KPR U O Tema Ponaanje KAKO DEFINIEMO PONAANJE

KPR U OŠ Tema: Ponašanje

KAKO DEFINIŠEMO PONAŠANJE? Svaki pokret je u stvari ponašanje. Ponašanje predstavlja aktivnost čovekovog organizma. Ljudsko ponašanje je sve ono što čovek radi, uključujuci kako se kreće, šta govori, šta misli i oseća. Ponašanje ne posmatramo izolovano od faktora okruženja i od unutrašnjih činilaca.

PROBLEMI U PONAŠANJU Problemi u ponašanju predstavljaju one vidove ponašanja koji se u određenoj kulturi smatraju aberantnim, a takvog su intenziteta, učestalosti i trajanja da ugrožavaju fizičku bezbednost same individue ili osoba iz njenog okruženja, ili ponašanje koje ozbiljno ugrožava pristup uobičajenim društvenim resursima (Emerson, 1995).

VRSTE PROBLEMA U PONAŠANJU Problemi u ponašanju se mogu manifestovati u eksternalizovanoj i/ili internalizovanoj formi. Eksternalizovane teškoće u ponašanju predstavljaju grupu bihevioralnih problema koji se ispoljavaju kao nedovoljno kontrolisano ponašanje: motorički nemir, napadi besa, agresivnost, brze promene raspoloženja, impulsivne reakcije, ponašanje usmereno na stalno privlačenje pažnje, delinkventno ponašanje, negativizam, tvrdoglavost, samopovređivanje i stereotipije Internalizovano, odnosno, preterano kontrolišuće ponašanje se ispoljava najčešće u formi preterane brige, anksioznosti, tuge i socijalnog povlačenja.

OČEKIVANI RAZVOJ 3. godina Napadi besa su očekivani, jer kroz njih dete izražava frustracije koje ne mogu da se verbalizuju. Proba da krši pravila, laže, otuđuje stvari, itd. Zna da kaže svoj pol, godine, molim, hvala. Uživa u pomaganju odraslima u kućnim aktivnostima. Pokušava da pospremi igračke. 4. godina Poštuje jednostavna pravila i razume reči dobro – loše. Deca koja su kod kuće loše tretirana često prenose agresivnost na drugu decu ili predmete Može da odloži zadovoljenje potrebe, počinje da oseća krivicu i da samoreguliše svoje ponašanje. Povećava se tolerancija na frustraciju i smanjuju se fizički ispadi ljutnje. 5. godina 6. godina Ponaša se prema vaspitnim zahtevima, poštuje pravila, rasuđuje da je pravedno da prilikom podele svi dobiju jednako. Iako još uvek nema razvijen osećaj za pravednost i težinu prestupa (određuje prema veličini štete, umesto prema nameri), pomaljaju se začeci moralnog rezonovanja. Sposobno je da prikriva istinu. Društvo vršnjaka značajnije utiče na ponašanje. 7. godina Rasuđuje da je pravedna podela po zaslugama. Najizraženije su igre sa pravilima. Razume koncept dobrog i lošeg – početak moralnog rezonovanja. Spoljašnja sankcija je motiv za moralnost. 8. godina Ljutnju sve manje izražava agresivnim ponašanjem, svoje želje pokušava da ostvari uz pomoć pregovaranja, a ne izlivima besa. Uviđa da posebno treba brinuti o onima koji su slabiji i uskraćeni. 10. godina Shvata povezanost moralnih pravila i društvenih konvencija. Moral se sastoji od zabrana. Fizički sukob i izlive besa zamenjuje svađom i u stanju je da verbalno brani svoju poziciju. Kada poštuje pravila čini to da bi dobilo pohvalu. 12. godina Ponaša se u skladu sa opštim etičkim principima, ali misli da se ponekad mora lagati. Vara u školi. 13 -15. godina Javlja se internalizovana lična savest, privlače ga etička pitanja i svuda traži pravednost. Rado prima moralne poduke, ali je osetljivo na naređenja i zabrane. Može biti sklono lažima kako bi steklo veći ugled u grupi.

