Aplikativni softver i distribucija programskih proizvoda virusi antivirusi

Aplikativni softver i distribucija programskih proizvoda, virusi, antivirusi Autori: Mirjana Čvorović i Jelica Nikolić-Živković

Aplikativni softver Podela softvera je izvršena na: 1. operativni sistemi (OS) 2. sistemski softver 3. aplikativni programi Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara. Bez OS hardver računara predstavlja neupotrebljivu gvožđuriju. Aplikativni programi su programi za rešavanje različitih problema, i to na primer, obrada teksta, rad sa tabelama, obrada slika i crteža, rad sa bazama podataka, izrada prezentacija, za internet podršku, za obradu zvučnih i video zapisa (multimedijalna podrška), Igre, . . . 2

Aplikativne programe pišu proizvođači računara, specijalizovane softverske kuće ili sami korisnici računara. 1. programi za obradu teksta –Word, Quark. XPress, Writter (Open Office) 2. programi za rad sa tabelama – Excel, Lotus 3. programi za obradu slika i crteža – Paint, Adobe Photoshop CS 5, Corel Draw, Auto Cad, Ilustrator, Inkscape 4. programi za rad sa bazama podataka – Access, Fox Pro, Oracle 5. programi za izradu prezentacija i animacija – Power Point, Flash CS 4, 6. programi za Internet podršku (komunikacije) – Internet Explorer, Fire Fox (Mozila), Opera, Google Chrome, Dreamweaver CS 4, Front Page, 7. Programi za obradu zvučnih i video zapisa (multimedijalna podrška) – Windows Media Centar (TV, video, muzika), Power DVD, BS Player Pro, Winamp, . . . 3

Distribucija programskih proizvoda Većina proizvođača očekuje od gotovih proizvoda i odgovarajuću zaradu. Međutim, progami su laki za kopiranje pa ih korisnici međusobno kopiraju i tako izbegavaju plaćanje proizvođaču programa. S obzirom na to da se programi često kopiraju, postavlja se pitanje autorskih prava proizvođača i naknade štete koja im se nanese ovim postupkom. U mnogim zemljama to se rešava zakonom koji proizvođačima softvera garantuju zaštitu njihovih prava. Tako se sa stanovišta autorskih prava, na tržištu mogu naći programi koji su: VLASNIŠTVO PROIZVOĐAČA (propietary software) DELJENI JAVNI (shareware) i probni (trial) programi (public domain software). 4

Distribucija programskih proizvoda Deljeni (shareware) i probni (trial) programi Programi koji su vlasništvo autora/proizvođača (propeatary) programi se mogu koristiti samo ako se plate prava za korišćenje. Kada su ovi programi u pitanju, treba znati da korisnik plaćanjem licence stiče pravo samo da koristi program. To znači, korisnik ne kupuje program već samo dozvolu da koristi program. Kupovinom licence, korisnik dobija program u originalnom pakovanju, i tzv. broj proizvoda(Product key). Ovaj broj je neophodan da bi se izvršila instalacija programa, a posle i registracija. su besplatni, ali im je ograničen rok besplatnog korišćenja. Ovi programi se najčešće daju od strane proizvođača zbog testiranja, na rok od 30 do 60 dana. Posle isteka tog roka, korisnik programa treba da plati licencu za nastavak korišćenja, ili da prestane sa korišćenjem. Kada se plati licenca, dobija se mogućnost registracije i potpuna dokumentacija. Ako korisnik nastavi da koristi program nakon isteka probnog roka, neki programi jednostavno prestanu da rade, dok kod nekih postepeno prestaju pojedine funkcije. 5

Korisnici programa najčešće ne plate prava za korišćenje programa, već krekuju program. To je krađa tuđeg korisničkog imena i serijskog broja. 1. Registrovanje programa upisivanjem korisničkog imena i serijskog broja onog korisnika koji je platio korišćenje programa Postoji nekoliko varijanti krekovanja: 1. korišćenje key generatora: a) nekoliko povezanih (product ID) mora da se upise u cilju generisanja serijskog broja koji je potreban pri instalaciji; nakon instalacije dobija se autorizacioni kod koji se unosi u key generator da bi se izgenerisao autorizacioni kod b) Da bi se izvršilo preusmeravanje na drugu IP adresu, a ne na adresu sajta proizvođača, mora da se bude na Internetu c) kopiranje pripremljenog *. exe fajla preko fajla koji startuje program 6

Distribucija programskih proizvoda Javni, slobodni ili besplatni (freeware i public domain) programi distribuiraju se besplatno i mogu se slobodno kopirati i razmenjivati. Najčešće nemaju dokumentaciju, osim pomoći u samom programu. Korisnici obično nemaju mogućnost da dobiju podršku proizvođača ili ispravke programa. Ovi programi se mogu besplatno koristiti, kopirati i razmenjivati. Zovu se još i programi otvorenog koda. Najpoznatiji je Linux kao operativni sistem, a od uslužnijih programa je Open Office, koji zamenjuje Microsoft Office paket. 7

