Kurt Levin KURT LEVIN 1890 1947 Mogilno PoljskaPruska

Kurt Levin ………….

KURT LEVIN, (1890 – 1947) Mogilno, Poljska(Pruska) � jevejska porodica, srednje klase � Studirao medicinu i biologiju � Istrazivanje u BT i gestalt � 1930. Stanford � 1933, iseljenje u SAD, � 1935, Univerzitet u Ajovi � 1940, drzavljanstvo � 1944 A Dynamic Theory of Personality Center for Group Dynamics MIT � 1947 umire od srcanog udara � Prilagodio je ideje rane Gestalt psihologije teoriji licnosti i socijalnoj dinamici i to je nazvao Teorijom polja

…… � Za razliku od mnogih teoreticara (Frojd, M. Klajn) koji razumevanje licnosti pocinju od razumevanja percepcije realiteta, Levin, - razumevanje licnosti pocinje -od razumevanja primarnog znacenja ponasanja date licnosti kao celine i -od toga sta ponasanje proizvodi,

Tek nakon toga on svoju paznju pomera na razumevanje…… �kako ljudi opazaju svoje vlastito ponasanje i ponasanje drugih ljudi �odnosno, - na percepciju I razumevanje realiteta

LEVINOV PRISTUP LICNOSTI insitira na objasnjenju ljudskog ponasanja kroz termine �SNAGA i �TENZIJA, smatrajuci da one pokrecu licnost u akciju. Sto su pomalo termini vezani za fiziku, medjutim nije ih postavio mehanicisticki

……. . smatra da je …. �Ponasanje pojedinca uvek orijentisano prema nekom cilju. �Osoba uvek pokusava nesto a INTENCIJA JE ONO STO JE POKRETAC SVIH ZBIVANJA

…… PSIHOLOSKE SNAGE I INTENCIJE Izrastaju iz 1. MOTIVA, 2. IZ CILJEVA, - i na kraju 3. iz OPAZANJA EFEKATA SVOG PONASANJA

Levin se ne upusta u razmatranje prirode motiva…… ne postavlja pitanje odakle MOTIVI poticu i kako nastaju, �da li su instinktivni ili �su nastali iz prezivljenog iskustva Dakle, nije hteo da motivima odredi prirodu (fizicka ili psiholoska) niti da da prednost jednoj od tih sila

……… �vec se fokusirao, na to * KAKO MOTIVI « RADE » * KAKO NJIMA RUKOVATI

INTENCIJE I INTENCIONALNE AKCIJE - …. . ne nastaju kao rezultat postojanja jednostavnog stimulusa koji deluje kao potkrepljivac (S R; prevazidjeni koncept reaktivnog organizma) Vec su intencije povezane sa - ASOCIJAMA I - MOTIVIMA

ASOCIJACIJE - …. - NISU IZVOR ENERGIJE VEC SAMO « LINK » (VEZA), NESTO KAO « KVACILO » KOJE NE RADI NISTA OSIM STO POVEZUJE ENERGIJU MOTORA SA TOCKOVIMA, dakle, Asocijacije povezuju energiju motiva i intencija sa oblicima ostvarenog ponasanja

POTREBA ………je jos jedan bazicni Levinov koncept, moze iznici iz FIZIOLOSKIH USLOVA kao sto su glad ili zedj ILI MOZE FIGURIRATI KAO PSIHOLOSKI USLOV ZELJA, INTENCIJA, NAMERA DA SE NESTO UCINI

SISTEM NAPETOSTI – Tension system * POTREBE (zelja, intencija, namera uciniti) �oslobadjaju energiju �povecavaju napetost i �determinisu snagu vektora ili valenci SISTEM LICNOSTI je u stanju tenzije dok postoji potreba *

VEKTOR je snaga koja izrasta iz potrebe …. . �koja utice na licnost i odredjuje pravac kojim ce se licnost kretati unutar psiholoskog okruzenja(pozitivna ili negativna valenca) �U terminu VEKTOR postoji pokusaj da se povezu fizicke i psiholoske snage (dakle, naginje ka pojmu NAGONA)

NAPETOST UZBUDJENJE ZATVARANJE ljudi ostvaraju napetost/tenziju da bi motivisali sebe da nesto nauce, ucine � kad nesto nauce, ispune, dostignu i kompletiraju dolazi do opustanja TJ. do pada napetosti � � ZATVARANJE/ZAKLj. UCENJE (closure), � « Zavrseno je jedno parce posla » � > osecanje opustenosti

