FILIPS OKUNOV MODEL Cilj prouavanja ovog poglavlja je

FILIPS – OKUNOV MODEL Cilj proučavanja ovog poglavlja je da saznate sledeće: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Šta je Filipsova kriva, koji je njen značaj u makroekonomskoj teoriji i koje su osnovne etape u njenom razvoju Kakav je kejnzijanski odnos prema Filipsovoj krivoj i zašto je postala važan instrument ekonomske politike Kakav je odnos Monetarizma i Nove klasične makroekonomije prema Filipsovoj krivi Šta je to Okunova i Filips – Okunova kriva i kakav je njihov odnos sa IS – LM modelom Postoji li Filipsova kriva kod zemalja u tranziciji i u privredi Srbije Da li je Filipsova kriva i danas relevantan koncept u ekonomskoj teoriji i politici Da li postoji konsenzus u Makroekonomiji između različitih škola oko ključnih problema.

Različiti pristupi F - krivi Razlikujemo nekoliko osnovnih etapa u istorijskom razvoju F – krive: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Originalna F – kriva iz 1958. god. kao empirijska relacija stope nezaposlenosti i stope promene novčanih nadnica; Lipsijev model F –krive sa koceptom viška tražnje; Samjuelson – Soloj transformacija F – krive gde se stopa promene novčanih nadnica zamenjuje stopom inflacije; Fridman – Felpsov koncept o kratkoročnoj i dugoročnoj F – krivoj i uvođenje prirodne stope nezaposlenosti; Dogradnja F – krive Filips – Okunovim modelom; Odbacivanje postojanja trade – off – a inflacija/nezaposlenost i postojanje isključivo vertikalne F – krive.

Različiti pristupi F - krivi U teorijskom smislu razlikujemo 3 osnovne etape u razvoju F – krive: 1. Filipsov i Lipsijev koncept zasnovan na stabilnoj, negativnoj međuzavisnosti između inflacije i stope nezaposlenosti; 2. Hipoteza o “prirodnoj stopi nezaposlenosti”koja pravi razliku između kratkoročne i dugoročne F – krive; 3. Kritika F – krive od strane Škole racionalnih očekivanja u kojoj ne postoji trade – off inflacije i nezaposlenosti. U doktrinarnom pristupu pokušavamo da identifikujemo i odredimo odnos kejnzijanizma, monetarizma i škole racionalnih očekivanja prema F – krivoj.

Originalna. Filipsova kriva Filipsova teorijska postavka polazi od funkcionisanja tržišta rada pri kome rast tražnje za radom vodi smanjenju nezaposlenosti i rastu nominalnih nadnica u skladu sa rastom tražnje, i obrnuto. . . W = f(U, U, . P) Originalna Filipsova relacija je u obliku funkcije: pri čemu je: U – nivo nezaposlenosti, U – stopa promene nezaposlenosti, P – stopa promene maloprodajnih cena . . W Funkcija je nelinearna jer: - Nadnice su rigidne pa u fazi njihovog opadanja, nezaposlenost raste brže. - Tržište rada je nesavršeno (strukturna nezaposlenost. U Osnovna Filipsova hipoteza je da postoji obrnuto proporcionalna, stabilna i nelinearna veza između nezaposlenosti i stope promena nadnica.

Filips – Lipsijev koncept U Lipsijevom konceptu Filipsove krive stopa nezaposlenosti je indikator nivoa viška tražnje, a stopa promene nadnica je funkcija viška tražnje za radom. . W . W Ns W 1 Nd - Ns Ns Nd 1 We Nd N* N 1 N Rast agregatne tra žnje → rast Nd - Ns U* . → pad U → rast W U Ns Nd I kod Lipsija je F – kriva nelinearna, jer u fazi prosperiteta nadnice rastu proporcionalno brže, dok u fazi recesije zbog rigidnosti opadaju relativno sporije.

Samjuelson– Solou modifikacija F - krive Samjuelson i Solou modifikuju F – krivu tako da ona postaje inverzna relacija stope inflacije i stope nezaposlenosti. Π (%) Π = f(U, δ) Π = stopa inflacije A 5 U = stopa nezaposlenosti δ = produktivnost B 2 3 U (%) F – kriva postaje analitičko sredstvo izbora (trade – off) u ekonomskoj politici. Naime, osnovna poruka ovakve F – krive je da ukoliko vlada želi da snizi nezaposlenost mora to platiti višom inflacijom, i obrnuto.

