, u nemačkom širinu kurentnog (malog) slova n, a u anglosaksonskom svetu se uglavnom navodi širina verzalnog (velikog) slova I. Kao neformalno pravilo ipak se ustalilo ono o malom slovu n. 27

Primer podjednakih razmaka između reči U našem jeziku je to obično ½ četverca (polučetverac), a može da bude do 30% veća ili manja od toga. Razmak između reči trebao bi da bude jednak, a ako već ne jednak, onda barem što konzistentniji. To je moguće kod tekstova koji su poravnati uz levu ili desnu marginu, ili po sredini, dok je kod teksta koji je poravnat sa obe strane, uočljivo da razmak među rečima često nije jednak, te da varira od retka do retka. Četverac (EM), polučetverac (en), četvrtinka Četverac je jednak gradaciji. To je kvadratni prostor u kojem je definisano slovo. Kada odredimo veličinu pisma, odredili smo veličinu četverca. Slika slovnog znaka je najčešće unutar četverca. 28

Uvlačenje početnog reda Početni red pasusa obično sadrži belinu koja se naziva uvlaka (engl. indent). Belina uvlačenja kao i belina izlaznog retka daje svakom tekstu prijatan i uravnotežen izgled. U knjigama pre XVI veka nije se koristila, već su se koristili inicijali, a ponekad i znak paragraf §. Redovno korišćenje uvlake počinje u XVI veku. 29

Neka pravila formatiranja pasusa • Novi pasus počinje tamo gde je prethodni završio ali u sledećem retku, npr: Xxx xxxx x xxxxxx xx xx. Xxx x xxxxx. . . 30

Drugo pravilo pasusa • Redak početnog pasusa se ne uvlači ali se kod svakog novog pasusa povećava međuredna belina (anglosaksonsko pravilo); Xxxxxxxxxxx xxxxx xxxxx xxxx xxxx. 31

Treće pravilo pasusa • Pasus počinje uvlakom. Ako pasus počinje uvlakom nema dodatnog proreda među pasusima. • Širina uvlake se određuje na više načina: – Do širine retka od 16 cicera se redak početnog pasusa uvlači za jedan četverac, a za svakih 8 cicera povećanja širine, ta belina se povećava za jedan polučetverac; – Uvlačenje za manje širine je četverac, a za veće širine dva četverca; – Beline kod početka pasusa iznosi onoliko tipografskih tačaka koliko redak ima širinu u cicerima, s tim da se kod zaokruženja ide na manju vrednost. Xxxxxxxx xx xxxxxx xxxx xxxx 32

Podešavanje uvlake u Wordu-u • Koristi se meni Format, opcija Paragraph, padajući meni Indentation Spacing 33

Treće pravilo pasusa u novinskom tekstu • Novinski tekst se obično slaže u više stubaca. Tu su neka opšta pravila za uvlačenje: – Kod većih širina sloga uvlačenje je veće (ali ne proporcionalno veće); – Kod veće gradacije pisma veća je belina uvlačenja; – Široki rezovi zahtevaju veću uvlaku, a uski manju; – Veća je uvlaka ako je veća međuredna belina; – Veće marginalne beline zahtevaju veće uvlake. 34

Izlazni red • Obično poslednji red pasusa ne popunjava celu širinu reda, pa taj poslednji red treba da se složi ulevo, po sredini ili udesno. Knjižni i novinski slog ima u najvećem broju slučajeva na početku pasusa uvlaku i tada se izlazni red poravnava ulevo. I ovde važe neka pravila: – Belina kod izlaznog reda ne bi trebalo da bude manja od beline početnog reda pasusa; – Širina izlaznog reda ne sme da bude manja od beline uvlake početnog reda; – Isto važi i ako se slaže tekst bez uvlake, ali u ovom slučaju treba izbegavati da izlazni red ima izgled punog reda jer tada čitalac ne zna kada je pasus zaista i završen; – Ako se primenjuje podela reči na kraju retka (engl. hyphenation), izlazni red ne bi trebalo da sadrži samo kraj podeljene reči. 35

Izlazni redak – nepoželjne situacije • Situacija a: belina u izlaznome retku je manja od beline uvlake prvog retka ___Xx xxx xx xxxx xxxxxxx x xxx. __ • Situacija b: širina izlaznog retka je manja od beline uvlake prvog retka ___xx xxxx x xx xxxxx xx. _ 36

Izlazni redak – nepoželjne situacije • Situacija c: tekst bez • Situacija d: izlazni uvlake, izlazni red pasusa sadrži ima izgled punog samo kraj podeljene reda poslednje reči pasusa Xx xxx xx x xxxx xxx xx xxx. __ Xx xxx xx x xxxx xxx xx ___Xx xxxx x xx xxxx. 37

Isticanje u slogu • • Špacioniranje Kurzivni rez Polucrni rez Verzalna slova Podvlačenje Povećanje gradacije Pomeranje margine Uokviravanje 38

Špacioniranje Jedan od prvih načina isticanja u slogu je povećanje beline između slova. Ovaj način isticanja se nekada koristio mnogo više nego danas, u vreme kada se nisu izlivali različiti rezovi istog pisma. Kod primene ovog postupka treba poštovati mnoga pravila jer se tekst koji koristi rukopisno pismo nikad ne špacionira, ne primenjuje se na rimske i arapske brojeve, zagrade, navodnike itd. 39