………… �Zivot je naizmenicno kompletiranje starih situacija i otvaranje novih « Ako si ziv i zdrav onda si prakticno stalno u uzbudjenosti, napetosti i mnogim mogucnostima »

…… �Moze se postici zatvaranje, ali se napetost nikad ne moze eliminsati, zato sto mi drzimo svoj sistem otovrenim da bi bio u stanju da ispita nove dogadjaje, nove ljude i nove mogucnosti

Po Levinu LICNOST je………. otvoren sistem koji se sastoji od subsistema koji su manje ili vise separatni, ali isto tako, i manje vise sposobni da medjusobno budu u interakciji i medjusobno komuniciraju i kombinuju jedan sa drugim

Levinov rad se znacajno povezan sa gestalt psihologijom i moze se reci da je on doprineo da se stavovi gestalt psihologije primene u drugim oblasima – socijalna psihologija, psihoterapija Lewin, kao neo-gestaltista je, tranferisao gestalt model za svakodnevne situacije(tj. na svakodnevni zivot). � On je bio pod uticajem Ajnstajna, prihvatio je “ajnstajnijanski”nacin misljenja � i njegove ideje aplicirao je u psiholgiju

* * * GESTALT je u svojoj prirodi holisticki pristup koji opovrgava mehanicisticku perspektivu ucenja po principu stimulus-reakcija.

***** � Gestat teorija smatra da se ucenje sastoji od razumevanja strukturalne celine �Dakle ucenje nije samo refleksna, mehanicisticka reakcija n a stimulus. �”Gestalt” – je integrisani celovit sistem u kojem su delovi prpeleteni. �tako da je celina vise nego prosti zbir delova

****** �Ucenje po gestalt teoriji propisano je odredjenim brojem zakonitosti organizacije mozga, koje su urodjeni nacini na koje ljudsko bice organizuje percepcije, �Gestalt faktor je uslov koji pomaze u opazena situacija (cak kada i nije kompletna) sagleda kao celina ili totalitet

***** �On smatra da je ljudsko ponasanje funkcija i licnosti i okruzenja u kojem se ponasanje dogadja, ukljucujuci i socijalne parametre. �I kaze, da potrebe organizuju percepciju polja i da potrebe deluju unutar polja � Nekoliko primera povezivanja Levinovog ucenja sa gestaltom

Koncept nezavrsenog posla) (Perls ◦ Zdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih zivotnih situacija kojima je obuhvacena i u kojima je ucestvovala ◦ Manje zdrava licnost ce verovatno vuci kroz zivot “kuglu i lanac” citavog mnosvta “nezavrsenih poslova” ◦ To moze biti bilo sta, sto je licnost ostavila nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou (nezavrsene situacije iz detinjstva, sa prethodnim partner/kom itd)

Faktor ZATVARANJE (Closure) …govori o tome da percpcije teze da kompletiraju nekompletne objekte �Tj. - ako se samo deo neke predstave, zvuka, misli, osecanja pojavljuje kao stimulus, - mozak ce pokusati da ga kompletira i generise cellinu

EINSTELLUNG (“perceptivni set”) �ukljucuje u sebe proces percepcije �perceptivnu predispoziciju �svako od nas uci kako da posmatra i kako da opazi dogadjaje , ucenje od osoba koje su nam vazne u zivotu

MISAONI SET…… kaze nam sta da gledamo, sta da primetimo to nam svet cini razumljivijim u jednom referentnom okviru �problem nastaje u smislu koliko taj perceptivni i misaoni set limitiraju i zarobljavaju licnost

…… “Sta treba da ocekujem od te interakcije? ”; ”Sta ja treba da zelim? ” �To moze onemoguciti otkrivanje istine ili prijatnog ucesca “Ne znam sta da mislim” “ Da li ja to znam/mogu? ”

ZIVOTNI PROSTOR ILI POLJE FIELD THEORY

ZIVOTNI PROSTOR ili POLJE je ono sto mi ukljucujemo u svoje podrucje opazanja i u svoje akcije � Ako “imamo srece” neki deo ili neki manji procenat naseg zivotnog prostora odredjujemo sami �Drugi, mnogo veci deo odredjen je nasim okruzenjem i od strane osoba sa kojima smo u asocijaciji/vezi

Levin veruje … �da je individualno ponasanje svesno i vizuelizovano, - �posto egzistira u polju koje ukljucuje i snage pozitivne (+) valence koje privlace ljude i snage minus (–) valence koje odbijaju ljude. �Mesavina tih polja stvara i pristupajucu i izbvegavajucu dinamiku