Ponašanje učenika sa IO Ponašanje učenika sa autizmom Osnovna obeležja ponašanja dece sa lakom intelektualnom ometenošću ogledaju se u povećanoj frustrabilnosti, povećanoj zamorljivosti pažnje, sniženoj inicijativi i motivaciji za različite aktivnosti, kao i u nedovoljnoj osećajnoj prisutnosti u polju realnosti. Najčešći problemi ponašanja su: impulsivnost, razdražljivost, nepažnja, zadirkivanje druge dece i tvrdoglavost - napadi besa zato što nisu dobro ovladali jezikom da bi izrazili svoje potrebe. Mogu da počnu da vrište zato što žele slatkiše ili keks ili sladoled ili nešto drugo za šta su zainteresovani u tom momentu; ili je uobičajen sled događaja narušen. - Česti strahovi; deca sa autizmom se plaše stvari ili događaja koje ne izazivaju strah kod druge dece. Strahovi su nepredvidljivi i nerazumljivi za druge. Strahovi se ispoljavaju kao panične reakcije udružene sa napadima besa i neutešnim suzama. -samopovređujuće ponašanje podrazumeva ponavljajuće sporadične događaje fizičkog povređivanja koje dete uradi somom sebi (grebanje, ujedanje i lupanje glavom. -Uništavanje predmeta, kao što su igračke i nameštaj,

PRIKUPLJANJE PODATAKA O PROBLEMATIČNOM PONAŠANJU Prepoznavanje problematičnog ponašanja (da li je to ponašanje eventualno štetno za učenika ili za druge osobe? Smeta li to ponašanje učenju samog učenika ili učenju drugih osoba? Dovodi li to ponašanje do izbegavanja učenika od strane drugih vršnjaka? ) opisati ponašanje - topografija ponašanja odgovoriti na pitanja gde i kada se ono javlja šta obično prethodi tom ponašanju koje su tipične reakcije drugih? (kakva je posledica ponašanja? ) Koji je cilj ponašanja?

CILJEVI PONAŠANJA Cilj ponašanja može biti: Privlačenje pažnje, zadovoljenje potrebe ili želje izbegavanje neugodne situacije postizanje senzorne stimulacije oslobađanje od napetosti.

PRIKUPLJANJE PODATAKA O PROBLEMATIČNOM PONAŠANJU Interesuje nas i kakva je učestalost tog ponašanja, koliko je trajanje, intenzitet i da li je progresivno?

NEPOŽELJNA PONAŠANJA – TOPOGRAFIJA I MERENJE Kratko traju - učestalost Dugo traju - trajanje Udaranje – nasilan kontakt sa površinom tela druge osobe ili predmeta u okruženju, najčešće napravljen sa stisnutom pesnicom Kukanje – piskav glas, proizvodnja nerazumljivih i nefunkcionalnih zvukova, lelekanje, Bežanje – udaljavanje od terapeuta bez dozvole da to učini u razdaljini od tri metra Plakanje – proizvodnja suza Bacanje na pod – nagli pad na zemlju. Tretman 1 2 3 Ukupno pojavljivanje Trajanje tr. Udaranje 4 Bacanje 8 Bežanje 20 2 h Udaranje 3 Bacanje 4 Bežanje 22 1, 5 h Udaranje 2 Bacanje 4 Bežanje 25 1 h Tretman Trajanje p. Trajanje tr. Prosečno trajanje p. 1 13 m 1 h 13 m 2 4 10 2 20 m 30 s 2 h 10 m 15 s 3 11 m 1, 5 h 7 m 20 s 2 2, 6 14, 6 4 5 m 1 h 5 m 5 25 m 1 h 25 m 2 4 25 6 16 m 2 h 8 m Prosečnoa učestalost p.

UZ POMOĆ ČEGA PRIKUPLJAMO PODATKE O PONAŠANJU - DNEVNIK Osoblje škole i članovi porodice bi trebalo svakodnevno da komuniciraju i putem dnevnika ili knjige koju učenik nosi iz škole i u školu. U taj dnevnik bi i jedni i drugi upisivali podatke o problematičnim podacima, kako bi se uočila pravilnost, ali i kako bi se kasnije pratile promene u ponašanju.

UZ POMOĆ ČEGA PRIKUPLJAMO PODATKE O PONAŠANJU – ABC LISTA Datum Prethodnik ponašanja Ponašanje Posledica ponašanja Trajanje

UZ POMOĆ ČEGA PRIKUPLJAMO PODATKE O PONAŠANJU – ABC LISTA Ime Šta je prethodilo ponašanju �Prekidanje/Tranzicija �Odbijanje zahteva/ Dobija odgovor “Ne” �Želi nešto da dobije Ponašanje Datum: ______ Vreme: ______ Posledica ponašanja �Plakanje �Kukanje �Fizičko vođenje �Ignorisanje problematičnog ponašanje �Vrištanje �Procedura brojanja i detetovog zahtevanja na prihvatljiv način �Blokiranje pristupa nagradama �Onemogućavanje pristupa nagradama I fizičko vođenje u skladu sa zahtevima �Postojanje senzornog reinforcmenta �Zahtev @ Poziv na rad za stolom �Padanje �Grubo hvatanje, grabljenje �Grebanje �Npoznat i nejasan razlog �Ujedanje �Utvrđivanje funkcije ponašanja radi gašenja ponašanja �Udaranje �Šutiranje �Drugo Trajanje: ____

PONAŠANJE “deficijentno” ponašanje “prekomerno” ponašanje Pratimo šta dete radi, a šta ne radi. Počinjemo od onog što nedostaaje – učimo ih novim veštinama

TEHNIKE - “deficijentno” p. Pozitivno potkrepljenje Negativno potkrepljenje - - “prekomerno” p. Tehnika “gašenja” ponašanja Tehnika diferencijalnog potkrepljenja drugog ponašanja Tehnika kontrole ili promene stimulusa Kazna? ?