Špacioniranje u Word-u U programu Microsoft Word to se postiže korišćenjem opcije Font iz menija Format. U toj opciji se bira kartica Character Spacing, a u njoj opcija Spacing koja kao izbor nudi Normal, Expanded i Condensed. Špacioniranje se postiže biranjem opcije Expanded. 40

Kurzivni rez • Danas se za isticanje mnogo više koristi kurzivni rez iako je on nastao mnogo kasnije. Pogodnije je od špacioniranja jer se ne menja mnogo kontrast slike cele stranice. Takođe, kurzivno pismo se nikada ne špacionira. • U programu Word to se postiže korišćenjem opcije Font iz menija Format. U toj opciji se bira kartica Font, a u njoj opcija Font style koja kao izbor nudi Regular, Italic, Bold i Bold Italic • U programu La. Te. X se isticanje može postići kurzivnim pismom (komanda textit{}) ili iskošenim pismom (komanda textsl{}) 41

Polucrni rez • Za isticanje se često koristi polucrni rez. Za razliku od kurziva kontrast slike stranice se značajno povećava, pa se ovaj način isticanja koristi samo za ono što je najvažnije, a nikako ne za veće delove teksta. Ako se polucrni rez koristi za isticanje onda se ne koristi špacioniranje jer oni imaju suprotne efekte. • U programu Word to se postiže korišćenjem opcije Font iz menija Format. U toj opciji se bira kartica Font, a u njoj opcija Font style koja kao izbor nudi Regular, Italic, Bold i Bold Italic • U programu La. Te. X se isticanje može postići polucrnim pismom komandom textbf{}. 42

Verzalna slova • VERZALNIM slovima se obično ne ističe tekući tekst, već služi za rangiranje delova teksta po važnosti, pa se često koristi za naslove. Umesto toga je bolje da se upotrebi kapitelhen pismo, jer se pomoću njega postiže skladan efekat. • U Wordu se koristi Opcija Small Caps u prvoj kartici Font opcije Font iz menija Format • U programu La. Te. X se kapitelhen pismo dobija komandom textsc{} 43

Podvlačenje • Podvačenje se u knjižnom tekstu veoma retko koristi za isticanje. • U Word-u se koristi opcija Underline Style u prvoj kartici Font opcije Font iz menija Format iz koje može da se izabere izgled linije podvlačenja. • U programu La. Te. X se podvlačenje retko koristi – mogućnost postoji underline{} 44

Povećanje gradacije • Isticanje važnih delova teksta može se postići povećanjem gradacije, ali se to retko radi u vezanom tekstu, jer to onda postavlja problem izbora optimalnog proreda između redova. Na primer, u knjižnom slogu osnovni tekst ćemo slagati iz garmonda (10 tt), naslove poglavlja iz cicera (12 tt), a primedbe i fusnote iz petita (8 tt). Naslovna strana se takođe rangira i često je cela iz verzalnih slova. 45

Povećanje gradacije u Word-u i La. Te. X-u 47

Pomeranje margine • Još jedan način za isticanje je uvlačenje teksta sa leve i desne strane, odnosno pomeranje leve i desne margine. • Važan način isticanja za neke posebne slučajeve je viseća uvlaka (engl. hanging indent). Svaki novi pasus počinje punim redom, a svi ostali su uvučeni – obično je belina uvlačenja ona ista koja se koristi kod uvlačenja prvog reda. Koristi se za rečnike, adresare, indekse, itd. • U programu Word postiže se u opciji Paragraph menija Format. Bira se vrednost Hanging za opciju Special. 48

Isticanje uokviravanjem • Beline između okvira i teksta moraju da budu usklađene sa međurednom belinom. Tu belinu je nekad određivao slovoslagač, a danas je uglavnom određuje program. U programu Word uokviravanje se postiže opcijom Borders and Shadings menija Format, a onda se biranjem dodatnih mogućnosti (Options. . . ) može precizirati belina između teksta i okvira izražena u tačkama (pointima). Savršeniji programi proračunavaju ovu belinu automatski na osnovu gradacije pisma, proreda, širine reda, itd. 49

Uokviravanje u La. Te. X-u 50

Naslovi u knjižnom tekstu • Pismo naslova treba da bude blisko sa pismom osnovnog teksta; • Naslove treba slagati jednoobrazno kroz celu knjigu, i to što se tiče pisma, veličine i lika, kao i proreda ispod i iznad naslova. • Za naslove se mogu koristiti i verzalna i kurentna slova, ali je za dugačke naslove bolje da to budu kurentna slova. Mogu se koristiti različiti rezovi, ali jednobrazno kroz celu knjigu. • Treba voditi računa o rangiranju naslova, ali za rangiranje ne treba koristiti više od dve do tri veličine. • Ako je naslov duži treba ga pogodno podeliti tako da delovi naslova budu približne širine. Deljenje reči u naslovima treba svakako izbegavati • Naslovi se mogu slagati desno poravnati, levo ili na sredinu, ali i taj izbor mora da bude jednoobrazan. • Beline se iznad i ispod naslova određuju po pravilu zlatnog preseka, ali tako da bude veća belina iznad naslova, a manja ispod. Odnos može da bude i 2: 1, 3: 2, 5: 2, a sve to zavisi od izdanja. 51

Naslovi u novinskom tekstu Za novine važe sasvim druga pravila, posebno zato što se novine slažu u više stubaca. Osim toga veličina odnosno rang naslova zavise od položaja teksta na strani. Naslovi su u novinama često složeni različitim pismom od teksta, ali to se u novinama ne tretira kao nedostatak. 52