1) FIZICKO POLJE. . . prostor kojim se f i z i c k i krecemo, - ljudi i dogadjaji koji se tu pojavljuju i - nasa osecanja o tom mestu i ljudima. * Jedan deo tog prostora su mesta na kojima stanujemo i obitavamo svaki dan ili bar relativno redovno. * Drugi deo su mesta na kojim smo bili samo vrlo povremeno, retko ili na koja se mozda nikad nismo

2) VIKARIJSKO POLJE – “z a m e n i c k o” …vicarious (l a z n i) kojim ”putujemo” - dok citamo knjige, - gledamo filmove, TV, ili - dok nam drugi ljudi nesto o necemu pricaju

3) PERSONALNI MENTALNI ZIVOTNI PROSTOR. mesta na kojima vi obitavate ili stanujete “putem svojih misli i sveta fantazama. ” (K. G. Jung) Levin se medjutim relativno malo intersovo za ovaj “prostor”, na takav nacin jer on je mnogo vise bio zainteresovan za SOCIJALNI SVET

SOCIJALNI SVET Kad vi planirate sta cete da radite sutra, vas zivotni prostor nije soba u kojoj ste sada, vec prostor na kojem planirate da budete sutra. Vase sadasnje “kretanje” u tom ocekivanom okruzenju sadrzi odlucivanje o jednom tacno odredjenom toku akcija, a ne o nekom drugom , To se sve dogadja kao rezultat delovanja - “vektora”, - motiva, - intencija koji vas prisiljavaju/usmeravaju na jedan ili drugi smer - STA SE USTVARI DOGADJA?

Licnost i njeno psiholosko okruzenje �podeljeno je na REGIONE (psiholoski procesi) �koji podlezu DIFERENCIJACIJI (medjusobnom razlikovanju i oblikovanju) �Regioni/psiholoski procesi se povezuju kad licnost izvodi “KRETANJE” izmedju regiona

Kretanje predstavlja bilo koju vrstu prilaska ili udaljavanja. regionu odnosno psihickom procesu- Napr. : � kada je u izgledu prijatan objekat ili odlazak od ruznog, ili slusaje muzike koja se voli izbegavanje muzike koja se ne voli

***** �Da bi se sagledalo i razumelo ponasanje ljudi neophodno je sagledati celokupno psiholosko polje ili “zivotni prostor” unutar kojeg su ljudi aktivni/delatni i postoje,

………. �*U okviru tog polja pojedince i grupe treba sagledati u terminima topologije(koristeci se mapom kao reprezentom

……. . �* Pojedinci ucestvuju i egzizstiraju u seriji zivotnih prostora(polja) kao sto su porodica, posao, skola, crkva, - i ona su konstruisana pod uticajem raznovrsnih vektora

****** ponasanje je funkcija polja koje egzistira u momentu pojavljivanja I trajanja ponasanja �analizu treba poceti od situacije kao celine, u kojoj se razlikuju i prepoznaju delovi koji su komponente te situacije

………. topologija, / » zivotna polja » - psihologija, - sociologija po LEVINOVIM misljenju su nerazdvojivi - � “SVAKI OD OVA TRI KONCEPTA DELUJE KAO BAZICNI KONCEPT SAM PO SEBI, ALI UJEDINJENI PREDSTAVLJAJU DOBRO INTEGRISANI SISTEM” � To je znacajani stav koji daje snagu Levinovom delu.

***** �On takodje veruje da holisticka istrazivanja ljudskog ponasanja i ucenja moraju ukljuciti i okruzenje u kojem se ucenje i odvija, ukljucujuci i psiholosko okruzenje pojedinca i drugih koji su s njim u interakciji

GRUPE po LEVINU, se mogu definisati kao socijalne tvorevine, - kao manje jedinice ili kao vece celline - ali operativno razumevanje je moguce -- samo ako se grupe shvate kao jedinice, ili kao komponente neke dinamicne celine i kroz razumevanje nacina na koji su ti delovi medjuzavisno povezani

Levin je razmatrao prirodu grupnih zadataka pokusavajuci da razume - GRUPNU DINAMIKU kao posebnu/specificnu celinu date grupe ALI, - i razmatrao je i - uniformnost odnosno univerzalnost nekih grupnih ponasanja.

