Porez na dohodak graana 1 Bilansni znaaj Porez

Porez na dohodak građana 1

Bilansni značaj • Porez na dohodak građana predstavlja jedan od bilansno najznačajnih poreskih oblika u razvijenim zemljama • Ipak, njegov bilansi značaj zavisi od toga kako se finansira socijalno osiguranje: – ako se socijalno osiguranje u celini ili neki njegovi segmenti finansiraju iz budžeta tada je bilansni poreza na dohodak obično veći – ako se socijalno osiguranje finansira doprinosima, tada je bilansni značaj poreza na dohodak obično manji – zbog toga je ponekad opravdano, pri međunarodnim poređenjima koristiti zbirne podatke o prihodima od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje • U Srbiji se socijalno osiguranje većim delom finansira iz doprinosa, pa je učešće prihoda od poreza na dohodak u BDP relativno nisko 2

3

Ekonomski značaj poreza na dohodak • Osim značaja za budžet, porez na dohodak građana utiče na: – ponudu i tražnju za radom – štednju – ulaganje ljudi u kupovinu kuća – strukturu portfolija – međunarodnu konkurentnost 4

Pojam i definicija dohotka • Dohodak je novčana vrednost neto povećanja mogućnosti potrošnje pojedinca u određenom periodu (Haig-Simonsova definicija) • Sledi, dohodak je jednak zbiru stvarne potrošnje i neto prirasta imovine • Pri utvrđivanju dohotka odbijaju se troškovi koji su nastali pri njegovom sticanju • Hejg-Sajmonosova definicija dohotka uključuje uobičajene elemente, kao što su: zarade i drugi dohoci od rada, dividende, kamate i drugi dohoci od kapitala, dohodak od imovine i dr. • Hejg-Sajmonsova definicije uključuje u dohodak i neke nekonvencionalne elemente: doprinose za penzijsko osiguranje na teret poslodavaca, penzije, socijalnu pomoć, pomoć nezaposlenima, kapitalne dobitke, dohodak u naturi i dr. 5

Neki praktični problemi primeni Hejg. Sajmonsove definicije • Primena Hejg-Sajmonsove definicije dohotka suočava se sa praktičnim problemima, kao što su: – utvrđivanje nužnih troškova koji su nastali pri sticanju dohotka je komplikovano – merenje kapitalnih dobitka i gubitaka je teško, naročito kada se radi o nerealizovanim dobicima i gubicima – imputirani dohodak od trajnih potrošnih dobara se teško meri – usluge u naturi se ne mogu lako vrednovati 6

Vrednovanje Hejg-Sajmonsovog kriterijuma • Iako postoje teškoće u primenu Hejg- Sajmonsovog kriterijuma, on se tretira kao neka vrsta ideala kome kreatori politike treba da teže • Hejg-Sajmonsova definicija je pogodna za ostvarenje horizontalne pravičnosti, jer jednako tretira sve dohotke: – kritičari: osporava se pravičnost, jer se jednako tretiraju nejednaki pojedinci • Hejg-Sajmonsov kriterijum je alokativno neutralan, jer jednako tretira sve vrste dohotka: – kritičari: neutralnost ne minimizira čist gubitak, minimizacija čistog gubitka bi se ostvarila oporezivanjem prema Ramzijevom pravilu 7

Vrste novčanog dohotka koje se najčešće ne oporezuju • U većini zemalja iz oporezivanja su izuzeti neki oblici novčanog dohotka: – – – minimalni neoporezivi deo dohotka kamate na državne i lokalne obveznice nerealizovani kapitalni dobici doprinosi poslodavca penzijskim fondovima neke vrste štednje (npr. životno osiguranje) • Osim toga u zemljama koje primenjuju sintetički porez na dohodak postoje i dodatni odbici, koji se razlikuju od zemlje do zemlje: – standardni odbici (fiksni iznos za koji nije potrebna dokumentacija) – nestandardni odbici (troškovi zdravstevnih usluga, rashodi po osnovu poreza na dohodak i imovinu, neke kamate, dobrotvorni prilozi i dr. ) 8

Osnovni oblici poreza na dohodak građana • Početkom 21. veka u svetu dominiraju sledeći oblici poreza na dohodak građana – – sintetički porez na dohodak građana proporcionalni porez na dohodak dualni porez na dohodak negativni porez na dohodak • U praksi se ne primenjuju čisti teorijski modeliteti navedenih poreza već njihova kombinacija u okviru koje je neki od oblika dominantan • Tako, npr. većina razvijenih zemalja u kojima se primenjuje sintetički porez na dohodak je uvela neke elemente dualnosti, a neke od njih su uvele i elemente negativnog poreza 9

Sintetički porez na dohodak građana • U okviru sintetičkog poreza na dohodak građana sve vrste dohotka (dohodak od rada i dohodak od kapitala) koje su pojedinac ili porodica ostvarili u toku jedna godine oporezuju se – sveobuhvatnim porezom – progresivnim poreskim stopama • Progresivno oporezivanje počinje na relativno niskom nivou dohotka obično na nivou 30 -50% iznad prosečnog dohotka od rada. • Maksimalne marginalne poreske stope su relativno visoke i dostižu i do 60% • Sintetički porez se karakteriše postojanjem brojnih standardnih i nestandardnih oslobađanja, koja se razlikuju od zemlje do zemlje, a kojima se poreski podstiče društveno poželjno ponašanje 10