TEHNIKE Tehnika pozitivnog potkrepljenja dovodi do jačanja ponašanja, tako što se poželjno ponašanje potkrepljuje nagradom. Tehnika negativnog potkrepljenja povećava učestalost nekog ponašanja ukoliko takvo ponašanje uklanja ili smanjuje neku neugodnu draž (ukoliko bežanje sa časova omogućava da se efikasno izbegne test iz fizike, a ne donese neke druge neželjene posledice, učenik će verovatno pobeći i drugi put). Tehnika gašenja je procedura koja je usmerena na smanjenje negativnog ponašanja, ignorisanjem. Uklanjanjem nagrade, odnosno uvođenjem ignorisanja ponašanja, ponašanje će slabiti. Ponašanje se gasi jer nije potkrepljeno. Nedostatak je što se u početku procedure gašenja učestalost i intenzitet nepovoljnog ponašanja mogu povećati. Tehnika kazne - zadavanje neugodnih draži ili aktivnosti (prekor, brisanje table, čišćenje učionice, POZITIVNA KAZNA), uzimanje poželjnog objekta (NEGATIVNA KAZNA) Tehnika diferencijalnog potkrepljenja drugog ponašanja predstavlja strategiju koja uključuje ignorisanje neadekvatnog ponašanja i istovremeno pojačavanje nagrađivanjem poželjnog ponašanja. Tehnika kontrole i promene stimulusa usmerena je na promenu stimulusa koji mogu podsticati nepoželjno ponašanje.

POTKREPLJENJE = NAGRADA Prilikom usvajanja svakog zadatka koristimo pojačanje tj. nagradu kako bi osigurali ponovno pojavljivanje tog ponašanja. Nagrade tj. potkrepljenja mogu biti bombona, keks, čokolada. . ili igračka koju voli, socijalna pohvala. .

NAGRADA = POTKREPLJENJE Povećavati broj nagrada Detetu obezbediti što više prilika za igranje i što više novih objekata/igračaka, koje će terapeut učiniti uzbudljivim, kako bi one postale nagrada. Otkrijte zašto je baš predmet koji voli dragocen, kako bi se to proširilo i na druge predmete, kako bi se rotirale nagrade i podigao nivo motivacije. Ukoliko postoji neutralan stimulus i onaj koji voli, a postavljaju se istovremeno, trebalo bi da neutralni stimulus podiže svoju vrednost. Diferencirano nagrađivati Npr: Ako nešto brzo uradi – dobiće veliku nagradu, a ako se oko nekog zadatka razvlači, dobiće malu nagradu Ako nešto prvi put uradi potpuno samostalno dobiće ogromnu nagradu. Napraviti listu nagrada, napraviti njihovu hijerarhiju, najsnažnije nagrade ostavljati za najvažnije situacije.

POTKREPLJIVANJE PONAŠANJA

VRSTE NAGRADA (POTKREPLJENJA) 1. Prirodne (otvoram flašu jer želim da pijem vodu, otvaram frižider jer hoću hranu, obuvam cipele i idem napolje) 2. Arbitrarne (žetoni, stikeri, smišljeni od strane nastavnika, potrebno je da naučimo dete šta ona znače) 3. Socijalne (pohvala, bravo, super. . . ) 4. Aktivne (vožnja bajsa, šetnja. . . ) 5. Materijalne (novac, hrana. . . ) 6. Senzorne (zvuk, miris, zagrljaj. . . )

KAKO FUNKCIONIŠU ARBITRARNE NAGRADE – STRATEGIJA EKONOMIJA ŽETONA Ekonomija žetona predstavlja sistem učenja/modifikcije ponašanja kroz pozitivno potkrjepljivanje željenog ponašanja. Naime, svaki put kada se pojavi željeno ponašanje ili se ne ispolji ometajuće ponašanje, dete dobija žeton/poen. Unapred je dogovorena vrednost nagrađujućih aktivnosti u žetonima/poenima, te dete mora odabrati jednu među dogovorenim aktivnostima i prikupljati žetone/poene određeni vremenski period, suzbijajući na taj način, želju za trenutnim zadovoljenjem potreba. PRIMER: Svaki put kada učenik sam uradi zadatak dobija žeton. Skupljene žetone učenik može zameniti za: kinder jaje (3 žetona), odlazak na ljuljašku (7 žetona), kompjuter (60 žetona).

