MODEL AGREGATNE PONUDE AGREGATNE TRANJE Cilj prouavanja ovog

MODEL AGREGATNE PONUDE – AGREGATNE TRAŽNJE Cilj proučavanja ovog poglavlja je da saznate sledeće: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Šta je AS - AD model i kako se uspostavlja ravnoteža modela Šta je kriva agregatne tražnje i šta uzrokuje njene pomake i negativan nagib Zašto postoji razlika između kratkoročne i dugoročne krive agregatne ponude Koji su efekti monetarne i fiskalne politike u AS – AD modelu Šta su šokovi agregatne ponude i agregatne tražnje Šta su ciljevi politike upravljanja agregatnom ponudom

Ciklične fluktuacije privredei razlika kratkog i dugog roka Činjenice vezane za ekonomske fluktuacije: a) b) c) Ekonomske fluktuacije su nepravilne i nepredvidive Većina makroekonomskih veličina fluktuira zajedno Pad proizvodnje po pravilu je praćen rastom nezaposlenosti Dva načela Klasične škole vezana za razliku između kratkog i dugog roka: 1. 2. Dihotomija između nominalnih i realnih veličina u ekonomiji Monetarna neutralnost

Pojam AS – AD modela Model agregatne ponude – agregatne tražnje (AS – AD model) objašnjava kratkoročne ekonomske fluktuacije. AS PE AD YE U preseku agregatne ponude (AS) i agregatne tražnje (AD), formira se ravnotežni društveni proizvod (YE) i ravnotežni nivo cena (PE). AS – kriva pokazuje količinu roba i usluga koju firme proizvode za različite nivoe cena, na nivou čitave privrede. AD – kriva pokazuje količinu roba i usluga koje firme, domaćinstva i država žele da kupe za određeni nivo cena.

Negativan nagib AD - krive Da se podsetimo : M/P = f(Y, i) + Šta se dešava ako pod ostalim nepromenjenim okolnostima, opadne opšti nivo cena? i IS i 0 E 0 LM 0 E 1 i 1 LM 1 P↓ → M/P↑ → (M/P)S↑ → i↓ → I↑ → AD↑ P↓ → W↑ → Y ↑ → AD↑ Efekat bogatstva P P 0 Y 1 Y i↓ → X↑ → AD↑ → Y↑ E 0 Efekat platnog bilansa E 1 P 1 AD Y 0 I↓ → i↑ → K ↑ → AD ↓ → X ↓ Y 1 Y Tako padu cena odgovara rast AD i Y

Pomaci AD - krive Postoji nekoliko ključnih faktora koji uzrokuju promene AD – krive. Budući da je AD = C + I + G + (X-M) sledi: 1. 2. 3. 4. 5. Kada raste C, raste AD Rast AD uzrokuje i rast I Pad cena povećava i kupovnu moć države pa raste G i AD Pad P uzrokuje i porast izvoza X koji utiče na rast AD Promene vrednosti a, b i m (IS – LM model) menjaju nagib AD krive P P 0 AD 2 AD 0 AD 1 Rast AD pomera krivu paralelno udesno (AD 1); Ukoliko opadne AD, kriva AD se pomera paralelno ulevo (AD 0). P 1 Y 2 Y 0 Y 1 Y

Kratkoročna i dugoročna kriva AS U makroekonomskoj teoriji postoji konsezus oko stava Klasične škole da je kriva agregate ponude vertikalna u dugom roku. Y* = f(L, K, T) Prizvodna funkcija P Y PE YE L* W/P Tržište rada (W/P)E L YY E LS E LD = LS = f(W/P) - + LD LE