Filipsova kriva i inflacija tražnje AD Nd 2 W W 2 AD 2 Y 2 Nd 1 W 1 AD 1 Y 1 NS Y N 1 N 2 π P N AS AD 2 P 2 AD 1 π2 P 1 π1 U 2 U 1 U Y 1 Y 2 Y

F – kriva upotpunjena očekivanjima π = f(U) + πe π – πe =f(U) π = πe → f(U) = 0 U situaciji kada su stvarna i očekivana stopa inflacije jednake, nema viška nezaposlenosti – iščezava trade – off i F – kriva postaje vertikalna. Adaptivna inflaciona očekivanja gde je koeficijent adaptacije koji pokazuje brzinu kojom se očekivana inflacija prilagođava stvarnoj. 0< < 1 Vremenski udaljenija stopa inflacije ima manji uticaj na. Isto tako postoji sistemska greška u očekivanjima. • Kada je stopa inflacije stalno rastuća – očekivana stopa inflacije potcenjuje njen nivo • Kada opada stopa inflacije – očekivana stopa inflacije precenjuje njen nivo.

Sistemska greška u čoekivanjima odgovara logici kratkoročne i dugoročne F-krive: • • U kratkom roku privredni subjekti prave sistemsku grešku u prognozi, postoji novčana iluzija, dejstvo ekonomske politike je realno, javlja se trade-off inflacije i nezaposlenosti. U dugom roku privredni subjekti uče na greškama, koriguju svoju prognozu i uzimaju u obzir realnu najamninu, trade-off iščezava, Fkriva postaje vertikalna, a nezaposlenost se vraća na nivo NRU. Dugoročni rast cena. Dakle, preporuke monetarista za ekonomsku politiku su: 1. Intervencionistička ekonomska politika je dugoročno neefikasna 2. Svaki pokušaj obaranja nezaposlenosti ispod NRU aktivira rast inflacije 3. Prioritet ekonomske politike je borba protiv inflacije kroz dugoročno konstantnu stopu monetarnog rasta.

Vertikalna F – kriva u Novoj klasi čnoj makroekonomiji Hipoteza o racionalnim očekivanjima znači da je privreda uvek u stanju ravnoteže, da je svaki poremećaj (pre svega monetarne prirode, ograničenog trajanja i uticaja i da se subjekti tim promenama vrlo brzo prilagođavaju uspostavljajući ponovnu privrednu ravnotežu. Ne postoji uticaj nominalnih na realne veličine. cene Fil. kriva cene NRU nezaposlenost Svaki pokušaj da se nivo nezaposlenosti spusti ispod NRU vodi rastu cena i obrnuto.

Okunov zakon i Okunova kriva Ukoliko je nezaposlenost za 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti, gep društvenog bruto proizvoda iznosi 2, 5%. Relacija se može izraziti kao: u je stvarna stopa nezaposlenosti u* je ravnotežna stopa nezaposlenosti je Okunov koeficijent i meri nivo gubitka DP usled rasta ciklične nezaposlenosti Y je stvari DP a Y* je potencijalni DP Potrebno je istaći nekoliko činjenica: 1. Okuov zakon uzima u obzir cikličnu nezaposlenost 2. Uzima u obzir kratkoročne fluktuacije u stopi nezaposlenosti 3. U tesnoj vezi su kratkoročne fluktuacije stope nezaposlenosti i stope produktivnosti rada 4. Multiplikatorsko dejstvo nezaposlenosti na DP

Grafička interpretacija. Okuovog zakona U II A 1 I A 2 DL Y 45º III IV DL

Okunovu krivu moguće je prikazati i na pojedinačnom grafiku: ut u 2 Y* C AB – inflacioni gep, gde je Y>Y* i u<u* što odgovara nivou zaposlenosti u 0 D u* u 0 A Y* B Y CD – deflacioni gep, gde je Y<Y* i u>u* i stopa nezaposlenosti raste iznad ravnotežnog nivoa u 2