Sintetički porez na dohodak građana • Pravo na nestandardna oslobađanja moraju da se dokumentuju, a poreska uprava proverava priloženu dokumentaciju – što povećava troškove primene poreza. • Troškovi primene poreza u zemljama koje najdoslednije realizuju koncept sintetičkog poreza se kreću u intervalu od 510% od prikupljenih prihoda • U praksi se teško realizuje progresivnost u oporezivanju dohotka od kapitala – teškoće se povećavaju sa rastom međunarodne mobilnosti kapitala 11

Sintetički porez na dohodak građana • Sintetički porez na dohodak još uvek predstavlja okosnicu poreskih sistema većine razvijenih zemalja - članica OECD • Međutim, tokom poslednje 2 -3 decenije postoje značajne promene u okviru sintetičkog poreza: – smanjuje se stepen progresivnosti – uvode se elementi dualnog i negativnog poreza • U većini zemalja u kojim se primenjuje sintetički porez vode se debate o njegovom pojednostavljivanju ili čak o potpunom napuštanju 12

Proporcionalni porez na dohodak (flat tax) • Postoji veći broj različitih predloga proporcinalnog poreza na dohodak - najpoznatiji je predlog Hall-Rabushka • Prema Hal-Rabuškinom predlogu porezom na dohodak oporezuju se samo dohoci od rada, – poreze na dohodak od kapitala plaćaju kompanije • Štednja se ne oporezuje pa je proporcionalni porez ekvivalentan porezu na potrošnju • Poreska stopa je jedinstvena 13

Proporcionalni porez na dohodak • Obično postoji značajan neoporezivi deo dohotka usled čega su prosečne poreske stope progresivne – primer u Slovačkoj je stopa poreza na dohodak 19%, a porez se ne plaća do nivoa od 50% prosečne zarade – međutim progresija je zanemariva za visoke dohotke • Eliminišu se većina oslobađanja i olakšica koje karakterišu sintetički porez • Eliminiše se dvostruko oporezivanje štednje i investicija 14

Primena proporcionalnog poreza na dohodak • Primenjuje se u većini zemalja u tranziciji, mnoge zemlje u tranziciji su napustile sintetički porez na dohodak i prešle na proporcionalni porez • Postoje značajne razlike od zemlje do zemlje kada su u pitanju bitni elementi poreza: – – poreska osnovica postojanje olakšica visina poreske stope tretman doprinosa koji plaćaju poslodavci • Još uvek je rano za procenu efekata proporcionalnog poreza 15

Definicija i karakteristike dualnog poreza • Dualni porez na dohodak građana različito oprezuje dve grupe dohodaka: – dohotke od rada i – dohotke od kapitala • Osnovne krakteristike dualnog poreza: – dohoci od kapitala se oporezuju proporcionalnom stopom – dohoci od rada i transferna primanja (uključujući i penzije) se oporezuju progresivnim stopama – pri oporezivanju dohodaka od rada i kapitala osnovica se umanjuje po osnovu troškova nastalih pri sticanju navedenih dohodaka 16

Motivi za uvođenje dualnog poreza • Osnovni motiv za uvođenje dualnog poreza je: – stvaranje povoljnijih uslova za štednju i investicije – realizacija ovog cilja doprinosi: • povećanju zaposlenosti • ubrzanju privrednog rasta • Dualni porez povoljnije tretira dohotke građana od kapitala, ali to ne znači da je ukupan poreski tretman dohotka od kapitala povoljniji – dohodak od kapitala je opterećen plaćanjem korporativnog poreza na dobit – stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je najnižoj stopi koja se primenjuje pri oporezivanju rada – stopa poreza na dohodak od kapitala jednaka je po pravilu stopi poreza na dobit preduzeća 17

Primena dualnog poreza • Dualni porez se nigde ne primenjuje u čistoj formi • Elementi dualnog poreza su najzastupljeniji u skandinavskim zemljama: Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Danskoj • Tokom poslednjih 10 godina ublaženi su elementi dualnosti u skandinavskim zemljama • Neki elementi dualnog poreza su prisutni u brojnim zemljama: Nemačkoj, Francuskoj, SAD, Mađarskoj, . . . Srbiji 18

Negativni porez na dohodak • Cilj je da se integriše oporezivanje dohotka i sistem socijalne pomoći (Fridman) • Cilj je da se smanje troškovi programa socijalne pomoći i troškovi oprezivanja dohotka građana i stimulišu radni napori • Značajni elementni negativnog poreza su uvedeni u sistem sintetičkog poreza u SAD, Britaniji i još nekim zemljama • Osnovni koncept negativnog poreza na dohodak: – građani (porodice) koji ostvaruju dohodak ispod određene granice (npr. 200 evra mesečno) dobijaju socijalnu pomoć (negativni porez) – građani (porodice) koje ostvaruju dohodak iznad minimalne granice (npr. preko 200 evra mesečno) plaćaju porez po jedinstvenoj poreskoj stopi 19

Primer obračuna negativnog poreza • Hipotetički primer obračuna negativnog poreza na dohodak: – – egzistencijalni minimum (min) iznosi 200 evra mesečno poreska stopa na dohodak (p) iznosi 25%, zarađeni mesečni dohodak (d) tada je negativni porez na dohodak (pd) definisan formulom: pd=p(min-d) 20

Primer obračuna negativnog poreza 21