………. �Svaka grupa kad startuje ima neka pocetna pravila �ipak. - svaka grupa je kao organizam �“Nikad ista vec, kao snezna pahuljica”

Snaga objasnjenja koje je ponudila psihoanaliticka teorija *individualne motivacije ili teorija *frustracija-agresija, nije mu delovala uverljivo …. . �On smatra da ljudi mogu imati potrebu i da dolaze u grupu iz vrlo razlicitih razloga i dispozicija, �ali ako dele zajednicke teme, oni ce vrlo verovatno delovati zajednicki da bi ih dostigli

……. Stanje unutrasnje tenzije �koje nastaje u grupi stimulise i motivise grupu u kretanju prema dostizanju zeljenog cilja

………… �Medjuzavisnost (zadataka i sudbina) takodje rezultira u tome da grupa postane “dinamicka celina”- to znaci da promena kod jednog clana ili u podgrupi utice na ostale

*U njegovim razmatranjima isticu se dva kljucna elementa 1. grupa kao celina 2. kretanje grupe ka dostizanju zajednickog cilja objasnjava: “u t i c a j z a d a t k a na g r u p n i p r o c e s” - rast, razvoj, cilj

Grupa u uslovima pozitivne medjuzavisnosti generalno je mnogo vise kooperativna; � -clanovi teze da vise komuniciraju i ucestvuju mnogo vise u diskusijama; � -teze da budu manje agresivni; � -vise se dopadaju jedni drugima � -teze da budu produktivniji

Grupa koja radi u uslovima negativne meduzavisnosti generalno, izgleda i radi sasvim suprotno- - clanovi teze da manje komuniciraju i da manje diskutuju - teze da budu vise oponenti i otvoreno ispoljvaju neslaganje i agresiju; - ne teze da budu dopadljivi i pozitivni jedni sa drugima - ne teze da budu kooperativni i da napreduju ka cilju

* …* * � svaka grupa od samog svog pocetka ima za cilj sve intenzivnije komuniciranje � u grupnim polju postoji psiholoska tenzija, stanje spremnosti za akciju za borbu, za odgovarajuci zivotni prostor, za dostizanje zeljenog cilja � kontrola nad primitivnim snagama u grupi nikada nije potpuna te je zato konflikt obelezje grupe

…. . �svaki se clan grupe bori za svoje polje i za svoje potrebe �sto je grupa vise integrisana sve su slabije granice medju clanovima koje ih razdvajaju, a - medjusobne komunikacije su sve intenzivnije. , - ostvarenje zeljenog cilja blize

…………. . �TAKVA GRUPA OBEZBEDJUJE KONTEKST ZA JASNIJE INDIVIDUALIZOVANO MISLJENJE, - OSECANJE, - STAVOVE I - - AKCIJE �I Obrnuto, ako u grupi komunicianje ne postaje sve intenzivnije, ne formiraju se jasna osecnja i stavovi i LICNOST OBICNO ZAVISI ili ostaje zavisna od NJENE GRUPE ZA “REALITET”

………. . �GRUPA ILI GRUPE KOJIMA SE PRIPADA SU CENTRALNI ASPEKT ZIVOTNOG PROSTORA �OSOBA UVEK DO NEKOG STEPENA MISLI I DELUJE KAO CLAN GRUPE (porodicne, drustvene, etnicke, kulturne

………. . � OSOBA PRIHVATA NOVI SISTEM VEROVANJA I VREDNOSTI PRIHVATAJUCI PRIPADNOST GRUPI � KAD SE USPOSTAVI PRIPADNOST GRUPI, PRETODNO ODBIJANA CINJENICA CE BITI PRIHVACENA , - AKO POSTANE “CINJENICA U NJEGOVOJ GRUPI” � “REFERENCE GROUP” (grupna preporuka, grupni pogled , grupni pristup) je pojam koji igra kljucnu ulogu u ovom konceptu

LEWIN, LIPITT&WHITE STUDY �Autokratska grupa : ima uvek dva jasno definisana nivoa socijalnog statusa �-- visi i �-- nizi Snazne barijere koje su uspostavljene odrzavaju ove ranije uspostavljene odnose kroz specificno uspostavljeno vodjenje

………… �Demokratska grupa : razlike u statusu su male i ne isticu se i ne predstavljaju barijeru prema osobama nizeg statusa tokom vodjenja grupe

………. �Laissez Faire stil vodjstva podrazumeva da se vodja ne mesa u odluke grupe, prepustajuci ima potpunu slobodu, to cesto vodi u anarhiju

U Demokratski vodjenim grupama je bilo manje problema - pri pokusajima da se ostvari promena ove su grupe na mnogo nacina bile superiornije. Kad je polje otvoreno i kad mogu svi podjednako ucestvovati i doziveti sopstveno ponasanje kao prepoznato od grupe « kao njegovo/njeno » , - grupa ce biti u stanju da napravi pomak(tranziciju) mnogo efikasnije sa mnogo manje nelagode -