Između koncepta F-krive i Okunove krive postoje značajne sličnosti: a) b) c) d) Oba koncepta povezuju DP, nezaposlenost i inflaciju; Opšta privredna ravnoteža ima bitnu ulogu u oba koncepta; Jedna od osnova za funkcionisanje obe krive je hipoteza o ravnoteži tržišta rada i prirodne stope nezaposlenosti; Sekvenca prilagođavanja je zajednička. u u u 2 u* A π Y* C u 1 u* u 1 B Y 2 Y* Y 1 Y

Filips – Okunova kriva F – O kriva predstavlja sintezu odnosa između varijabli F-krive i Okrive, odnosno izražava relaciju između DP i inflacije. F-kriva: Onda je F-O kriva: Karakteristike F-O relacije: 1. Veza DP i inflacije je direktno korelirana 2. Ukoliko je privreda u ravnoteži nema rasta inflacije 3. Rast DP iznad ravnotežnog nivoa vodi rastu stvarne u odnosu na očekivanu stopu inflacije 4. Pad DP ispod ravnotežnog nivoa vodi sniženju inflacije

Filips – Okunov model u grafičkoj interpretaciji π π* R Y* Y F-O kriva kao funkcionalna veza DP i stope inflacije. Ravnoteža je u tački R gde je Y na nivou svoje dugoročne ravnoteže Y*, a inflacija na nivou očekivane stope π*

Veza F-O krive, O-krive i F-krive π π1 F – O kriva π* Y* u u F – kriva u* u 1 π π1 Y O - kriva u* u 1 Y* YY

Međuzavisnost IS-LM modela Filips i -Okunove krive r r* r LM IS LM' R R' r 1 Y* Y 1 r* Y π π1 π1 Y LM IS r 1 π Y* IS' R' R Y* Y 1 Y

Odnos Nove klasične makroekonomije prema F-krivi 1. Usled racionalnih očekivanja, postoji trenutno prilagođavanje proizvodnje i zaposlenosti svim promenama ekonomske i monetarne politike; 2. Ne postoji novčana iluzija ni u kratkom roku, o čemu govori hipoteza o neutralnosti novca i neutralnosti ekonomske politike; 3. Tržište je uvek na nivou NRU, a pokušaj monetarne politike da snizi stopu nezaposlenosti ima isključivo inflatorne konsekvence; 4. Trade-off F-krive ne postoji i ona je uvek vertikalna.

Odnos tri ključne makro-škole prema F-krivi Kejnzijanci Monetaristi Nova klasična makroekonomija Trade-off Da U kratkom roku Ne Nagib Negativni nagib Negativan nagib u kratkom roku Vertikalna Novčana iluzija Da U kratkom roku Ne Ekonomska politika Infl. očekivanja Aktivna Neefikasna Statička Dejstvuje u kratkom roku Adaptivna Prirodna stopa nezaposlenosti Ne postoji Postoji Racionalna

Filipsova kriva kod zemalja u tranziciji - Ekonomski neuspeh socijalisti č kih privreda (pad životnog standarda, opadajuće stope privrednog rasta, pad produktivnosti i neefikasnost, spoljna zaduženost, stvarna i prikrivena nezaposlenost, inflacija…) Tranzicija je dugoročni proces postepene transformacije socijalističkih privreda i društava u tržišnu privredu. Ključne faze tranzicije: 1. Makroekonomska stabilizacija 2. Liberalizacija (cenovna, spoljnotrgovinska, finansijska) 3. Privatizacija kolektivne svojine 4. Ozdravljenje preduzeća i banaka i njihova transformacija - Monetarna prezasićenost i šok ponude