Kratkoročna i dugoročna kriva AS Konsenzus postoji i oko tvrdnje da kratkoročna kriva agregatne ponude ima pozitivan nagib. RAD DA Model pogreših Čišćenje tržišta NE ROBE očekivanja radnika Model nesavršenih informacija Model nefleksibilnih adnica Model nefleksibilnih cena U dugom roku P = Pe → Y = Y* U kratkom roku P ≠ Pe i WR ≠ 0 pa AS – kriva ima pozitivan nagib: P Funkcionalni oblik AS – krive: P 2 Y = Y* + a(P – Pe) P 1 Y* - prirodni (ravotežni) DP Y – tekući DP P – tekući nivo cena Pe – očekivani nivo cena AS Y 1 Y 2 Y

Razlika u teorijskim stavovima Klasične škole i Kejzijanaca uzrokuje različite domene AS – krive: AD 1 P D AD 0 P 1 P 0 AD 1 AB - Kejnzijanci C AD 0 AD 1 BC – Monetaristi CD - Makroekonomija A B Y 0 Y 1 Y* Y

Uzroci pomaka krive AS Uzroci rasta agregatne ponude: o Smanjenje troškova poslovanja; o Rast ponuđene količine rada i kapitala u proizvodnoj funkciji; o Tehnološka otkrića i rast produktivnosti rada; o Aktivna državna politika podsticanja agregatne ponude; o Porast dostupnosti i količine prirodnih faktora; o Sniženje cena i efekat rasta realnog bogatstva. Uzroci pada AS – krive (gore navedeni, samo u suprotnom smeru) P AD 0 P 1 P 0 P 2 AS 1 AS 0 AS 2 Rast ponude pomera AS – krivu na nivo AS 2. Smanjenje agregatne ponude pomera krivu na nivo AS 1. Y 1 Y 0 Y 2

Efekti monetarne i fiskalne politike u AS – AD modelu U uslovima recesije vodi se ekspanzivna politika i AD raste; U uslovima inflacije vodi se restriktivna politika i AD pada. 1) 2) i i 1 i 0 LM E 1 E 0 IS 1 Na grafiku je prikazana ekspanzivna politika AD IS 0 P Y 0 Y AS P 1 P 0 Y 1 E 0 Y 0 -Inflaciju tražnje i AD 1 -Troškovnu inflaciju AD 0 Y 1 Napomenućemo još i da AS – AD model ilustruje dva tipa inflacije: Y

Šokovi agregatne ponude i agregatne tra žnje Stagflacija je pojava pri kojoj istovremeno rastu cene i opada društveni proizvod. Razlikuje se od klasičnih recesija i inflacija, jer kombinuje oba tipa neravnoteže. Javlja se u 70 -tim godinama i drugačije se naziva šokovi agregatne ponude. Uticaj naftnih šokova na privredu SAD: Godina Promene cena nafte (%) Stopa inflacije (%) Stopa nezaposlenosti (%) 1973. 11. 0 6. 2 4. 9 1974. 68. 0 11 5. 6 1975. 16. 0 9. 1 8. 5 1976. 3. 3 5. 8 7. 7 1977. 8. 1 6. 5 7. 1 1978. 9. 4 7. 7 6. 1 1979. 25. 4 11. 3 5. 8 1980. 47. 8 13. 5 7. 0 1981. 44. 4 10. 3 7. 5 1982. - 8. 7 6. 1 9. 5 1983. - 7. 1 3. 2 9. 5

AS 1 P P 2 P 1 P 0 C AS 0 B D AD 1 A AD 0 AD 2 Y 1 Y 0 Rast cena nafte uzrokuje rast toškova proizvodnje i obara agregatnu ponudu (nivo AS 1). Tako imamo troškovnu inflaciju i stagflaciju, jer istovremeno rastu cene i pada DP. Y Nevolje sa stagflacijom potiču iz činjenice da tada otkazuju Kejnzijanski lekovi upravljanja privredom putem agregatne tražnje. Dva najpoznatija šoka AD u 20. veku su: • Negativni šok– pad AD tokom Velike krize od 1929 – 33. (AD i Y opali za oko 40%, rasla nezaposlenost) • Pozitivni šok – rast AD u periodu 1940 – 45. tokom II svetskog rata (AD i Y udvostručeni, cene porasle za 20%, stopa nezaposlenosti 1%) Velika finansijska kriza od 2008.

