Histologija nauka o tkivima Nivoi organizacije ive materije

Histologija (nauka o tkivima)

Nivoi organizacije žive materije

ORGANIZAM SISTEM ORGANA ORGANSKI APARAT ORGAN TKIVO ĆELIJA

• Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svakog organizma i predstavlja najmanji oblik u kome se javlja živo biće.

• Viši nivo organizacije je tkivo. Ćelije se integrišu u tkivo tj. tkivo je grupa ćelija istog oblika, građe, funkcije i embrionalnog porekla.

• Viši nivo organizacije žive materije je organ. U sastav jednog organa ulazi više vrsta tkiva. Svaki organ vrši određenu funkciju npr. pluća razmenu gasova; bubreziizlučivanje; srce-cirkulaciju krvi.

• Viši nivo je organski aparat čine ga organi koji su funkcionalno i anatomski povezani. Svaki organ u okviru aparata vrši određenu funkciju koja je podređena organskom aparatu. Organski aparati su čulo vida (oko) i čulo sluha.

• Organski sistem čine organi koji su funkcionalno i anatomski povezani (npr. sistem organa za varenje, disanje, krvotok). • Organski sistem mogu graditi organi među kojima postoji samo funkcionalna veza. • Npr. endokrini sistem. Endokrine žlezde su u organizmu prostorno jako udaljene, povezuju se putem krvi koja prenosi hormone.

• Najviši nivo žive materije je organizam u kome je ostvaren visok stepen integracije njegovih delova organa i organskih sistema. • Organizam je strukturna i funkcionalna celina. U organizmu postoji koordinirano, skladno delovanje njegovih organa i organskih sistema, npr. poremećaj u radu jednog organa može se odraziti i na rad drugih organa a to se može odraziti na nivou organizma kao celine.

Tkiva • Kompleksi morfološki i fiziološki istovetnih ćelija zajedničkog embrionalnog porekla, specifične funkcije

Podela tkiva prema građi i funkciji: • Epitelijalno • Vezivno • Mišićno • Nervno

1) Epitelijalno tkivo • Najmanje diferencirana životinjska tkiva –Pokrivaju površinu tela –Oblažu telesne duplje –Učestvuju u građi žlezda

Epitelijalno tkivo • Podela po obliku i funkciji: – Pločast epitel – Kockast – Cilindrični

Epitelijalno tkivo • Podela po broju slojeva –Jednoslojan –Višeslojan

Epitelijalno tkivo • Specijalni oblici: Trepljast epitel (disajni putevi, kanal srednjeg uha, genitalni odvodi) Žlezdani epitel – ćelije specijalizovane da luče različite materije Endotel – epitel koji pokriva površine unutrašnjih organa i krvnih sudova

2) Vezivno tkivo a) Vlaknasto vezivno tkivo b) Hrskavičavo tkivo c) Koštano tkivo d) Krv i limfa

a) Vlaknasto vezivno tkivo • Ćelije mogu biti • različitih oblika: nepravilnog, zvezdastog, ovalnog, okruglog Luče amorfnu međućelijsku masu u kojoj se nalaze vezivna vlakna

Vezivna vlakna • Kolagena vlakna – Čvrsta, debela, savitljiva, neelastična • Elastična vlakna – Tanja, elastična, razgranata

• U odnosu na raspored vezivnih vlakana deli se na: - RASTRESITO VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO - GUSTO (čvrsto)VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO

RASTRESITO VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO – Rastresita i rasuta vlakna, raspoređena u raznim pravcima – Veze između nerava, mišića, kostiju, kože, krvnih i limfnih sudova

GUSTO VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO – Čvrsto zbijena vlakna u paralelnim snopićima • KOLAGENO GUSTO (ČVRSTO) VEZIVNO TKIVO – tetive i ligamenti • ELASTIČNO GUSTO (ČVRSTO) VEZIVNO TKIVO – ligamenti, elastični organi (pluća, krvni sudovi)

b) Hrskavičavo tkivo • Krupne hrskavičave ćelije – hondroblasti • Ćelije raspoređene u grupicama najčešće po dve • Elastična međućelijska supstanca

• Prema strukturi osnovne međućelijske supstance razlikujemo tri tipa hrskavičavog tkiva: 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica 2. Mrežasta ili elastična hrskavica 3. Vlaknasta hrskavica

1. Hijalinska ili staklasta hrskavica • Homogena, bela, providna osnovna supstanca sa kolagenim vlaknima • Sačinjava skelet hrskavičavih riba • Hrskavica zglobova, nosa, dušnika dušnik