Privreda Srbije i odsustvo F-krive Razlikuju se dva odvojena perioda u razvoju srpske privrede: Ø Ø Prvi period od 1994. do 2000. godine Privredna situacija bila je izuzetno teška i odvijala se u nekoj vrsti poluratne ekonomije, sa neravnotežom na svim ključnim sektorima, niskim životnim standardom i rizikom pojave nove hiperinflacije, ili potpunog kolapsa finansijskog i ekonomskog sistema zemlje. Drugi period od 2000. do 2008. godine Dolazi do promene političkog sistema i do radikalnih ekonomskih reformi. Ostvarena je unutrašnja ravnoteža, uz relativno nsku stopu inflacije, fiskalnu ravnotežu i monetarnu stabilnost. Ostvarena je delimična spoljna ravnoteža, uz kontrolisani deficit tekućeg bilansa, stabilan devizni kurs i smanjenje stope zaduženosti. Usledio je postepeni izlazak iz recesije i ubrzani privredni rast. Došlo je do liberalizacije spoljnotrgovinske aktivnosti. Izvršena je poreska reforma, reforma penzionog i socijalnog sistema. Usledila je privatizacija. Doneti su novi zakoni, a većina je usklađena sa zakonodavstvom EU. Reformisan je bankarski sektor i potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Osnovni zaključak je da ni u jednom od ova dva perioda nije uo čeno prisustvo Filipsove krive, niti je bilo moguće voditi racionalnu ekonomsku politiku na osnovu ovog teorijskog koncepta.

Stabilizacioni troškovi i indeksžrtvovanja Negativni šokovi agregatne ponude, porast inflacionih očekivanja, rast tekuće inflacije i nezaposlenosti doveli su do nužnosti primene stabilizacionih mera od strane kreatora ekonomske politike (snižavanje inflacije postaje prioritet). Nametnula su se dva pitanja: 1. Koliki su troškovi snižavanja inflacije 2. Od kojih faktora zavisi veličina dezinflacionih troškova Indeks žrtvovanjapokazuje za koliko procenata mora da opadne nezaposlenost ako inflacija opadne za 1%, odnosno za koliko procenata mora da opadne društveni proizvod da bi inflacija pala za 1%. Nivo stabilizacionih troškova je utoliko manji, ukoliko je kredibilitet Vlade i doslednost u primeni stabilizacionih mera veći.

F-kriva tokom 80. i 90 -ih godina Kada ljudi predviđaju kratkoročne šokove ponude i restriktivnu monetarnu politiku (niska inflaciona očekivanja) Filipsova kriva se pomera u levo. Upravo to se dogodilo 80 -ih i 90 -ih godina u SAD. O povratku F – krive tokom 90 -ih godina govore sledeći faktori: - Nestali su naftni šokovi; - Došlo je do pada očekivane inflacije; - Došlo je do promene strukturnih faktora u oblasti tržišta rada. U ovom periodu ponovo se mogla voditi razumna ekonomska politika na osnovu originalne F-krive. Kratkoročni trade – off opstaje kad god su niska inflaciona očekivanja i nema šokova ponude, a iščezava u dugom roku, u uslovima ekonomskih kriza i kada monetarne vlasti trajnije pokušavaju da monetarnom ekspanzijom snize stopu nezaposlenosti ispod dugoročno ravnotežne stope.

U kontekstu F-krive postignut je konsenzus oko sledeća tri stava: 1. 2. 3. Trade-off inflacije i nezaposlenosti postoji u kratkom roku i tada je moguće voditi racionalnu ekonomsku politiku; U dugom roku trade-off ne postoji, monetarna politika je neefikasna, a privreda u nivou svojih dugoročnih, ravnotežnih, prirodnih vrednosti; Međuzavisnost inflacije i nezaposlenosti postoji u odsustvu šokova na strani ponude i u uslovima niskih inflacionih očekivanja Pouka I – U kratkom roku agregatna tražnja utiče na obim društvenog proizvoda i zaposlenosti. Pouka II – U dugom roku na obim društvenog proizvoda i zaposlenosti odlučujući uticaj imaju realni ekonomski faktori na strani ponude.

Postoji nekoliko krupnih makroekonomskih rasprava oko kojih još nije postignut konsenzus: Argument Za Argument Protiv Kreatori ekonomske politike ne treba da pokušaju da stabilizuju privredu U sprovođenju monetarne politike trebalo bi se oslanjati na politike ne bi se trebalo oslanjati pravila na pravila Centralna banka treba da teži Centralna banka ne treba da teži nultoj stopi inflacije Država treba da ima uravnotežen Država ne treba da ima budžet uravnotežen budžet Država treba da snižavanjem Država ne treba da snižavanjem poreza stimuliše štednju poreza podstiče štednju