………… �Auroritarne grupe imaju rigidnu strukturu i zbog toga su manje kreativne i manje autenticna, clanovi su inhibisani i imace mnogo vise disfunkcija u donosenju odluka. Cesto se to vidi u porodicnim grupama u odnosima izmedju roditelja i dece

…………. . �JASNA UPUTSTVA OBEZBEDJUJU PRISTUP CLANOVIMA I DOPUSTAJU UCESCE ZA SVE (demokratski pristup) UBEDLJIVO VISE NEGO KADA SE DAJE MANJE UPUTSTAVA

…………. . �PROMENE OD AUTOKRATIJE PREMA DEMOKRATIJI IDU TEZE NEGO PROMENE OD DEMOKRATIJE KA AUTOKRATIJI �ZASTO ? �DEMOKRATICNOST SE UCI, A AUTORITARNOST SE NAMECE.

Levinova teorija promene ****

Levin je isticao �da holisticka istrazivanja ljudskog ponasanja i ucenja moraju ukljuciti I okruzenje u kojem se uci odvija, ukljucujuci i socijalno i psiholosko okruzenje pojedinca/ucesnika i drugih koji su s njim u interakciji

Imajuci sve to u vidu moze se reci �da Kurt LEWIN, neformalno, a tzv. Milanska skola formalno pripadaju sistemskoj teoriji, kao jednom vrlo aktuelnom i savremenom nacinu misljenja � koja je formulisana i primenjana u psihologije znatno kasnije

******* � Dobrobit od ukljucivanja socijalnog okruzenja u razmatranje psiholoskog funkicionisanja pojedinca meri se stvaranjem osecanja kod pojedinca da mu time povecavaju kapaciteti da “odmrzne” (odkravi, oslobodi) sebe od postojeceg samo-definisanja i olaksa svoje pomeranje ka “samo-aktuelizaciji” ili “individuaciji”(Jung)

Drugi ogranak teorije sistema kibernetika G. Batesona takodje naglasava medjuzavisnost delova unutar celine, sto je bitno kod odvijanja promene �Promena u jednom delu neminovno vodi ka promeni u drugom delu sistema posto je sisem organizovan hijerarhijski �Zdravo zivljenje je stanje konstantnih promena i adaptacija

Na vrlo slican nacin K. Levin razmatra promene u svojim radovima (1947) on opisuje tri faze u ostvarivanju promena �Odmrzavanje �Promena �Zamrzavanje(re-zamrzavanje) Ovaj model i danas je veoma znacajan i mnoge moderne teorije promene se zasnivaju na Levinovom modelu

Faza I : odmrzavanje je vrlo znacajna faza za razumevanje promenljivog I vrlo dinamicnog sveta u kojem zivimo radi se o postojanju spremnosti da se ide ka promeni � To znaci spremnost da se ide ka dostizanju razumevanja da je promena nuzna, � to znaci biti spreman da se napusti sadasnja zona komfora � radi se o pripremi sebe i drugih, pre nego sto se zapocne promena, �

U ovoj fazi…. . …treba kreirati neku vrstu idealne situacije u kojoj mi zelimo promenu � sto vise osecamo da je promena nuzna, utoliko je vise zelimo i zalazemo se za hitno izvrsenje promene � Odugovlacenje kao simptom ometa promenu �Ukoliko se vise blizi poslednji rok, veca je verovatnoca da se naglo pokrene akcija i da se krene u “izvrsenje posla”

Odmrzavanje i motivisanje za promenu…. …je vaganje ZA I PROTIV i , - odlucivanje u pravcu ZA, razlozi ZA treba da premase razloge PROTIV pre nego sto krene akcija �ANALIZA SNAGE POLJA � je nacin da se iskaze da je izvestan broj faktora ZA, - a izvestan broj PROTIV, � ako pretegnu faktori ZA nad faktorima PROTIV napravice se promena Ako se to ne dogodi, znaci da je mala motivacija za promenu i tada pojedinac postaje razdrazljiv i zaglavljen u svom ropstvu, � Prva faza unutar faze odmrzavanja obuhvata pomeranje sebe. grupe, odeljenja ili sireg okruzenja prema motivaciji za promenu �

Faza 2 : Promena ili Tranzicija � Promena nije dogadjaj to je proces, Levin je taj proves nazvao TRANZICIJA � to oznacava unutrasnji pokret, ili putovanje koje mi pravimo kao reakciju menjanja � U ovoj fazi izvode se promene koje su potrebne � Posto su osobe “odmrznute” krecu se prema novom nacinu postojanja � Cesto se kaze da je ova faza teza, da su ljudi nesigurniji, cak uplaseniji (kao kod bungey jumping ili parachuting) � ALI, - kada se promena izvede moze se mnogo nauciti o sebi