Virusi Jedan od najvećih internetskih opasnosti koje nam prete su maliciozni (štetni) programi koji mogu naneti veliku štetu nezaštićenom računaru. To su virusi. Virus je mali program uskladišten na neki medijum (disk, flash disk) samostalno ili uključen u neku datoteku (trojanski konj). Dobro došli u svet virusa, crva, trojanaca i ostalih tempiranih bombi. . . Danas je toliko napasti koja napada računare, da neiskusni korisnici jednostavno ne znaju šta da rade i kako da se odbrane. Ali, ako želite da se uspešno borite protiv neprijatelja, onda ga prvo morate dobro upoznati ! Trojanci Crvi Adware Spyware Bombe 8

Virusi Kada se takav program ili datoteka u kojoj se nalazi virus unese u memoriju, virus može neprimetno da se priključi i drugim datotekama ili programima u memoriji ili da se uskladišti i na neki drugi medijum (CD, DVD ili flash disk). I tako neprimetno ulazi u računar. Ako se na računar instalira zaražen program, npr. Plejer za muziku, igrica i slično u računar unosite virus, a da niste svesni. Virus je sposoban sam sebe da kopira, a kada ga pokrene program ili fajl koji je nosilac „domacin“ tada se aktivira i umnožava, priklučuje se na druge fajlove sve dok ne zarazi ceo računar. Koje su posledice delovanja virusa (šteta)? § Brisanje podataka sa hard diska § Oštećenje hard diska, memorije ili procesora § Usporen rad računara § „Oboren sistem“ – pad operativnog sistema § Isključivanje računara u toku rada § Ometanje rada miša, tastature, monitora, štampača 9

Virusi Crvi (Worms) To su samostalni programi, a ne paraziti. Šire se preko e-mail poruka, odnosno Internet mreže. Cilj im je da uspore ili potpuno onemoguće rad računara. Bombe Virusi su bombe koje imaju odloženo vreme delovanja. Time bomb je virus-bomba koja se aktivira određenog datuma, dok se logic bomba pokreće kada korisnik izvrši neku akciju na računaru. Trojanski Trojanac se predstavlja kao bezopasni program, a stvari sadrži zlonamerne instrukcije. To su lukavi i programi koji su zamaskirani unutar nekih naoko korisnih aplikacija. Dolaze putem e-mail poruka, ili raznih servisa za preuzimanje. u štetni preko

Virusi Spyware Adware Ovo je vrsta špijunskih programa. Nastoje da posle ubacivanja na računar, pokupe sve moguće šifre koje ste sačuvali na vašem računaru: korisničko ime i lozinka računara i password za konekciju na Internet, broj kreditne kartice. . . koje zatim šalju svojm kreatorima. Ova vrsta softvera služi za reklamiranje, ali se reklamni prozori pojavljuju bez korisnikovog odobrenja dok on surfuje Internetom. U adware spadaju i SPAM poruke. Spam poruke su poruke koje se dobijaju putem e-mail-a u cilju reklamiranja proizvoda, usluge ili web sajta. One nisu zlonamerne, već samo ometaju rad korisnika. 11

Kako se korisnik računara može zaštiti od različitih virusa? 1. Korišćenjem antivirus programa 2. Redovnim ažuriranjem antivirus programa 3. Skeniranjem svake vrste spoljašnje memorije antivirusnim programom pre korišćenja iste 4. Brisanjem e-mail poruka od nepoznatih ljudi, kao i poruka bez „Subject-a“, naslova 12

Anti. Virus programi Osnovna zaštita od virusa na samom računaru izvodi se upotrebom programa za borbu protiv virusa. Zajedničkim imenom ovakvi programi se nazivaju antivirusni programi. Sprecavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako pronađu kod koji odaje prisustvo virusa, oni u isto vreme zabrane pokretanje programa. Antivirus program je važno redovno dopunjavati novim definicijama virusa, jer antivirus sa starim definicijama virusa ne može da prepozna nove viruse. Najbolji anti-virusni programi su: 13

Odgovori na sledeća pitanja: 1. Kako je izvršena podela programa sa stanovišta autorskih prava? 2. Kako se korisniik računara može zaštiti od virusa? 3. Navedi bar 5 antivirus programa? 4. Šta su aplikativni programi? 5. Kako prepoznaješ Spyware i Adware? 6. Navedi programe za rad sa bazama podataka. 7. Objasni javne, besplatne i slobodne programe (dati i engleski naziv)? 8. Navedi programe za izradu prezentacija. 9. Navedi programe za Internet podršku. 10. Objasniti programe koji su vlasništvo proizvođača (dati i engleski naziv)? 11. Navedi programe za rad sa tabelama. 12. Objasniti deljene i probne programe (dati i engleski naziv)? 13. Koje programe ubrajamo u maliciozne programe? 14. Koje su posledice delovanja virusa? 15. Objasniti trojance, bombe i crve? Kako prepoznati o kom virusu je reč? 16. Šta je krekovanje programa? 17. Navedi programe za multimedijalnu podršku. 18. Navedi programe za obradu slika i crteža. 14

Literatura: 1. Nikola Klem: „Računarstvo i informatika za prvi razred srednje škole“, sedmo izdanje, 2006. godina, JP „Zavod za udžbenike“, Beograd 2. http: //www. vikipedija. rs 3. http: //www. swebdizajn. com/blog/bezbednost-sajta-i-skeniranje-virusa. php 15