Hijalinska hrskavica

2. Mrežasta ili elastična hrskavica • Neprozirna i žućkasta • Mreža elastičnih vlakana • Ušna školjka, grkljan

Elastična hrskavica

3) Vlaknasta hrskavica • Krupna kolagena vlakna • U zglobovima i između kičmenih pršljenova

Vlaknasta hrskavica

c) Koštano tkivo • Koštane ćelije osteoblasti • Međućelijska supstanca (čvrsta koštana masa) – Osein – Kolagena vlakna – Neorganske soli magnezijuma i kalcijuma

d) Krv i limfa • Krv je tečno vezivno tkivo • Uloge: u prenošenju kiseonika i hranljivih materija do svih tkiva u organizmu, transportovanju produkata metabolizma od tkiva do organa za izlučivanje, u zaštiti organizma od patogenih mikroorganizama i u zgrušavanju krvi • Sastoji se od: – KRVNIH ELEMENATA = ĆELIJE – TEČNE MEĐUĆELIJSKE SUPSTANCE = PLAZMA • Limfa je posrednik izmeću krvi i tkiva, bezbojna tečnost slična krvnoj plazmi koja sadrži samo bela krvna zrnca

Krvni elementi 1. ERITROCITI – crvena krvna zrnca 2. LEUKOCITI – bela krvna zrnca 1. Granulociti 1. Neutrofili 2. Bazofili 3. Eozinofili 2. Agranulociti 1. Limfociti 2. Monociti 3. TROMBOCITI – krvne pločice

Eritrociti

Leukociti - granulociti

Leukociti - agranulociti

Trombociti

Mišićno tkivo • Ćelije vlaknastog oblika • Imaju sposobnost kontrakcije tj. menjanja dužine putem grčenja i opružanja • Prisustvo kontraktilnih vlakana MIOFIBRILA koja su građena od proteina aktina i miozina

Vrste mišićnih tkiva: 1. Poprečno-prugasto 2. Glatko 3. Srčano

1) Poprečno-prugasto mišićno tkivo • Ćelije: – cilindričnog oblika – poprečna prugavost – mnogo perifernih jedara Tkivo: – Tamnocrvena boja – Snažne i brze kontrakcije (1/10 -1/100 sek) – Brzo umaranje – Pod voljnom kontrolom

2) Glatko mišićno tkivo • Ćelije: – vretenaste – 1 jedro – miofibrili paralelni • Tkivo: – Svetle boje – Spore kontrakcije (1 -1, 5 min) – Velika izdržljivost – Nisu pod voljnom kontrolom

3) Srčano mišićno tkivo • Ćelije – granate – poprečna prugavost – jedno jedro • Tkivo: – Ćelije povezane u mrežu preko interkalarnih diskova – Tamnocrvena boja – Snažne i brze kontrakcije – Izdržljivost – Nisu pod voljnom kontrolom

Nervno tkivo • Funkcionalne i anatomske jedinice nervnog tkiva: NERVNE ĆELIJE = NEURONI • • Uloga: prima, obradjuje i sprovodi informacije Građa nervne ćelije: telo ćelije sa jedrom, kraći nastavci - dendriti (dovode informacije do tela), jedan duži nastavak - akson (odvodi informacije od tela na drugu ćeliju) Prema ulozi razlikuju se: Senzitivni neuroni - primaju informacije od čulnih ćelija i sprovode ih do nervnih centara Interneuroni - nalaze se u nervnim centrima i sprovode informacije od senzitivnih na motorne neurone Motorni neuroni - sprovode informacije od nervnih centara do organa koji će regovati na draž koja je delovala na čulne ćelije • 1. 2. 3.

Neuron

Nervna ćelija

Nervno tkivo

Proverite svoje znanje ! 1. Koje je ovo tkivo ? 2. Po čemu ga prepoznaješ? a) Ovo je____________________ tkivo. b) Osobine za prepoznavanje: ____________________________________________________

Proverite svoje znanje ! 1. Koje je ovo tkivo ? 2. Po čemu ga prepoznaješ? a) Ovo je____________________ tkivo. b) Osobine za prepoznavanje: ____________________________________________________

Proverite svoje znanje ! 1. Koje je ovo tkivo ? 2. Po čemu ga prepoznaješ? a) Ovo je____________________ tkivo. b) Osobine za prepoznavanje: ____________________________________________________

Proverite svoje znanje ! 1. Koje je ovo tkivo ? 2. Po čemu ga prepoznaješ? a) Ovo je____________________ tkivo. b) Osobine za prepoznavanje: ____________________________________________________