POREZ NA DOHODAK GRAANA KONCEPTUALNA PITANJA Javne finansije

POREZ NA DOHODAK GRAĐANA – KONCEPTUALNA PITANJA Javne finansije - predavanja -

Sadržaj • • • Bilansni i ekonomski značaj poreza na dohodak građana Hejg-Sajmonosova definicija dohotka Sintetički (globalni) porez na dohdoka građana Dualni porez na dohodka građana Negativni porez na dohodak građana

Bilansni značaj • Porez na dohodak građana predstavlja jedan od bilansno najznačajnijih poreskih oblika u razvijenim zemljama • Ipak, njegov bilansi značaj zavisi od toga kako se finansira socijalno osiguranje: – ako se socijalno osiguranje u celini ili neki njegovi segmenti finansiraju iz budžeta tada je bilansni značaj poreza na dohodak obično veći – ako se socijalno osiguranje finansira doprinosima, tada je bilansni značaj poreza na dohodak obično manji – zbog toga je ponekad opravdano, pri međunarodnim poređenjima koristiti zbirne podatke o prihodima od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje • U Srbiji se socijalno osiguranje većim delom finansira iz doprinosa, pa je učešće prihoda od poreza na dohodak u BDP relativno nisko

Bilansni značaj

Ekonomski značaj poreza na dohodak • Osim značaja za budžet, porez na dohodak građana utiče na: – – – ponudu i tražnju za radom štednju i investicije obrazovanje i inovacije ulaganje ljudi u kupovinu kuća strukturu portfolija međunarodnu konkurentnost

Pojam i definicija dohotka • Dohodak je novčana vrednost neto povećanja mogućnosti potrošnje pojedinca u određenom periodu (Hejg-Sajmonsova definicija) dohodak je jednak zbiru stvarne potrošnje i neto prirasta imovine • Pri utvrđivanju dohotka odbijaju se troškovi koji su nastali pri njegovom sticanju • Hejg-Sajmonosova definicija dohotka uključuje uobičajene elemente, kao što su: zarade i drugi dohoci od rada, dividende, kamate i drugi dohoci od kapitala, dohodak od imovine i dr. • Hejg-Sajmonsova definicije uključuje u dohodak i neke nekonvencionalne elemente: doprinose za penzijsko osiguranje na teret poslodavaca, penzije, socijalnu pomoć, pomoć nezaposlenima, kapitalne dobitke, dohodak u naturi, inputirani dohodak i dr.

Praktični problemi u primeni Hejg-Sajmonsove definicije • Primena Hejg-Sajmonsove definicije dohotka suočava se sa praktičnim problemima, kao što su: – utvrđivanje nužnih troškova koji su nastali pri sticanju dohotka je komplikovano – merenje kapitalnih dobitka i gubitaka je teško, naročito kada se radi o nerealizovanim dobicima i gubicima – imputirani dohodak od trajnih potrošnih dobara se teško meri – usluge u naturi se ne mogu lako vrednovati

Vrednovanje Hejg-Sajmonsovog kriterijuma • Iako postoje teškoće u primenu Hejg- Sajmonsovog kriterijuma, on se tretira kao neka vrsta ideala kome kreatori politike treba da teže • Hejg-Sajmonsova definicija je pogodna za ostvarenje horizontalne pravičnosti, jer jednako tretira sve dohotke: – kritičari: osporava se pravičnost, jer se jednako tretiraju nejednaki pojedinci • Hejg-Sajmonsov kriterijum je alokativno neutralan, jer jednako tretira sve vrste dohotka: – kritičari: neutralnost ne minimizira čist gubitak, minimizacija čistog gubitka bi se ostvarila oporezivanjem prema Ramzijevom pravilu

Vrste novčanog dohotka koje se najčešće ne oporezuju • U većini zemalja iz oporezivanja su izuzeti neki oblici novčanog dohotka: – – – • minimalni neoporezivi deo dohotka kamate na državne i lokalne obveznice nerealizovani kapitalni dobici doprinosi poslodavca penzijskim fondovima neke vrste štednje (npr. životno osiguranje) imputirani dohoci Osim toga u zemljama koje primenjuju sintetički porez na dohodak postoje i dodatni odbici, koji se razlikuju od zemlje do zemlje – Standardni i nestandardni odbici