KAKO MOŽEMO SPREČITI PROBLEMATIČNO PONAŠANJE? • • • Prekid rutine ili omiljene aktivnosti, tranzicija Osujećenje željene aktivnosti, odbijanje detetovog zahteva Dete ima želje, ali nema odgovarajuće načine da iskaže potrebu Senzorna disfunkcija Dete dobija nalog da uradi nešto Faktor okruženja Šta je izazvalo ponašanje? • Pravljenje vizuelnih rasporeda i podsetnika • Uvođenje rasporeda sa dve slike pre i posle • Uvođenje jasnih signala koji najavljuju neku aktivnost • Učenje alternativnog ponašanja • Uvođenje tajmera • Obučavanje deteta da koristi alternativne načine komunikacije – upotreba slika, gesta, komunikatora • Obučavanje deteta strategijama samo-praćenja i samokontrole • Uvođenje socijalnih priča • Senzorna dijeta • Obezbedite što više prilika u kojima će dete vršiti izbor • Modifikujte zadatke (težina zadatka, dužina, zainteresovanost deteta. . . ) • Uredite prostor u skladu sa detetovim specifičnostima Šta možemo preduzeti?

KAKO MOŽEMO SPREČITI PROBLEMATIČNO PONAŠANJE?

KAKO MOŽEMO SPREČITI PROBLEMATIČNO PONAŠANJE?

STARTEGIJA UČENJA ALTERNATIVNOG PONAŠANJA Na primjer, ako učenik baca pribor na pod kako bi time izbegao izvršavanje zadatka koji je za njega pretežak, učimo ga primerenom načinu na koji može zatražiti pomoć. Učenika koji lupa po pisaćem stolu kako bi regulisao svoju anksioznost možemo podučiti alternativnom ponašanju, a to je da ode na sigurno, unapred određeno mirno mjesto u razredu. “Nećeš vikati svaki put kada osetiš potrebu da odeš u toalet. “, već: „Svaki put kad osetiš potrebu da odeš u toalet podigni ruku i traži dozvolu da odeš do toaleta. “

STRATEGIJA UREĐENJA PROSTORA U SKLADU SA DETETOVIM SPECIFIČNOSTIMA otklanjanje podražaja koji ometaju koncentraciju unosite promene u fizičko uređenje prostora, poput mesta sedenja pobrinite se za razumljiv i predvidiv raspored planirajte vreme za smirivanje

STRATEGIJA – SENZORNA DIJETA smanjivanje senzornog podražaja, ako je to moguće – imajte na umu svaku hipersenzitivnost koju učenik može imati na senzorni podražaj te pregledajte okruženje kako biste otkrili uzroke senzornog preopterećenja u svakodnevicu učenika uključite senzorna iskustva koja na učenika imaju smirujući učinak

ŠTA RADITI DOK TRAJE PROBLEMATIČNO PONAŠANJE? Ignorisanje Diferencirano potkrepljenje Tehnika brojanja i adekvatnog zahtevanja Tehnika blokiranja slobodnog pristupa nagradama Fizičko vođenje u cilju završetka aktivnsoti Procedure reagovanja u kriznim situacijama Agresivan je jer želi da privuče pažnju Dete ima želje, ali nema odgovarajuće načine da iskaže potrebu Dete dobija nalog da uradi nešto • Zašto je dete agresivno? Šta preduzeti? • • •

TEHNIKA BROJANJA I ADEKVATNOG ZAHTEVANJA Dete želi nešto, ali to zahteva na neadekvatan način (npr. plakanjem, vrištanjem, udaranjem) Započnite sa brojanjem. Radite to glasno. Pokazujte prste. Brojimo do 10. Ako se problematično ponašanje nastavi, započnite ponovo brojanje. Dete ima samo 3 šanse da se smiri. Nemojte brojati nakon trećeg puta. Ako dete pobegne/ode, zaustavite prebrojavanje. Kada ste završili svoje odbrojavanje, a dete se smirilo, pokažite mu kako da na adekvatan način zahteva željenu stvar (npr. putem gesta, PECSa, pokazivanjem, dodirivanjem, ili verbalno).

TEHNIKA BLOKIRANJA SLOBODNOG PRISTUPA NAGRADAMA Blokiranje je "postupak u kom terapeut fizički interveniše čim učenik počinje da emituje problematično ponašanje, koristeći što manje fizičkog kontakta, blokirajući pristup nagradi/stimulusu”

ŠTA MOŽEMO RADITI DOK TRAJE PONAŠANJE?

PROCEDURE REAGOVANJA U KRIZNIM SITUACIJAMA? Sigurnosno izdvajanje Manuelno ograničavanje Korišćenje protektivne opreme