Izvodjenje promene nije lako �potrebno je izvesno vreme da bi ljudi shvatili/naucili i izveli promenu � podrska je ovde izuzetno znacajna i ona mora biti u vidu treninga, vodjenjog ucenja, superviziranja �ocekivanja i dopustanja gresaka kao sastavnog dela procesa promene

****** �Koriscenje modela ali i dopustanje da razviju sopstveno resenja pomaze ljudima da izvedu promenu �Takodje je korisno, - odrzavati potpuno jasnu predstavu o promeni i � jasno izgovarati stavove o zeljenoj promeni i � stavove o tome da se neke prednosti nece izgubiti zbog toga sto se stvari menjaju �

Faza 3: Zamrzavanje(Refreezing) je faza uspostavljanja stabilnosti kada se promena izvede. - Promene su prihvacene i postale su nova pravila/norme - Ljudi formirau nove relacije i osecaju se opusteno u rutinskom izovdjenju takvih odnosa. - Za ovo je neophodno dodatno vreme

………. �Neki su skloni da kazu da se nikad na uspostavi ova vaza “ponovog zamrzavanja” � to je glavna kritika ovog modela �Naime, u danasnjem svetu brzih promena -sledeca nova faza ce se dogoditi za nedelju dana ili brze. sto uopste nije dovoljno da se neke promene ustale i postanu komforna rutina

***** �dakle, ova cvrstina i stabilnost “zamrzavanja”, kao da nije u skladu sa modernim misljenjem o tome da su promene kontinuitet, da se katkad odvijaju u vidu haoticnog procesa u kojem se zahteva velika fleksibilnost

“Milkshake” ili sladoled umesto omiljenog “zamrznutog bloka” � Drugim recima, promena ka visem nivou funkconisanja grupe je kratko-zivuca �Posle kratkog vremena –”grupni zivot se vraca na prethodni nivo”

To ukazuje �da nije dovoljno definisati cilj i planirati promenu u grupnim karakteristikama, - da bi se zbilja dostigao novi nivo. �Trajnost tog novog dostignutog nivoa ili trajanje/odrzivost promene u nekom zeljenom periodu takodje treba da bude ukljuceno u ciljeve � Kurt Lewin, "Frontiers of Group Dynamics", Human Relations, Volume 1, pp. 5 -41 (I added the emphasis)

B R U S T U K M A N �rodjen 1938, �studirao na Prinstonu � 1965, “Faze razvoja u maloj grupi” �Sada Direktor Academic Learning Lab at Ohio State University �Educational psyhology �Od 2003 , self regulatory behavior i procrastination

******* �“Faze razvoja…. ” u raznovrsnim uslovima i okruzenjima �Smatra da je neophodno da grupa prodje kroz sve cetiri faze da bi postigla maksimum efikasnosti �Ovaj proces je PODSVESTAN, mada razumevanje ovih faza moze pomoci da grupa brze i manje bolno postigne efikasnost

1) FORMING �zelja da budu prihvaceni od drugih i da izbegnu kontadiktornosti u svom ponasanju i medjusobne konflikte. �Ozbiljne teme i osecanja se izbegavaju i �ljudi se fokusiraju na to da budu zaokupljeni nekom rutinom, kao sto su orgnizaciona pitanja, …”sta ko radi, …. kad ce biti sastanci. . gde se odrzavaju “ i sl. �Ali pojedinci ce prikupljati informacije i impresije o svakom pitanju i obimu zadataka i kako pristupti resavanju

********* �Ova faza je komforna, , prijatna, �ALI. - izbegavanje konflikta i pretnji , govori o tome da se mnogo toga znacajnog ne pokrece i ne dogadja. �U ovoj fazi postoji visoka zavisnost od lidera i njegovog vodjstva, dakle postoji potreba za instrukcijama. �Malo je saglasnosti u grupi o ciljevima koji nisu dobijeni ili izgovoreni od lidera. �Individualne odluke i odgovornosti su nejasne.

******** �Lider mora da bude spreman da odgovori na mnoga pitanja o ciljevima grupe, temama, spoljnim relacijama. . �Clanovi testiraju toleranciju sistema i vodje. �Vodja direktivno upravlja i regulise

2) STORMING – �pojedinci u grupi ce ostati u dobrim i prijatnim odnosima onolilko dugo koliko se ne pokrecu vazne teme. �Strpljenje nekih brzo prestaje, male konfrontacije ce ih pokenuti da brzo postupaju i da se izbore sa necim ili da se nesto zataska. �Neki ce misliti da je dobro upustiti se u realne teme, iako drugi zele da ostanu u komforu i sigurnosti prve faze.