Osnovni modeli poreza na dohodak građana • Početkom XXI veka u Svetu dominiraju sledeći modeli poreza na dohodak građana: – – • sintetički porez na dohodak građana proporcionalni porez na dohodak dualni porez na dohodak negativni porez na dohodak U praksi se ne primenjuju čisti teorijski modaliteti navedenih poreza već njihova kombinacija u okviru koje je neki od oblika dominantan – Tako, npr. većina razvijenih zemalja u kojima se primenjuje sintetički porez na dohodak je uvela neke elemente dualnosti, a neke od njih su uvele i elemente negativnog poreza

Sintetički porez na dohodak građana • U okviru sintetičkog poreza na dohodak građana sve vrste dohotka (dohodak od rada i dohodak od kapitala) koje su pojedinac ili porodica ostvarili u toku jedna godine oporezuju se na isti način, po progresivnim poreskim stopama • Progresivno oporezivanje počinje na relativno niskom nivou dohotka - obično na nivou 30 -50% iznad prosečnog dohotka od rada • Maksimalne marginalne poreske stope su relativno visoke i dostižu i do 60% • Sintetički porez se karakteriše postojanjem brojnih standardnih i nestandardnih oslobađanja, koja se razlikuju od zemlje do zemlje, a kojima se poreski podstiče društveno poželjno ponašanje – standardni odbici (fiksni iznos za koji nije potreban dokaz) – nestandardni odbici (troškovi zdravstvenih usluga, rashodi po osnovu poreza na dohodak i imovinu, neke kamate, dobrotvorni prilozi i dr. – potreban dokaz o nastanku troškova) • Poreska osnovica se utvrđuje umanjenjem ukupnog dohotka za standardne i nestandardne odbitke

Sintetički porez na dohodak građana • Pravo na nestandardna oslobađanja moraju da se dokumentuju, a poreska uprava proverava priloženu dokumentaciju – što povećava troškove primene poreza • Troškovi primene poreza u zemljama koje najdoslednije realizuju koncept sintetičkog poreza se kreću u intervalu od 5 -10% od prikupljenih prihoda • U praksi se teško realizuje progresivnost u oporezivanju dohotka od kapitala – teškoće se povećavaju sa rastom međunarodne mobilnosti kapitala (oštro oporezivanje dohotka od kapitala utiče na njegovo preseljenje)

Sintetički porez na dohodak građana • Sintetički porez na dohodak još uvek predstavlja okosnicu poreskih sistema većine razvijenih zemalja - članica OECD • Međutim, tokom poslednje tri decenije postoje značajne promene u okviru sintetičkog poreza: – smanjuje se stepen progresivnosti – uvode se elementi dualnog i negativnog poreza • U većini zemalja u kojim se primenjuje sintetički porez vode se debate o njegovom pojednostavljivanju • Tokom poslednje decenije vode se intenzivne naučne i javne raprava o opravdanosti ponovnog povećanja poreskih stopa

Proporcionalni porez na dohodak (flat tax) • Postoji veći broj različitih predloga proporcinalnog poreza na dohodak – najpoznatiji je predlog Hall-Rabushka • Prema Hal-Rabuškinom predlogu porezom na dohodak oporezuju se samo dohoci od rada – poreze na dohodak od kapitala plaćaju kompanije, a ne i fizička lica • Štednja se ne oporezuje pa je proporcionalni porez ekvivalentan porezu na potrošnju • Poreska stopa je jedinstvena (proporcionalna)

Proporcionalni porez na dohodak • Obično postoji značajan neoporezivi deo dohotka usled čega su prosečne poreske stope progresivne – međutim progresija je relčtoivn skromna • Prednosti: – eliminišu se većina oslobađanja i olakšica koje karakterišu sintetički porez – što smanjuje troškove administriranja i primene – eliminiše se dvostruko oporezivanje štednje i investicija