Dva tipa stabilizacionepolitike u AS – AD modelu AS 1 Π Π 1 B C Π 3 A D AS 2 AS 3 AD 1 AD 2 AD 3 Y 1 Y* Π Π 1 B Π 3 LAS AS 1 A AS 2 Šok terapija AD 1 AD 2 Y* Duže traje ali sa umerenim troškovima stabilizacije merenim putem količnika žrtve. Y C Y 2 Gradualistčka stabilizaciona politika Y Traje kratko, radikalno smanjuje inflaciju i njeni troškovi (pad zaposlenosti, gubitak DP) mogu biti značajni.

Efekti kratkog i dugog roka u AS – AD modelu Efekti na Y Efekti na cene Kratak rok Dugi rok AD Raste - Raste Više AS - Raste - Niže

Politika upravljanja agregatnom ponudom Podsetimo se da u slučaju stagflacije otkazuje mehanizam upravljanja tražnjom. Stoga je ključno, dugoročno rešenje, vezano za strukturne politike upravljanja ponudom, budući da rast ponude povećava društveni proizvod i obara nivo cena. LAS 0 P LAS 1 A PA C B PB SAS 0 SAS 1 Y 0 * Y 1 * Y Rastom kratkoročne (SAS 0 – SAS 1) i dugoročne krive agregatne ponude (LAS 0 – LAS 1) privreda dospeva u viši nivo proizvodnje ali se cene vraćaju na svoj istorijski nivo.

Za upravljanje agregatnom ponudom i dugoročnom strukturnom politikom za rast proizvodnje zaslužna je Škola ekonomije ponude. Cilj ekonomije ponude je rast tržišne efikasnosti i porast konkurentnosti na dva ključna tržišta: 1) Tržištu roba i usluga 2) Tržištu rada Situacije u kojima tržišni mehanizam otkazuje ili nije dovoljno efikasan: 1. Kod eksternih efekata 2. U slučaju monopola 3. Kod javnih dobara 4. U slučaju asimetričnih informacija

Po mišljenju Ekonomije ponude, uzroci stagflacije tokom 70 ih godina i pada tržišne efikasnosti su: - Rast monopolske moći (sindikati, javi sektor, naftni kartel) - Porast uloge države putem rasta poreza i subvencija preduzećima. Ključne mere preduzete u toj oblasti kod zemalja EU, OECD i SAD su: o Antimonopolsko zakonodavstvo; o Deregulacija, privatizacija i korporatizacija preduzeća u javnom sektoru; o Smanjenje dotacija i subvencija; o Smanjenje poreza na plate i profite korporacija; o Mere za uštedu energije, smanjenje naftne zavisnosti i energetska supstitucija.

Mere kreirane za povećanje efikasnosti tržišta rada, smanjenje visokih realnih nadnica, obaranja dugoročne prirodne stope nezaposlenosti i veću mobilnost radne snage: Aktivne mere zapošljavanja (obuka na tržištu rada, mere za mlade, otvaranje novih radih mesta, prekvalifikacije, krediti za pokretanje privatnog posla. . . ) 1. Postepena deregulacija tr žišta rada (skraćenje dužine pomoći za slučaj nezaposlenosti, smanjenje iznosa socijalne pomoći, regulisanje minimalne nadnice…) 2. Poboljšan je sistem i mere socijalne sigurnosti (zdravstveno osiguranje, prevremene penzije i invalidnine, nadoknade za nezaposlenost…) 3. 4. Ide se na manje poreze i doprinose za plate što sni žava troškove rada i motivaciono deluje na otvaranje novih radnih mesta 5. Smanjena je moć sindikata