……. �U zavisnosti od kulture organizacije i pojedinaca konflikti ce se vise ili manje suprimirati i stisavati, ali oni ce biti tu , ispod povrsine. �Dok je u konfliktu i bori se sa njim, pojedinac se moze nejasno osecati da dobija ili gubi bitku i zbog toga trazi strukturalnu jasnocu i pravila da se spreci trajnost konflikta

U ovoj fazi odluke u grupi se ne donose lako Zasto? �Clanovi grupe se otimaju o pozicije , tako sto ce pokusati da postave sebe u realacijama sa drugim clanovima grupe i sa vodjom, da utvrde ko moze da prihvati izazov od clanova grupe �Formiraju se klike i frakcije i one mogu zapoceti borbu za moc.

***** �Grupa treba da se usmeri na ciljeve da bi izbegla pocetak zbunjenosti ili ispraznog zabavljanja u relacijama ili emocionalne teme. �Mogu se zahtevati kompromisi da bi se omogucio napredak. �Vodja mora intenzivno da poducava i trenira

3) NORMING � posto su u fazi 2. razvijena « pravila o sastanku » ili pravila o stepenu angazovanja – � za grupu pocinje uspostavljanje i utvrdjivanje polja grupnih zadataka ili moze se reci. - � odgovornosti su jasno usaglasene i utvrdjene � Imajuci sada svest o nekim utvrdjenim cinjenicama oni sada mogu bolje razumeti jedan drugog i

******* �mogu postovati vestine svakog od njih i pojedinacno iskustvo, �slusajuci jedan drugog postovati i podrzavati jedan drugog i �mogu biti spremni da promene prethodno stvoreno vidjenje.

******* � Oni osecaju da su deo kohezivne, efektivne grupe. � Medjutim, clanovi grupe treba da tesko i vredno rade da bi dostigli tu fazu i � mogu pruzati otpor nekim pritiscima (direktivama)i za promenu posebno spoljnim, � zbog straha od rasula grupe ili povratka u fazu 2. (storming)

U ovoj fazi sporazum i konsenzus su siroko oformljeni u grupi, sto je posledica dobrog reagovanja na napore vodje. � Uloge i odgnvornosti su jasne i dobro su prihvacene. � Krupne odluke se donose kroz grupni sporazum, a manje odluke mogu biti prepustene pojedincima ili manjim grupama unutar grupe.

********* �Angazovaje odanost i jedinstvo su snazni. Grupa se moze angazovati i oko shala i socijalnih aktivnosti �Grupa diskutuje i razvila je svoj proces i stil rada. �Prisutno je generalno postovanje vodje, a neki aspekti vodjstva se dele sa grupom. Vodja olaksava posao i daje mogucnosti.

4) PERFORMING � Sve grupe ne stizu do ove faze koja se odlikuje stanjem medjuzavisnosti i fleksibilnosti. � Sada svako u grupi zna veoma jasno koliko je neko od njih sposoban za zajednciki rad i dovoljno veruju jedan drugom da bi dopustili nezavisne aktivnosti. � Uloge i odgovornosti se menjaju u skladu sa AKTUELNIM potrebama i na jedan gotovo neprimetan nacin.

********* �Grupni identitet, moral i lojalnost su visoki i svako je podjednako orijentisan na zadatak i orijentisan na ljude, clanove grupe. �Taj visoki stepen komfora znaci da je sva energija grupe usmerena na zadatke koji su pred grupom.

******* �Dakle, grupa poseduje stratesku osvescenost; �grupa jasno razume sta treba da se radi i zasto se to radi. �Grupa deli neku zajednicku viziju i sposobna je da stoji na sopstvenim nogama bez interferencije i ucesca lidera. �Fokus je na nadprosecno dostignuce i grupa moze doneti odluke koje su i protiv kriterijuma vodje. �Grupa(Tim) ima visok stepen KOMPETNETNE autonomije.

*********** �Nesaglasnosti se mogu pojaviti , ali se resavaju unutar grupe, pozitivnim i nuznim promenama u procesu i strukturi koje stvara tim. �Grupa je u stanju da radi usmereno prema dostizanju cilja i istovremeno da odrzava relacije, stil i proces unutar postavljenog nacina �Clanovi grupe staraju se jedan o drugom.