Primena proporcionalnog poreza na dohodak • Primenjuje se u većini zemalja u tranziciji – Nakon trenda prelaska na proporcionalni porez na dohodak koji je postojao do 2008. godine, u poslednjih nekoliko godina veći broj zemalja u tranziciji je prešao na tzv. dualni porez (Slovačka, Češka, Mađarska) • Postoje značajne razlike od zemlje do zemlje kada su u pitanju bitni elementi poreza: – – poreska osnovica postojanje olakšica visina poreske stope tretman doprinosa koji plaćaju poslodavci

Definicija i karakteristike dualnog poreza na dohodak • Dualni porez na dohodak građana različito oporezuje dve grupe dohodaka: – dohotke od rada, i – dohotke od kapitala • Osnovne karakteristike dualnog poreza: – dohoci od kapitala se oporezuju proporcionalnom stopom – dohoci od rada i transferna primanja (uključujući i penzije) se oporezuju progresivnim stopama – stopa poreza na dohodak od kapitala je približna najnižoj graničnoj stopi poreza na dohotke od rada, a približna je (ili jednaka) i stopi poreza na dobit preduzeća – pri oporezivanju dohodaka od rada i kapitala osnovica se umanjuje po osnovu troškova nastalih pri sticanju navedenih dohodaka

Motivi za uvođenje dualnog poreza • Osnovni motiv za uvođenje dualnog poreza je stvaranje povoljnijih uslova za štednju i investicije – realizacija ovog cilja doprinosi povećanju zaposlenosti i ubrzanju privrednog rasta • Dualni porez povoljnije tretira dohotke građana od kapitala, ali to ne znači da je ukupan poreski tretman dohotka od kapitala povoljniji – dohodak od kapitala je opterećen plaćanjem poreza na dobit preduzeća • U zemljama koje primenjuju dualni porez preraspodela dohotka može da bude visoka (Skandionavske zemlje) – prerapodela se ostvaruje kroz novčane i naturalne transfere – veliki deo ekonomske nejednakosti potiče od dohodak od rada

Primena dualnog poreza na dohodak • Dualni porez se retko primenjuje u čistoj formi • Elementi dualnog poreza su najzastupljeniji u skandinavskim zemljama: Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Danskoj, ali sve veći broj i drugih zemalja uvodi elemente dualnosti – pre svega u pogledu blažeg oporezivanka dohotka od kapitala (Nemačka, Holandija, Belgija, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, i dr. )

Negativni porez na dohodak • Negativni porez na dohodak integriše oporezivanje dohotka i sistem socijalne pomoći (idejni tvorac - Milton Fridman) • Cilj je da se smanje troškovi programa socijalne pomoći i troškovi oporezivanja dohotka građana i stimuliše rad • Značajni elementi negativnog poreza su uvedeni u sistem sintetičkog poreza u SAD, Britaniji, Holandiji i još nekim zemljama • Osnovni koncept negativnog poreza na dohodak: – građani (prosek po članu domaćinstva) koji ostvaruju dohodak ispod određene granice (npr. 200 evra mesečno) dobijaju socijalnu pomoć (negativni porez) – građani koje ostvaruju dohodak iznad minimalne granice (npr. preko 200 evra mesečno) plaćaju porez po jedinstvenoj poreskoj stopi

Primer obračuna negativnog poreza • Hipotetički primer obračuna negativnog poreza na dohodak: – – egzistencijalni minimum (min) iznosi 200 evra mesečno poreska stopa na dohodak (p) iznosi 25%, zarađeni mesečni dohodak (d) tada je negativni porez na dohodak (pd) definisan formulom: pd=p(min-d)

Primer obračuna negativnog poreza Zarađeni dohodak (EUR) Negativni porez (EUR) Raspoloživi dohodak (EUR) 500 -75 425 400 -50 300 -25 275 200 0 200 150 12. 5 162. 5 100 25 125