********* � Tim zahteva nove zadatke i projekte od vodje. � Tim ne oseca potrebu da bude dodatno instruisan ili potpomognut. � Clanovi grupe mogu traziti pomoc od vodje za licni razvoj i interpersonalne odnose. � Vodja poverava poslove i upucuje na nove duznosti

5) ADJOURNING (ZAKLJUCIVANJE) – radi se o fazi kompletiranja i dezangazovanja i od zadataka i od clanstva u grupi/ Pojedinci , clanovi grupe su ponosni zato su mnogo toga dostigli i zadovoljni su sto su bili deo tako dobre i prijatne grupe.

******** Oni prepoznaju sta su ucinili kao grupa i kao pojedinci i svesno se oprastaju, odlaze Neki ovu fazu opisuju kao « rasformiravanje i putovanje » , imajuci osecanje gubitka clanstva u grupi

******** � grupa moze proizvesti - lidera nastavljaca vodjstva grupe, a prethodni lider moze se pomeriti i razvijati novu grupu-tim �kad se u grupi jednom uspostavi odredjena atmosfera . - grupa tezi da je zadrzi i ponavlja

Ceo proces jeste PODSVESTAN � ALI, - �predstavlja elegantno i korisno objasnjenje za uspostavljanje relacija i razvoj zrelosti i sposobnosti grupe

PRE SVEGA ISTICE SE neophodnost promene stila vodjstva � Pocinje se direktivnim stilom, � Pomeranje prema poducavanju, uvezbavanju i korigovanju � Zatim, ucescu poveravanju duznosti odvajanju �Napredak u ponasanju grupe omogucuje promenu stila vodjstva od direktivnosti i autoritativnosti prema smanjenju kontrole i prosirenju slobode

MODEL SKOTA PEKA opisao grupni proces koji je nazavao �“Izgradnja zajednice”. �Proces u kojem se pojedinci okupljaju �tokom kojeg se oblikuje forma kohezivne grupe, u kojoj je uspostavljeno poverenje i duboko osecanje povezanosti

………. . �Pojedinci unutar grupe koja se formira - mogu biti u razlicitim fazama - u razlicito vreme, i - mogu ici napred nazad tokom odvijanja faza. Tokom kretanje grupe prema “organizaciji”, formiraju se pravila, prekidaju se procesi i stiti se zajednica

……. �Zajednica mora da ima tri esencijalna sastojka: � - inkluzivnost (ukljucenost) � - predanost (odanost) – commitment � - konsenzus (saglasnost)

Pseudo- zajednica (pseudocommunity) - pojedinci oprezni, ali ucitvi i korektni, pricaju o manje vaznim temama i otkrivaju malo toga o sebi. - Clanovi se pretvaraju da su srdacni jedan prema drugom i prikrivaju svoje razlicitosti, ponasajuci se i delujuci kao da razlicitosti ne postoje. - Pseudo-zajednistvo nikada ne moze direktno voditi u zajednistvo(zajednicu). - zadatak osobe koja vodi proces izgradnje zajednice je da taj period sto vise skrati

Haos – je faza konflikta, Kada se pokaze da pseudo-zajednica ne funkcionise, clanovi pocinju da se obracaju jedan drugom, dajuci odusak svojim uzajamnim neslaganjima i razlikama. - To je dakle period haosa, period kada ljudi u zajednici shvataju i ispoljavaju svoje razlicitosti ne mogavsi vise da ih ignorisu. - Haos izgleda kao kontrproduktivan, ali on je prvi genuini korak prema izgradnju zajednice -

PRAZNINA - ucesnici su “ispraznili” sebe od svojih zahteva i zelja za proces. - u ovoj fazi pojedinci moraju da nauce da iprazne sebe od faktora koji su povezani sa EGOm, a koji ih sprecavaju da udju u zajednicu.

…………. . Faza praznine je tvrd korak , zato sadrzi smrt dela individualnog. - Pek smatra da ova “smrt dela individulanog” stvara uslove za radjanje novog “bica”- zajednice

Prava zajednica…. . je faza u kojoj se • shvata i postuje proces izgradnnje zajednice, • postuju se drugi ucesnici i pojavljuje se samopostovanje. • Po izlasku iz “praznine” ljudi u zajednici razvijaju kompletnu empatiju jedni za druge.

………. . Postoji visok stepen precutnog razumevanja. • Ljudi su u stanju da prepoznaju osecanja jedan drugom. • Diskusije cak i kada su vrele nisu zlonamerne I motivi nisu pod znakom pitanja. •